Живот са инвалидитетом – Живот у инвалидским колицима

Немања Ћурић из Нове Гајдобре је 23. јуна 2003. године доживео тешку саобраћајну несрећу на мосту између Бачког Петровца и Гложана и остао у инвалидским колицима задобивши тешке телесне повреде опасне по живот. Повредио је кичму и од тада је непокретан.

Конкретно, Немања је повредио торахалне пршљенове 10 и 11. Код ове повреде је процес лечења и опоравка јако дуг, али и могућ. Нада увек постоји да овај млади човек поново стане на своје ноге, али се мора бити упоран и пре свега стрпљив.

Ћурићу је најтеже било да прихвати тешку повреду и инвалидска колица, посебно у првих месец дана након несреће, али су му у томе највише помогли породица и пријатељи који су му били велика подршка.

У свом свакодневном животу Немања нема већих проблема, било физичких препрека било дискриминације у друштву. Једина препрека су му степенице, тада једино схвати да је непокретан. Посебно то долази до изражаја у Бачкој Паланци која има доста јавних објеката где особе са инвалидитетом немају адекватан прилаз за инвалидска колица. Данас вози аутомобил, као и сви други људи. Иде свакодневно на тренинге на СПЕНС аутомобилом који је прилагођен његовом стању.  Аутомобил му поседује специјално седиште за особе са инвалидитетом, из колица прелази на управљачко седиште ослањајући се на руке, а управља аутомобилом помоћу ручних команди. Живот проводи као остали људи.

Покушао је у два наврата да направи неки помак у опоравку третманом матичним ћелијама у Бечу, али не са већим успехом. У почетку је редовно вежбао са професионалним физиотерапеутом, а онда је наставио да самостално вежба код куће. Нада за оздрављење још увек постоји и зато Немања не одустаје од борбе иако му је ове године преминула мајка која је вежбала са њим.

Ћурић је пре саобраћајне несреће био талентован фудбалер који је дошао до дреса Чукаричког, а потом и Партизана из Београда. Када је прихватио тешко стање окренуо се бављењу стоним тенисом који тренира већ седам година. Позвао га је селектор репрезентације Србије у стоном тенису за особе са инвалидитетом Златко Кеслер и Немања је постао члан СТК „Спин“ из Новог Сада. Иако је то био нови и тотално другачији спорт за њега, Ћурић се брзо снашао и остварио неке запажене успехе у земљи и иностранству. Неколико година је био први у дублу у Србији, а имао је успеха и на међународној сцени. Има освојену златну медаљу у дублу и сребро у Чешкој. Пре две године је Ћурић на Светском купу за особе са инвалидитетом у стоном тенису био други у микс дублу. То су само неки од резултата овог успешног стонотенисера у инвалидским колицима.

У међувремену се Немања оженио са супругом Споменком и практично почео нови живот.

Ова прича је тужна, али у исто време има и лепих ствари. Ово је пример како јака воља за животом може да победи тешку болест или повреду. Младе особе са инвалидитетом у инвалидским колицима не треба да клону духом, да не одустају од живота, да пронађу неку занимацију која ће их окупирати. Воља за животом је  најбитнија, а то се најбоље види код Немање Ћурића.

С. Недић

Пројекат „Живот са инвалидитетом“ суфинансира Општина Бачка Паланка. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине Бачка Паланка, која је доделила средства.