Две године од погибије 16 људи у Новом Саду

Комеморативним скупом у Новом Саду у недељу, 1. новембра, обележене су две године од пада надстрешнице на Железничкој станици и смрти 16 људи.


Комеморативни скуп је почео у 11.52, грађани су шеснаестоминутном тишином одали почаст погинулима.  У паду надстрешнице погинули су: Сара Фирић (2018), Валентина Фирић (2014), Ђорђе Фирић (1971), Милица Адамовић (2008), Немања Комар (2007), Анђела Руман (2004), Милош Милосављевић (2003), Стефан Хрка (1997), Сања Ћирић Арбутина (1989), Васко Саздовски (1979), Горанка Раца (1966), Вукашин Раковић (1955), Милева Карановић (1948), Ђуро Швоња (1947), Ања Радоњић (2000) и Вукашин Црнчевић (2006).

Теодора Мартинко преживела је пад надстрешнице, али је задобила тешке телесне повреде.

По окончању програма грађани су положили 16 белих венаца. Грађани су најпре оформили три колоне које су се спојиле у једну код Футошке пијаце у Новом Саду и затим шетали до Железничке станице. На челу колоне која је кренула од Лиманског парка био је транспарент беле голубице изнад које пише Туга остаје, а на челу друге две колоне, био је транспарент на ком пише 11.52 и 16. Булевар ослобођења, као и Булевар Јаше Тонића и све околне улице били су блокирани за саобраћај. На скупу је био и велики број бајкера и трактора.

Током комеморативног програма неколико хорова отпевало је песму „Цвета трешња“, а изрецитоване су песме Бранка Миљковића „Похвала свету“ и Алексе Шантића „Што те нема“, а једна од студенткиња у говору је подсетила на догађаје од 1. новембра 2024. године и поручила да студенти неће одустати од захтева за утврђивање одговорности за трагедију.

„Трагедија није реч која адекватно описује оно што се догодило 1. новембра 2024. године. Трагедија описује несрећу, случајни догађај, а иза ове речи може вешто да се сакрије реч коју сви тражимо, а то је одговорност“, поручила је студенткиња. Она је подсетила и на окупљања, протесте и акције одавања поште страдалима, током којих су грађани широм Србије застајали и одавали почаст жртвама у 11.52 часова, када је надстрешница пала. Студенкиња је рекла да су свој глас подигли онда када је одговорност изостала, и то најпре тишином, додајући да студенти настављају да инсистирају на правди и одговорности.

Комеморативном скупу присуствовали су и представници Студентске листе Радомир Саичић, Илија Срдановић, Михаил Дудаш, Драган Јовановић, као и глумац Тихомир Станић. Грађани и студенти су током скупа прилазили простору испред Железничке станице, где су остављали цвеће и палили свеће у знак сећања на настрадале.

Надстрешница Железничке станице у Новом Саду срушила се 1. новембра 2024. године у 11.52 часова када је на лицу места страдало 14 особа, док је троје повређено. У болници су, од задобијених повреда, накнадно преминуле још две особе. Пад надстрешнице покренуо је талас грађанских протеста и студентску побуну, на којима су тражени утврђивање одговорности за трагедију и борба против корупције. До сада није почело ниједно суђење поводом те трагедије, иако су тужилаштва у Београду и Новом Саду покренула у међувремену три засебна поступка. Пошту жртвама „новосадске надстрешнице „, уз 16 минута тишине и паљење свећа, одали су и грађани Ниша, Лесковца, Краљева, Чачка, Новог Пазара…

Патријарх српски Порфирије служио је после литургију у храму Светог Саве на Врачару помен свим настрадалима у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду пре две године. Патријарх је поручио да нас вера у Бога и љубав према ближњима обавезују на вечно сећање, молитву и бригу једних о другима, истичући да се бол породица и читавог народа може исцелити само кроз молитвену утеху, али и јасну свест о одговорности.

„Помолили смо се за покој њихових душа, знајући да је бол јер се растајемо онда када то наша људска логика не предвиђа, онда када имамо утисак да се нешто десило раније него што би требало да се деси. Али ми знамо да је важније од свега не када ће ко отићи у наручје Божје, него где ће стићи, да ли ће заиста бити у наручју Божјем или ће то наручје промашити. Зато се ми молимо за покој душа невино пострадалих под надстрешницом у Новом Саду, да им Господ да царство небеско, да им да покој, да им да мир и радост тамо где нема туге, где нема уздисања, где нема бола, а да исто тако утеши и све њихове ближње“, рекао је патријарх. Он је позвао народ да никад у својим молитвама не заборави пострадале и то да је сваки живот дар од Бога.

Патријарх истиче да би несрећа у Новом Саду требало да нам буде подстрек да се приближимо Богу и будемо бољи људи, како би онда били ближи и бољи једни другима.

„Вечни покој дај Господе Сари, Валентини, Милици, Немањи, Вукашину, Анђелу, Милошу, Ањи, Стефану, Сањи, Васку, Ђорђу, Горанки, Вукашину, Милени, Ђури и дај им вечни живот“, рекао је патријарх.

Извор: РТВ

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *