Седми Сајам завичаја, јединствена манифестација која окупља децу, младе, културно-уметничка друштва, спортске колективе, удружења и институције из Србије и региона, одржан је 7. и 8. фебруара са циљем очувања завичајног идентитета, традиције, вере и заједништва.

Манифестацију је организовао Фонд за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, уз подршку Покрајинског секретаријата за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, као део ширих активности усмерених на јачање међурегионалних веза, неговање културног наслеђа и повезивање младих у региону.

Сајам је окупио учеснике из девет држава – Србије, Републике Српске (Босне и Херцеговине), Црне Горе, Хрватске, Северне Македоније, Румуније, Мађарске, Италије и Аустрије. У оквиру спортског програма учествовало је више од 150 деце фудбалера, 16 спортских екипа, као и одбојкаши, шахисти и учесници старинске олимпијаде. Посебан сегмент програма чинили су наступи више од 800 јуниора и око 500 сениора фолклорних ансамбала.

Сајам је свечано отворио председник Републике Србије Александар Вучић, упутивши снажну поруку подршке Србима крајишког порекла и свима који су Србију изабрали за свој нови дом. Том приликом истакао је да је Србија њихова породица и сигурно уточиште, нагласивши да држава остаје трајно посвећена бризи о свом народу.

Председник је најавио да ће у наредном периоду бити покренуте конкретне мере које се односе на стамбено збрињавање Крајишника који још увек нису трајно решили своје стамбено питање. Како је навео, циљ је да се пронађу решења која ће омогућити свакој породици сигуран и достојанствен дом у Србији.

Програм је започео у суботу, 7. фебруара, завичајним дечијим фудбалским турниром који је трајао оба дана сајма и симболично представио повезивање младих кроз спорт, дружење и фер-плеј. Истог дана одржан је и Сајам омладине и спорта под слоганом „Из корена снага“, у оквиру којег су реализовани спортски сусрети, смотра дечијег фолклора, радионице традиционалних вештина, ликовне колоније, позоришне представе, изложбе, панел-дискусије, као и свечано отварање уз дефиле спортиста и фолклорних ансамбала.
Други дан манифестације, недеља 8. фебруар, одржан је под темом „Вера и саборност“ и обухватио је завршницу спортских такмичења, доделу пехара и медаља, богат културно-уметнички програм, изложбе, средњовековни кутак, гастрономску понуду и трибине посвећене очувању културног и духовног наслеђа.

У оквиру Сајма, Музеј града је учествовао на штанду „Паланачки кутак“, где је представљено културно и завичајно наслеђе Бачке Паланке. Посетиоци су имали прилику да се упознају са историјом, традицијом и културним идентитетом нашег краја, као и са радом Музеја града, који је својим учешћем допринео очувању и промоцији завичајних вредности. Поред Музеја града, на Сајму су учешће узела бројна удружења из бачкопаланачке општине међу којима су Удружење „Ревена“ из Бачке Паланке, „Сач фест“ из Нове Гајдобре, Удружење жена „Златне руке“, Удружење „Херцеговина у срцу“ као и удружења жена из Обровца и Товаришева и многи други.

Сајам завичаја је и ове године потврдио свој значај као простор сусрета традиције и будућности, место неговања корена и јачања међусобног поверења и сарадње, упућујући снажну поруку заједништва и повезивања младих у региону.

Извор: КЦ Бачка Паланка

„Не стајемо и не одустајемо – мисија оживљавања села Србије се наставља. Сјајне вести за младе – износ бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом се повећава и сада износи милион и по динара! Настављамо и са Програмом обнове Сеоских домова културе који поново постају места окупљања младих и старих, свих оних који у селу виде своју будућност. Село мора да има живот, садржај и перспективу“, рекао је Милан Кркобабић, министар за бригу о селу, након што је Влада Републике Србије у петак, 6. фебруара донела две уредбе којима су усвојени Програм доделе бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом за 2026. годину и Програм доделе бесповратних средстава за опремање и унутрашње уређење сеоских домова на територији Републике Србије.

