Друштво
Живот у Аустралији из угла Бачкопаланчанке
Објављено
пре 6 месеци-
Објавио:
Клик на вестиМирослава Дукић из Бачке Паланке већ седам година живи у Аустралији. Супруга, који од треће године живота живи у Сиднеју, упознала је пре осам година сасвим случајно у Новом Саду где је радила и прилично брзо донела одлуку да се пресели у ову далеку земљу.
Када је питате какав је живот у Аустралији, одговор баш и није једноставан. Мирослава не спори лепоту и егзотичност континента-државе, али ту су и поједине мане због којих често воли да каже да је Србија ипак боља за живот. Свој живот у Аустралији почела је путовањима, јер јој је и супруг препоручио да прво научи нешто о њиховој култури и усаврши језик. На тим путовањима најјачи утисак свакако остављају бројне егзотичне, али и опасне врсте животиња које су тамо нормалне у великом броју. Мирослава је запослена, а причала је и о томе шта је тренутно велики проблем аустралијских градова као и о трошковима живота.
-У Аустралију сам дошла 2017. године и те прве године сам углавном путовала. Један од најупечатљивијих утисака оставило ми је путовање у Ката Тјута национални парк у Северној Територији и велики камен Ayers Rock или на абориџанском језику Улуру. Овај камен који мења боје у зависности од доба дана и положаја сунца од свих нијанси браон, наранџасте и јарко црвене боје је једно од националних обележја и привлачи милионе туриста широм света. Камен се налази у срцу пустиње. Не зна се тачно како је масивна камена формација настала, али се зна да је ту давно било море. Битно је нагласити да Абориџини сматрају Ayers Rock као њихово свето место и многе активнисти су забрањење између осталог и пењање по њему, тачније постоји одређени део на коме је дозвољена шетња, прича Мирослава за „Недељне новине“.
„Ништа не брини ајкула нема – крокодили су их смазали“
Њено друго упечатљиво путовање било је у место Carns у Квинсленду (Queensland). Из тог места малим туристичким бродом може да се отплови до Великог коралног гребена, што је Мирослава једном и урадила у намери да рони и посматра прелепе корале, разнобојне рибице и корњаче.
-Интересантно је да тамо нема ајкула, а разлог је заправо мало застрашујући. Тако су ме пре него што сам заронила, људи на броду тешили да ајкула засигурно нема што је мени био чудно с обзиром да их читав океан има. Онда су ми рекли: ”Ништа не брини ајкула нема – крокодили су их смазали”. Решила сам да ипак подморницом обилазим корале. Интересантно је да у водама Северног Тропског Квинсленда, које су по мени и најлепше у Аустралији, живе крокодили и неке од најопаснијих медуза на свету. Морам да напоменем да су углавном све плаже ограђене заштитним оградама које спречавају прелазак ајкула и крокодила на обалу. Ипак, по причи мештана, десило се једном приликом да је крокодил дошао до самог дечијег игралишта. Морам да кажем да, на сву срећу нисам видела нити једну од свих наведених опасних врста, рекла је наша саговорница.
Мирослава додаје да на плажама тропског Квинсленда обитавају и неке од најсмртоноснијих риба. Посебно опасна је stone fish или риба камен. Због своје камуфлаже, тешко је уочљива, а уколико човек згази на њу, наступа моментална смрт. Зато се саветује ношење сандала на плажи и у води. Поред свега овог аустралијска природа, а посебно Daintree Rainforest – друга највећа прашума на свету су нешто најлепше што је видела.
-У Сyднејy живи најотровија врста паукова Sydney funnel web. Он се не виђа толико често али биолози апелују ако се уочи, да се не убија због противотрова који је драгоцен у спашавању живота приликом убода ове врсте. Поред овога, веома чест је huntsman паук који је лако уочљив због његове величине. Готово да не познајем особу која није имала близак сусрет са њим. Подсећа на тарантулу али није отрован, но ипак изазива одређене реакције уколико до убода дође. У Аустралији се јако љуте ако им кажете да сте га убили. Он је јако користан јер једе муве и бубашвабе (које су овде и до 8 цм величине). Приобални део града где има доста дрвећа има и змије – питоне. Лично, никада нисам пливала у океану – ако изузмемо камене базене којих овде има скоро свака плажа. Ипак, десило се да је једном приликом велики талас “донео”малу ајкулу у њега. Али уколико су толико велики таласи онда је плажа затворена тако да су мале шансе да се тако нешто деси док има људи у базену, додаје Бачкопаланчанка Мирослава.
