Трагедија коју Обровчани памте
Прати нас на мрежама

Друштво

Трагедија коју Обровчани памте

Клик на вести

Објављено

-

Фото: Храм Светог Великомученика Пантелејмона у Обровцу/Фејсбук

Бачкопаланачки хроничар, Леонард Немет, 2022. године објавио је књигу под називом „Колекционар паланачких успомена“, у којој су сабране бројне приче из прошлости Бачке Паланке и околних места. Немет је аутор више оваквих књига, а „Колекционар паланачких успомена“ конкретно обухвата неколико целина – о ватрогаству у Бачкој Паланци, културно-историјској топографији Бачке Паланке, времену Великог рата на нашим просторима, о животима познатих Бачкопаланчана али и занимљиве и никад испричане приче наших суграђана.


У делу књиге „Пут до пакла и назад“ Леонард Немет пренео је сведочење о животу и трагичној смрти Богдана Браце Петровића из Обровца.

Богдан – Браца Петровић (1932-1985)

Хладне јануарске ноћи 16/17. 1985. године, одјекнула је страшна вест Обровцем, о нестанку брачног пара Босе и Богдана – Браце Петровића. Додатно је ова вест мистификована чињеницом, да су Петровићи живели мирним, идиличним животом, окружени пажњом и симпатијама Обровчана, без сукоба и свађа са комшијама и члановима школског колектива у коме су радили. Сву трагичност овог догађаја, тужним сећањима на породичну трагедију и драгим успоменама на Петровиће, оживели су њихови пријатељи после 30 година, уз чију помоћ написах ову сагу.

Богдан Петровић-Браца, родио се у Обровцу маја 1932. године у скромној земљорадничкој породици, од оца Стевана и мајке Загорке Петровић, рођ. Бељин. Основну школу завршава у родном селу 1946. године уписује Учитељску школу у Сомбору, коју у јануару 1951. године (на полугодишту завршне пете године), користећи могућност превременог запошљавања, напушта и одлази, по налогу Министарства просвете ФНРЈ, на рад у Панчево, у Подручну школу Панчевачки рит…

…На предлог директора Милана Козоморе, Браца из Дероња прелази 1959. године у обровачку основну школу, где кратко време учитељује, укључује се у спортски живот села (игра за ФК „Борац“) и постављају га за наставника физичког васпитања. Богдан – Браца Петровић жени се 1962. године, са учитељицом Босом Игњатовић из Алексинца са којом добија кћер Тамару, која ће им подарити унука, али после њихове трагичне погибије. Браца уз рад завршава Вишу педагошку школу у Новом Саду, смер физичка култура и телесно васпитање, а нешто касније и ДИФ, такође у Новом Саду 1979. године и стиче звање професора.

Одлазак у легенду и смрт

Када је Браца закорачио у стваралачки период живота, у обровачкој школи постиже са основцима резултате, који и данас, после педесет година изгледају као научна фантастика. Већ 1963. године вишебојци ОШ „Жарко Зрењанин“ из Обровца, на општинском и покрајинском такмичењу, освајају прва места, а на пионирском вишебоју Републике Србије 1964. године, су такође прваци. На пионирском такмичењу у вишебоју, 1965. године у организацији ДТВ „Партизан“, обровачки основци, у женској и мушкој конкуренцији, са својим наставником, Богданом-Брацом Петровићем постају прваци Југославије.

Овај спортски успех једног села, ушао је у историју школског спорта у Југославији, а чије последице остављају трага кроз генерације обровачких спортиста. Браца би сигурно био поносан на чињеницу да много година после његове трагичне смрти, Обровац има три светска првака (Милош Максимовић, Слободанка-Боба Обрадовић и Максим Буцуљевић), у различитим спортским дисциплинама, фудбалере у Супер и Првој лиги и рукометаше у реномираним европским клубовима.

Доласком Браце Петровића за наставника „физичког“, спорт у Обровцу, и то не само код деце и омладине, постаје „најважнија споредна ствар у друштвено-забавном животу села“. Његова посвећеност, ентузијазам, стручност, организаторске способности, ауторитет, резултирали су масовношћу (квантитетом), што је неминовно дало квалитет. Захваљујући Браци, спортска инфраструктура школе и села је подигнута, за оно време, на завидан ниво (понекад на ивици дозвољеног и легалног), без које би људски потенцијал био хендикепиран и лишен врхунских спортских резултата.

