Друштво
Трагедија коју Обровчани памте
Бачкопаланачки хроничар, Леонард Немет, 2022. године објавио је књигу под називом „Колекционар паланачких успомена“, у којој су сабране бројне приче из прошлости Бачке Паланке и околних места. Немет је аутор више оваквих књига, а „Колекционар паланачких успомена“ конкретно обухвата неколико целина – о ватрогаству у Бачкој Паланци, културно-историјској топографији Бачке Паланке, времену Великог рата на нашим просторима, о животима познатих Бачкопаланчана али и занимљиве и никад испричане приче наших суграђана.
У делу књиге „Пут до пакла и назад“ Леонард Немет пренео је сведочење о животу и трагичној смрти Богдана Браце Петровића из Обровца.
Богдан – Браца Петровић (1932-1985)
Хладне јануарске ноћи 16/17. 1985. године, одјекнула је страшна вест Обровцем, о нестанку брачног пара Босе и Богдана – Браце Петровића. Додатно је ова вест мистификована чињеницом, да су Петровићи живели мирним, идиличним животом, окружени пажњом и симпатијама Обровчана, без сукоба и свађа са комшијама и члановима школског колектива у коме су радили. Сву трагичност овог догађаја, тужним сећањима на породичну трагедију и драгим успоменама на Петровиће, оживели су њихови пријатељи после 30 година, уз чију помоћ написах ову сагу.
Богдан Петровић-Браца, родио се у Обровцу маја 1932. године у скромној земљорадничкој породици, од оца Стевана и мајке Загорке Петровић, рођ. Бељин. Основну школу завршава у родном селу 1946. године уписује Учитељску школу у Сомбору, коју у јануару 1951. године (на полугодишту завршне пете године), користећи могућност превременог запошљавања, напушта и одлази, по налогу Министарства просвете ФНРЈ, на рад у Панчево, у Подручну школу Панчевачки рит…
…На предлог директора Милана Козоморе, Браца из Дероња прелази 1959. године у обровачку основну школу, где кратко време учитељује, укључује се у спортски живот села (игра за ФК „Борац“) и постављају га за наставника физичког васпитања. Богдан – Браца Петровић жени се 1962. године, са учитељицом Босом Игњатовић из Алексинца са којом добија кћер Тамару, која ће им подарити унука, али после њихове трагичне погибије. Браца уз рад завршава Вишу педагошку школу у Новом Саду, смер физичка култура и телесно васпитање, а нешто касније и ДИФ, такође у Новом Саду 1979. године и стиче звање професора.
Одлазак у легенду и смрт
Када је Браца закорачио у стваралачки период живота, у обровачкој школи постиже са основцима резултате, који и данас, после педесет година изгледају као научна фантастика. Већ 1963. године вишебојци ОШ „Жарко Зрењанин“ из Обровца, на општинском и покрајинском такмичењу, освајају прва места, а на пионирском вишебоју Републике Србије 1964. године, су такође прваци. На пионирском такмичењу у вишебоју, 1965. године у организацији ДТВ „Партизан“, обровачки основци, у женској и мушкој конкуренцији, са својим наставником, Богданом-Брацом Петровићем постају прваци Југославије.
Овај спортски успех једног села, ушао је у историју школског спорта у Југославији, а чије последице остављају трага кроз генерације обровачких спортиста. Браца би сигурно био поносан на чињеницу да много година после његове трагичне смрти, Обровац има три светска првака (Милош Максимовић, Слободанка-Боба Обрадовић и Максим Буцуљевић), у различитим спортским дисциплинама, фудбалере у Супер и Првој лиги и рукометаше у реномираним европским клубовима.
Доласком Браце Петровића за наставника „физичког“, спорт у Обровцу, и то не само код деце и омладине, постаје „најважнија споредна ствар у друштвено-забавном животу села“. Његова посвећеност, ентузијазам, стручност, организаторске способности, ауторитет, резултирали су масовношћу (квантитетом), што је неминовно дало квалитет. Захваљујући Браци, спортска инфраструктура школе и села је подигнута, за оно време, на завидан ниво (понекад на ивици дозвољеног и легалног), без које би људски потенцијал био хендикепиран и лишен врхунских спортских резултата.
Богдан-Браца Петровић се не заноси постигнутим, преузима тренерску палицу од свог кума проф. Милана Станојева у ФК „Борац“ из Обровца, у такмичарској сезони 1969/70. године….
…До последњег даха свог кратког живота, Браца је био промотер, организатор и учесник спортске рекреације и здравог начина живота. Алкохол није конзумирао, пушење је презирао, у исхрани умерен био – здраво се хранио , спортски облачио, са родитељима у кући живео и посвећен својој породици био. Хедонизам Богдана-Браце Петровића се своди на лов и риболов, одлазак на фудбалске утакмице Прве савезне лиге (био је навијач ФК „Војводине“ из Новог Сада), на партије преферанса и дуге свакодневне шетње у природи.
