Поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе председник Србије Александар Вучић доделио је данас на свечаности у Палати Србија 55 одликовања заслужним поједницима и институцијама.

Орденом Републике Србије на великој огрлици одликован је Касим Жомарт Токајев, председник Републике Казахстан за изузетне заслуге у развијању и учвршћивању мирољубиве сарадње и пријатељских односа између Републике Србије и Републике Казахстан.

Орденом српске заставе трећег степена одликован је Ангус Макфадијен, истакнути шкотски филмски, телевизијски и позоришни глумац за истакнуте заслуге, уметнички и морални допринос очувању истине о страдању српског народа на подручју Аутономне покрајине Косова и Метохије .

Орденом Карађорђеве звезде првог степена одликовани су:

Петар Божовић, један од најистакнутијих драмских уметника – за нарочите заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области глуме, Предраг Ђаковић, академски сликар – за нарочите заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области сликарства и Веселин Веско Грозданић, телевизијски редитељ који је режирао више од 5.500 преноса најзначајних догађаја – за нарочите заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области телевизијске режије.

Орденом Карађорђеве звезде првог степена за нарочите заслуге и успех у представљању Републике Србије у просветним и здравственим делатностима одликована је постхумно проф. др Милица Бајчетић, редовни професор на Катедри за фармакологију, клиничку фармакологију и токсикологију, добитница најпрестижније регионалне награде у медицини – Медис за прву иновативну формулацију еналаприла у облику мини-таблете, намењене деци узраста од рођења до шест година која болују од срчане слабости. Орден је примио супруг Златко Бајчетић.

Орденом Карађорђеве звезде другог степена одликовани су:

Веселин Џелетовић, књижевник и новинар – за нарочите заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима, проф. др Светлана Попадић, специјалиста дерматовенерологије и субспецијалиста педијатријске дерматологије, професор Медицинског факултета Универзитета у Београду, руководилац Клинике за дерматовенерологију Универзитетског клиничког центра Србије за нарочите заслуге и успех у представљању Републике Србије у просветним и здравственим делатностима, посебно у области дерматовенерологије.

Проф. др Милан Стојичић, специјалиста пластичне, реконструктивне и естетске хирургије и субспецијалиста онколог, професор Медицинског факултета Универзитета у Београду, руководилац Клинике за опекотине, пластичну и реконструктивну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије – за нарочите заслуге и успех у представљању Републике Србије у просветним и здравственим делатностима, посебно у области пластичне хирургије.

Проф. др Татјана Трајковић, професор Департмана за србистику Филозофског факултета Универзитета у Нишу – за нарочите заслуге и постигнуте резултате у јавним и просветним делатностима, посебно у области србистике.

Небојша Јеврић, књижевник, новинар и ратни извештач – за нарочите заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима, посебно у области књижевности.

Ивана Жигон, глумица, првакиња Драме Народног позоришта у Београду, редитељ, сценариста и хуманитарац – за нарочите заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области глуме и хуманитарног рада.

Орденом Карађорђеве звезде трећег степена одликовани су:

Карловачка берба грожђа – Грожђебал, Сремски Карловци – за нарочите заслуге у јавним и културним делатностима, поводом 95. година постојања, а орден је примио шеф Организационог одбора фестивала „Карловачка берба грожђа – Грожђебал“ Мирјана Јовановић.

Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи, посвећен искључиво филмском сценарију – за нарочите заслуге у јавним и кутурним делатностима, поводом 50 година постојања, а орден је примио директор Фестивала филмског сценарија и Културног центра Врњачке Бање Саша Миленковић

Иван Томашев, бас, првак Опере Народног позоришта у Београду – за нарочите заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области оперске уметности.

Зоран Чалија, академски сликар, сценограф и редитељ – за нарочите заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области сликарства.

Златном медаљом за заслуге одликовани су:

Централна унија грчких општина и градова (КЕДЕ) за заслуге у развијању и учвршћивању сарадње и пријатељских односа између Републике Србије и Републике Грчке, а медаљу је примиио градоначелник Ореокастра господин Пантелејмон Цакирис.

