Милошу Гагићу из Бачке Паланке астрономија је оплеменила живот 2009. године. Бави се астрофотографијом, купио је телескоп, а 2012. године родила се идеја да отвори опсерваторију. Младеново је из два разлога било идеално место за то – тамо је имао простор, а и Младеново, како каже Милош, има добар мрак, што је основни предуслов за посматрање ноћног неба. 

Почетком јула у опсерваторију стигао је нови телескоп са ПМФ из Новог Сада. Овај телескоп има велику жижну даљину, што даје могућност да посматрамо и снимамо планете, а омогућава посматрање и фотографисање објеката дубоког неба, галаксија, маглина и звезданих јата. Кроз узбудљив свет звезда и планета води нас астроном аматер и председник Астрономског друштва „Космос“ Милош Гагић.

Рођен је и одрастао у Бачкој Паланци пре 52 године. После завршене основне и средње школе, уследила је војска. Студирао је историју на Филозофском факултету у Новом Саду, а студентски протест 1996/97. му је одредио пут у политику.

-Био сам посланик у скупштини АПВ од 2004. до 2016. године. Политички активизам добро је познат читаоцима Недељних новина. Завршио сам историју – једва. Тешко ми је било због великих пауза које сам правио измађу полагања испита и могућности да укомбинујем посао и школу. Историја је ипак моја прва љубав тако да и данас читам и истражујем када имам прилику. Политиком се бавим све мање и на потпуно другачији начин. Избегавам да креирам политике. Углавном ме ангажују да осмислим и предложим канале којима се политике представљају бирачима. То радим професионално, почиње разговор за „Недељне новине“ Милош Гагић.

Када је први пут погледао кроз телескоп изговорио је „То је то, то је смисао живота“. Већ 2016. године добија позив на скуп који је организовала Астрономска опсерваторија „Београд“, а односио се на астрофотографију. Од 2014. имао је своју опсерваторију и искуство у изградњи му је помогло да добије позив да ради на астрономској станици „Видојевица“ на нашим највећим телескопима.

Након тога, био је и саветник у Кабинету министра за иновације и технолошки развој задужен за космичка истраживања. Астрофотографије излагао је 2022. у Архиву Војводине, а исте године објавио и приручнк за обраду астрофотографије. Да је било какав занат злата вредан, схватио је и Гагић јер је у периоду када није имао посао, возио камион у Аустрији. Вратио се прошле године.

Једина опсерваторија у Војводини налази се у Младенову

Опсерваторија у Младенову је вероватно једина, каже наш саговорник. Оно што је сада извесно јесте да у септембру сигурно неће бити једина. Опрема која је била у Младенову пребачена је већ у Суботицу и постављена на стуб. Током августа биће постављен померајући кров и опсерваторија у Суботици може да почне са радом.

Опсерваторија у Младенову није чак ни прва опсерваторија у Бачкој Паланци. Прву опсерваторију поставило је удружење АД „Универзум“ из Бачке Паланке. Јанко Мравик велики ентузијаста и познавалац израде телескопа је много допринео популаризацији астрономије у Србији.

-Идеја да се направи опсерваторија се родила 2012. године када сам схватио да велики телескоп који сам купио не могу да користим често. Најбољи телескоп је онај који се користи. Телескоп који сам имао је велики њутн телескоп пречника огледала 305 мм и фокалне дужине 1500 мм. Велика апаратура нам омогућава да видимо више али је тешка за постављање. Решење за велике и тешке телескопе јесте да буду фиксирани. Постоји неколико начина да се направи павиљон за телескопе. Ја сам се определио да то буде опсерваторија са куполом. А идеја да то буде у Младенову је условљена тиме што моја ташта има кућу у Младенову. Оно што је добро, јесте да Младеново има добар мрак. Не види се одсјај Новог Сада и Београда. Нека мерења која смо радили SQM уређајем, који мери квалитет, неба дала су невероватне податке. Требало би да размислимо и очувамо то. Можда баш то небо буде атракција јер велики део Европе и света нема више могућности да види велики број звезда и Млечни пут, а ми ето то још увек можемо, прича Милош Гагић.

Након отварања пре две године организоване су две посматрачке вечери, а опсерваторија је већи део времена обављала снимања објеката из каталога Шарл Месијеа. Јарослав Грња је снимао Марс. Као део пројекта Електра организоване су две посете са ПМФ-а.

