У Северној Македонији седмодневна жалост због трагедије у дискотеци „Пулс“ у Кочанима. Најмање 59 страдалих, а 155 их је повређено. У Београд авионом Војске Србије стигло 12 повређених. Истрага о узроку пожара је у току, али се претпоставља да су га изазвале варнице пиротехнике којима се запалио плафон објекта. Притвор одређен за десет особа, преноси РТС.

У пожару у дискотеци „Пулс“ у Кочанима, који је избио у недељу у три сата након поноћи током концерта, према последњим информацијама, погинуло је 59 особа, а 155 их је повређено.

Приведено је двадесетак људи, међу којима су власник дискотеке и организатори концерта. Истрага о узроку пожара је у току, али се претпоставља да су пожар изазвале варнице пиротехнике којима се запалио плафон објекта. Влада Србије је донела одлуку да уторак, 18. март буде проглашен за Дан жалости због великог пожара у Северној Македонији.

Конзул Србије у Северној Македонији покрива трошкове породица повређених у Кочанима

Почасни конзул Србије у Северној Македонији Владимир Стајић рекао је да ће сносити трошкове породица чији су чланови смештени у болницама у Београду и Нишу, након несреће која се догодила у месту Кочани.

„Као почасни конзул Републике Србије у Републици Македонији, одлучио сам да покријем трошкове боравка породица чији су најмилији повређени у несрећи у Кочанима, хоспитализовани у болницама у Нишу и Београду, у Републици Србији“, навео је Стајић у објави на друштвеној мрежи Фејсбук.

Стајић је пожелео брз опоравак и много снаге свима који пролазе кроз ово искушење и додао да је „у овим тешким временима најважније да покажемо солидарност“.

У пожару који је избио у дискотеци у месту Кочани у Северној Македонији у ноћи између суботе и недеље погинуло је 59 особа, а повређено више од 150.

Декан Лазић: Систем пропустио да спречи несрећу, потребан стални инспекцијски надзор

Поводом незапамћене трагедија која је задесила северну Македонију, декан Факултета за дипломатију и безбедност Радојица Лазић сматра да приликом издавања дозвола за објекте мора да се испоштује процедура до краја, јер да је она испоштована не би дошло до овога и додаје да је неопходно да се периодично врши инспекцијски надзор.

Истакао је да на основу противпожарне заштите, тога да је објекат направљен од трошног материјала и да је имао само једна излазна врата, објекат није смео да добије дозволу да ради као дискотека.

„Делује као монтажни објекат. На основу норматива, ту је спадала и противпожарна заштита, која није била на одговарајућем нивоу и само на основу тог параметра објекат није могао да добије дозволу за рад“, навео је Лазић.

Према његовим речима, из свега што се догодило може се закључити да је објекат направљен од трошних материјала и несхватљиво је да је имао дозволу за рад.

„Запрепашћен сам, ово је велика трагедија. Имајући у види да је објекат имао само једна излазна врата од 90 центиметара, може се само замислити каква је то била катаклизмичка ситуација“, истакао је Лазић.

Говорећи о ланцу одговорности за ову трагедију, каже да су организатори одговорни, али последњи у ланцу, и да треба истражити ко је дао дозволу за рад таковом објекту, испитати одговорност инспекција, па тек онда организатора.

Извор: РТС

У среду, 12. фебруара преминуо је бачкопаланачки хроничар и писац Леонард Немет у седамдесет седмој години живота.

Леонард Немет из Бачке Паланке по струци је био економиста, а душом хроничар, историчар, колекционар књижевних и ликовних предмета и писац дела која обухватају локалну историју. Пореклом је из Обровца, а живео је и стварао у Бачкој Паланци.

Објавио је више књига о људима и занимљивим догађаја забележеним на територији наше општине, највише у Обровцу и Бачкој Паланци. За живота прикупио је колекцију уметничких слика познатих паланачких сликара, ту су и аутентични стари предмети, а публика је више пута до сада имала прилике кроз изложбе да види Леонардову импресивну колекцију.

Писањем је почео да се бави када се пензионисао, а таленат за писање показао је још у основној школи. Историју је заволео још док је радио у штампарији јер је кроз тај посао имао прилику да упознаје људе из свих сфера. Прва књига које је објавио, а која је коауторски рад, била је „Обровац – насеље на три реке – 1308-2008“. Уследиле су још две књиге посвећене Обровцу „Обровачки дани и сећања“ и „Кључеви обровачких успомена“. Четврта објављена књига Леонарда Немета је „Отшкринуте капије сазнања“.

Леонард Немет увек је истицао да он није историчар, и говорио да су га историчари често питали на које изворе се позива у својим књигама. Његова дела су приче испричане од „обичних“ људи, фотографије, писма, беседе, успомене… Тако у свим његовим књигама можемо осетити тај неки романтичарски, другачији приступ за који аутор каже да је неопходан када пишете таква дела.

Прича о породици Лауберт из Обровца и трагичној судбини Аполоније Лауберт, чији заветни крст и дан данас постоји у атару села Обровац, одјекнула је, не само међу локалним становништвом, већ су и бројни медијски портали пренели ову животну причу која је обухватила страдања која су се догађала на овим просторима током Другог светског рата. Такође, испричао је приче о старим здањима у Бачкој Паланци, палати Ресели, вили Линденшмит, Рајсовој кући… То су објекти у центру Бачке Паланке поред којих већина нас пролази свакодневно, а да до Леонардових прича, нисмо скоро ништа о њима знали. Све ове приче налазе у књизи „Колекционар паланачких успомена“ која је објављена 2022. године. У овој књизи налази се и прича о проф. др Антону Шереру из Обровца који је био професор лингвистике Универзитета у Грацу, а који је од заборава спасао докторску дисертацију нашег нобеловца Иве Андрића. Музеј града у Бачкој Паланци ускоро ће поставити сталну поставку посвећену овом истакнутом Обровчанину.

Пре књиге „Колекционар паланачких успомена“, било је још дела посвећених Бачкој Паланци. Заједно са Драгутином Карлом Костелцем 2013. године објавио је књигу „Споменица великанима Паланке“, а годину дана након тога и „Радост и лепота даривања“, посвећену деведесетогодишњици Црвеног крста у Бачкој Паланци. Текстови Леонарда Немета објављивани су и у „Годишњаку“ Друштва за очување баштине и колекционарства „Панонија“, а Леонард је организатор и иницијатор бројних културних манифестација.

Кроз свој рад, Леонард се увек трудио да буде објективан, увек је истицао како није верски и национално опредељен, а опет у његовој души било је места за сваку веру и нацију. Код њега није постојала пристрасност и приврженост било којој опцији и само тако, како је говорио, могао је јасно да се измакне и сагледа све оно о чему је истраживао.

Сахрана ће се обавити у петак, 14. марта у 14.00 часова на Градском гробљу у Бачкој Паланци.

Редакција

Припадници Министарства унутрашњих послова у  Бачу ухапсили су Д. К. (1998) и С. В. (1984) из овог места, због постојања основа сумње да су учинили  кривично дело тешка крађа.

Полиција их је затекла у кући једне мештанке Бача, са четири моторне тестере које су, како се сумња, претходно украли из помоћних просторија.

Д. К. је пружио физички отпор полицијским службеницима и лакше их повредио, а затим покушао да побегне, па се он терети и за кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности.

Обојици је одређено задржавање до 48 сати и биће приведени, уз кривичну пријаву, основном јавном тужиоцу у Бачкој Паланци.

Извор: МУП Србије