Друштво
ТИД регата упловила у Бачку Паланку
Објављено
пре 3 месеца-
Објавио:
Клик на вестиОко 120 учесника традиционалне ТИД-ове регате из петнаест држава (Немачка, Нови Зеланд, Аустралија и друге земље) су у суботу, 27. јула упловили у Бачку Паланку.
Кајакаши и кануисти су крајем јуна кренули да веслају реком Дунав од Инголштада у Немачкој до Црног Мора.
Како нам је рекла Јелена Рајовић из Туристичке организације Општине, гости из иностранства су у Бачку Паланку упловили у суботу око 12 сати.
-На популарном Багеру су направили камп и потом су у послеподневним сатима посетили Музеј пива у Челареву, снабдели се потребним намирницама за даљи пут и вратили се у камп. Протоколарни део је обављен у суботње предвечерје. Потом је уследила вечера за коју се побринуо Илија Јовкић који је кувао његов чувени „чаробни пасуљ“. Учесници ТИД-ове регате су наставили пут према Новом Саду и даље кроз Србију ка ушћу у Црно море у недељу у раним јутарњим сатима, каже Јелена Рајовић из ТОО Бачка Паланка.
Сви учесници су понели позитивне утиске из Бачке Паланке, а било је ту кајакаша који су први пут посетили наш град, као и оних који више пута учествују у овој традиционалној регати.
ТИД регата и пловидба реком Дунав је највећа регата на свету и дуга је око 2.500 километара. Траје 73 дана током којих учесници регате застају и дан проведу у етапним местима. У Србији постоји четрнаест етапа, а једна од најомиљенијих је Бачка Паланка. Овогодишња ТИД-ова регата је 67. по реду, а оно што је карактерише то је да у њој не учествују само становници земаља кроз које протиче Дунав, већ има учесника и са других континената.
Организатор ТИД-ове регате кроз Србију је Одбор за туризам Кајакашког савеза Србије.
Д. З.
Живот са инвалидитетом – Живот у инвалидским колицима
Немања Ћурић из Нове Гајдобре је 23. јуна 2003. године доживео тешку саобраћајну несрећу на мосту између Бачког Петровца и Гложана и остао у инвалидским колицима задобивши тешке телесне повреде опасне по живот. Повредио је кичму и од тада је непокретан.
Конкретно, Немања је повредио торахалне пршљенове 10 и 11. Код ове повреде је процес лечења и опоравка јако дуг, али и могућ. Нада увек постоји да овај млади човек поново стане на своје ноге, али се мора бити упоран и пре свега стрпљив.
Ћурићу је најтеже било да прихвати тешку повреду и инвалидска колица, посебно у првих месец дана након несреће, али су му у томе највише помогли породица и пријатељи који су му били велика подршка.
У свом свакодневном животу Немања нема већих проблема, било физичких препрека било дискриминације у друштву. Једина препрека су му степенице, тада једино схвати да је непокретан. Посебно то долази до изражаја у Бачкој Паланци која има доста јавних објеката где особе са инвалидитетом немају адекватан прилаз за инвалидска колица. Данас вози аутомобил, као и сви други људи. Иде свакодневно на тренинге на СПЕНС аутомобилом који је прилагођен његовом стању. Аутомобил му поседује специјално седиште за особе са инвалидитетом, из колица прелази на управљачко седиште ослањајући се на руке, а управља аутомобилом помоћу ручних команди. Живот проводи као остали људи.
Покушао је у два наврата да направи неки помак у опоравку третманом матичним ћелијама у Бечу, али не са већим успехом. У почетку је редовно вежбао са професионалним физиотерапеутом, а онда је наставио да самостално вежба код куће. Нада за оздрављење још увек постоји и зато Немања не одустаје од борбе иако му је ове године преминула мајка која је вежбала са њим.
