Друштво
Сомбор најбољи град за живот у Србији
Економски факултет из Ниша објавио је прелиминарне резултате истраживања о томе који су најбољи градови за живот у Србији, који одражавају ставове и мишљење становника тих градова. И даље је север земље најпожељнији за живот, док је југ остао на зачељу, преноси РТС.
Има нешто у тем Сомбору, зато су многи решили да оду тамо где је све на вољу. Сомбор је, према истраживању Економског факултета из Ниша, најбољи град за живот у Србији.
„Он је посебан у односу на све друге градове. Град за уживање. Ту сам одрастао, завршио средњу школу у Сомбору, после ме било свагда по свету, али се увек враћам у свој Сомбор“.
„Сомбор је диван град, који чува мултикултуралност. Многи су људи у њему рођени, који су веома познати, који су део културе ове државе. Мислим да приоритет у том неком културном наслеђу“.
„Ја сам дошао пре пет година, удао се и не планирам да идем одавде“.
„Сомбор је идеалан, миран је, зелен је, некако успорен. Нама одговара. Сомбор је уствари град снова“, наводе анкетирани.
Декларисани скептици, рекли би, лако је онима на северу, ту се вазда боље живело. Ипак, међу оне преко Саве и Дунава, умешао се град са крајњег југоистока, Пирот. Заузео је треће место одмах иза Сомбора и Шапца. Пирот је оцењен као најбољи за културу и разоноду, а високо се котира и у области образовања, људског капитала и заштите животне средине.
„Очигледно је Народна библиотека препозната као један од стожера културе у нашем граду, што је чињеница која радује и обавезује у исто време. Библиотека јесте простор где се чувају знања, али бибилотека је и једно место слободне циркулације људи, мисли, идеја. То је наш неки циљ“, каже Милорад Костић, из Народне библиотеке Пирот.
Владан Васић, градоначелник Пирота додаје: „Ипак, још увек чини ми се важи она синтагма што јужније, то тужније. На сву срећу, за Пирот више не важи. Ми смо направили ту неку прекретницу, али то значи да сви, од државе до нас, морамо да учинимо много више да овај крај буде атрактивнији за живот“.
На дну лествице нашли су се Зајечар, Нови Пазар и Врање. Врањанци имају своје објашњење.
“Функционише се солидно, није лоше. По питању здравствених услуга – колико има услова, толико се ради, фале мало доктори, особље, али биће боље, надамо се“, каже анкетирани.
Остали додају: „Здравство је катастрофа. Дођеш и чекај, чекај, чекај… Онда, кола су паркирана на тротоару, ти не можеш да прођеш, него мораш да залићеш на коловоз, да би могао да прођеш“.
„Лоше се живи, мање су плате него у Београду, Нишу и то скоро дупло мање“.
Градови су оцењивани у десет категорија.
„По неком општем схватању свих испитаника, димензија која је њима најбитнија јесте безбедност и здравље у граду, а након тога становање и друге димензије, као што су економија, образовање, дигитална писменост“, истиче проф. др Весна Јанковић Милић, са Економског факултета у Нишу.
Проф. др Јелена Станковић, са Економског факултета у Нишу наглашава: „У првом тренутку и за нас су ти резултати били изненађење, да ни један од четири велика града у Србији није заправо високо рангиран. Али, ако анализирате Пирот, као град видећете да постоји логика. Пирот као град има Слободну зону која је јако успешна, транспортни центар, индустријску зону која ради и поред свега директне стране инвестиције које су реализоване на прави начин“.
Уврежено мишљење некад се поклопи са званичном статистиком. Међутим, сваки град чине људи, а од њих највише зависи какав ће им квалитет живота бити у том граду.
Извор: РТС
Православни верници данас обележавају Велики петак, један од најтужнијих дана у хришћанском календару, посвећен сећању на страдање и распеће Исус Христос. Овај дан доноси посебну атмосферу тишине, сабраности и духовне рефлексије, у којој верници кроз молитву и пост изражавају поштовање према Христовој жртви.
Велики петак долази након Великог четвртка и представља врхунац страдалне недеље, непосредно пред највећи хришћански празник – Ускрс. Према јеванђељском предању, тог дана Исус је осуђен, разапет на крсту на Голготи и преминуо, подносећи патњу ради спасења човечанства.
У православним храмовима на Велики петак не служи се литургија, јер се сматра да је то дан када је сам Христос принео себе као жртву. Уместо тога, служе се царски часови и вечерње богослужење са изношењем плаштанице – платна које симболизује Христово тело. Верници у тишини прилазе, целивају плаштаницу и провлаче се испод стола на којем је положена, што симболизује поклоњење и учествовање у Христовом страдању.