О породичној трагедији брачног пара Петровић, испредане су разне приче, што ме је навело да потражим службене податке, од данас већ пензионисаног инспектора МУП-а Бачка Паланка, Бојана Глувића, Обровчана – Брациног пријатеља који је водио истрагу о немилом догађају.
„У првим јутарњим сатима 17. јануара 1985. године, добио сам налог да са истражним судијом Ђорђем Вујичићем и техничком екипом форензичара, истражимо место несреће и утврдимо чињенично стање. На залеђеном каналу ДТД, од моста један километар према Гајдобри, пронашли смо трагове на танком снегу (који је пао по залеђеном кориту канала) – левом страном, мушкарца у зимској обући, а ближе десној обали, трагове женске обуће, других трагова није било. НН лица, вероватно рибокрадице, су просекле отвор у леду, како би поставили мрежу (метлицу – грунт), у воду, на којој се касније „ухватила“ ледена покорица, а како је у међувремену пао танак слој снега, касније се испоставило, злосрећна Боса је директно наишла на отвор у леду и прва упала у воду. Браца, који је био на левој страни канала потрчао је да јој помогне, скочио за њом у воду и покушао да је пронађе испод леда. Људи из села, Ђорђе и Михајло Козомора, Ђорђе и Јоца Јовин и други су покушали чакљама („мачак“) да закаче тела испод леда, али су успели из воде да извуку само Брацину ловачку пушку и на леду пронађу Босину капу, што је отклонило сваку сумњу о идентитету настрадалих. Следећег дана, после натчовечанских напора војних ронилаца, прво је пронађено тело Богдана, а 19. јануара и Босе Петровић. Лекар је на лицу места констатовао узрок смрти – дављење у води, без било каквих других трагова насилне смрти“, завршава своју тужну причу Бојан Глувић…
…Сваке године од 1989. у част Богдана-Браце Петровића, под његовим именом у оквиру манифестације „Дани Св. Пантелејмона“, у Обровцу се одржава турнир у великом фудбалу, не дајући забораву његов лик и дело.
Аутор: Леонард Немет, одломак из књиге „Колекционар паланачких успомена“
Влада Републике Србије на седници одржаној у четвртак, 5. марта, усвојила је Нацрт закона о трговачким праксама за одређене врсте производа.
Закон о трговачким праксама доноси се први пут у Републици Србији и представља значајан искорак у уређењу унутрашњег тржишта. Значај овог закона огледа се у спречавању непоштених трговачких пракси и успостављању фер, транспарентних и поштенијих односа између свих актера на тржишту – трговаца, произвођача/прерађивача и примарних пољопривредних произвођача.
Закон је израђен у великој мери по узору на решења која се већ примењују у Европској унији, али са значајним проширењем обухвата производа и решењима која нису присутна у другим европским законодавствима. Највећи број закона у ЕУ је обухватио непоштене трговачке праксе само за пољопривредне и прехрамбене производе док је у нашем Закону много шири обухват производа који потпадају под овај закон, чиме се помаже и већем броју снабдевача да побољшају своју позицију у односу на трговце. Закон обухвата, поред пољопривредних и прехрамбених производа и производе од посебног значаја за снабдевање тржишта у које спадају кућна хемија, производи за личну хигијену, козметика и друго, као и производи од посебног значаја за пољопривредну производњу – средства за исхрану и заштиту биља и оплемењивачи земљишта.
Законом се уводе јасна правила и прецизне дефиниције недозвољених трговачких пракси које се сматрају непоштеним и зато се налазе на Црној листи, као и оних које су условно дозвољене и које се налазе на Сивој листи.
Примена Закона о трговачким праксама допринеће унапређењу функционисања унутрашњег тржишта, као и стварању предуслова за стабилније и транспарентније формирање цена. Овај Закон део је ширег сета системских решења усмерених ка стварању здравог и одрживог пословног амбијента на унутрашњем тржишту, заснованог на савременој европској регулативи и доброј пракси.
Извор: Влада Србије
Поремећаји у транспорту и осигурању танкера већ утичу на глобално тржиште нафте, а последице ће осетити и потрошачи у региону. Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић упозорава да се нагли раст цена тешко може избећи уколико сукоб потраје.
Сукоб на Блиском истоку већ је изазвао озбиљне поремећаје на глобалном тржишту нафте. Прекиди у транспорту, повећани трошкови осигурања и неизвесност у снабдевању утичу на раст цена, што ће се одразити и на цене горива у региону, преноси РТС.
Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић указује да у оваквим кризама ни велике резерве не могу дуго да ублаже последице.