Др Георгиос Масторакос, реномирани грчки професор ендокринологије, главни академски координатор билатералне сарадње Медицинског факултета у Атини и Медицинског факултета у Београду – за изузетне заслуге у просветним и здравственим делатностима.

Драгана Матијашевић, главна медицинска сестра Одсека за хематологију на Клиници за хематологију Универзитетског клиничког центра Србије – за изузетне заслуге у здравственим делатностима.

Илмарс Харијс Лапинш, истакнути диригент, дугогодишњи сарадник Опере Српског народног позоришта у Новом Саду и Војвођанског симфонијског оркестра – за постигнуте резултате у области музичке уметности.

Проф. Петар Станојловић, универзитетски професор, филмски и телевизијски редитељ – за изузетне заслуге у јавним и просветним делатностима, посебно у области филмске и телевизијске режије

Богдан Обрадовић, спортиста из Лознице, један од најуспешнијих младих такмичара у Србији у граплингу и бразилској џију-џици – за заслуге и постигнуте резултате у спортским делатностима и његов тренер Александар Томић, репрезентативац Србије, селектор репрезентације Србије у џију-џици и оснивач Академије борилачких спортова Лозница – за заслуге и постигнуте резултате у спортским делатностима.

Небојша Ђурић, српски репрезентативац у параатлетици, освајач сребра на Летњим параолимпијским игама у Паризу 2024. године, као и бројних медаља и признања у бацању диска и бацању кугле на европским и светским такмичењима – за заслуге и постигнуте резултате у параолимпијском спорту.

Јорг Хескенс, стручњак у области економије и економске сарадње између Србије и Немачке за истакнуте заслуге у развијању економских односа и пријатељске сарадње између Републике Србије и Савезне Републике Немачке.

Компанија Панекспрес д.о.о. Лучани – за изузетне заслуге у јавним и привредним делатностима, а медаљу је примио власник те компаније Зоран Пантелић.

Сребрном медаљом за заслуге одликовани су:

Раде Младеновић, дугогодишњи секретар Црвеног крста Житорађа – за заслуге у области хуманитарног рада.

Црвени крст Чукарица – за заслуге у области хуманитарног рада, медаљу прима секретар Црвеног крста Чукарица Звездан Брадић.

Суботички симфонијски оркестар – за заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области музичке културе, а медаљу је примио уметнички директор Суботичког симфонијског оркестра Милош Николић.

Београдски карате савез – за заслуге и постигнуте резултате у области спорта, а медаљу је примио председник Београдског карате савеза Страхиња Стојковић.

За натпросечно, узорно и часно извршавање дужности и задатака у областима одбране и безбедности и посебно исказану храброст у гашењу пожара у Делиблатској пешчари, широм територије Републике Србије и других земаља, Орденом заслуга за одбрану и безбедност првог степена одликовани су:

Ненад Недић, пуковник полиције, командант Хеликоптерске јединице.

Лука Чаушић, потпуковник полиције, помоћник министра унутрашњих послова и начелник Сектора за ванредне ситуације.

Александар Крстић, мајор полиције, начелник Одељења за ватрогасно-спасилачке јединице у Управи за ватрогасно-спасилачке јединице.

Владо Племић, пензионисани припадник Министарстава унутрашних послова, заменик директора за обуку у Српско-руском хуманитарном центру.

Орденом заслуга за одбрану и безбедност другог степена одликовани су:

Жељко Чавић, потпуковник полиције, начелник Одељења за ватрогасно-спасилачке јединице у Управи за ватрогасно-спасилачке јединице.

Бојан Младеновић, мајор полиције, саобраћајни пилот.

Никола Исидоровић, мајор полиције, професионални пилот.

Лазар Лучић, водник полиције, ваздухопловни механичар.

Срђан Јовановић, млађи водник полиције, ваздухопловни механичар.

Милорад Милиновић, водник-ватрогасац, вођа ватрогасно-спасилачког одељења у Ватрогасно-спасилачком батаљону у Панчеву.

Мирко Сувачаров, водник-ватрогасац, вођа ватрогасно-спасилачког одељења у Ватрогасно-спасилачком батаљону у Панчеву.

Никола Матовић, водник-ватрогасац, вођа ватрогасно-спасилачког одељења у Ватрогасно-спасилачком батаљону Чачак.

