Друштво
Времеплов: Развој гајдобранске дрвне индустрије
Недељне новине почетком ове године обележиле су 60 година постојања. Тим поводом објављујемо „Времеплов Недељних новина“, а овај пут издвајамо текстове из броја 258 од 07. децембра 1969. године.
ПАЦИЈЕНТИ НЕ ОСЕЋАЈУ ЗДРАВСТВЕНИ ГРИП
Последњих недеља у Дому здравља одржано је више бурних састанака поводом незавидне ситуације у тврђави здравља наеш општине. Једна делегација лекара посетила је и председника Општинске скупштине у циљу изналажења решења за тренутно безизлазну ситуацију Дома здравља: запослени у овом колективу нису примили „плате“ ни за прошли месец.
Многи су били спремни да решења потраже у постављању праве дијагнозе и лечењу „хирушким захватима“, други су решења предлагали у бољем регулисању односа (уговорног) са Заводом за социјално осигурање, сопственом реорганизацијом унутар колектива, постављањем ултиматума Скупштини општине, итд.
-Немамо пара за новембарске и децембарске плате – каже др Здравко Спремо – јер смо се нашли у „були“ због обавезе да сносимо 50 одсто губитака Завода за социјално осугурање према одлуци арбитражне комисије за ову годину. Према мом мишљењу не можемо, међутим, ми бити регулатори потрошње здравственог динара.
ДОБРИ ФИНАНСИЈСКИ РЕЗУЛТАТИ
Гајдобранска дрвна индустрија „Јела“ остварила је у првих девет месеци укупну реализацију од четири милиона и сто двадесет хиљада динара, што у односу на исти период прошле године представља повећане од 80 одсто. Трошкови пословања износе три милиона и осам стотина хиљада динара, а остатак чистог дохотка 320 хиљада динара. У „Јели“ очекују да ће до краја године остатак дохотка бити четири стотине хиљада динара.
Овако добри пословни резултати предузећа које је све до недавно „производило“ губитке резултат су пре свега добре пословне политике и већег ангажовања самих радника. Да није било ограничења електричне енергије резултати би били бољи јер је несташица „однела“ шездесет хиљада динара.
У најрентабилнијем погону пилане посао се одвија у три смене. Дрво се реже даноноћно јер су потраживања купаца велика и тешко је одговорити захтевима. Погон столарије за сада најслабије послује али има изгледа да и овај погон заједно са тапетаријом добро послује поготово што је обезбеђен посао.
ШКОЛЕ ТРЕБА БОЉЕ ОПРЕМИТИ
Ни наставно-материјална основа у неким средњим школама није много боља.
Међутим, у средњим школама ђака је све више. Због тога просветни радници све више упућују примедбе баш у времену када образовање прелази – додуше брзином пужа – на нове друштвено економске односе и „већу“ еманципацију од буџета.
Због оскудице материјалних средстава просветни радници су принуђени да се боре за изналажење „унутрашњих резерви“ које, руку на срце, постоје у свим нашим школама. Друго је питање, међутим, да ли просветни радници – који добрим делом уз силан ентузијазам и одрицања обављају свој одговорни посао – треба да испаштају због општих тежњи друштвене заједнице за повећањем броја ученика и стварање што више школованих младих људи (Школа за КВ раднике).
ДЕМОЛИРАН ХОТЕЛ „ТУРИСТ“
Ускоро ће се пред Општинским судијом за прекршаје Луком Деспенићем наћи четворица младића Слободан Боснић (23), Милош Бабић (20), Стево Јовановић (26) и Милорад Пилиповић (21) који су 23. новембра 1969. године у припитом стању изазвали тучу у хотелу Турист и том приликом причинили материјалну штету у висини од 9200 динара.
На удару ове групе младића прво се нашла девојка В.Ј. која је одбила да плеше са њима јер су били у припитом стању. Изгледа да се ово није свидело обесним младићима и један од њих је посуо кафом по хаљини, тако да је В.Ј. сва уплакана морала напустити игранку јер би можда била чак и физички нападнута да се више задржала у Омладинском дому. Младићи су се и даље задржали у дому и пили пиво које су доносили из оближњег бифеа „Бачка“. После тога су бацали флаше по сали али им се нико није смео супротставити. Око 23 часа исте вечери кренули су у Турист где су и изазвали тучу са особљем хотела.