Иначе, како каже, Аустралци су много храбар и прилично флегматичан народ. Једном приликом док је испијала кафу на плажи и ћаскала са пријатељицом, огласиле су се сирене за узбуну. Тада је речено да је ајкула на плажи која је удаљена неких 20 км. Спасилац је захтевао да сви моментално изађу из мора. Био је неки зимски период и само сурфери су били у води, њих 20-так. Мирослава је седела, посматрала и питала пријатељицу: “Јесу ли ови људи нормални?” Њеној пријатељици је била смешна Мирина узнемиреност па је рекла: „Изаћи ће, не брини“. Тек после 10 минута они су неким лаганим веслањем полагано почели да излазе из воде.
Ипак ми наше црногорско, грчко или хрватско море највише недостаје и живим за дан када ћу да запливам „као човек“ без бојазни шта ће ме „шчепати“.
Током 2018. Мирослава је нашла посао, и од тада је променила неколико позиција. Сада ради три дана у недељи као административни радник у Department of Health и повремен посао има у области менталног здравља, што је и предмет њених студија за хуманитарну организацију која се зове St.Vincent De Paul Society.
-На том послу помажем људима који имају менталне и проблеме са зависношћу, а неретко са коморбидалним дијагнозама. Нагласила бих да читав тим ради са овим људима и да већина успе да живи један нормалан живот и поред поремећаја које имају. За мене је то драгоцено искуство јер ту могу пуно тога да научим и видим што рецимо не могу на студијама. Рекла бих да Аустралија има врхунске стручњаке у области менталног здравља. Ипак, постоје и недостаци и у њиховом систему, на пример недостатак психијатријских установа за људе који су са тежим психичким клиничким дијагнозама, а који су неспособни или не желе да пију лекове, прича она.
Најлепше искуство за њу је, како каже, образовање из ког има лепа искуства. Изненађена је била када је схватила колико је њима стало и колико бодре студенте да се што боље спреме. Они заправо дају све од себе да студент положи одређени предмет.
-Иако је енглески мој други језик, кад дођете на постдипломске студије подразумева се да сте га одлично савладали, но ја сам и даље имала потешкоћа. Нису морали да ме разумеју и имали су сва права да ме сруше због граматичких грешака, али нису. Дали су ми шансу да то поправим, каже Мирослава Дукић.
Према речима наше саговорнице, Аусралија је једна уређена земља и систем опорезивања је поприлично строг. Порез је огроман али постоје начини да се легално умањи кроз, на пример, куповину некретнине коју ћете издавати.
Некретнина скупе, али систем социјалне заштите добро функционише
Оно са чиме се Аустралија суочава јесте криза са некретнина, нема их довољно ни за издавање ни за продају. Због тога је влада решила да олакша свима који се одлуче на куповину нове или некретнине за издавање. Сваке године цене кућа и станова расту и јако их је тешко купити. Према аустралијском извештају за 2023, у главним градовима потребно је у просеку 7-8 година да се штеди да би се скупио депозит за кућу. Онда долази банка, и камате које су тренутно доста велике. Нажалост, доста људи је остало без посла и нажалост, изгубили су куће. Ипак, нису бескућници јер систем социјалне заштите овде доста добро функционише тако да постоји јефтин смештај који људи без посла плаћају од социјалне помоћи. То се све чека од шест месеци па и до годину дана али дочекају, нису на улици јер постоје разна прихватилишта која им пружају бесплатну храну и доста повољан смештај. Иначе цена изнајмљивања гарсоњере је од 500 аустралијских долара за једну недељу, а за кућу те цене иду и до 3000 AUD недељно.
Мирослава, као и већина жена, воли моду, лепу и квалитетну одећу и обућу, ипак Сиднеј, као светска метропола, изненадио је у том пољу.