Александар Радосављевић, председник Добровољног ватрогасног друштва Мраморак, запослен у Управи граничне полиције.

Орденом заслуга за одбрану и безбедност трећег степена одликовани су:

Александар Павловић, руковалац помоћне механизације, Погон помоћне механизације, Површински копови Барошевац.Л

Божидар Ђаловић, руковалац једноставним грађевинским машинама, Сектор за помоћну механизацију, Површински коп Дрмно.

Бранко Чанковић, Самостални инжењер за заштиту од спољних вода, ерозије и бујица из „Србијавода“ д.о.о.

Братислав Павловић, предузеће „Југокоп Подриње“ д.о.о. Шабац.

Владимир Бељинац, Главни инжењер за заштиту од спољних вода, предузеће „Србијаводе“ д.о.о.

Владимир Николић, руковалац једноставним грађевинским машинама/специјалиста, Сектор за помоћну механизацију, Површински коп Дрмно.

Жељко Репац, Јавно предузеће (ЈП) „Војводинашуме“, руководилац булдожерима, Шумско газдинство „Сремска Митровица“.

Златко Миловановић, аутомеханичар за гусеничаре, Сектор за помоћну механизацију, Површински коп Дрмно.

Милош Андрејевић, водник прве класе, Војска Србије, припадник 72. бригаде за специјалне операције Војске Србије.

Милош Јовановић, руковалац једноставним грађевинским машинама, Сектор за помоћну механизацију, Површински коп Дрмно.

Предраг Нешковић, руковалац помоћне механизације, Погон помоћне механизације, Површински копови Барошевац.

Димитрије Јовичић, Добровољно ватрогасно друштво Краљево.

Посебну захвалност дугујемо ватрогасцима који су штитили животе и имовину

Председник Вучић изјавио је да ове године више него икада, посебну захвалност дугујемо припадницима ватрогасно-спасилачке јединице који су својим деловањем штитили животе, имовину и безбедност грађана Србије.

„Вама, поштовани ватрогасци, ви сте свакако међу најузвишенијим чуварима државе и народа, ваша униформа је симбол поверења које грађани имају у своју државу, јер наш народ поштује своје институције, своје униформе и све оне који своју дужност обављају часно“, рекао је Вучић.

Он је захвалио и породицама награђених, на разумевању, подршци и снази коју им пружају, јер и они деле терет њихових одговорних задатака.

„Драги лауреати, нека ово ордење и одликовања буду трајни подсетник да Србија цени своје најбоље људе и своје велике пријатеље. Још једном, честитам свим награђенима. Живело јединство српског народа, живела слобода, живела српска застава, данас, сутра и заувек. Живела Српска, живела Србија“, поручио је Вучић.

Свечаности су присуствовали патријарх српски Порфирије, председница Скупштине Србије Ана Брнабић, премијер у техничком мандату Ђуро Мацут са министрима, представници Републике Српске – председник СНСД Милорад Додик, председник Народне скупштине РС Ненад Стевандић, српски цлан Председништва БиХ Жељка Цвијановић, као и председник ДНП Црне Горе Милан Кнежевић.

Вучић је поручио раније данас да Дан српског јединства, слободе и националне заставе подсећа на снагу која је увек била у заједништву.

– Застава није парче тканине, већ представља сажету историју једног народа

Председник Вучић изјавио је данас да застава није само парче тканине, већ да она представља сажету историју једног народа, као и да српска тробојка, иако је лепршала у бројним ратовима, данас у миру најлепше лепрша и доказује да Србију нико не може да уништи.

„Застава, као што то наши великани поручују, није парче тканине. Застава је сажета историја једног народа, исписана бојама уместо стиховима и словима. Наша тробојка, црвена, плава и бела, постала је званична застава српског народа у 19. веку, у времену када су Европом струјале идеје Француске револуције и пансловенски покрети који су будили нације широм континента.

Та застава пратила је српски народ кроз све ратове. Лепршала је наша тробојка на гробовима на Солунском фронту, лепршала је наша тробојка и кад је терала нацисте, лепршала је и током НАТО агресије, лепрша, никад лепша, док живимо у миру и баштинимо његове плодове. Лепрша она над крововима, изнад улица, као подсетник да континуитет постоји, да се не прекида лако, и да Србију нико не може да уништи“, поручио је Вучић на церемонији уручења одликовања заслужним појединцима и институцијама поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе.