„Не можете имати толике залихе да их потрошите док криза не прође. Само земље које су самодовољне могу значајно да ублаже ефекте оваквих поремећаја“, истиче Мићовић.
Поремећаји у транспорту нафте
Према његовим речима, бродски саобраћај у региону Персијског залива већ је претрпео снажан удар.
„Бродови су врло брзо стали, иако није било званичне обуставе пловидбе. Осигурања су или обустављена или су премије удвостручене“, наглашава Мићовић.
Он подсећа да је Суецки канал од великог значаја за снабдевање Европе, док танкери и даље стижу у терминал Омишаљ, одакле се нафтоводом снабдевају рафинерије у региону укључујући и рафинерија у Панчеву.
„Терминал Омишаљ је важан јер ту стиже нафта за НИС, али и за Мађарску и Словачку. Ту углавном нафтоводом стиже и нафта из Ирака“, објашњава Мићовић.
Истовремено, додаје да ће део нафте из тог региона морати да се преусмери ка другим тржиштима.
„САД могу да повећају производњу, али највећи додатни обим могао би да дође из Русије, која је под санкцијама“, каже Мићовић.
Цене горива на удару глобалне кризе
Историја кретања цене нафте, како наводи, увек је била повезана са великим светским кризама.
„Ако гледате историју промена цене нафте, видећете и историју криза у свету. Када видите овај ценовни пик, јасно је да ћемо га тешко превазићи ако сукоб потраје“, упозорава Мићовић.
Он додаје да се последице већ виде на тржишту деривата.
„Цена дизела је отишла много више нагоре. Две године смо имали тренд пада цене нафтних деривата, а сада је тај тренд прекинут“, наводи Мићовић.
Према његовим речима, већ се може очекивати и раст цена горива на домаћим пумпама.
„Већ данас ћемо видети какве ће бити цене горива на нашим пумпама, сигурно ће бити велики скок, што се већ види и у другим земљама региона“, истиче Мићовић.
Један од начина да се ублажи нагли раст цена могло би да буде смањење државних дажбина, али и та мера има ограничен рок.
„Драматично расте базна цена и једино где може да се ублажи нагли скок јесте смањење државних узимања, али и то је ограничено. То су привремене мере, јер су акцизе значајан приход за буџет“, објашњава Мићовић.
Највећи ризик, упозорава, био би да се административним притиском угрози снабдевање.
„Најгори сценарио био би да се изврши притисак на нафтни сектор, па да се увоз заустави и да онда нема горива“, наглашава Мићовић.
Као пример раста цена у региону наводи и Хрватску.
„Хрватска је већ најавила повећање од 21 евроцент за дизел и седам евроценти за бензин, што је у динарима веома велико поскупљење“, каже Мићовић.
Он подсећа да је претња блокаде Ормуског мореуза постојала и раније, али никада није била реализована.
„Овакво искуство нико није имао. Претња блокаде Ормуског залива постојала је и током иранско-ирачког рата, али никада није реализована – сада јесте“, истиче Мићовић.
Ипак, додаје да тренутно нема разлога за страх од несташица, јер држава располаже стратешким резервама.
„Стратешке резерве служе за сигурност снабдевања, а не за обарање цена. Министарка Ђедовић је рекла да их имамо за око 50 дана, што улива сигурност да ће горива бити довољно“, наводи Мићовић.
Према његовим речима, продаја горива на пумпама јесте повећана, али паничне куповине нема.
„Продаја је нешто већа, али није панична, и то је добро јер не можете направити залихе за цео живот“, закључује Мићовић.
Извор: РТС
Самофинансирајући студенти државних високошколских установа још данас имају могућност да се пријаве за издавање студентске картице како би им био исплаћен повраћај 50 одсто школарине за 2024/25. годину.
Студенти могу да се пријаве путем портала Управе за трезор.
Министарство просвете је раније позвало све самофинансирајуће студенте који остварују право за повраћај 50 одсто плаћене школарине за школску 2024/2025. годину да се пријаве за отварање Студентске картице како би им средства била рефундирана.
У размени података између Министарства просвете, Управе за трезор и Банке Поштанска штедионица утврђено је да још 7.100 самофинасирајућих студента који имају право на исплату средства, немају отворену Студентску картицу.
Од 7.221 студента којима је требало да буду уплаћена средства по основу повраћаја 50 одсто плаћене школарине за први пут уписане предмете у школској 2024/2025. години, само 121 студент има Студентску картицу, односно отворен рачун код Поштанске штедионице који је повезан са Студентском картицом.
Имајући у виду да није могуће извршити додатне исплате по основу плаћених школарина за школску 2024/2025.годину, за сваку годину студија коју је студент први пут уписао, министарство је позвало студенте који имају право на повраћај средстава да се пријаве за отварање Студентске картице како би им средства била рефундирана, навело је Министарство.
Извор: РТВ