-Што се тиче моде, овде нико оптерећен није. Можете ићи и потпуно неуредни или поцепани нико се не би окренуо. Овде ако носите потпетице у току дана, е онда им упадате у око. Сви су у јапанкама и потпуно лежерни без икаквог оптерећивања брендовима. Због тога је врло тешко уочити ко је богат јер већина јако богатих људи заправо носи гардеробу из Кеј Марта. Они су неоптерећени са тим стварима. Негде ми та опуштеност прија али са друге стране нису модно освешћени па рецимо лепу и модерну гардеробу је тешко наћи. Све је некако сведено и кројеви су им као за баке, али зато сви улажу у образовање, рекла нам је Мирослава.
Ноћног живота нема, трошкови живота високи
Овде се све затвара одмах после поноћи, каже Мира, и ако вам се пије кафа касније, тешко да ћете наћи место у околини.
-Ноћног живота нема, а кафиће са великим баштама немају. Живот је досадан и помало пензионерски. У 5 поподне живе душе на улици нема. Много је досадан живот и једва чекам да дођем у Србију да се дружим са људима. Услуге фризера и козметичара су овде катастрофалне. Први пут када сам отишла на маникир плакала сам кад сам изашла из салона. Косу су ми више пута изгорели иако су ми то фино наплатили. За добар дан дате 300 АУД. Гориво на пример кошта од 1.80 до 2.30 АУД, цигарете су 50 долара по паклици. Трошкови живота су огромни, а плате нису расле.
„Нигде се не живи као у Србији“
-Ипак, чист ваздух и вода су оно што мени прија овде. Нема загађености, вода нема каменца и ми пијемо воду из чесме јер је наша здравија од флаширане. Аустралија је једна прелепа и одлична земља али мени пуно недостаје Србија. Нигде се не живи као у Србији у смислу среће, дружења, опуштеног живота, излазака, шопинга, блискости са људима и везаности за породицу, за крај је додала Мирослава.
Д. Ј. Бујак
Повезане вести
Друштво
Уводи се нови систем е-боловања, дознаке директно до послодавца
Објављено
пре 16 сати-
децембар 6, 2024Објавио:
Клик на вестиОдлазак у апотеку једноставнији је без папирних рецепата. Да ли ће ускоро и силни папири који потврђују да смо на боловању постати прошлост? Да ли наставак дигитализације у здравству значи мање чекања у редовима у амбулантима?
Колика је вредност електронских лекарских рецепата схватили смо за време короне. Они који имају хроничне болести знају колико им значи то што не морају сваког месеца код лекара, по рецепт за редову терапију, преноси РТС.
Маријана Мандић Ристић, докторка из Дома здравља Врачар, рекла је за „РТС“ да је увођење електронског рецепта унапредило рад лекара и смањило гужве.
„Ми тренутно нашу терапију издајемо на шест месеци и то је олакшано, много је смањило гужве у домовима здравља.Оно што ми морамо да издајемо на месечном нивоу су неки лекови са Д-листе. То је нешто што нам је тренутно остало као мала потешкоћа, као и одређени лекови за пацијенте који су на дозама одржавања наркотика“, рекла је докторка Мaндић Ристић.
Никола Радоман из Министарства здравља наводи да се ради на континуираном унапређењу електронских рецепата.
У плану је, каже, да се и лекарима специјалистима омогући прописивање терапије електронски и на тај начин спречи шетање пацијента од специјалисте до дома здравља.
„Такође, желимо да унапредимо систем електронских рецепата у виду могућности да пружимо лекару информације о интеракцијама лека. На тај начин желимо да у реалном времену унапредимо квалитет информација лекару да има праву информацију у погледу безбедности самог пацијента“, рекао је Радоман, гостујући у Београдској хроници.
Електронско боловање
Што се тиче боловања, сваки послодавац моћи ће да добије дознаке радника електронским путем.
„Послодавац ће добити само информацију да је лице запослено на боловању и информацију када је завршило боловање. И то је оно што у складу са законом треба да добије послодавац. Значи, према закону послодавац не треба да има дијагнозу“, рекао је Радоман.
Према његовим речима, целокупни пословни процес је на неки начин дигитализован.
„Од самог одласка, физички пријаве да сте ви у лошем стању, креира се потврда о привременој спречености за рад која се електронским путем доставља до послодавца, пацијент не мора да се шета даље.Такође, на основу периода боловања која је дефинисана, уколико за то постоји контрола, пацијент ће доћи, уколико не, систем сам генерише дознаке и шаље их послодавцу“, објаснио је Радоман.
