Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.

Излогујте свој мозак – Андеш Хансен

Никада у људској историји нисмо променили понашање тако брзо као током последњих деценија, што је последица пребрзог прихватања дигиталног начина живота. Међутим, нисмо променили само дигиталне навике. Доживљавамо и другачију врсту стреса него што је то током историје био случај – мање спавамо, а више седимо. Све ово значи да се наш мозак обрео у непознатом свету.

Ова књига говори о последицама које то на нас оставља, показујући нам на који начин можемо да пружимо мало више пажње најнапреднијој структури која нам је у свемиру позната, седишту свих наших доживљаја – нашем мозгу. Када разумете шта је стрес заправо и на који начин може да се испољи, то вам пружа могућност да мало успорите пре него што буде прекасно.

Фриц и Добрила – Срђан Ваљаревић

После двадесетак година проведених у Швајцарској, у малом месту Рајнфелдену близу Базела, Добрила и Гојко и њихов син Мате вратили су се у домовину, у Београд. Купили су стан од четрдесет квадрата на Коњарнику, уселили су се и ту мирно живе. Једна соба, кухиња са трпезаријом и купатило. Добрила и Гојко примају швајцарску пензију, не раде ништа, ни Мате не ради ништа, у Базелу је завршио средњу школу, није желео да се одваја од родитеља, није било разлога, тек је напунио тридесет година…

Прича о овој просечној, а ипак необичној и забавној породици заправо је духовит увид у српске и балканске прилике после распада, ратова, транзиције и прилагођавања на нову епоху која је потом наступила. Отац породице променио је у Швајцарској име у Фриц и тако су ови Ваљаревићеви повратници, често са црним хумором и иронијом, прихватили нове навике, нове пријатеље и нове околности које су по доласку у домовину затекли. У Београду ће се у јеку пандемије короне дружити са Кинезом Лијем и његовом породицом, једним малим дететом, професором филозофије у пензији, комшиницом фризерком и многим питорескним ликовима који ову првокласну урбану прозу обогаћују својим згодама и дијалозима. Док „не раде ништа“ у свом станчићу на Коњарнику, њихови бројни коментари на актуелне догађаје, политичке прилике и односе са суседима у региону попримају одлике гротеске и горке истине о апсурдима који испуњавају наш свакодневни живот.

Скривена магија – Маја Моштен

Прошла су четири дуга месеца откако су Фин и принц Алфи победили древну и злу моћ која је претила да уништи краљевство Кастаљан. Док Фин путује и ужива у новостеченој слободи, Алфи је као престолонаследник трона позван да учествује на самиту са племством Енгласена због преговора о миру између два краљевства.

Међутим, тајанствена организација одговорна за смрт Алфијевог брата поново је активна, а њен нови циљ је неуспех мировних преговора. Због тога ће Фин и Алфи још једном морати да удруже снаге како би ушли у траг убици и сачували једину шансу да Кастаљан и Енгласен најзад пронађу мир.

Мачак који је спасио књиге – Сoсуке Нацукава

Очаравајућа прича о књигама, првој љубави, машти и необичном пријатељству.

Књиге имају безмерну моћ.

Једино место на којем се усамљени средњошколац Ринтаро осећа добро и сигурно је књижара антикварних књига његовог вољеног деде. Након дедине смрти младић је принуђен да прода то место које за њега представља читав свет. Док Ринтаро буде самовао међу полицама натрпаним својим верним пријатељима – књигама – у књижару ће се увући Тигар, мачак који прича.

Тигру је потребна Ринтарова помоћ да спасе књиге које су затворене, уништене и невољене. Њихова мисија шаље овај необичан пар на невероватно путовање на којем ће упознати многе чудне људе: један је тамничар књига, други их мучи тако што их немилице скраћује не би ли их људи прочитали за што мање времена, трећи их третира као производ за једнократну употребу… А онда ће стићи и до задатка који Ринтаро мора обавити сам.

Наредне, 2025. године биће обележено 80 година од како су прве колонистичке породице стигле у насеља данашње општине Бачка Паланка. То је био један од разлога да се идеја о писању научне монографије „Колонизација општине Бачка Паланка 1945-1948.“ спроведе у дело и да се једном књигом обједине подаци о догађају који је свакако историјски најзначајнији за нашу општину.

