Култура
Епско-фантастична прича Марије Чакмак добила свој наставак
По струци је васпитачица и ради у ПУ „Младост“ у Бачкој Паланци. Интересовање за словенску митологију довело је до тога да исприча своју верзију живота словенских богова и митских бића и напише до сада две књиге епске фантастике, „Буђење – Земља громова“, која је објављена прошле године, и други део „Бес – Земља громова“ која је публици представљена ове године.
Марија Чакмак из Бачке Паланке одржала је промоцију другог дела трилогије „Бес – Земља громова“, у четвртак, 30. маја у Музеју града у Бачкој Паланци. Разговор са ауторком је водила новинарка Тамара Јожић.
Први део „Земље громова“, који је одлично прошао код публике, препун је акција, читаоцу је дочарана константна борба добра и зла и битке се, како каже ауторка, дешавају скоро на свакој страници. Сам назив, „Буђење“ представља уствари буђење врховног бога Сварога и све оно што се променило након његовог буђења, где је зима одлучила да никад не престане и да силе таме завладају светом. До самог краја, управо та борба добра и зла је неизвесна, а Марија каже како првобитно није планиран наставак књиге, последња реченица романа управо је требала да буде крај целе приче. Ипак, на наговор пријатеља, прича о словенским боговима, вилама, вукодлацима и другим бићима добила је свој наставак.
-У другом делу сам се потрудила да пружим нешто мало другачије, да то не буде књига на исти калуп, али да опет донесемо мало и драматичности и унутрашње борбе мојих ликова, за разлику од борбе из првог дела коју непрестано воде. И у другом делу се налази пуно акције, мој стил је по томе и специфичан, то је као сценарио за филм, где се догађају нижу непрестано, један за другим, али је разлика управо та унутрашња борба коју ликови воде сами са собом, рекла је Марија Чакмак за „Недељне новине“.
Други део ове епско-фантастичне приче, као и први, карактерише једна узвишена мисија а то је љубав богова према свом народу и жеља да живе у миру и слободи, без напада и ратова. Марија каже да се са словенском митологијом сусрела први пут пре 10 година те да на самом почетку ништа није знала о тој теми.
-То је била љубав на прву реченицу. Оно што је у ствари занимљиво код словенске митологије је управо тај недостатак информација и садржаја јер вас то инспирише и оставља вам могућност да ви измаштате све те везе и све те догађаје. Мени је било јако лако да попуним те празнине са својом маштом и креативношћу. Сигурно да ми је и моје звање васпитачице помогло у томе, јер сам свакодневно са децом у прилици да развијам машту, каже ауторка.
С обзиром да је у питању трилогија, Марија додаје да је написан и трећи део, остаје да се уреди, а публици ће бити представљен следеће године.
Д. Ј. Бујак
Народна библиотека “Вељко Петровић”, у четвртак 12. марта, организује промоцију књиге Селимира Радуловића “С камењем Христовим, белим”.
О књизи говоре: Иван Негришорац и Драгољуб Којичић
Саша Радојчић о препознатљивост Радуловићеве песничке књиге: “Њихова главна особина је трагање за начином на који ће се изразити једно од основних искустава за које је човек способан – религиозно искуство…Радуловићево песништво негира ту самоспутаност савременог човека и отвара се искуствима вишег реда. Али, исто тако, то песништво зна и за странпутице и уске стазе на које наилазе они који крену путем обнове основних религиозних односа…”
О аутору: Ауторски опус Селимира Радуловића обухвата песништво, есејистику и антологичарски рад. Објавио је више од двадесет књига песама и пет антологија који га убрајају међу истакнуте савремене српске књижевнике, познате по очувању традиционалних симбола и хришћанског етоса. Посебно су значајна дела “Златни век српског песништва”, те зборници радова “Песник Ноктурна” и “Светло из очеве колибе”.