Богдан-Браца Петровић се не заноси постигнутим, преузима тренерску палицу од свог кума проф. Милана Станојева у ФК „Борац“ из Обровца, у такмичарској сезони 1969/70. године….

…До последњег даха свог кратког живота, Браца је био промотер, организатор и учесник спортске рекреације и здравог начина живота. Алкохол није конзумирао, пушење је презирао, у исхрани умерен био – здраво се хранио , спортски облачио, са родитељима у кући живео и посвећен својој породици био. Хедонизам Богдана-Браце Петровића се своди на лов и риболов, одлазак на фудбалске утакмице Прве савезне лиге (био је навијач ФК „Војводине“ из Новог Сада), на партије преферанса и дуге свакодневне шетње у природи.

О породичној трагедији брачног пара Петровић, испредане су разне приче, што ме је навело да потражим службене податке, од данас већ пензионисаног инспектора МУП-а Бачка Паланка, Бојана Глувића, Обровчана – Брациног пријатеља који је водио истрагу о немилом догађају.

„У првим јутарњим сатима 17. јануара 1985. године, добио сам налог да са истражним судијом Ђорђем Вујичићем и техничком екипом форензичара, истражимо место несреће и утврдимо чињенично стање. На залеђеном каналу ДТД, од моста један километар према Гајдобри, пронашли смо трагове на танком снегу (који је пао по залеђеном кориту канала) – левом страном, мушкарца у зимској обући, а ближе десној обали, трагове женске обуће, других трагова није било. НН лица, вероватно рибокрадице, су просекле отвор у леду, како би поставили мрежу (метлицу – грунт), у воду, на којој се касније „ухватила“ ледена покорица, а како је у међувремену пао танак слој снега, касније се испоставило, злосрећна Боса је директно наишла на отвор у леду и прва упала у воду. Браца, који је био на левој страни канала потрчао је да јој помогне, скочио за њом у воду и покушао да је пронађе испод леда. Људи из села, Ђорђе и Михајло Козомора, Ђорђе и Јоца Јовин и други су покушали чакљама („мачак“) да закаче тела испод леда, али су успели из воде да извуку само Брацину ловачку пушку и на леду пронађу Босину капу, што је отклонило сваку сумњу о идентитету настрадалих. Следећег дана, после натчовечанских напора војних ронилаца, прво је пронађено тело Богдана, а 19. јануара и Босе Петровић. Лекар је на лицу места констатовао узрок смрти – дављење у води, без било каквих других трагова насилне смрти“, завршава своју тужну причу Бојан Глувић…

…Сваке године од 1989. у част Богдана-Браце Петровића, под његовим именом у оквиру манифестације „Дани Св. Пантелејмона“, у Обровцу се одржава турнир у великом фудбалу, не дајући забораву његов лик и дело.

Аутор: Леонард Немет, одломак из књиге „Колекционар паланачких успомена“

Остави коментар

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Друштво

Уводи се нови систем е-боловања, дознаке директно до послодавца

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Одлазак у апотеку једноставнији је без папирних рецепата. Да ли ће ускоро и силни папири који потврђују да смо на боловању постати прошлост? Да ли наставак дигитализације у здравству значи мање чекања у редовима у амбулантима?


Колика је вредност електронских лекарских рецепата схватили смо за време короне. Они који имају хроничне болести знају колико им значи то што не морају сваког месеца код лекара, по рецепт за редову терапију, преноси РТС.

Маријана Мандић Ристић, докторка из Дома здравља Врачар, рекла је за „РТС“ да је увођење електронског рецепта унапредило рад лекара и смањило гужве.

„Ми тренутно нашу терапију издајемо на шест месеци и то је олакшано, много је смањило гужве у домовима здравља.Оно што ми морамо да издајемо на месечном нивоу су неки лекови са Д-листе. То је нешто што нам је тренутно остало као мала потешкоћа, као и одређени лекови за пацијенте који су на дозама одржавања наркотика“, рекла је докторка Мaндић Ристић.

Никола Радоман из Министарства здравља наводи да се ради на континуираном унапређењу електронских рецепата.

У плану је, каже, да се и лекарима специјалистима омогући прописивање терапије електронски и на тај начин спречи шетање пацијента од специјалисте до дома здравља.