Аутори монографије су историчари професор др Светозар Бошков који је запослен на Одсеку за историју Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, др Милан Мицић секретар Матице српске и др Предраг М. Вајагић који је више година предавао историју у ОШ „Вук Караџић“ у Бачкој Паланци, а сада ради као саветник у Министарству просвете. Иза ових историчара стоји више стотина различитих научних радова и монографија, које су резултат њиховог вишегодишњег научно-истраживачког рада.

Проф. др Светозар Бошков

Научна монографија Колонизација општине Бачке Паланке 1945-1948. представља заокружену целину која детаљно приказује историјске околности које су довеле до реализације аграрне реформе и колонизације на простору који данас обухвата општина Бачка Паланка. Процесом колонизације су биле обухваћене предратне Паланачке политичке општине, пошто је насеље постало јединствена административна целина тек након Другог светског рата, као и шест сеоских насеља.

Заједничко за сва ова насеља била је чињеница да су Немци пре рата овде били већинско становништво (сем Товаришева). Одлуком нове револуционарне власти Немцима који су живели на простору Југославије одузета је сва имовина, од које је у Војводини формиран фонд за колонизацију становништва које је живело у економски пасивним областима тешко страдалим током рата.

У општини Бачка Паланка је колонизовано 2.561 породица, већином из срезова Босне и Херцеговине: Бачка Паланка (274), Нова Паланка (184), Стара Паланка (13), Гајдобра (542), Нова Гајдобра (263), Младеново (531), Челарево (298), Обровац (323) и Товаришево (133). За свако од наведених насеља описани су услови за извођење колонизације, као и њен ток. Забележена је неколицина сведочанства људи чије су породице том приликом досељене, а све је илустровано са фотографијама које су настале током тих година. У монографији се налазе спискови породица са именима носилаца права на колонизацију, место и срез из ког су дошле, као и број чланова домаћинства.

Идеја да се уради научна монографија на ову тему наметнула се чињеницом што је спровођењем колонизације настала општина Бачка Паланка онаква какву је ми данас познајемо. Немци као већински народ нестају из наше општине, а Срби досељавањем становништва из Босне и Херцеговине постају већина. Тиме је ток историјског развоја наше средине усмерен у правцу на коме се и данас налази, пошто ће у деценијама које су уследиле непрекидно трајати досељавање становништва. Ово ће нарочито доћи до изражаја у последњој деценији XX када су током ратова вођених за време распада социјалистичке Југославије многе породице из Босне и Херцеговине и Хрватске пронашле спас и сигурност у нашој општини. Други важан разлог је што 2025. године обележавамо осамдесету годишњицу од како су прве колонистичке породице стигле у насеља данашње општине Бачка Паланка. Издавањем и представљањем монографије, општина Бачка Паланка ће обележити ову важну годишњицу, а књига ће остати да живи као важно сведочанство овог историјског догађаја.

Др Предраг Вајагић

-Имао сам велико задовољство да као рођени Паланчанин, који потиче из породице чије је порекло из Босанске Крајине истражујем и пишем на тему колонизације српског становништва из Босне и Херцеговине. Моја породична историја је везана за овај историјски догађај пошто су моји родитељи шездесетих година XX века дошли у Нову Гајдобру и Оџаке код рођака који су били колонисти. Исписујућу странице монографије стотине имена ми је пролазило кроз мисли, неки од тих људи су ми биле прве комшије или сам их сусретао одрастајући на Синају и у Новој Гајдобри, изјавио је др Предраг М. Вајагић за „Недељне новине“.

Када су у питању историјски извори који су коришћени, аутори кажу да за део насеља која су обухваћена колонизацијом постоје књиге које су се бавиле овим питањем. То им је била полазна основа за истраживање, међутим за разлику од њихових аутора који су, част изузецима, већином били аматери, ова монографија је писана искључиво на основу архивске грађе. Она се чува у више фондова Архива Југославије, Архива Војводине и Историјског архива града Новог Сада. Посебна занимљивост коју су пронашли у архивској грађи биле су и њима непознате мапе насеља са тачно уцртаним кућама у које су се уселили колонисти, односно мапе атара са уцртаним површинама обрадивог земљишта којима су насељени колонисти.

