Друштво
Времеплов: Жене перу, мушкарци пецају
Недељне новине следеће године обележавају 60 година постојања. Тим поводом објављујемо „Времеплов Недељних новина“, а овај пут издвајамо текстове из броја 241 од 17. августа 1969. године.
Време је новац
И ове године „Меркур“ у првих шест месеци бележи благ пораст производње, с тим да једино у погону обуће производња осетно заостаје. Но, овом приликом немамо намеру да се задржавамо на тим подацима јер желимо да укажемо на један нови квалитет – боље коришћење радног времена и расположивих машина.
Дакле, у овом колективу се поштује и спроводе принципи реформе зацртани пре пет година. И даље, реформа тражи да се што пре ослободимо застарелих средстава а то, поред осталог, можемо постићи и бољим коришћењем радног времена и расположивих капацитета.
Према подацима, укупан фонд часова смањен је за 3.10 одсто насупрот ефективном времену које је смањено за свега 1.10 одсто. И ту нема другог закључка осим – да је време боље искоришћавано него у истом периоду прошле године. Смањена су порођајна одсуства (40 од сто), боловања (15), разни изостанци (37) итд. тако да су укупни губици мањи за 33.50 одсто него прошле године.
Сви ови подаци говоре да је траћење времена у минусу. Боље коришћење радног времена мора да повећа и продуктивност…
Хлеб скупљи
И бачкопаланачки „Житопродукт“ тражи од Општинске скупштине да му се одобри повећање цена за десет пара по килограму свих врста хлеба! На седници, у току овог месеца, одборници ће рећи – да или не – у прилог оправданог захтева овог највећег произвођача хлеба на подручју наше општине.
Према захтеву „Житопродукта“ нове цене требале би да буду: за хлеб од брашна Т-1000 („црни“) 1.40, од Т-800 1.60, од Т-600 1.70 и Т-400 („бели“) 2.00 динара по килограму. Тек ове цене омогућиле би „Житопродукту“ покривање свих трошкова производње и бар просту репродукцију.
Негде у децембру прошле године одборници Општинске скупштине донели су одлуку о обавезном паковању хлеба и пецива у чисту белу хартију. Ова одлука оптеретила је трошкове паковања за близу пет пара.
После тога људи у „Житопродукту“ су лако документовали Управи за цене да на појединим врстама хлеба губе скоро 10 пара по килограму! Зато су тражили поскупљење хлеба за пет пара…
Додељена двадесет три стана
Три дана је требало комисији за доделу станова и одобравање кредита за куповину цигле да се одлучи. Комисија је на располагању имала свега двадесет и три стана, а молби је било знатно више. На крају, комисија се ипак одлучила и предложила радничком савету да се комфорни станови на „Синају“ доделе следећим радницима:
Миловану Николићу из радне јединице комерције, Ружи Крстић из радне јединице ткачнице, Јоки Радић из радне јединице ткачнице, Ани Рокнић из радне јединице ткачнице, Радинки Комненић из радне јединице ткачнице, Ани Сабо из радне јединице предионе, Терези Бајић из радне јединице јутане предионе, Марији Глувајић из радне јединице ткачнице, Ковиљки Карановић из радне јединице јутане предионе, Мари Нешић из радне јединице ткачнице, Маргити Ракић из радне јединице ткачнице, Маци Лаћарак из техничког сектора, Јову Кнежевићу из помоћног одељења, Катици Хуремовић из радне јединице ткачнице, Марјану Васићу из радне јединице топлих подова, Милени Вереници из радне јединице конфекције, Терези Томи из радне јединице јутане предионе, Ани Карас из радне јединице ткачнице, Франки Сушић из радне јединице ткачнице, Гојку Поњовићу из радне јединице топлих подова, Благоју Васићу из радне јединице поздер плоча, Фрањи Гашпаревићу из радне јединице поздер плоча и Јосипу Павлику из радне јединице поздер плоча.
Жене перу, мушкарци пецају
„Не, стварно не знам како радници проводе слободну суботу или годишњи одмор“.
То су речи Николе Борковића председника Општинског синдикалног већа. И председници синдикалних подружница у радним организацијама дали су нам сличне одговоре.
За некога слободно време може бити скупо или прескупо а за нас је оно богомдано и треба га будзашто страћити. Бар тако испада кад се изврши „блиц анкета“ са радницима на тему како проводе своје слободно време. Једино нам председник синдикалне подружнице „Меркур“ каже да ће они преузети све да се бар слободна субота и недеља проводе на – викендима. У том смислу упућена је и понуда „Дунавпревозу“ и „Војводини“ да организују превоз до оближњих излетишта.
После радног времена наш радник обично ради хонорарно, прилеже на књигу (неко врло ретко), упражњава спорт, посету пријатељима или – пецају. Насупрот њима, жене обично своје слободно време проводе ринтајући по кући или у башти.
Живина на улици
Зелене травњаке нашег града „красе“ кокошке и ћурке које сваки дан проводе „на испаши“ на зеленим уличним травњацима скоро у центру града! То су највећи сувенири које главна улица може да пружи домаћим и страним гостима!
-Већ данима, на пример, један ћуран проводи по цео дан везан за ногу на улици у сред зеленог појаса – каже комунални инспектор Тодор Савић. – И нико неће да каже ко је власник тог ћурана!