„Такође, желимо да унапредимо систем електронских рецепата у виду могућности да пружимо лекару информације о интеракцијама лека. На тај начин желимо да у реалном времену унапредимо квалитет информација лекару да има праву информацију у погледу безбедности самог пацијента“, рекао је Радоман, гостујући у Београдској хроници.

Електронско боловање

Што се тиче боловања, сваки послодавац моћи ће да добије дознаке радника електронским путем.

„Послодавац ће добити само информацију да је лице запослено на боловању и информацију када је завршило боловање. И то је оно што у складу са законом треба да добије послодавац. Значи, према закону послодавац не треба да има дијагнозу“, рекао је Радоман.

Према његовим речима, целокупни пословни процес је на неки начин дигитализован.

„Од самог одласка, физички пријаве да сте ви у лошем стању, креира се потврда о привременој спречености за рад која се електронским путем доставља до послодавца, пацијент не мора да се шета даље.Такође, на основу периода боловања која је дефинисана, уколико за то постоји контрола, пацијент ће доћи, уколико не, систем сам генерише дознаке и шаље их послодавцу“, објаснио је Радоман.

Електронско боловање ће, каже, објединити информационе системе којима приступају лекари, послодавци и Републички фонд за здравствено осигурање.

Умрежавање картона
Постоји и идеја да се електронски картони умреже, односно да лекари из једне установе могу да виде картон пацијента који се лечи у другој установи.

Јелена Бојовић, програмска директорка НАЛЕД-а, каже да Министарство здравља потпуно иде у том правцу и додаје да су добили презентацију како ће тај електронски здравственио картон изгледати у будућности.

„Ми као грађани, када одлазимо код лекара, код изабраног лекара, он наравно води ваш здравствени картон, али вас онда упућује код лекара специјалисте. Ти људи немају увид у ваш основни здравствени картон. Често носите те папире од једног лекара до другог, због тога што је недостајао један централни систем у којем ће се налазити сви подаци, све информације о вама као пацијенту и који ће бити доступни оном лекару који вас лечи“, навела је Бојовићева.

Гости Београдске хронике кажу да ће ове новине олакшати живот и лекарима и пацијентима.

Извор: РТС

Настави са читањем

Друштво

РХМЗ: Какво нас време очекује за викенд?

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Pixabay

До краја дана очекује се облачно време, местимично с кишом, у брдско-планинским пределима и са снегом, саопштио је Републички хидрометеоролошки завод.


Снег се очекује понегде и у нижим пределима јужне и источне Србије, а падавине ће бити интензивније вечерас и у току ноћи, када се у брдско-планинским пределима очекује даље повећање висине снежног покривача и за 10 до 15 цм.

У Банату, доњем Подунављу и у Поморављу дуваће умерен и јак, на југу Баната олујни југоисточни ветар (кошава).

На северозападу Србије ће у току ноћи падавине престати.

У суботу, 7. децембра још мало топлије уз разведравање, па се у већини места очекују дужи сунчани интервали, само још ујутру на југу понегде киша.

У недељу, 8. децембра ново наоблачење, после подне и увече с кишом у свим крајевима, а киша се очекује и на планинама, што ће условити топљење снега. Дуваће умерен и јак јужни и југоисточни ветар, који ће на југу Баната, у доњем Подунављу и на планинама достизати ударе олујне јачине.

Следеће седмице претежно облачно, местимично с краткотрајном кишом, на планинама повремено са снегом, а од уторка ће температура бити у мањем паду.

Извор: Данас

Настави са читањем

Друштво

Времеплов: Нови биоскоп у Бачкој Паланци

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Недељне новине следеће године обележавају 60 година постојања. Тим поводом објављујемо „Времеплов Недељних новина“, а овај пут издвајамо текстове из броја 255 од 16. новембра 1969. године.


МОРА СЕ ПОШТОВАТИ СЛОВО ЗАКОНА

Прошле недеље надлежни органи Општинске скупштине су, спроводећи одлуку општинског Већа, били принуђени да сруше неколико бесправно саграђених кућа. Наравно, власници сада већ бивших бесправно саграђених кућа најављују жалбе на све стране. Нажалост, они се нису либили физичких напада на недужне људе који раде у појединим органима Општинске скупштине.

Проблеми дивље градње толико су узели маха да је она доспела на дненви ред Општинског већа трећег октобра. Јер сви напори да се бесправна градња „сломи“ још пре пет година нису уродили плодом. Једноставно, грађани тешко могу да схвате да на свом поседу не могу да граде – шта хоће.