У општој тучи и гужви коју су изазвали младићи у припитом стању поломљено је велико огледало, столице, столови, флаше и чаше. Када су осетили да ће доћи милиција, побегли су кући.
НАЈЗАД БЕЛИ ОГРТАЧ
Зима је најзад стигла у свом правом руху, белом огртачу сазданом од мноштва изванредних, машти недоступних облика кристалчића снежних пахуљица. Та смена дуге, топле јесени, без пардона, уочљива је не само по ниским температурама већ и по промењеној природи и панорами града. Широке улице постале су светлије услед белине.
Бели огртач донео је и радости и брига. Деца су постала веселија. Санке и грудве су прорадиле, а појавили су се и први контури доброг, старог Снешка Белића. Бриге се нарочито запажају на коловозима и тротоарима.
Тај први снежни налет комунални радници успешно су дочекали лопатама и разгртачима снега.
Приредила: Д. Ј. Бујак
Влада Републике Србије на седници одржаној у четвртак, 5. марта, усвојила је Нацрт закона о трговачким праксама за одређене врсте производа.
Закон о трговачким праксама доноси се први пут у Републици Србији и представља значајан искорак у уређењу унутрашњег тржишта. Значај овог закона огледа се у спречавању непоштених трговачких пракси и успостављању фер, транспарентних и поштенијих односа између свих актера на тржишту – трговаца, произвођача/прерађивача и примарних пољопривредних произвођача.
Закон је израђен у великој мери по узору на решења која се већ примењују у Европској унији, али са значајним проширењем обухвата производа и решењима која нису присутна у другим европским законодавствима. Највећи број закона у ЕУ је обухватио непоштене трговачке праксе само за пољопривредне и прехрамбене производе док је у нашем Закону много шири обухват производа који потпадају под овај закон, чиме се помаже и већем броју снабдевача да побољшају своју позицију у односу на трговце. Закон обухвата, поред пољопривредних и прехрамбених производа и производе од посебног значаја за снабдевање тржишта у које спадају кућна хемија, производи за личну хигијену, козметика и друго, као и производи од посебног значаја за пољопривредну производњу – средства за исхрану и заштиту биља и оплемењивачи земљишта.
Законом се уводе јасна правила и прецизне дефиниције недозвољених трговачких пракси које се сматрају непоштеним и зато се налазе на Црној листи, као и оних које су условно дозвољене и које се налазе на Сивој листи.
Примена Закона о трговачким праксама допринеће унапређењу функционисања унутрашњег тржишта, као и стварању предуслова за стабилније и транспарентније формирање цена. Овај Закон део је ширег сета системских решења усмерених ка стварању здравог и одрживог пословног амбијента на унутрашњем тржишту, заснованог на савременој европској регулативи и доброј пракси.
Извор: Влада Србије
Поремећаји у транспорту и осигурању танкера већ утичу на глобално тржиште нафте, а последице ће осетити и потрошачи у региону. Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић упозорава да се нагли раст цена тешко може избећи уколико сукоб потраје.
Сукоб на Блиском истоку већ је изазвао озбиљне поремећаје на глобалном тржишту нафте. Прекиди у транспорту, повећани трошкови осигурања и неизвесност у снабдевању утичу на раст цена, што ће се одразити и на цене горива у региону, преноси РТС.
Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић указује да у оваквим кризама ни велике резерве не могу дуго да ублаже последице.
„Не можете имати толике залихе да их потрошите док криза не прође. Само земље које су самодовољне могу значајно да ублаже ефекте оваквих поремећаја“, истиче Мићовић.
Поремећаји у транспорту нафте
Према његовим речима, бродски саобраћај у региону Персијског залива већ је претрпео снажан удар.
„Бродови су врло брзо стали, иако није било званичне обуставе пловидбе. Осигурања су или обустављена или су премије удвостручене“, наглашава Мићовић.
Он подсећа да је Суецки канал од великог значаја за снабдевање Европе, док танкери и даље стижу у терминал Омишаљ, одакле се нафтоводом снабдевају рафинерије у региону укључујући и рафинерија у Панчеву.