Мањи део грађе су пронашли у Завичајном одељењу Народне библиотеке „Вељко Патровић“ у Бачкој Паланци, пре свега ради се о неколицини фотографија. Аутори који су тему колонизације у нашој општини обрадили раније оставили су записана сведочанства колониста, њих су аутори искористили за писање монографије, али су их обогатили и проширили новим. Разговарали су са нашим најстаријим суграђанима који су 1945. и 1946. били деца, али се врло добро сећају првих дана и изазова са којима су се сусретали у за њих потпуно новој средини. Колонисти су били већином млади људи, изашли из рата као прекаљени борци, свесни улоге коју су имали у изградњи новог послератног друштва и државе. Изазови са којима су се сусрели у Војводини за њих су били лаки наспрам свега што су преживели током Другог светског рата, у коме је на простору Босне и Херцеговине готово свака српска породица некога изгубила.

-Идеја за настанак ове монографије потекла је из чињенице да је колонизација 1945-1948. године из основа променила демографску слику општине Бачка Паланка, па се из тог разлога може сматрати једним од најважнијих догађаја из историје наше општине и нашег града. С обзиром да се следеће године навршава 80 година од њеног почетка сматрали смо да би овај догађај ваљало овековечити једном монографијом као успоменом на један важна историјски догађај у којем су учествовале многе породице које су обликовале каснију историју општине Бачка Паланка, а посебно историју друге половине XX века. Основу ове монографије представља обимна архивска грађа и изјаве сведока и њихових потомака, рекао је проф. др Светозар Бошков.

Др Милан Мицић

Према речима аутора, рад на писању ове монографије је био изузетно комплексан, из тог разлога су је и писала три историчара. Први корак је прикупљање грађе у архивским фондовима, који су по обиму огромни, а врло је важно раздвојити шта је од грађе битно и релевантно за писање, а шта није. И ауторима се некада деси грешка у процени, што је и сада био случај. Према првобитном плану монографија је требала да буде готова 2020. године, али онда се десила епидемија Ковида, архиви су били затворени за истраживаче један период. Такође огромна количина архивске грађе коју је требало обрадити одузела је, кажу, доста времена. Касније се испоставило да неки од раније објављених спискова нису тачни. Наиме, њихови аутори нису били школовани да критички изучавају историјски извор који не мора увек да буде тачан, али мора да буде проверљив. За нека од насеља аутори су се сусрели са 4-5 различитих спискова колониста и требало је пронаћи списак који је тачан и утврдити временски след који је списак најстарији, а који најмлађи, поготово што на неким списковима није био уписан датум када су настали. Недељама, да не кажемо, месецима, је трајао посао сравњивања и контроле спискова.

За један део колонистичких породица у архивама аутори нису могли да пронађу тачне податке по питању места и среза из ког су досељени. Међутим, пошто живимо у дигиталном добу окренули смо се дигиталним базама података где су пронашли одговоре повезујући децу колониста која су рођена овде са пореклом њихових родитеља. У појединим тренуцима истраживање се претварало у читаве мале истраге. Понекад би се губило више дана због потврде само једне реченице. Пуно материјала је и одбачено пошто нису пронађени валидни докази. Читав овај процес проучавања архивске грађе и проверавања историјских чињеница изнетих у овим документима трајао је скоро пуне четири године.

-Ова књига ће наћи своје место у многим кућама наше општине, а са том намером смо је моје колеге и ја писали, да постане важан део хиљада породичних историја у нашој општини. Посебно сам поносан што је ово моја трећа монографија која за тему има историју Бачке Паланке. После писања историје Православног храма Светог Јована Крститеља и српског добровољачког покрета у нашој општини за време Првог светског рата, нову инспирацију сам пронашао у историјским миграцијама српског народа, од којих су оне 1945-1948. године захватиле и Бачку Паланку, додао је Вајагић.

Књига ће, како су нам рекли аутори, званично бити представљена у новембру 2025. године као централни догађај у програму у оквиру ког ће бити осмишљен низ активности и дешавања који ће за циљ имати да привуку пажњу што већем броју становника наше општине. Овом монографијом општина Бачка Паланка ће достојно обележити осамдесету годишњицу од почетка колонизације. Монографија ће потпуно заокружити опис историјских дешавања у годинама после Другог светског рата, а у исто време аутори се надају да ће бити пример како треба писати локалну историју Бачке Паланке. Верују, такође, да ће у скорије време пред читаоцима бити монографија на тему историје Бачке Паланке од најстаријих времена до данас.

-За мене као историчара и универзитетског професора чињеница да пишемо о породицама и њиховим члановима са којима делимо судбину града и које у већини случајева познајемо, представљала је изузетан изазов. Захвалан сам што сам имао прилику да четири године радим са мојим драгим колегама Вајагићем и Мицићем на овом пројекту и допринесем настанку монографије која ће чувати успомену на породице које су биле део једног важног догађаја у историји српског народа, закључио је Бошков.