Грађани неће да схвате да постоје, на пример, зоне за зеленило, становање или, пак, досадашње стамбене зоне које су осуђене на одумирање! Једноставно, они настављају да граде бесправно (ненаменски) по свом ћефу.

СЕКИРОМ НА ЧЛАНОВЕ КОМИСИЈЕ ЗА КОМАСАЦИЈУ

Судија за прекршаје казнио је са 60 дана затвора Спасоја Кумовића зато што је на својој парцели секиром и мотком дочекао чланове комисије за комасацију и покушао физички да се обрачуна са њима, док су Стеван Данић и Милан Адамовић. Новчано кажњени јер су у службеним просторијама спречавали рад комисије за комасацију.

Незадовољан наделом парцела у комасацијском подухвату у атару Младенова, тридесетогодишњи радник Спасоје Кумовић, је 31. октобра на својој њиви у потесу званом „Бела-мајур“ секиром и дебелом мотком дугачком око 60 центиметара дочекао чланове комисије за комасацију, спречио ух у раду и налетео на њих да се физички обрачуна, тако да је комисија под његовим притиском морала да напусти посао.

РАДНИЦИ ИЗБЕГАВАЈУ БОЛОВАЊЕ

Фабрика кожне и металне галантерије „Меркур“ из Бачке Паланке налази се на добром колосеку реформе односно таквог газдовања и пословања које је отеловљење ваљање организације рада, а која бележи запаженије резултате у атмосфери све израженије робно-тржишне привреде и уклапања у међународну поделу рада.

Планер и аналитичар Франц Турк указао је на важну чињеницу да су у овој години постигнути бољи резултати са 604 запослених, него у прошлој години са 614 запослених у фабрици! Турк је изнео и друге уверљиве податке. Тако је на пример продуктивност рада, мерена норма-часовима, порасла за 6,5 одсто. Коришћење радног времена боље је за 6 процената.

Губици у времену мањи су за 33 процента (са 7001 у прошлој на 4678 часова у овој години, за првих девет месеци). Затим, мање се болује за 22 процента (са 82.530 часова у прошлој на 64.390 часова у овој години).

НОВИ БИОСКОП – ЖЕЉА ИЛИ СТВАРНОСТ

Бачка Паланка као привредни и културни центар наше општине не може се похвалити да има богат културно-забавни живот, јер сем биоскопа и однедавно Аматерског позоришта, не рачунајући забаве које омладина организује у своме дому, нема ни једно друго место где би грађани могли пријатно провести неколико часова.

У току скученом избору многи се одлучују да своје слободно време прекрате одласком у биоскоп, кои донекле може да задовољи културне потребе свакога човека.

Међутим, мала и скучена биоскопска дворана често пута не може да задовољи љубитеље „седме уметности“. Није никаква тајна да је једина биоскопска дворана у нашем граду уједно и ругло Бачке Паланке, јер су скоро сва места у нашој општини ово питање одавно решила изградњом нових или адаптацијом старих биоскопских дворана. Како сада ствари стоје постоје мали изгледи да се ово питање у Бачкој Паланци скорије реши.

Урбанистичким планом предвиђено је да се кроз неколико година приступи изградњи новог биоскопа и омладинског дома у строгом центру града у зони „Партизан“. Међутим, још није познато када ће се приступити реализацији овог плана, мада је крајње време да се ово питање покрене са мртве тачке, тим пре што је дворана а поготово хол биоскопа у таквом стању да прети опасност од рушења.

ПРОЦВЕТАЋЕ ДЕЧИЈИ ВРТИЋИ

Тек прошле године обезбеђена су средства за организовано подизање и збрињавање деце предшколског и школског узраста: за непосредну дечију заштиту или пак за сталну допунску помоћ породицама радника са децом. Средства Општинског фонда за непосредну дечју заштиту „цуре“ из доприноса на личне дохотке, затим из помоћи друштвено-политичких заједница, месних заједница итд.

Посебно треба нагласити да се средства Општинског суда за непосредну дечју заштиту могу удружити – наш Фонд то чини – са средствима других носилаца обавеза у области дечје заштите.

За ову годину предвиђени су расходи за близу 90 старих милиона! Већина средстава намењена су за – инвестиције, с обзиром на стање објеката и опреме у предшколским установама. Само за девет месеци ове године учињено је више него много.

Приредила: Д. Ј. Бујак

Настави са читањем

Najčitanije