Он је позвао грађанима да данас истакну заставу Србије на кућама, балконима и прозорима и додао да се сваке године на данашњи дан широм Србије и Републике Српске одржавају централне свечаности које се наизменично селе из града у град.

„Позивам вас да истакнете заставу на кући, на балкону, на прозору, на послу. Сваке године на овај дан широм Србије и Српске одржавају се централне свечаности које се наизменично селе из града у град: Београд, Бања Лука, Ниш, Бијељина, да ниједан део српског простора не остане по страни, да свако осети да је овај празник и његов“, нагласио је.

Према његовим речима, ниједна свечаност неће опстати уколико њена суштина не буде пренесена потомцима.

„Ниједна свечаност, ма колико величанствена, неће опстати ако не пренесемо њену суштину онима који долазе после нас. Тај задатак није само образовни, он је и духовни. СПЦ, САНУ, Матица српска и друге духовне и просветне институције чувају оно што ниједан закон по себи не може да сачува – српски језик, ћириличко писмо, традицију и духовност које повезују генерације разноликије него било која политичка граница. Јер, сестре и браћо, културно јединство превазилази дневну политику. Оно је трајна вредност опстанка нашег народа на Балкану, и оно ће, ако га негујемо, надживети све нас који данас стојимо овде“, рекао је Вучић.

Истакао је да је слобода у којој данас ужива српски народ плаћена туђим животима.

„Слобода коју данас уживамо, мир у којем данас подижемо децу, сваки дан у којем слободно изговарамо своје име. Име своје вере, све то је плаћено. Плаћено је туђим животима да би нама припала будућност. Овај празник је обавеза према будућности. Обавеза да останемо један народ, без обзира на то колико граница нас дели. Обавеза да заставу, чисту и непромењену у значењу, предамо онима који долазе после нас“, поручио је.

Председник је рекао и да данашњи празник увек треба да буде дан када ће свако на тренутак застати, погледати српску заставу и осетити оно што су осетили српски војници на Добром Пољу и Кајмакчаклану.

„Где год га обележавали, у Београду, у Бањалуци, у најмањем селу или највећем граду, у отаџбини или туђини, буде дан кад ћемо макар на тренутак застати, погледати заставу изнад себе и осетити оно што су осећали на Добром Пољу и Кајмакчалану, где је слобода највећа вредност коју један народ може да има. Сваки пут кад чујем реч ‘слобода’, ја чујем и реч ‘отаџбина’, српска отаџбина“, рекао је.

Вучић је затим цитирао Јована Дучића који је, говорећи о родољубљу, написао да „ко воли своју отаџбину, он увек живи у широком простору, на великом сунцу, у великој заједници, као што човек који искрено верује у Бога није никад ни сам ни усамљен“.

Он је поручио да постоји још један значајан разлог због ког је данас организована свечаност у Београду, а то је додела одликовања онима који су својим радом, храброшћу, знањем и пожртвованошћу задужили Србију.

„Данас наша држава, Србија, исказује захвалност онима који су својим радом, храброшћу, знањем, пожртвованошћу задужили Србију. Поштовани лауреати, ваше дело, баш како то и велики Дучић каже, живи у широком простору. Ваше деловање можда јесте локално или регионално, али су ваши домети видљиви и цењени глобално. Драги награђени, данас, уручујући вам ова признања, желим да поручим да ваш труд и животно дело нису непримећени, да ваша љубав према Србији није заборављена, и да ваша служба има посебно место у срцу наше државе“, рекао је Вучић.

Председник је лауреатима захвалио у име државе и истакао да одликовања представљају више од признања, јер су израз дубоког поштовања Србије према људима који су показали шта значе одговорност, солидарност и љубав према ближњем.

„Нека вам ова одликовања буду на понос, али нека служе и као подстрек да наставите путем којим сте достојно кренули“, рекао је Вучић.

