Одлазак у апотеку једноставнији је без папирних рецепата. Да ли ће ускоро и силни папири који потврђују да смо на боловању постати прошлост? Да ли наставак дигитализације у здравству значи мање чекања у редовима у амбулантима?

Колика је вредност електронских лекарских рецепата схватили смо за време короне. Они који имају хроничне болести знају колико им значи то што не морају сваког месеца код лекара, по рецепт за редову терапију, преноси РТС.

Маријана Мандић Ристић, докторка из Дома здравља Врачар, рекла је за „РТС“ да је увођење електронског рецепта унапредило рад лекара и смањило гужве.

„Ми тренутно нашу терапију издајемо на шест месеци и то је олакшано, много је смањило гужве у домовима здравља.Оно што ми морамо да издајемо на месечном нивоу су неки лекови са Д-листе. То је нешто што нам је тренутно остало као мала потешкоћа, као и одређени лекови за пацијенте који су на дозама одржавања наркотика“, рекла је докторка Мaндић Ристић.

Никола Радоман из Министарства здравља наводи да се ради на континуираном унапређењу електронских рецепата.

У плану је, каже, да се и лекарима специјалистима омогући прописивање терапије електронски и на тај начин спречи шетање пацијента од специјалисте до дома здравља.

„Такође, желимо да унапредимо систем електронских рецепата у виду могућности да пружимо лекару информације о интеракцијама лека. На тај начин желимо да у реалном времену унапредимо квалитет информација лекару да има праву информацију у погледу безбедности самог пацијента“, рекао је Радоман, гостујући у Београдској хроници.

Електронско боловање

Што се тиче боловања, сваки послодавац моћи ће да добије дознаке радника електронским путем.

„Послодавац ће добити само информацију да је лице запослено на боловању и информацију када је завршило боловање. И то је оно што у складу са законом треба да добије послодавац. Значи, према закону послодавац не треба да има дијагнозу“, рекао је Радоман.

Према његовим речима, целокупни пословни процес је на неки начин дигитализован.

„Од самог одласка, физички пријаве да сте ви у лошем стању, креира се потврда о привременој спречености за рад која се електронским путем доставља до послодавца, пацијент не мора да се шета даље.Такође, на основу периода боловања која је дефинисана, уколико за то постоји контрола, пацијент ће доћи, уколико не, систем сам генерише дознаке и шаље их послодавцу“, објаснио је Радоман.

Електронско боловање ће, каже, објединити информационе системе којима приступају лекари, послодавци и Републички фонд за здравствено осигурање.

Умрежавање картона
Постоји и идеја да се електронски картони умреже, односно да лекари из једне установе могу да виде картон пацијента који се лечи у другој установи.

Јелена Бојовић, програмска директорка НАЛЕД-а, каже да Министарство здравља потпуно иде у том правцу и додаје да су добили презентацију како ће тај електронски здравственио картон изгледати у будућности.

„Ми као грађани, када одлазимо код лекара, код изабраног лекара, он наравно води ваш здравствени картон, али вас онда упућује код лекара специјалисте. Ти људи немају увид у ваш основни здравствени картон. Често носите те папире од једног лекара до другог, због тога што је недостајао један централни систем у којем ће се налазити сви подаци, све информације о вама као пацијенту и који ће бити доступни оном лекару који вас лечи“, навела је Бојовићева.

Гости Београдске хронике кажу да ће ове новине олакшати живот и лекарима и пацијентима.

Извор: РТС

До краја дана очекује се облачно време, местимично с кишом, у брдско-планинским пределима и са снегом, саопштио је Републички хидрометеоролошки завод.

Снег се очекује понегде и у нижим пределима јужне и источне Србије, а падавине ће бити интензивније вечерас и у току ноћи, када се у брдско-планинским пределима очекује даље повећање висине снежног покривача и за 10 до 15 цм.

У Банату, доњем Подунављу и у Поморављу дуваће умерен и јак, на југу Баната олујни југоисточни ветар (кошава).

На северозападу Србије ће у току ноћи падавине престати.

У суботу, 7. децембра још мало топлије уз разведравање, па се у већини места очекују дужи сунчани интервали, само још ујутру на југу понегде киша.

У недељу, 8. децембра ново наоблачење, после подне и увече с кишом у свим крајевима, а киша се очекује и на планинама, што ће условити топљење снега. Дуваће умерен и јак јужни и југоисточни ветар, који ће на југу Баната, у доњем Подунављу и на планинама достизати ударе олујне јачине.

Следеће седмице претежно облачно, местимично с краткотрајном кишом, на планинама повремено са снегом, а од уторка ће температура бити у мањем паду.

Извор: Данас

Недељне новине следеће године обележавају 60 година постојања. Тим поводом објављујемо „Времеплов Недељних новина“, а овај пут издвајамо текстове из броја 255 од 16. новембра 1969. године.