Аутори позивају потомке из породица које су колонизоване у општини Бачка Паланка да прегледају спискове, као и да у случају нетачних података ауторима доставе исправке. Спискови ће се од среде, 18. септембра налазити у сеоским Месним заједницама, као и у градским МЗ Братство и МЗ Центар. Такође позивамо потомке колониста да ауторима доставе фотографије из својих породичних збирки, а које се односе на период колонизације или непосредно након њеног завршетка. Фотографије ће бити скениране и враћене власницима, а након дигиталне обраде биће објављене у монографији, са обавезним навођењем ко се на њима налази и коме припадају. Ауторе можете контактирати путем мејла kolonizacijabackapalanka@gmail.com

Д. Ј. Бујак

Овогодишњи Европски филмски фестивал у Војводини почеће у Апатину у среду 18.9. у Апатинском културном центру и трајати до 20.9. И ове године, на Апатинско платно долазе филмови са свих крајева света но сви имају титл на српски језик. Све пројекције почињу у 20 часова, а улаз је бесплатан.

Након тога, фестивал путује у Културни центар Бачке Паланке и траје од 26. до 29. септембра. Током 4 дана трајања фестивала, биће могуће погледати две пројекције са титлом на српском језику (филмови „Омен” и „Мој глас” ) и две са титлом на енглеском језику („Ламб” и „No-U-Turn“)

Све пројекције почињу у 20 часова, а улаз је бесплатан.

Европски филмски фестивал је део програма Делегације Европске уније а у склопу програма Cineuropa. Његов јединствени формат подразумева приказивање филмова током целе године на различитим локацијама широм света, чиме се промовише богатство европске кинематографије. Поред филмских пројекција, фестивал је познат и по пратећим догађајима који обогаћују филмску уметност и културу.

Програм Европског филмског фестивала у Бачкој Паланци:

26. септембар  “Омен”  (ДР Конго, Белгија, Холандија) (Српски титл)

Синопсис: Након што се Кофи вратио у свој родни крај након што га је породица изопштила, „Омен“ истражује тежину веровања на нечију судбину кроз четири лика оптужена да су вештице и чаробњаци, сви међусобно повезани и водећи једни друге кроз фантазмагорију Африке.

Жанр: Фикција
Теме: Породица, Дијаспора, жалост, вештичарење

27. септембар  “Ламб”   (Етиопија, Француска, Немачка, Норвешка) (енглески титл)

Синопсис: Етиопски дечак чија је мајка недавно умрла, смештен је од стране свог оца код родбине, заједно са својим јагњетом. Његов домаћин жели да жртвује јагње за предстојећи верски празник, а дечак који чезне за домом одлучује да заштити своје јагње у нади да ће се вратити у своје родно село.

Жанр: Фикција, Драма
Теме: Сиромаштво, Околина, Породица, Детињство

28. септембар  „Мој глас“ (Португал, Француска, Луксембург, Гвинеја Бисао) (Српски титл)

Синопсис: У Зеленортским Острвима, певање и плес су у срцу друштвеног живота, али младој Вити је забрањено да пева због прастаре породичне клетве. Током свог боравка у Паризу, упознаје Пјера, музичара који открива њен прелеп глас и наговара је да сними песму. Уплашена од последица, Вита се враћа кући да се суочи са својим страховима и традицијом.

Жанр: Фикција, Мјузикл
Теме: Музика, Традиција, Нада, Снови

29. септембар  “No-U-Turn”  (енглески титл) (Нигерија, Француска, Јужна Африка) (енглески титл)

Синопсис: Ике Наебуе, познати редитељ Ноливуда, враћа се на пут којим је кренуо на почетку свог одраслог живота када је желео да стигне до Европе. Рођен у игбо полигамној породици, рано је изгубио оца. Као дете, морао је да напусти школу са 13 година и радио је као шегрт код продавца делова који је, према игбо традицији, требало да му финансијски помогне да започне сопствени посао када постане пунолетан, али није испунио своје обећање. Ике је имао 18 година, био је спреман да започне свој живот, али одједном је могућност планирања живота нагло престала док му пријатељи нису рекли за могућност да стигне до Европе копном.

Жанр: Документарац
Теме: Миграција, Нада

Редакција