Добитник је више од тридесет домаћих књижевних награда, укључујући и књижевну награду “Зоран Ђерић” Друштва новосадских књижевника за високе домете у књижевном стваралаштву. Признање “Фјодор Михајлович Достојевски” у Нижњем Новгороду уручено му је за изузетне књижевне домете, што потврђује његов статус у регионалној и међународној литератури.
Промоција почиње у 18.00 часова.
Извор: НБ „Вељко Петровић“
Поводом Националног дана књиге, 28. фебруара Друштво школских библиотекара Србије осми пут организује акцију „Читајмо гласно“. Циљ ове заједничке активности јесте да се подстакне љубав према читању, да се негује матерњи језик и култура читања, да школа и школска библиотека изађу међу људе и повежу се са локалном заједницом, установама и удружењима која верују у снагу књиге, уметности и речи, као и да се оснажи и видљивим учини рад школских библиотекара.
Ученици првих разреда ОШ „Вук Караџић“ из Бачке Паланке су у петак 27. фебруара заједно са библиотекарком школске библиотеке Весном Војводић Сантрач и својом учитељицом Татјаном Косовац у школској библиотеци наглас читали омиљене бајке и песме за децу, а затим анализирали реченице које се памте и које носе посебну поруку или животни савет. Поделили су свој доживљај и мишљења о делима, утиске и осећања која су се јављала док су читали или
слушали своје другаре док читају.
Дружење је почело разговором о бајкама које су чули раније, још од пре него што су и сами научили да читају, а сада су имали прилику да их прочитају и искажу свој утисак о њима. Ђаци прваци ове школе поносни што су савладали вештину читања, радо су показали шта знају. Овај догађај је протекао у лепом дружењу учећи кроз игру, смех и шалу, а сазнали су и који је значај бајки у развоју сваког детета. На крају су ученици препоручили другарима бајку коју би
могли да прочитају.
Извор и фото: Весна Војводић Сантрач
Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.
„Тропска ноћ“ – Мајкл Грубер
Некада, у неком потпуно другачијем свету, Џејн Доу је била доктор антрополошких наука, признати стручњак за питања шаманизма и домородачке афричке магије, наследница богате лозе Доуових, љубавница легендарног француског антрополога Марсела Вирхоа, супруга запањујуће талентованог црног писца Девита Мура. Некада је, дакле, имала све.
Данас Џејн живи у изнајмљеном собичку под лажним именом, прерушена у неугледну службеницу за архивирање здравствених картона. Свим силама труди се да буде неупадљива. Џејн Доу из прошлости више не постоји. Ако је све извела савршено, сви верују да је погинула у експлозији очеве јахте. А ако је негде погрешила? Онда би ритуална убиства младих трудница која потресају Мајами могла бити знак да јој је муж на трагу. Млади детектив Џими Паз добиће незахвалан задатак да хитно разреши случај…
Само што у овом случају ништа, баш ништа, није онако како се на први поглед чини.
Тропска ноћ као неком вуду магијом опчињује читаоца, чинећи границу између стварности и натприродног на тренутке мутнијом, а онда опет сасвим објашњивом и научно разумљивом. Наглашено снажни елементи Груберовог заплета савршено се уклапају, сваки детаљ у књизи има своју сврху, свака загонетка своје решење. Груберова ерудиција у антрополошким питањима даје кредибилитет измаштаним деловима, а филмска брзина радње овде је само додатни комплимент изузетно интелигентном трилеру који не бежи ни од сложених моралних дилема, ни расног питања у мултиетничком Мајамију.
Добитник награде Хамет међународног удружења писаца трилера. (laguna.rs)
„Мелодија Европе“ – Весна Алексић
„Мелодије Европе“ ауторке Весне Алексић представља повратак класичном жанру путописног приповедања, истовремено освежавајући српску књижевност својим стилом и тематиком. У време када су визуелна сведочанства и модерне технологије потиснуле традиционалне путописе, Алексићева успева да кроз своју књигу врати читаоце магији путовања и истраживања нових дестинација.