МОРА СЕ ПОШТОВАТИ СЛОВО ЗАКОНА

Прошле недеље надлежни органи Општинске скупштине су, спроводећи одлуку општинског Већа, били принуђени да сруше неколико бесправно саграђених кућа. Наравно, власници сада већ бивших бесправно саграђених кућа најављују жалбе на све стране. Нажалост, они се нису либили физичких напада на недужне људе који раде у појединим органима Општинске скупштине.

Проблеми дивље градње толико су узели маха да је она доспела на дненви ред Општинског већа трећег октобра. Јер сви напори да се бесправна градња „сломи“ још пре пет година нису уродили плодом. Једноставно, грађани тешко могу да схвате да на свом поседу не могу да граде – шта хоће.

Грађани неће да схвате да постоје, на пример, зоне за зеленило, становање или, пак, досадашње стамбене зоне које су осуђене на одумирање! Једноставно, они настављају да граде бесправно (ненаменски) по свом ћефу.

СЕКИРОМ НА ЧЛАНОВЕ КОМИСИЈЕ ЗА КОМАСАЦИЈУ

Судија за прекршаје казнио је са 60 дана затвора Спасоја Кумовића зато што је на својој парцели секиром и мотком дочекао чланове комисије за комасацију и покушао физички да се обрачуна са њима, док су Стеван Данић и Милан Адамовић. Новчано кажњени јер су у службеним просторијама спречавали рад комисије за комасацију.

Незадовољан наделом парцела у комасацијском подухвату у атару Младенова, тридесетогодишњи радник Спасоје Кумовић, је 31. октобра на својој њиви у потесу званом „Бела-мајур“ секиром и дебелом мотком дугачком око 60 центиметара дочекао чланове комисије за комасацију, спречио ух у раду и налетео на њих да се физички обрачуна, тако да је комисија под његовим притиском морала да напусти посао.

РАДНИЦИ ИЗБЕГАВАЈУ БОЛОВАЊЕ

Фабрика кожне и металне галантерије „Меркур“ из Бачке Паланке налази се на добром колосеку реформе односно таквог газдовања и пословања које је отеловљење ваљање организације рада, а која бележи запаженије резултате у атмосфери све израженије робно-тржишне привреде и уклапања у међународну поделу рада.

Планер и аналитичар Франц Турк указао је на важну чињеницу да су у овој години постигнути бољи резултати са 604 запослених, него у прошлој години са 614 запослених у фабрици! Турк је изнео и друге уверљиве податке. Тако је на пример продуктивност рада, мерена норма-часовима, порасла за 6,5 одсто. Коришћење радног времена боље је за 6 процената.

Губици у времену мањи су за 33 процента (са 7001 у прошлој на 4678 часова у овој години, за првих девет месеци). Затим, мање се болује за 22 процента (са 82.530 часова у прошлој на 64.390 часова у овој години).

НОВИ БИОСКОП – ЖЕЉА ИЛИ СТВАРНОСТ

Бачка Паланка као привредни и културни центар наше општине не може се похвалити да има богат културно-забавни живот, јер сем биоскопа и однедавно Аматерског позоришта, не рачунајући забаве које омладина организује у своме дому, нема ни једно друго место где би грађани могли пријатно провести неколико часова.

У току скученом избору многи се одлучују да своје слободно време прекрате одласком у биоскоп, кои донекле може да задовољи културне потребе свакога човека.

Међутим, мала и скучена биоскопска дворана често пута не може да задовољи љубитеље „седме уметности“. Није никаква тајна да је једина биоскопска дворана у нашем граду уједно и ругло Бачке Паланке, јер су скоро сва места у нашој општини ово питање одавно решила изградњом нових или адаптацијом старих биоскопских дворана. Како сада ствари стоје постоје мали изгледи да се ово питање у Бачкој Паланци скорије реши.

Урбанистичким планом предвиђено је да се кроз неколико година приступи изградњи новог биоскопа и омладинског дома у строгом центру града у зони „Партизан“. Међутим, још није познато када ће се приступити реализацији овог плана, мада је крајње време да се ово питање покрене са мртве тачке, тим пре што је дворана а поготово хол биоскопа у таквом стању да прети опасност од рушења.

ПРОЦВЕТАЋЕ ДЕЧИЈИ ВРТИЋИ

Тек прошле године обезбеђена су средства за организовано подизање и збрињавање деце предшколског и школског узраста: за непосредну дечију заштиту или пак за сталну допунску помоћ породицама радника са децом. Средства Општинског фонда за непосредну дечју заштиту „цуре“ из доприноса на личне дохотке, затим из помоћи друштвено-политичких заједница, месних заједница итд.

Посебно треба нагласити да се средства Општинског суда за непосредну дечју заштиту могу удружити – наш Фонд то чини – са средствима других носилаца обавеза у области дечје заштите.

За ову годину предвиђени су расходи за близу 90 старих милиона! Већина средстава намењена су за – инвестиције, с обзиром на стање објеката и опреме у предшколским установама. Само за девет месеци ове године учињено је више него много.

Приредила: Д. Ј. Бујак