-Након тога ушли смо у припрему за прихват нових инструмената. Током 2023. године опрема је размонтирана и пребачена у Суботицу, телескопи и монтажа која носи телескоп су стигли на ПМФ у новембру. Тада смо уочили нови проблем. Метални стуб у опсерваторији није могао да прихвати монтажу. Јарослав Грња и професор Душан Мрђа су се потрудили да осмисле и предложе решење за плочу која ће ићи између стуба и монтаже. Ту нам је помогла једна фирма из Бачке Паланке. Ево сад ми прође кроз главу колико је свима нама стало да овако нешто буде у Бачкој Паланци. Свесно или несвесно. Професор др Душан Мрђа, вођа оба пројекта је ишао у школу у Бачкој Паланци и живео је једно време у Челареву. Важан члан пројекта је професор Срђан Рончевић, продекан на ПМФ, такође Бачкопаланчан, у мом друштву познат као Манетов брат. Јарослав је као члан АД „Универзум“ исто везан за Паланку. Људи хоће да дођу у опсерваторију и наш задатак би требао да буде да им то омогућимо. То и јесте наш циљ. Међутим имамо проблема па некада то и није могуће, додаје Милош.

А нови телескоп постављен је, каже, брже него што су мислили. Тешку монтажу и телескоп кроз узан пролаз, буквално уз помоћ канапа и штапа, извукао је Милош заједно са четири колеге.

-Када прикључимо све уређаје почиње онај астрономски део посла. Усеверавање, израда модела праћења на 100 звезда, први снимци. Онда можемо да отворимо опсерваторију за рад иако имамо још ствари да урадимо. Потребно је да уградимо коначно мотор за обртање куполе. Међутим, треба прво да пронађем средства за то. Са мотором ће опсерваторија бити комплетна.
Посматрање ће моћи већ почетком септембра да се обавља. Овај телескоп нам заиста отвара нове видике. Има велику жижну даљину 3250 мм што нам даје могућности да посматрамо и снимамо планете. Пошто је пречник огледала 406 мм и тзв брзина телескопа од Ф8 нам даје могућност и за посматрање и фотографисање објеката дубоког неба, галаксија, маглина и звезданих јата, описује Милош нови телескоп.

Да би заинтересовани грађани, посебно деца, могла максимално да осете бенефите опсерваторије, потребно је много труда и одрицања. Није довољно, напомиње наш саговорник, само поставити телескоп и пустити људе да посматрају. Потребан је посвећен и професионалан рад, запослити људе који ће само ту бити ангажовани, а Милошева идеја је да посматрање буде бесплатно за све.

Најгора ствар која може да нам се деси јесте да опрема коју смо набавили стоји у подруму и да се не користи. Свесни смо тога и тражимо моделе да рад опсерваторије подигнемо на већи ниво. Шта то значи? Као астрономи аматери ми се трудимо да промовишемо астрономију, организујемо кампове, посматрачке вечери, предавања и слично и кроз телескопе АД Космос гледало је више хиљада људи широм земље. Те активности организујемо када имамо времена. Тако је функционисала и опсерваторија у Младенову. Оног момента када јуримо за послом и животом нема посматрања. Имамо професионалну опрему и сада треба да поставимо и да рад буде професионалан. Знање имамо такође и озбиљно искуство. Дакле потребно је запослити људе да се баве само тиме. О томе дуго размишљам. Наравно пре свега вођен жељом да посматрање буде бесплатно. Не знам да ли је то реално и изводљиво. Постоји више начина да се то оствари.
Док то не обезбедим биће као и до сада организовањем догађаја и посматрачких вечери, оптимистично говори Гагић.

Планови за даљи рад опсерваторије у Младенову су да се набаве средства за уградњу мотора и изнађе начин да опсерваторија може чешће да ради.

-Опсерваторија треба прво максимално да искористи постојећу опрему. Могуће је да ће она бити интересантна људима и ван Бачке Паланке, уствари већ јесте тако да треба размишљати и о смештајним капацитетима. Она може бити шанса и за развој туризма. Мислим да нигде у Србији нема опсерваторије са бољим инструментом који је доступан грађанима. У сваком случају мислим да смо урадили већ доста. Озбиљан посао је иза нас и постигли смо много. Имамо идеје и за даље, које треба преточити у планове, рекао је на крају астроном аматер Милош Гагић.

Д. Ј. Бујак