Симо Болтић, тренер ККК „Таркет“ и председник Кајакашког савеза Војводине, овогодишњи је добитник Октобарске награде за постигнуте резултате у области спорта.

Симо Болтић рођен је 29.11.1994. године у Новом Саду. Основну и средњу школу завршио је у Бачкој Паланци, након тога Факултет за спорт у Новом Саду, где стиче звање Дипломирани професор спорта и физичке културе. Пре кајакашке каријере бавио се фудбалом и рукометом, у ком је био два пута првак Србије у млађим категоријама као члан рукометног клуба „Таркет“. У својој такмичарској каријери освајач је 10 медаља на Европским, Светским првенствима и Светским куповима. Првак Србије у кајаку у свим узрасним категоријама, од пионира до сениора, био је преко 10 пута. Тренерску каријеру започео је 2021. године са кадетском и јуниорском селекцијом у Кајак кану клубу „Таркет“ и Кајакашком савезу Србије. За четири године тренерске каријере освојио је 11 медаља на Европским првенствима, пет медаља на Светским првенстнима и једну медаљу на Светском купу. Председник је Кајакашког савеза Војводине од марта 2025. године.

Иза тебе је велики број успеха и медаља, а како се осећаш као добитник Октобарске награде, највишег општинског признања?

Осећам се заиста почаствованим што сам добитник Октобарске награде, за мене је увек представљало посебну драж да било коју међународну медаљу донесем у Бачку Паланку, и ми кајакаши из клуба “Таркет“ то одакле долазимо, волимо посебно да истакнемо у разговору са пријатељима из иностранства. Привилегија је и одговорност представљати своју земљу и град, захвалан сам Господу на томе.

Медаље не представљају ништа друго осим украса на зиду уколико вас не поштују ваши пријатељи, комшије и суграђани.

Кајакаши које тренираш остварују импресивне резултате. Шта је најважније у тренерском раду, какав ти приступ имаш када радиш са младим спортистима?

После неколико година тренерског рада бих рекао да је поверење најбитнија ствар у односу тренера и такмичара. Трудим се да моје знање и наши заједнички резултати граде веру у процес и оно што радимо, када имате такву атмосферу у тиму може се рећи да имате ауторитет, без обзира на године.

Мало је познато да си најпре почео да се бавиш рукометом, како си се после окренуо кајаку? Да ли сада тренираш оба спорта?

Рукомет је моја стара љубав, од своје 12 до 16 године сам тренирао оба спорта и био сам првак државе у истој години у оба спорта. Тада се догодило да је камп за репрезентативне селекције из оба спорта заказан за исти датум и просто сам морао да одлучим. Индивидуалност и време проведено у природи су превагнули. У последњих неколико недеља сам био на тренинзима са нашим “Лавовима“ да се присетим старих дана и тај адреналин је и даље присутан.

На чему тренутно радиш, да ли су у току припреме за наредну сезону и која такмичења су у плану?

Припреме за наредну сезону су стартовале у првој половини октобра. За сада тренирамо у Бачкој Паланци. Међународна кајакашка федерација је недавно представила нови систем квалификација за Олимпијске игре тако да ћемо наредне две године да скупљамо бодове и покушамо да се изборимо за своје место у Лос Анђелесу. Следеће године нас очекују чак три светска купа, европско и светско првенство.

Која би била порука твојим суграђанима?

Све суграђане бих подсетио да је Бачка Паланка лепа онолико колико је ми пазимо и чувамо, под тим првенствено мислим на природне лепоте нашег града. Позвао бих све да крену од себе и дају свој допринос како би средина у којој живимо била боља и лепша за живот.

Д. Ј. Бујак