Електронско боловање ће, каже, објединити информационе системе којима приступају лекари, послодавци и Републички фонд за здравствено осигурање.
Умрежавање картона
Постоји и идеја да се електронски картони умреже, односно да лекари из једне установе могу да виде картон пацијента који се лечи у другој установи.
Јелена Бојовић, програмска директорка НАЛЕД-а, каже да Министарство здравља потпуно иде у том правцу и додаје да су добили презентацију како ће тај електронски здравственио картон изгледати у будућности.
„Ми као грађани, када одлазимо код лекара, код изабраног лекара, он наравно води ваш здравствени картон, али вас онда упућује код лекара специјалисте. Ти људи немају увид у ваш основни здравствени картон. Често носите те папире од једног лекара до другог, због тога што је недостајао један централни систем у којем ће се налазити сви подаци, све информације о вама као пацијенту и који ће бити доступни оном лекару који вас лечи“, навела је Бојовићева.
Гости Београдске хронике кажу да ће ове новине олакшати живот и лекарима и пацијентима.
Извор: РТС
Друштво
РХМЗ: Какво нас време очекује за викенд?
Објављено
пре 19 сати-
децембар 6, 2024Објавио:
Клик на вестиДо краја дана очекује се облачно време, местимично с кишом, у брдско-планинским пределима и са снегом, саопштио је Републички хидрометеоролошки завод.
Снег се очекује понегде и у нижим пределима јужне и источне Србије, а падавине ће бити интензивније вечерас и у току ноћи, када се у брдско-планинским пределима очекује даље повећање висине снежног покривача и за 10 до 15 цм.
У Банату, доњем Подунављу и у Поморављу дуваће умерен и јак, на југу Баната олујни југоисточни ветар (кошава).
На северозападу Србије ће у току ноћи падавине престати.
У суботу, 7. децембра још мало топлије уз разведравање, па се у већини места очекују дужи сунчани интервали, само још ујутру на југу понегде киша.
У недељу, 8. децембра ново наоблачење, после подне и увече с кишом у свим крајевима, а киша се очекује и на планинама, што ће условити топљење снега. Дуваће умерен и јак јужни и југоисточни ветар, који ће на југу Баната, у доњем Подунављу и на планинама достизати ударе олујне јачине.
Следеће седмице претежно облачно, местимично с краткотрајном кишом, на планинама повремено са снегом, а од уторка ће температура бити у мањем паду.
Извор: Данас
Друштво
Времеплов: Нови биоскоп у Бачкој Паланци
Објављено
пре 20 сати-
децембар 6, 2024Објавио:
Клик на вестиНедељне новине следеће године обележавају 60 година постојања. Тим поводом објављујемо „Времеплов Недељних новина“, а овај пут издвајамо текстове из броја 255 од 16. новембра 1969. године.
МОРА СЕ ПОШТОВАТИ СЛОВО ЗАКОНА
Прошле недеље надлежни органи Општинске скупштине су, спроводећи одлуку општинског Већа, били принуђени да сруше неколико бесправно саграђених кућа. Наравно, власници сада већ бивших бесправно саграђених кућа најављују жалбе на све стране. Нажалост, они се нису либили физичких напада на недужне људе који раде у појединим органима Општинске скупштине.
Проблеми дивље градње толико су узели маха да је она доспела на дненви ред Општинског већа трећег октобра. Јер сви напори да се бесправна градња „сломи“ још пре пет година нису уродили плодом. Једноставно, грађани тешко могу да схвате да на свом поседу не могу да граде – шта хоће.
Грађани неће да схвате да постоје, на пример, зоне за зеленило, становање или, пак, досадашње стамбене зоне које су осуђене на одумирање! Једноставно, они настављају да граде бесправно (ненаменски) по свом ћефу.
СЕКИРОМ НА ЧЛАНОВЕ КОМИСИЈЕ ЗА КОМАСАЦИЈУ
Судија за прекршаје казнио је са 60 дана затвора Спасоја Кумовића зато што је на својој парцели секиром и мотком дочекао чланове комисије за комасацију и покушао физички да се обрачуна са њима, док су Стеван Данић и Милан Адамовић. Новчано кажњени јер су у службеним просторијама спречавали рад комисије за комасацију.