За програм усељавања напуштених сеоских кућа у овом тренутку опредељено је 350 милиона динара, док је за обнову и реновирање сеоских Домова културе издвојено 50 милиона динара. По оба програма ускоро се очекује расписивање јавних конкурса, а новина која ће посебно обрадовати младе који још немају свој кров над главом је да сада могу да траже куће чија је вредност до 1,5 милиона динара.

Програм доделе бесповратних средстава за куповину сеоских кућа са окућницом као и до сада намењен је паровима и појединцима до 45 година старости који желе да живе на селу и испуњавају прописане услове. Право учешћа на конкурсу имаће држављани Републике Србије без укњижене непокретности на своје име, а жељену кућу у селу сами проналазе.

Овај програм се успешно спроводи већ пет година, а до сада је додељено 4.000 сеоских кућа, у које се уселило више од 17.100 људи, међу којима је велики број деце, чиме су многа села добила нови живот.

Програм обнове сеоских домова културе односи се на јединице локалне самоуправе, које ће моћи да конкуришу за средства намењена реновирању и опремању ових важних објеката. До сада су уз помоћ овог Програма обновљена 42 сеоска Дома културе широм Србије, који су у потпуности променили свој изглед и намену, постајући савремена места окупљања, културних дешавања и друштвеног живота мештана свих генерација. Обновљени домови културе добили су нове, функционалне сале, уређене фасаде, савремену опрему и услове достојне потреба савременог живота на селу.

Мисија обнове и оживљавања села се наставља, а у наредном периоду у селима широм Србије могу да се очекују нова улагања, бољи услови и садржаје који ће допринети квалитетнијем животу и останку људи на селу.

Извор: Министарство за бригу о селу

Пријатан зимски дан, домаћа, квалитетна храна, музика и одлично расположење обележили су 64. Фестивал домаће кобасице, кулена и сланине који је одржан у недељу, 8. фебруара у Полојској шуми.

Већ на самом почетку манифестације на сваком столу могли су да се пробају домаћи сухомеснати производи, на ражњу се вртело прасе, а кувари су спремали овчији паприкаш. Они који су желели да се опробају у такмичарском делу већ око 10.00 часова почели су са предајом узорака кобасице, сланине или кулена, а ове године предато је рекордних 160 узорака. Жири у саставу Миле Ристић, Мирослав Попин и Сава Бороцки оцењивали су 84 узорка кобасице, 42 узорка кулена и 34 узорка сланине.

Домаћини су ове године били вредни, а квалитету сухомеснатих деликатеса послужила је и доста хладнија зима у односу на претходну.

-Врло смо задовољни ове године јер имамо десетак узорака више него прошле. Зима је била знатно хладнија и то се одмах одразило те имамо доста врло квалитетних узорака. Комисија је оценила најбоље и морам да кажем да је квалитет меса заиста одличан ове године, изјавио је један од организатора и члан жирија, Мирослав Попин.

Прво место за најбољу сланину на Кобасицијади 2026. однео је Василије Папић, који је и песник те је присутне развеселио песмом коју је посветио управо овој манифестацији. Најбољу кобасицу ове године направио је Петар Лазин, док је прва награда у категорији за најбољи кулен отишла у руке Александра Петровића.

Ипак, поред награда и такмичења, првобитна идеја бачкопаланачког Фестивала домаће кобасице, кулена и сланине јесте дружење, прилика да се виде стари пријатељи и подсете се неких старих успомена и наравно, стекну нове.

Јован Ђилас из Бачке Паланке традиционално учествује на Кобасицијади већ годинама уназад. Он и његови предали су узорке и понели награде за друго и треће место.

-Спремили смо доручак од наших домаћих производа, печемо прасе на ражњу и уживамо. Правимо домаће кобасице, али највише за нас, на породицу и пријатеље, тешко да ће се наћи у продаји, са осмехом каже Јован и додаје да за добро дружење са добрим људима није важан повод, важно је да се окупе и друже.

И тако је и било. Полојском шумом орила се песма, осмех и граја свих присутних уз обећање на крају да ће исто поновити и наредне године.

Д. Ј. Бујак