Приредила: Д. Ј. Бујак
Православни верници данас обележавају Велики петак, један од најтужнијих дана у хришћанском календару, посвећен сећању на страдање и распеће Исус Христос. Овај дан доноси посебну атмосферу тишине, сабраности и духовне рефлексије, у којој верници кроз молитву и пост изражавају поштовање према Христовој жртви.
Велики петак долази након Великог четвртка и представља врхунац страдалне недеље, непосредно пред највећи хришћански празник – Ускрс. Према јеванђељском предању, тог дана Исус је осуђен, разапет на крсту на Голготи и преминуо, подносећи патњу ради спасења човечанства.
У православним храмовима на Велики петак не служи се литургија, јер се сматра да је то дан када је сам Христос принео себе као жртву. Уместо тога, служе се царски часови и вечерње богослужење са изношењем плаштанице – платна које симболизује Христово тело. Верници у тишини прилазе, целивају плаштаницу и провлаче се испод стола на којем је положена, што симболизује поклоњење и учествовање у Христовом страдању.
Овај дан обележава и строги пост, најчешће без уља и вина, а многи верници се уздржавају од хране до вечерњих сати. Традиционално се избегавају весеље, музика и било какви облици славља, док се пажња усмерава на молитву, праштање и унутрашњи мир.
Велики петак носи снажну поруку жртве, љубави и наде. Иако је обојен тугом, он је увод у радост Васкрсења, подсећајући вернике да после страдања долази победа живота. Управо у тој супротности између бола и наде, овај дан заузима посебно место у духовном животу православних хришћана.
Редакција
Владе Републике Србије усвојила је на данашњој седници Уредбу о изменама Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2026. години.
Изменама Уредбе опредељена су средства за подстицаје у сточарству, и то 24 милијарде динара за подстицаје за квалитетна приплодна грла, као и 5 милијарди динара намењених за подстицаје за тов јунади, јагњади, тов јаради и свиња.
Такође, средства у износу преко 4 милијарде динара расподељена су за први квартал премије за млеко у текућој години.
Расписивање јавних позива за наведене подстицаје у сточарству очекује се у наредним данима, а до краја априла, у складу са Календаром подстицаја који је објављен први пут ове године.
Овим мерама држава наставља са директном подршком обнови и унапређењу сточног фонда, повећању производње меса и млека, као и стабилности пословања пољопривредних газдинстава.
Наведеним изменама опредељена су и средства за посебне подстицаје, у укупном износу од 300 милиона динара, а намењена су за спровођење одгајивачких програма, производњу садног материјала, сертификацију и клонску селекцију, као и за промотивне активности у пољопривреди и руралном развоју.
Министарство наставља да прилагођава аграрну политику потребама произвођача, са јасним приоритетом јачања сточарства као једног од кључних сектора пољопривреде у Србији.
Извор: minpolj.gov.rs
Велики четвртак један је од најзначајнијих догађаја у току Велике или Страдалне недеље у којој, према хришћанском предању, почиње и завршава се Христово страдање и његова земаљска мисија за спас човечанства.
Данас је Велики четвртак. Према предању, обележава се сећање на Тајну или Последњу вечеру Исуса Христа и апостола. На овај дан установљена је и Света тајна причешћа. На вечерњем богослужењу чита се дванаест Јеванђеља о страдању Господа Исуса Христа.
На Велики четвртак Исус је са ученицима, на Тајној вечери, поделио хлеб и вино као симбол свог тела и крви, и на тај начин установио Свету тајну причешћа.
Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хлеб и поделивши га апостолима рекао: „Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова“.
Затим је узео чашу вина и рекао: „Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога завета, која се пролива за многе ради отпуштења грехова“, што су речи које се могу чути у току свете литургије.
Потом је син Божији опрао ноге својим апостолима учећи их тако, сопственим примером, како треба да служе једни другима.
Заповедио им је и да љубе једни друге: „Да љубите једни друге као што ја вас љубим“.
Јудина издаја
Исус је отворено говорио о предстојећем страдању. У току Тајне вечере је саопштио да ће га један од апостола издати. Уследила је Јудина издаја, након чега су војници ухватили Исуса у Гетсиманском врту.
Зато се од данас до Ускрса у црквама не чују звона, симбол радости.
Те ноћи пошто су Христа одвели, ученици су били као стадо без пастира, изгубљени и очајни. Тада је Петар, који је бескрајно волео Христа, поклекао и три пута га се до зоре одрекао. Питали су га да ли је он један од ученика и да ли је био са Исусом, Петар је одговорио да не зна ко је он и да га не познаје.
Када је трећи пут изустио да није, запевао је петао. Петар се тада сетио речи Исусових да ће га се и он три пута одрећи пре него што запева петао. Петар је схватио колики је његов пад, те се из дубине душе покајао и плакао, молећи опроштај.
Данас се ваља причестити
У спомен на Тајну вечеру, ово је једини дан када је током Велике недеље дозвољено уље и вино. Велики четвртак је, по узору на прву причест Христову и његових апостола, један од дана одређених за причешће верника, који су, поштујући православни канон, „постили на води“.
Данас се ваља причестити, јер, верује се, и највећим грешницима на Велики четвртак све се опрашта. Свако доброчинство према сиромашнима бележи се на небу. На Велики четвртак у појединим деловима земље већ почиње фарбање васкршњих јаја.
Извор: РТС