Ћурић је пре саобраћајне несреће био талентован фудбалер који је дошао до дреса Чукаричког, а потом и Партизана из Београда. Када је прихватио тешко стање окренуо се бављењу стоним тенисом који тренира већ седам година. Позвао га је селектор репрезентације Србије у стоном тенису за особе са инвалидитетом Златко Кеслер и Немања је постао члан СТК „Спин“ из Новог Сада. Иако је то био нови и тотално другачији спорт за њега, Ћурић се брзо снашао и остварио неке запажене успехе у земљи и иностранству. Неколико година је био први у дублу у Србији, а имао је успеха и на међународној сцени. Има освојену златну медаљу у дублу и сребро у Чешкој. Пре две године је Ћурић на Светском купу за особе са инвалидитетом у стоном тенису био други у микс дублу. То су само неки од резултата овог успешног стонотенисера у инвалидским колицима.
У међувремену се Немања оженио са супругом Споменком и практично почео нови живот.
Ова прича је тужна, али у исто време има и лепих ствари. Ово је пример како јака воља за животом може да победи тешку болест или повреду. Младе особе са инвалидитетом у инвалидским колицима не треба да клону духом, да не одустају од живота, да пронађу неку занимацију која ће их окупирати. Воља за животом је најбитнија, а то се најбоље види код Немање Ћурића.
Пројекат „Живот са инвалидитетом“ суфинансира Општина Бачка Паланка. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине Бачка Паланка, која је доделила средства.
Друштво
Распоред рада у Дому здравља, у понедељак 11. новембра
Објављено
пре 2 дана-
новембар 8, 2024Објавио:
Клик на вестиНа дан државног празника Дан Примирја 11. 11. 2024.године (понедељак) у Дому здравља „Др Младен Стојановић“ Бачка Паланка организује се рад по следећем распореду:
Одељење за здравствену заштиту деце у Бачкој Паланци (једна екипа: лекар и медицинска сестра) ради од 08 до 13 часова.
Централна апотека у Бачкој Паланци ради од 07.00 до 17.00 часова.
Одељење за здравствену заштиту одраслих здравља у Дому здравља у Бачкој Паланци (једна екипа: лекар-медицинска сестра) ради од 07.00 до 17.00 часова.
Служба хитне медицинске помоћи и Служба за хемодијализу раде према редовном распореду.
Амбуланта за респираторне инфекције у Бачкој Паланци ради од 08 до 13 часова.
Извор: РТВ Бап
Друштво
У понедељак је нерадни дан, а ево и који су нерадни дани у 2025. години
Објављено
пре 2 дана-
новембар 8, 2024Објавио:
Клик на вестиУ понедељак, 11. новембра обележава се Дан примирја у Првом светском рату што је и нерадан дан у Србији. Ђаци у школама наставе су ослобођени 11. и 12. новембра, понедељак и уторак.
Први дан нове године је среда, а нередан је и четвртак, 2. јануар. Божић је у уторак, 7. јануара, тако да тог месеца имамо три нерадна дана. У фебруару такође имамо три слободна дана, за Дан државности, и то „продужени викенд“ од 15. до 17. фебруара – јер ако један од датума када се празнују државни празници Републике Србије падне у недељу, не ради се првог наредног радног дана.
Погледајте цео списак државних и верских празника објављен на сајту paragraf.rs
- 1. и 2. јануар (среда и четвртак) – Нова година – нерадни дани
- 7. јануар (уторак)- Божић – нерадни дан
- 15, 16. и 17. фебруар (субота – понедељак)- Дан државности – нерадни дани
- 30. март (недеља)- Први дан Рамазанског бајрама – за припаднике исламске заједнице нерадни дан
- 18, 19, 20. и 21. април (петак – понедељак)- Васкршњи празници – православни – нерадни дани
- 18, 19, 20. и 21. април (петак – понедељак) – Ускршњи празници – католички – за католике и припаднике других хришћанских верских заједница нерадни дани
- 1. и 2. мај (четвртак – петак) – Празник рада – нерадни дани
- 6. јун (петак) – Први дан Курбанског бајрама – за припаднике исламске заједнице нерадни дан
- 2. октобар (четвртак) – Јом Кипур – за припаднике јеврејске заједнице нерадни дан
- 11. новембар (уторак) – Дан примирја у Првом светском рату – нерадни дан
- 25. децембар (четвртак) – Први дан Божића – за католике и припаднике других хришћанских верских заједница нерадни дан
Извор: paragraf.rs