Друштво
Времеплов: Основцима постаје тесно
Недељне новине следеће године обележавају 60 година постојања. Тим поводом објављујемо „Времеплов Недељних новина“, а овај пут издвајамо текстове из броја 242 од 24. августа 1969. године.
Упозорење Дома здравља
Директор Дома здравља примаријус др Завиша Завишић замолио нас је да објавимо упозорење свим оним грађанима који су од 10. јула до половине августа летовали у Омишу или ближој околини да се јаве на преглед јер постоји сумња да су оболели од трбушног тифуса. Лабораторијски прегледи вршиће се свакога дана у просторијама Антитуберкулозног диспанзера.
Постоји ли (заиста) привилеговани динар?
У прошлом броју објавили смо напис у коме радне организације оптужују Завод за социјално да вештачким путем смањује боловање преко тридесет дана због очувања својих фондова. У исто време су боловања преко тридесет дана смањена. (Познато је наиме, да боловања преко тридесет дана „плаћа“ Завод за социјално, а до тридесет дана радна организација чији радник се налази на боловању.)
У неким радним организацијама ова појава уочена је после завршених обрачуна за првих шест месеци ове године. Речено нам је да има примера да се раднику, када наврши тридесет дана боловање прекида, враћа се на посао, да би му се после неколико дана поново „отворило“. Овакви поступци здравствених радника били су повод за сумње у радним организацијама.
-Оптужбе радних организација о којима сте писали у прошлом броју су неосноване – рекао нам је Владо Краљ. – Мислим да су оне произвољне и да не одговарају стварном стању ствари.
– Пре свега, наставио је Краљ, – наш Завод нема никаквог утицаја на боловање, већ здравствени радници. Лекарска комисија одлучује о томе да ли је лице које се налази на боловању способно за рад или не. Ми са тим немамо ништа.
Почели радови
Радови на асфалтирању пута Илок-Нештин (са илочке стране), до „границе“ Србије и Хрватске) почели су у понедељак. Према обавештењу које смо добили од Месне канцеларије у Илоку пут ће бити завршен у рекордном времену.
-Према првим прорачунима асфалтирање четири километра ове деонице према Нештину коштаће око милион и шесто хиљада – каже нам Милан Шекурић, службеник Месне канцералије у Илоку. – Наше радне организације и месна заједница учествује са 20 одсто у финансирању овог важног објекта инфраструктуре.
Тако ће, ето, један проблем који годинама тиња бити начет. Јер, без добре путне мреже у овом крају нема ни привредне експанзије ни туризма ни бољег стандарда.
Ко „преводи“ туристе
Пре неколико дана у једном дневном листу прочитали смо изјаву једног високог функционера Секретаријата унутрашњих послова поводом учесталих „туристичких“ путовања наших грађана у неке земље Средње Европе.
Наравно, ни овог пута нису могли бити заобиђени „туристи“ из наше комуне. Речено је да су органи унутрашњих послова зауставили три аутобуса из Бачке Паланке на граници. Више се не сећамо ни шта су органи унутрашњих послова пронашли, али се радило о силним милионима, разној роби и страној валути.
То је ето наша „карактеристика“. Који пут констатовали смо већ да нас појединци у иностранству брукају, да наши „туристи“ не иду преко границе због туризма већ због нечег сасвим другог.
И здравство треба лечити
Прошло је више од годину и по дана од обједињавања свих здравствених установа на територији наше општине. Протекли период је још увек мали да би се могле доносити оцене, али су тешкоће, нарочито материјалне природе стални пратилац нове здравствене установе. Смештајем у нове просторије створени су повољни услови за пацијенте и рад здравственог особља у Бачкој Паланци. Међутим, остаје још нерешено питање адаптације и изградње здравствених станица у Младенову, Гајдобри, Силбашу, Нештину и Челареву где су услови за рад врло лоши. У садашњој ситуацији када је Дом здравља запао у финансијске тешкоће, мало је вероватно да ће до реализације изградње нових здравствених станица у селима доћи, уколико помоћ не дају грађани као шира друштвено политичка заједница.
