Друштво
Домаћа зимница нема конкуренцију
Мирис печених црвених паприка и куваног парадајза многима је једна од првих асоцијација на јесен. Пијачне тезге у ово доба године пуне су управо паприка свих врста, падајза, краставаца корнишона јер искусне домаћице не пропуштају годину, а да бар нешто од зимнице не послажу у шпајз.
Каква год да је сезона, направиће се макар оно што укућани највише воле да једу. Ове године суша јесте оставила последице на понуду и квалитет воћа и поврћа, али оно на чега су их научиле мајке и баке, данашње домаћице итекако практикују – за зиму се мора припремити.
Славица Јерковић из Бачке Паланке сваке године спрема зимницу, иако је све, како сама каже, доступно у продавницама. Стара, пожутела свеска са рецептима чува се као благо, а рецепти су проверени и што је најважније за чланове породице најбољи. Са читаоцима „Недељних новина“ поделила је и неколико рецепата.
-Зимницу правим зато што сам то увек радила иако сад у продавницама има свега , а некад није било . Смањила сам и ја зимницу и правим оно што мислим да је боље у кући направљено као што су ајвар ,љутеница ,шарена салата , барена паприка и оно што моји укућани воле, рекла нам је Славица.
Цене воћа и поврћа нису занемaрљив трошак. Све је поскупело, па и то, а на питање да ли се онда исплати припремати зимницу, Славица каже оно што већина домаћица истиче – битно да је домаће.
-Исплати се у смислу да знате шта је у тегли и ако имате у својој башти. Тренутно је пијаца скупа, али се увек нађе и нешто повољно па мислим да треба стављати зимницу , јер не знамо ни каква ће нам зима бити ни какве цене нас очекују, каже наша саговорница.
О задовољству које осећате када видите шта сте све сами направили, не треба ни говорити. Још када заједно са вашим најмилијима уживате у укусу спремљеног, труд се итекако исплати.
-Није компликовано стављати зимницу. Одредите дан за то, лепо се организујете и будете сретни кад видите шта сте све направили и наравно, ту су укућани да помогну, додаје она.
Младе домаћице ређе се одлучују на припрему зимнице. Славица тврди да је разлог томе, између осталог, и недостатак времена.
-Мислим да су практичнији од нас старијих генерација. Има у продавницама свега, а они и немају времена, запослени су, радно време им је скоро цео дан, треба викендом да се и одморе и посвете породици. Понекад се и сама питам шта ће ми све то кад има у продавници, али спремање зимнице је и навика од наших мајки и бака.
Славица је са нама поделила неколико одличних рецепата за зимницу:
Шарена салата
5 кг краставаца, 5 кг паприке, 5 кг зеленог парадајза, 2 кг шаргарепе, 300 гр шећера, 100 гр соли, 3 винобрана, 1 литра сирћета.
Исећи поврће на колутове, додати со, шећер и винобран и оставити да стоји 24 сата. Након тога, ставити у тегле, а у сок који остане додати 1 литар сирћета и залити салату.
Ајвар
20 кг црвене паприке, 3 кг плавог патлиџана, пола килограма пурцике.
Паприку испећи на плотни, оставити да стоји па сутрадан огулити и самлети. Плави патлиџан огулити, исећи по дужини па испећи на плотни. Након тога, самлети и плави патлиџан и пурцику. У шерпу додати 2 дл уља, пржити самлевену смесу па додати соли о шећера по укусу. На крају додати једну малу шољицу сирћета и један конзерванс.
Д. Ј. Бујак
Православни верници данас обележавају Велики петак, један од најтужнијих дана у хришћанском календару, посвећен сећању на страдање и распеће Исус Христос. Овај дан доноси посебну атмосферу тишине, сабраности и духовне рефлексије, у којој верници кроз молитву и пост изражавају поштовање према Христовој жртви.
Велики петак долази након Великог четвртка и представља врхунац страдалне недеље, непосредно пред највећи хришћански празник – Ускрс. Према јеванђељском предању, тог дана Исус је осуђен, разапет на крсту на Голготи и преминуо, подносећи патњу ради спасења човечанства.
У православним храмовима на Велики петак не служи се литургија, јер се сматра да је то дан када је сам Христос принео себе као жртву. Уместо тога, служе се царски часови и вечерње богослужење са изношењем плаштанице – платна које симболизује Христово тело. Верници у тишини прилазе, целивају плаштаницу и провлаче се испод стола на којем је положена, што симболизује поклоњење и учествовање у Христовом страдању.