Књига је инспирисана делима великих путописаца као што су Љубомир Ненадовић, Исидора Секулић, Јован Дучић, Растко Петровић и Милош Црњански, али Весна Алексић проналази свој оригинални глас и приступ. Кроз „Мелодије Европе“, она открива тајне различитих европских дестинација, представљајући их на стилски уверљив и занимљив начин.
Стил и нарација у „Мелодијама Европе“ су супериорни, комбинујући елеганцију класичних путописа са свежином модерног приступа. Алексићева користи богат језик и живописне описе како би дочарала пејзаже, културу и људе које сусреће на својим путовањима. Њена проза је убедљива и позивајућа, подстичући читаоце да се упусте у сопствене авантуре.
Књига је подијељена у поглавља која истражују различите тачке Европе, од урбаних центара до скривених кутака руралних подручја. Свако поглавље доноси нове увиде и перспективе, пружајући читаоцима дубље разумевање културе, историје и свакодневног живота људи у различитим европским земљама.
Теме које Алексићева обрађује су разноврсне и богате, од културних и историјских споменика, преко локалне кухиње и традиција, до сусрета са занимљивим људима и њиховим причама. Кроз своје путописе, ауторка не само да описује места која посећује, већ и рефлектује о универзалним темама као што су идентитет, припадност и људска повезаност.
Утицај и значај „Мелодија Европе“ је значајан јер враћа веру у моћ писане речи да инспирише и покрене на акцију. У свету где су путовања постала доступнија и „демократизована“, Алексићева подсећа на дубљи значај путовања као средства за лично и културно обогаћење.
Закључујући читање „Мелодија Европе“, читаоци ће тешко моћи да одоле жељи да спакују кофере и отисну се на сопствене авантуре. Весна Алексић својим талентом и страственим приповедањем успева да оживи дух путописног жанра, позивајући читаоце да истраже и открију лепоту и мистерију Европе кроз њене очи. Ова књига није само путопис, већ и позив на авантуру и дубље разумевање света око нас. (korisnaknjiga.com)
„Харем“ – Омер Сејфетин
Омер Сејфетин, један од утемељивача модерне турске приповетке, и данас привлачи радозналост и пажњу, не само старијих читалаца, већ и савремене публике. Писац који је одрастао у бурној атмосфери с краја 19. и почетка 20. века, оставио је неизбрисиве трагове у турском интелектуалном и културном животу – како војничком, тако и „књижевном“ личношћу. Његова борба за поједностављење турског језика данас представља један од темеља природне течности и јасноће израза турског говора. Својом интелектуалном храброшћу и снажним пером, Сејфетин је играо кључну улогу и у развоју турског идентитета. Дело Харем, које држите у рукама, представља збирку приповедака која спаја пишчево оштро запажање, суптилан хумор и дубоко разумевање људске природе. Сејфетин појам харема извлачи из оквира искривљене перцепције и пуког историјског куриозитета, претварајући га у снажно огледало које открива невидљиву динамику друштва, породичне односе, тиху женску отпорност и слабости мушкараца које често остају скривене. У овим пажљиво обликованим причама харем је и простор и стање духа – сцена која буди радозналост, насмејава, подстиче на размишљање, али пре свега открива непромењиве аспекте људске природе. Свака прича у књизи, својим мајсторски изграђеним заплетом и неочекиваним завршецима, уводи читаоца у привлачан свет. Спајајући Мопасанов тип приповетке засноване на догађају са Чеховљевом емоционалном дубином, Сејфетин ствара јединствену линију у турској књижевности. Харем преноси топлину прошлости савременом читаоцу и оставља трајан утисак, како својим историјским, тако и људским димензијама. На овим страницама нећете пронаћи само једно раздобље – пронаћи ћете дух времена, његове осећаје и противречности.