– Између Србије и Српске нема трзавица, увек једни уз друге када је најтеже

Председник Србије изјавио је данас на обележавању Дана српског јединства, слободе и националне заставе, који заједно обележавају Србија и Република Српска, да последњих година између Србије и Српске није било трзавица и да су Србија и Српска увек били ту једни уз друге када је најтеже.

Он је захвалио руководству Републике Српске и председнику СНСД-а Милораду Додику што Србија и Српска заједнички обележавају овај дан.

„Ово ми је последњи пут да као председник Републике држим овакав говор на Дан српског јединства, слободе и националне заставе, али сам захвалан што смо у претходним годинама испунили нешто што је обећано. Између Србије и Српске није било никаквих трзавица, чак и када нисмо исто мислили, ни када то нисте могли ни да чујете ни да видите. Па чак ни да осетите. Увек смо морали да будемо једни за друге ту, и једни уз друге када је било најтеже“, рекао је Вучић.

Он је додао да односи Србије и Српске нису увек били онакви какви су данас.

„Некада смо имали блокаде на Дрини, некада су пљуштале оптужбе једних на рачун других, других на рачун првих, а српски народ је само губио. Онако како смо се договорили првог дана, тако смо ту реч одржали до дана данашњег. И то је нешто што верујем да ће учинити и они који долазе после нас“, рекао је Вучић.

Говорећи о значају овог празника, подсетио је на пут који је прошла српска војска у Првом светском рату, назвавши га путем који је по патњи и жртви без премца у историји Европе.

„Крајем 1915. Србија, притиснута удруженим снагама Немачке, Аустроугарске и Бугарске, доживела оно што нико пре ње није доживео у толикој мери: покушај потпуног брисања једног народа са лица земље. Оно што је уследило ми називамо албанском Голготом и та реч Голгота није никаква метафора. Војска и народ, старци и деца, министри и сељаци, кретали су се преко леденог албанског камења, кроз снег до паса, без хране, без лекова, гоњени само једном мишљу: да остану живи, али и да остану слободни, и да остану Срби“, рекао је Вучић.

Подсетио је да су хиљаде остале заувек на том путу, под снегом Проклетија, у водама Дрима и Јадрана.

„Они који су преживели, нису преживели зато да би се одморили. Предах на Крфу, па реорганизација, па последња битка за опстанак народа: Солунски фронт. Две дуге, немилосрдне године, српски војник је држао рововски положај, раме уз раме са француским, британским, грчким и италијанским савезницима, не одступајући, не предајући се, и чекајући свој час. И тај час је дошао, 15. септембра 1918. године. Тог јутра, у зору, српска артиљерија је отворила ватру каква се не памти вековима“, рекао је Вучић.

Под вођством војводе Живојина Мишића, додаје он, српска војска је нападала на најтежем терену, на Кајмакчалану и Добром Пољу, тамо где је непријатељ веровао да је пробој немогућ.

„Уз њихова срца, храбра срца српских витезова, пробој је био могућ. Српска пешадија, гоњена нечим што не може у потпуности да се опише војном технологијом: жељом да се врати кући, жељом да се донесе слобода породицама које стрепе, жељом да се докаже да мали народ може да буде већи од своје величине. Пробила је бугарско-немачку одбрану на фронту широком десетак километара и то истог дана. Оно што је уследило ушло је у уџбенике војне историје целог света, као пример брзине и одлучности каква се ретко виђа“, рекао је Вучић.

Додао је да је српска војска напредовала запањујућом брзином, пресецајући непријатељске снаге на пола, растурајући читав један фронт који је две године изгледао непробојан.

„Већ 1. новембра, српска војска, она иста војска која је умирала у албанском снегу, славно је ушла у ослобођени Београд. Сестре и браћо, не славимо ми данас само војну победу, ми славимо биолошки опстанак нашег народа.

Наша генерација потрудила се да тај њихов завет постане закон. Управо зато, у августу 2020. године је рођена та идеја која је овом сећању дала ново институционално тело. Република Србија и Српска договориле су да имају нешто што је преко потребно: заједнички дан, обележен на исти начин, са истим поносом, и у Србији и у Српској“, рекао је Вучић.