Овај дан обележава и строги пост, најчешће без уља и вина, а многи верници се уздржавају од хране до вечерњих сати. Традиционално се избегавају весеље, музика и било какви облици славља, док се пажња усмерава на молитву, праштање и унутрашњи мир.
Велики петак носи снажну поруку жртве, љубави и наде. Иако је обојен тугом, он је увод у радост Васкрсења, подсећајући вернике да после страдања долази победа живота. Управо у тој супротности између бола и наде, овај дан заузима посебно место у духовном животу православних хришћана.
Редакција
Владе Републике Србије усвојила је на данашњој седници Уредбу о изменама Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2026. години.
Изменама Уредбе опредељена су средства за подстицаје у сточарству, и то 24 милијарде динара за подстицаје за квалитетна приплодна грла, као и 5 милијарди динара намењених за подстицаје за тов јунади, јагњади, тов јаради и свиња.
Такође, средства у износу преко 4 милијарде динара расподељена су за први квартал премије за млеко у текућој години.
Расписивање јавних позива за наведене подстицаје у сточарству очекује се у наредним данима, а до краја априла, у складу са Календаром подстицаја који је објављен први пут ове године.
Овим мерама држава наставља са директном подршком обнови и унапређењу сточног фонда, повећању производње меса и млека, као и стабилности пословања пољопривредних газдинстава.
Наведеним изменама опредељена су и средства за посебне подстицаје, у укупном износу од 300 милиона динара, а намењена су за спровођење одгајивачких програма, производњу садног материјала, сертификацију и клонску селекцију, као и за промотивне активности у пољопривреди и руралном развоју.
Министарство наставља да прилагођава аграрну политику потребама произвођача, са јасним приоритетом јачања сточарства као једног од кључних сектора пољопривреде у Србији.
Извор: minpolj.gov.rs
Велики четвртак један је од најзначајнијих догађаја у току Велике или Страдалне недеље у којој, према хришћанском предању, почиње и завршава се Христово страдање и његова земаљска мисија за спас човечанства.
Данас је Велики четвртак. Према предању, обележава се сећање на Тајну или Последњу вечеру Исуса Христа и апостола. На овај дан установљена је и Света тајна причешћа. На вечерњем богослужењу чита се дванаест Јеванђеља о страдању Господа Исуса Христа.
На Велики четвртак Исус је са ученицима, на Тајној вечери, поделио хлеб и вино као симбол свог тела и крви, и на тај начин установио Свету тајну причешћа.
Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хлеб и поделивши га апостолима рекао: „Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова“.
Затим је узео чашу вина и рекао: „Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога завета, која се пролива за многе ради отпуштења грехова“, што су речи које се могу чути у току свете литургије.
Потом је син Божији опрао ноге својим апостолима учећи их тако, сопственим примером, како треба да служе једни другима.
Заповедио им је и да љубе једни друге: „Да љубите једни друге као што ја вас љубим“.
Јудина издаја
Исус је отворено говорио о предстојећем страдању. У току Тајне вечере је саопштио да ће га један од апостола издати. Уследила је Јудина издаја, након чега су војници ухватили Исуса у Гетсиманском врту.
Зато се од данас до Ускрса у црквама не чују звона, симбол радости.
Те ноћи пошто су Христа одвели, ученици су били као стадо без пастира, изгубљени и очајни. Тада је Петар, који је бескрајно волео Христа, поклекао и три пута га се до зоре одрекао. Питали су га да ли је он један од ученика и да ли је био са Исусом, Петар је одговорио да не зна ко је он и да га не познаје.
Када је трећи пут изустио да није, запевао је петао. Петар се тада сетио речи Исусових да ће га се и он три пута одрећи пре него што запева петао. Петар је схватио колики је његов пад, те се из дубине душе покајао и плакао, молећи опроштај.
Данас се ваља причестити
У спомен на Тајну вечеру, ово је једини дан када је током Велике недеље дозвољено уље и вино. Велики четвртак је, по узору на прву причест Христову и његових апостола, један од дана одређених за причешће верника, који су, поштујући православни канон, „постили на води“.
Данас се ваља причестити, јер, верује се, и највећим грешницима на Велики четвртак све се опрашта. Свако доброчинство према сиромашнима бележи се на небу. На Велики четвртак у појединим деловима земље већ почиње фарбање васкршњих јаја.
Извор: РТС