Овај дан обележава и строги пост, најчешће без уља и вина, а многи верници се уздржавају од хране до вечерњих сати. Традиционално се избегавају весеље, музика и било какви облици славља, док се пажња усмерава на молитву, праштање и унутрашњи мир.
Велики петак носи снажну поруку жртве, љубави и наде. Иако је обојен тугом, он је увод у радост Васкрсења, подсећајући вернике да после страдања долази победа живота. Управо у тој супротности између бола и наде, овај дан заузима посебно место у духовном животу православних хришћана.
Редакција
Владе Републике Србије усвојила је на данашњој седници Уредбу о изменама Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2026. години.
Изменама Уредбе опредељена су средства за подстицаје у сточарству, и то 24 милијарде динара за подстицаје за квалитетна приплодна грла, као и 5 милијарди динара намењених за подстицаје за тов јунади, јагњади, тов јаради и свиња.
Такође, средства у износу преко 4 милијарде динара расподељена су за први квартал премије за млеко у текућој години.
Расписивање јавних позива за наведене подстицаје у сточарству очекује се у наредним данима, а до краја априла, у складу са Календаром подстицаја који је објављен први пут ове године.
Овим мерама држава наставља са директном подршком обнови и унапређењу сточног фонда, повећању производње меса и млека, као и стабилности пословања пољопривредних газдинстава.
Наведеним изменама опредељена су и средства за посебне подстицаје, у укупном износу од 300 милиона динара, а намењена су за спровођење одгајивачких програма, производњу садног материјала, сертификацију и клонску селекцију, као и за промотивне активности у пољопривреди и руралном развоју.
Министарство наставља да прилагођава аграрну политику потребама произвођача, са јасним приоритетом јачања сточарства као једног од кључних сектора пољопривреде у Србији.
Извор: minpolj.gov.rs
Велики четвртак један је од најзначајнијих догађаја у току Велике или Страдалне недеље у којој, према хришћанском предању, почиње и завршава се Христово страдање и његова земаљска мисија за спас човечанства.
Данас је Велики четвртак. Према предању, обележава се сећање на Тајну или Последњу вечеру Исуса Христа и апостола. На овај дан установљена је и Света тајна причешћа. На вечерњем богослужењу чита се дванаест Јеванђеља о страдању Господа Исуса Христа.
На Велики четвртак Исус је са ученицима, на Тајној вечери, поделио хлеб и вино као симбол свог тела и крви, и на тај начин установио Свету тајну причешћа.
Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хлеб и поделивши га апостолима рекао: „Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова“.
Затим је узео чашу вина и рекао: „Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога завета, која се пролива за многе ради отпуштења грехова“, што су речи које се могу чути у току свете литургије.
Потом је син Божији опрао ноге својим апостолима учећи их тако, сопственим примером, како треба да служе једни другима.
Заповедио им је и да љубе једни друге: „Да љубите једни друге као што ја вас љубим“.
Јудина издаја
Исус је отворено говорио о предстојећем страдању. У току Тајне вечере је саопштио да ће га један од апостола издати. Уследила је Јудина издаја, након чега су војници ухватили Исуса у Гетсиманском врту.
Зато се од данас до Ускрса у црквама не чују звона, симбол радости.
Те ноћи пошто су Христа одвели, ученици су били као стадо без пастира, изгубљени и очајни. Тада је Петар, који је бескрајно волео Христа, поклекао и три пута га се до зоре одрекао. Питали су га да ли је он један од ученика и да ли је био са Исусом, Петар је одговорио да не зна ко је он и да га не познаје.
Када је трећи пут изустио да није, запевао је петао. Петар се тада сетио речи Исусових да ће га се и он три пута одрећи пре него што запева петао. Петар је схватио колики је његов пад, те се из дубине душе покајао и плакао, молећи опроштај.
Данас се ваља причестити
У спомен на Тајну вечеру, ово је једини дан када је током Велике недеље дозвољено уље и вино. Велики четвртак је, по узору на прву причест Христову и његових апостола, један од дана одређених за причешће верника, који су, поштујући православни канон, „постили на води“.
Данас се ваља причестити, јер, верује се, и највећим грешницима на Велики четвртак све се опрашта. Свако доброчинство према сиромашнима бележи се на небу. На Велики четвртак у појединим деловима земље већ почиње фарбање васкршњих јаја.
Извор: РТС