„Терминал Омишаљ је важан јер ту стиже нафта за НИС, али и за Мађарску и Словачку. Ту углавном нафтоводом стиже и нафта из Ирака“, објашњава Мићовић.
Истовремено, додаје да ће део нафте из тог региона морати да се преусмери ка другим тржиштима.
„САД могу да повећају производњу, али највећи додатни обим могао би да дође из Русије, која је под санкцијама“, каже Мићовић.
Цене горива на удару глобалне кризе
Историја кретања цене нафте, како наводи, увек је била повезана са великим светским кризама.
„Ако гледате историју промена цене нафте, видећете и историју криза у свету. Када видите овај ценовни пик, јасно је да ћемо га тешко превазићи ако сукоб потраје“, упозорава Мићовић.
Он додаје да се последице већ виде на тржишту деривата.
„Цена дизела је отишла много више нагоре. Две године смо имали тренд пада цене нафтних деривата, а сада је тај тренд прекинут“, наводи Мићовић.
Према његовим речима, већ се може очекивати и раст цена горива на домаћим пумпама.
„Већ данас ћемо видети какве ће бити цене горива на нашим пумпама, сигурно ће бити велики скок, што се већ види и у другим земљама региона“, истиче Мићовић.
Један од начина да се ублажи нагли раст цена могло би да буде смањење државних дажбина, али и та мера има ограничен рок.
„Драматично расте базна цена и једино где може да се ублажи нагли скок јесте смањење државних узимања, али и то је ограничено. То су привремене мере, јер су акцизе значајан приход за буџет“, објашњава Мићовић.
Највећи ризик, упозорава, био би да се административним притиском угрози снабдевање.
„Најгори сценарио био би да се изврши притисак на нафтни сектор, па да се увоз заустави и да онда нема горива“, наглашава Мићовић.
Као пример раста цена у региону наводи и Хрватску.
„Хрватска је већ најавила повећање од 21 евроцент за дизел и седам евроценти за бензин, што је у динарима веома велико поскупљење“, каже Мићовић.
Он подсећа да је претња блокаде Ормуског мореуза постојала и раније, али никада није била реализована.
„Овакво искуство нико није имао. Претња блокаде Ормуског залива постојала је и током иранско-ирачког рата, али никада није реализована – сада јесте“, истиче Мићовић.
Ипак, додаје да тренутно нема разлога за страх од несташица, јер држава располаже стратешким резервама.
„Стратешке резерве служе за сигурност снабдевања, а не за обарање цена. Министарка Ђедовић је рекла да их имамо за око 50 дана, што улива сигурност да ће горива бити довољно“, наводи Мићовић.
Према његовим речима, продаја горива на пумпама јесте повећана, али паничне куповине нема.
„Продаја је нешто већа, али није панична, и то је добро јер не можете направити залихе за цео живот“, закључује Мићовић.
Извор: РТС
Самофинансирајући студенти државних високошколских установа још данас имају могућност да се пријаве за издавање студентске картице како би им био исплаћен повраћај 50 одсто школарине за 2024/25. годину.
Студенти могу да се пријаве путем портала Управе за трезор.
Министарство просвете је раније позвало све самофинансирајуће студенте који остварују право за повраћај 50 одсто плаћене школарине за школску 2024/2025. годину да се пријаве за отварање Студентске картице како би им средства била рефундирана.
У размени података између Министарства просвете, Управе за трезор и Банке Поштанска штедионица утврђено је да још 7.100 самофинасирајућих студента који имају право на исплату средства, немају отворену Студентску картицу.
Од 7.221 студента којима је требало да буду уплаћена средства по основу повраћаја 50 одсто плаћене школарине за први пут уписане предмете у школској 2024/2025. години, само 121 студент има Студентску картицу, односно отворен рачун код Поштанске штедионице који је повезан са Студентском картицом.
Имајући у виду да није могуће извршити додатне исплате по основу плаћених школарина за школску 2024/2025.годину, за сваку годину студија коју је студент први пут уписао, министарство је позвало студенте који имају право на повраћај средстава да се пријаве за отварање Студентске картице како би им средства била рефундирана, навело је Министарство.
Извор: РТВ