Према његовим речина, из преке потребе народа, рођен је Дан српског јединства, слободе и националне заставе и поручио да овај празник има своје место у званичним државним календарима Србије и Српске.

– Славни преци носили су слободу у срцу, њихова жртва није била узалудна

Председник Србије изјавио је на церемонији уручења одликовања заслужним појединцима и институцијама поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе да то није обичан дан у години већ празник када се сећамо славних предака који су носили слободу у срцу и поручио да њихова жртва није била узалудна.

„Драги пријатељи, у дневнику Арчибалда Рајса стоји записано да су на Солунском фронту септембра 1918. непријатељске линије пале пред налетом оних који су носили слободу у срцу. Слободан Јовановић о овом догађају пише: Ова офанзива није била само војни маневар, већ васкрс једне државе из пепела страдања“, рекао је Вучић у Палати Србија.

Истакао је да су се данас пре свега окупили да прославе управо наше ускрснуће и нашу слободу.

„Окупили смо се, сабрали смо се, да наше славне претке опет поменемо и да им кажемо да њихова жртва није била узалудна. Ма где тренутно живели, у Београду или Бањалуци, у Новом Саду или Требињу, у Нишу или Бијељини, у Паризу или Њујорку, у отаџбини или расути широм света под небом које није српско, а срце им куца у нашем ритму, оно куца српски“, нагласио је Вучић.

Како је рекао, то није обичан дан и није само број у календару.

„Ово је дан када се заустављамо, скидамо капе, гледамо у небо изнад себе и питамо се: Одакле смо дошли, кроз шта смо прошли, и зашто и како смо, упркос свему, још увек ту и још увек свој на своме, и даље један народ“, нагласио је Вучић.

Извор: РТВ

 У суботу, 26. септембра на излетишту Багер у Бачкој Паланци биће одржано такмичење у пецању за децу до 14 година. 

За учеснике су обезбеђени доручак, ручак као и вредне награде, а котизација није потребна. Организатори напомињу да уколико су деца млађа од 10 година, могу да се такмиче са родитељима.

Такмичење организују ПГ „Јовкић“ и СТР „Алас“.

Редакција

У знак сећања и поштовања према херојским прецима који су потукли непријатеље 1918. и изборили се за величанствену победу у Првом светском рату данас се обележава Дан српског јединства, слободе и националне заставе.

Пробојем Солунског фронта, који су извели Срби, 15. септембра 1918. године, започео је крах Централних сила, што је капитулацијом Немачке 11. новембра, довело до окончања Првог светског рата, односно победе Савезника. Приближно 2.000 далекометних цеви непрекидним деветочасовним дејством припремило је пробој. Ватра страховите разорне моћи трајала је до почетка пробоја 15. септембра у 5:30 часова. Паралелно, у току је било поступно примицање српских војника положајима непријатеља, мукотрпним успоном ка врховима на којима су Бугари, Немаци и Аустромађари били утврђени. Пробој је уследио у праскозорје, када се догодио јуриш српских ратника који су претходне сате провели приљубљени уз планинске успоне, док је преко њих непријатељске положаје тукла артиљерија припремајући офанзиву. Под жестоким ударима српских ратника најслабија карика у ланцу Централних сила се распала.

Као последица брзог продора српских ратника, односно чињенице да се линија одбране распала уз хаотично повлачење, заправо бег, уследила је капитулација Бугарске 29. септембра, пошто су се читаве њене армије предале Србима. Потом је уследила капитулација Турске 30. октобра, па Аустроугарске 3. новембра. Потписивање примирја с Немачком, на Западном фронту, 11. новембра, означило је крај Првог светског рата. Немачки цар Вилхелм II, изненађен успехом Срба, обратио се тада бугарском монарху Фердинанду, с поруком – да је срамно што је, како се изразио, 60.000 Срба одлучило исход рата.

Савезничке снаге на Солунском фронту сачињавале су француске, британске и италијанске трупе, уз Србе, Грке и Русе, који су се после револуционарних догађа у Русији 1917. побунили па је њихова формација расформирана. Најбројнији су били Французи, знатним делом трупе из колонија, уочи пробоја око 180.000 војника. Британаца је било око 120.000.

