Култура
Музичка школа прославила 70. рођендан
У понедељак, 3. јуна у Градском биоскопу прослављен је велики јубилеј – 70 година Школе за основно музичко образовање „Стеван Христић“ из Бачке Паланке.
Музичка школа великим концертом обележила је свој 70. рођендан, а цео догађај започет је гашењем свећица на торти и рођенданском песмом коју је отпевао четворогодишњи дечак. Упркос томе што је мало пре овог догађаја Бачку Паланку задесило невреме, пред сам концерт све се умирило, Сунце је заменило облаке и сала Градског биоскопа била је препуна публике.
Након рођенданске торте, хор је отпевао химну школе, директорица је поздравила присутне, а публици је приказан кратак филм о школи.
-На концерту су наступали садашњи и бивши ученици, мали и велики хор, два оркестра – један ученички и други који чине бивши ученици школе, као и камерни састави. Такође, свирали су и наставници са децом и сами. На концерту су били заступљени сви инструменти – клавир, хармоника, гитара, виолина, флаута, кларинет, тамбурица… Сала је била пуна, дошли су и позвани пензионисани наставници наше школе, рекла је за „Недељне новине“ наставница Душка Дабић.
Иако сала биоскопа није прилагођена за овакав један концерт, најпре због недостатка клавира и самог озвучења, сви који су наступали били су на висини задатка.
-И ја сам била ђак ове школе па затим наставник тако да ми је она друга кућа и верујем да се и друге колеге, који су овде дуго, тако осећају. Овај велики концерт био је свечан, квалитетан и право освежење за наш град, додала је Душка.
Живот ШОМО „Стеван Христић“ почео је давне 1954. године када је одлуком Народног одбора општине Бачка Паланка основана Нижа музичка школа. На основу скромних списа и аката као и казивања бивших радника школе, начињен је списак особа које су директно дала свој глас за отварање музичке школе. То су: Туцић Гавра, директор банке; Савић Чеда, професор историје; Ћирић Живан, службеник; Живановић Сава, професор српског језика; Ковачевић Јова, службеник, Ковачевић Чеда, просветни радник; Андрашић Јосип, ветеринар; Завишић Радован, правник; и Вукојевић Славко, просветни радник.
Велики допринос дала је и музичка омладина, као и други просветни радници, учитељи и наставници, нарочито учитељи који су у учитељским школама стекли скромна знања из појединих инструмената и то су уједно били први кадрови у школи.
Године 1954. школа је започела свој рад у просторијама позоришта у две мале просторије гардеробе. Постојао је само одсек клавира и виолине. У првој години радио је само један редовно запослени стручни учитељ клавира. Те прве године уписано је 84 полазника, од којих је 48 завршило разред, а просторија је била толико мала да је наставник виолине часове држао у дворишту. Године 1955. школа се сели у зграду где се и данас налази, а где је настава могла да се одвија у оптималним условима.
Бачкопаланачка Музичка школа је добитник бројних награда и признања, њени ученици и наставници сваке године све нас обрадују одличним резултатима на свим нивоима такмичења и понос су нашег града.
Д. Ј. Бујак
Балетски студио Royal Dance центар, у сарадњи са Општином Бачка Паланка, организује хуманитарну балетску представу „На крилима снова“, која ће се играти у понедељак, 13. јануара у сали Градског биоскопа у 12.00 часова и у 19.00 часова.
Улаз на представу је добровољни прилог, биће кутије испред улаза и сав приход иде за лечење корисника Буди хуман фондације и то за:
- Тару Јованов (2024),
- Душицу Папић (2017),
- Милану Матковић (2002),
- Исидору Вучковић (1998),
- Александра Адамовића(1992)
Техничка подршка: Установа културни центар Бачка Паланка
Организатори позивају све пријатеље и љубитеље сценске уметности да уживају у дечијој чаролији.
Редакција
У недељу, 12. јануара у Градском биоскопу у Бачкој Паланци, биће одиграна позоришна представа за децу „Деда Мраз и изгубљени ковчег“.
Представа је у продукцији драмског студија „Арс либери“, а редитељ је Ненад Еречковић. Играју: Доротеа Јосић, Теодора Шобот, Гордана Холок, Огњен Рајинац, Ненад Еречковић и Андрија Мајерски.
Представа почиње у 18.00 часова, а улаз је слободан.
Редакција
У опуштеној и пријатној атмосфери кафеа „Piaf“ у Бачкој Паланци, у недељу, 5. јануара одржана је промоција књиге Јоване Кешански, „А ја насмејана жена“.
То вече било је баш онакво каква је и Јованина књига, препуно емоција, а празнични дух само је додатно оплеменио све присутне. У улози модератора на промоцији нашла се ауторкина дугогодишња пријатељица, Радислава Бенић, а њих две савршено су представиле све оне важне животне моменте кроз које је новинарка и списатељица Јована Кешански прошла и својим књижевним умећем пренела у књизи „А ја насмејана жена“.
Књига је објављена у октобру 2024. године, а прву промоцију, игром случаја, Јована је одржала у родном Челареву. Како нам је рекла ауторка, тематика нове књиге слична је као и у првој њеној књизи, те би дело „А ја насмејана жена“ представила уствари као наставак „109 плетеница“.
-Онај ко се одушевио са плетеницама и коме су оне пријале, исту реакцију има и за нову књигу. Мени је била идеја да записујем како се осећам одређеног дана. На крају, када сам требала све то да сређујем за књигу, одлучила сам да то буде у виду дневничких записа зато што људи мисле да морају да буду континуирано срећни или пак тужни. Кроз те моје приче сам приказала да, на пример, 15. јануара можеш да будеш и тужан и очајан и да мислиш да је крај, а онда 17. јануара пожелиш да пркосиш свему, путујеш у Њујорк и брига те за све. У књизи нигде не наводим шта сам заправо желела да постигнем, али се надам да ће читаоци схватити управо ту суштину коју сам хтела да прикажем – ако им је данас лоше, да за неколико дана те емоције могу да буду потпуно супротне, рекла је Јована Кешански за „Недељне новине“.
Да ли због чињенице што су дугогодишње пријатељице или зато што су, како је и сама ауторка рекла, потпуно другачије као особе, Јована и Рада промоцију су учиниле врло опуштеном па и док се причало о оним тешким животним тренуцима. Није свако у публици прошао кроз исто оно што и сама ауторка, али се по реакцијама чинило да су се сви препознали у емоцијама о којима је причала, поготово када је на питање шта сматра за један од већих успеха у животу, Јована рекла да је успех то што је за неке ствари у животу научила да каже „Не“.
Отворено се причало о анксиозности, одласку код психотерапеута и психијатра, што је кроз Јованине текстове увек представљано као важна тема. Њене обе књиге, блогови, јавни наступи, увек носе поруку да, шта год да се у човеку дешава, није сам, и да позив у помоћ уствари представља љубав човека према самом себи.
Јована каже како су читаоци претежно мислили да је наслов „А ја насмејана жена“ настао због тога што је она, упркос свим животним недаћама, остала насмејана, међутим, како додаје, то није била идеја. Инспирацију за наслов добила је читајући поезију Силвије Плат, америчке књижевнице која у песми „Женски Лазар“ у једној строфи каже „А ја насмејана жена. Мени је тек тридесета. И као мачка могу девет пута да мрем.“
Д. Ј. Бујак