Незадовољан наделом парцела у комасацијском подухвату у атару Младенова, тридесетогодишњи радник Спасоје Кумовић, је 31. октобра на својој њиви у потесу званом „Бела-мајур“ секиром и дебелом мотком дугачком око 60 центиметара дочекао чланове комисије за комасацију, спречио ух у раду и налетео на њих да се физички обрачуна, тако да је комисија под његовим притиском морала да напусти посао.
РАДНИЦИ ИЗБЕГАВАЈУ БОЛОВАЊЕ
Фабрика кожне и металне галантерије „Меркур“ из Бачке Паланке налази се на добром колосеку реформе односно таквог газдовања и пословања које је отеловљење ваљање организације рада, а која бележи запаженије резултате у атмосфери све израженије робно-тржишне привреде и уклапања у међународну поделу рада.
Планер и аналитичар Франц Турк указао је на важну чињеницу да су у овој години постигнути бољи резултати са 604 запослених, него у прошлој години са 614 запослених у фабрици! Турк је изнео и друге уверљиве податке. Тако је на пример продуктивност рада, мерена норма-часовима, порасла за 6,5 одсто. Коришћење радног времена боље је за 6 процената.
Губици у времену мањи су за 33 процента (са 7001 у прошлој на 4678 часова у овој години, за првих девет месеци). Затим, мање се болује за 22 процента (са 82.530 часова у прошлој на 64.390 часова у овој години).
НОВИ БИОСКОП – ЖЕЉА ИЛИ СТВАРНОСТ
Бачка Паланка као привредни и културни центар наше општине не може се похвалити да има богат културно-забавни живот, јер сем биоскопа и однедавно Аматерског позоришта, не рачунајући забаве које омладина организује у своме дому, нема ни једно друго место где би грађани могли пријатно провести неколико часова.
У току скученом избору многи се одлучују да своје слободно време прекрате одласком у биоскоп, кои донекле може да задовољи културне потребе свакога човека.
Међутим, мала и скучена биоскопска дворана често пута не може да задовољи љубитеље „седме уметности“. Није никаква тајна да је једина биоскопска дворана у нашем граду уједно и ругло Бачке Паланке, јер су скоро сва места у нашој општини ово питање одавно решила изградњом нових или адаптацијом старих биоскопских дворана. Како сада ствари стоје постоје мали изгледи да се ово питање у Бачкој Паланци скорије реши.
Урбанистичким планом предвиђено је да се кроз неколико година приступи изградњи новог биоскопа и омладинског дома у строгом центру града у зони „Партизан“. Међутим, још није познато када ће се приступити реализацији овог плана, мада је крајње време да се ово питање покрене са мртве тачке, тим пре што је дворана а поготово хол биоскопа у таквом стању да прети опасност од рушења.
ПРОЦВЕТАЋЕ ДЕЧИЈИ ВРТИЋИ
Тек прошле године обезбеђена су средства за организовано подизање и збрињавање деце предшколског и школског узраста: за непосредну дечију заштиту или пак за сталну допунску помоћ породицама радника са децом. Средства Општинског фонда за непосредну дечју заштиту „цуре“ из доприноса на личне дохотке, затим из помоћи друштвено-политичких заједница, месних заједница итд.
Посебно треба нагласити да се средства Општинског суда за непосредну дечју заштиту могу удружити – наш Фонд то чини – са средствима других носилаца обавеза у области дечје заштите.
За ову годину предвиђени су расходи за близу 90 старих милиона! Већина средстава намењена су за – инвестиције, с обзиром на стање објеката и опреме у предшколским установама. Само за девет месеци ове године учињено је више него много.
Приредила: Д. Ј. Бујак
Najčitanije
- Општинске вестипре 2 дана
Одржана 18. седница Општинског већа
- Друштвопре 2 дана
Данас (5. децембра) је Светски дан волонтера
- Друштвопре 2 дана
Крв дало 110 хуманих суграђана
- Сервисне информацијепре 2 дана
Распоред сахрана за четвртак, 5. децембар
- Културапре 2 дана
Прво место за Давида Зорића из Бачке Паланке на ликовном конкурсу на Златибору
- Друштвопре 2 дана
Лепа традиција коју негују радници Житопродукта
- Спортпре 2 дана
Кошаркаши Херцеговца гостују у Лазаревцу
- Спортпре 2 дана
Стонотенисерке Тикваре преузеле друго место