У састав српских снага укључене су у последњој фази рата и десетине хиљада добровољаца, Срба са простора Аустроугарске, пристиглих што из заробљеништва из Русије, што добровољаца из Америке. Уочи и током пробоја они су, по сведочењима, били најборбенији елемент. Са друге стране, на супротној страни фронта биле су утврђене немачке, бугарске и аустроугарске трупе, при чему су Бугари били далеко најбројнији. Немаца је били приближно 30.000. Однос снага био је приближан. Уочи пробоја, и савезничких и снага централних сила било је по 600.000 или нешто више.

Солунски фронт устројен је после пропасти Галипољске операције, када је британски покушај запоседања полуострва које контролише Дарданеле, чиме би пут ка Цариграду био отворен, доживео фијаско. На Галипољу Турцима су такође помогли Немци. Већину британског контигента сачињавале трупе из колонија, из Аустралије и Индије. Искрцавањем, октобра 1915. у Солуну две француске и једне британске дивизије започело је образовање новог фронта у залеђу тог града. После трагичног повлачења преко планинских врлети од Косова односно Метхије до Јадрана у зиму 1915/1916. Срби су се опорављали на Крфу, до пролећа 1916. када су пребачени у залеђе Солуна. Било их је, колико се зна, 6.025 официра и 124.190 војника.

Солунски фронт, укупне дужине око 600 километра, називан и Балкански, Македонски или Јужни, подразумевао је потез од Јадранско-јонске обале, нешто северније од Валоне, на исток до Дедеагача на егејској обали, данашњег Александруполиса. На Солунском фронту Срби су прве озбиљне победе постигли септембра 1916. запоседањем Кајмакчалана, чиме су ослобођене прве стопе поробљене отаџбине, да би потом уследило ослобађање Битоља новембра 1916.

Међу последицама Боја на Кајмакчалану било је и расформирање Треће српске армије 28. марта 1917. услед страховитих губитака. Остатак људства прекомандован је затим у Прву и Другу армију. Главнокомандујући савезничких снага на Солунском фронту, Франше д`Епере, јуна 1918. на састанку са регентом Александром Карађорђевићем и српским генералима усагласио је детаље велике офанзиве која је уследила средином септембра.

Пробој се догодио на сектору Добро поље – Ветерник – Козјак, који су држали Срби одређени за тежишни удар приликом разбијања непријатељских утврђених линија. Прва и друга српска армија, односно шест пешадијских и једна коњичка дивизија, ојачане су са две француске пешадијске дивизије. Генерал Петар Бојовић командовао је Првом српском армијом, војвода Степа Степановић, Другом. Командант Штаба био је војвода Живојин Мишић.

Пробој је остварен од 15. до 17. септембра 1918. на фронту двеју бугарских дивизија. Иако је првобитна намера савезничке команде била само овладавање долином Вардара, жестоко напредовање Срба све је променило. Уместо првобитних, ограничених циљева, Срби су наставили продор на север, с циљем особођења отаџбине.

Београд је ослобођен 1. новембра, да би потом уследило даље напредовање српске војске, пре свега с циљем ослобођења Војводине, а онда и на запад, пут Караванки, Кварнерског залива, Далмације, јужне Штајерске. Генерал Петар Бојовић за успешно руковођење пробојем и офанзивом, добио је чин војводе. Победа Срба крунисана је одлукама сународника из до тада неослобођених крајева да се присаједине Србији.

Тако је Војводина присаједињење Краљевини Србији прогласила 25. новембра 1918. при чему је Срем на Скупштини у Руми истоветну одлуку донео претходног дана. Док је Црна Гора присаједињење Србији прогласила 26. новембра.

У палати Крсмановић, на Теразијама у Београду, регент Александар Карађорђевић 1. децембра 1918. прогласио је стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Овим чином остварено је уједињење којем су тежиле генерације. Пробој Солунског фронта, окончање Светског рата и обликовање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, један је највећих успеха у целокупној историји Срба. Величанственом победом у Првом светском рату остварно је уједињење Срба.

Влада Србије је 11. септембра 2020. одлучила да се дан пробоја Солунског фронта, 15. септембар у будуће обележава као Дан српског јединства, слободе и националне заставе.

Извор: РТВ