Село у југозападном делу Бачке – Букин основано је указом угарског краља Беле IV у XII. веку. Назив насеља највероватније потиче од специфичне локације села на ушћу реке Мостонга – Bucca што у преводу значи ушће. У насељу се налазило утврђење са кулом.

Прва букинска жупа помиње се у угарским изворима 1332. Између Букина и суседних сремских села Опатовца и Шаренграда саобраћала је скела Дунавом. Од таксе за скелу прикупљани су значајни приходи. У изворима село се помиње 1448. године под именом Букин. Било је у власништву Пала Замбокија. Пошто је Замбокиј 1467. године умро без наследника, угарски краљ Матија Корвин дао је село на уживање. Ђерђу Шуљоку и његовим синовима. Насеље је у акту о преносу власништва евидентирано као Bwky (Bökeny). Указом угарског краља Лајоша II, село и његова околина предати су Ференцу Шуљоку и његовој браћи 1508. У наредној деценији, тачније 1521. године, име насеља забележено је на списку места у којима је убиран пореза у Краљевини Угарској.

Током политичке нестабилности која је уследила након Мохачке битке 29. августа 1526. село се кратко налазио под управом самопроглашеног цара Јована Ненада. До 1540. године Букин је под јурисдикцијм краља Јаноша Запоље. Од пролећа 1543. Османлије Букин укључују су у састав Бачке нахије Сегединског санџака. За време османског периода село је било претежно насељено српским становништвом. Постојање насеља потврђују турски извори.

По доласку Аустријанаца у некадашње Јужне крајеве Угарске, затекли су многа насеља запуштена, док је њихова околина током ратних година била обрасла растињем и шикаром. Године 1717. село Букин је укључено у новоформирану Бодрошку жупанију. Током 1731. године обновљена је парохија римокатоличке цркве у селу. Године 1750. дошло је до велике поплаве Дунава која је уништила село. Ново насеље измештено је 1,5 километар северније. Исте 1750. године у Букин почели су се досељавати Немци. Из пописа 1752. године сазнајемо да је у насељу живело 200 немачких и 20 српских породица. Нова разорна поплава погодила је село 1812. године. Становници су поново били принуђени да преселе насеље. Поплава је дала подстицај урбанизацији села. Dunabökény (мађарски назив за Букин) тада добија своју библиотеку, пошту, амбуланту и школу. Исте године подигнута је римокатоличка црква Светог Јована Крститеља.

Букин је од пољопривредног насеља полако прерастао у озбиљан занатски центар. Одлуком среских власти 1912. године Букин постаје самостална општина.

Насеље је наставило се да развија у међуратном периоду у оквиру нове државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Краљевине Југославије. Од 1919. до 1941. припадао је Паланачком срезу са средиштем у Паланци. Мештани села у овом периоду често се помињу као излагачи на сајамским манифестацијама у Паланци и широм земље.

Никола Миливојевић

Ово је распоред сахрана које ће се обавити у уторак, 18. фебруар на гробљима у нашој општини која су ингеренцијом ЈКП „Комуналпројект“.

Градско гробље у Бачкој Паланци

12.00 – Ковачевић Ана (1935)

Католичко гробље у Бачкој Паланци

12.00 – Гајић Јован (1940)

Гробље у Гајдобри

12.00 – Радуловић Десанка (1938)

Празник посвећен заштитнику воћара, винара и виноградара, Свети Трифун, обележен је у петак, 14. фебруара у Нештину.

Том приликом је нештински парох Јеремија Дегенек прочитао молитву свецу, орезао чокот винове лозе у винограду и прелио га вином како би род ове године био што бољи.

-После паузе од две године поново смо се окупили да се поклонимо нашем свецу заштитнику. Ове године је присутан био мањи број него ранијих година, али било је пуно лепше. Било нас је стотинак, што чланова нашег удружења што гостију. Након Свете литургије у нештинском храму Светих Козме и Дамјана, уследио је црквени обред у самом винограду, а потом и традиционални виноградарски доручак, рекао је за „Недељне новине“ Јован Шкрбић из Удружења воћара, винара и виноградара „Нештин“.

Ово Удружење, додаје Шкрбић, постоји од 2002. године и тренутно окупља преко 40 чланова.

На сам помен имена Нештин, прва асоцијација су добро вино и ракија. Многи житељи наше општине на сремској обали Дунава имају викендице са виноградима и воћњацима, који сваке године доносе род грожђа, шљива, кајсија, крушака и другог воћа. Свети Трифун се у Нештину обележавао од средине 90-тих година прошлог века по виноградима, а од 2002. године прославља се под патронатом Удружења винара, воћара и виноградара „Нештин“, док се овај празник 2023. и 2024. године обележавао скромно по домаћинствима.

Великомученик Свети Трифун је током свог земаљског живота проповедао Христову веру, био чудотворац и исцелитељ и пострадао је када није желео да се одрекне Исуса Христа и хришћанске вере.

Након освећења винограда, организован је свечани ручак за госте.

Д. З.