На полугодишњем обрачуну, Дом здравља остварио је губитак од 210 хиљада динара.
Основцима постаје тесно
И овог пута уз почетак школске године морамо констатовати неколико чињеница: у погледу школског простора у свим бачкопаланачким школама – „Веселин Маслеша“, „Петар Драпшин“ и „Клара Фејеш“ ситуација је иста као и пре неколико година. Број ученика расте, а упоредо са тим и претрпаност расположивог простора, који све више постаје кочница нормалног извођења наставе.
„Веселин Маслеша“ и ове године у три смене. Последњих година порастао је број ученика који желе да упишу ову школу. Интересовање ученика за ову школу и повећање њиховог броја не иду упоредо са расположивим простором. Искључиво због недостатка учионичког простора, који је у овој школи одувек представљао најтежи проблем, настава ће се и ове године морати изводити у три смене.
Приредила: Д. Ј. Бујак
Влада Републике Србије на седници одржаној у четвртак, 5. марта, усвојила је Нацрт закона о трговачким праксама за одређене врсте производа.
Закон о трговачким праксама доноси се први пут у Републици Србији и представља значајан искорак у уређењу унутрашњег тржишта. Значај овог закона огледа се у спречавању непоштених трговачких пракси и успостављању фер, транспарентних и поштенијих односа између свих актера на тржишту – трговаца, произвођача/прерађивача и примарних пољопривредних произвођача.
Закон је израђен у великој мери по узору на решења која се већ примењују у Европској унији, али са значајним проширењем обухвата производа и решењима која нису присутна у другим европским законодавствима. Највећи број закона у ЕУ је обухватио непоштене трговачке праксе само за пољопривредне и прехрамбене производе док је у нашем Закону много шири обухват производа који потпадају под овај закон, чиме се помаже и већем броју снабдевача да побољшају своју позицију у односу на трговце. Закон обухвата, поред пољопривредних и прехрамбених производа и производе од посебног значаја за снабдевање тржишта у које спадају кућна хемија, производи за личну хигијену, козметика и друго, као и производи од посебног значаја за пољопривредну производњу – средства за исхрану и заштиту биља и оплемењивачи земљишта.
Законом се уводе јасна правила и прецизне дефиниције недозвољених трговачких пракси које се сматрају непоштеним и зато се налазе на Црној листи, као и оних које су условно дозвољене и које се налазе на Сивој листи.
Примена Закона о трговачким праксама допринеће унапређењу функционисања унутрашњег тржишта, као и стварању предуслова за стабилније и транспарентније формирање цена. Овај Закон део је ширег сета системских решења усмерених ка стварању здравог и одрживог пословног амбијента на унутрашњем тржишту, заснованог на савременој европској регулативи и доброј пракси.
Извор: Влада Србије
Поремећаји у транспорту и осигурању танкера већ утичу на глобално тржиште нафте, а последице ће осетити и потрошачи у региону. Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић упозорава да се нагли раст цена тешко може избећи уколико сукоб потраје.
Сукоб на Блиском истоку већ је изазвао озбиљне поремећаје на глобалном тржишту нафте. Прекиди у транспорту, повећани трошкови осигурања и неизвесност у снабдевању утичу на раст цена, што ће се одразити и на цене горива у региону, преноси РТС.
Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић указује да у оваквим кризама ни велике резерве не могу дуго да ублаже последице.
„Не можете имати толике залихе да их потрошите док криза не прође. Само земље које су самодовољне могу значајно да ублаже ефекте оваквих поремећаја“, истиче Мићовић.
Поремећаји у транспорту нафте
Према његовим речима, бродски саобраћај у региону Персијског залива већ је претрпео снажан удар.
„Бродови су врло брзо стали, иако није било званичне обуставе пловидбе. Осигурања су или обустављена или су премије удвостручене“, наглашава Мићовић.
Он подсећа да је Суецки канал од великог значаја за снабдевање Европе, док танкери и даље стижу у терминал Омишаљ, одакле се нафтоводом снабдевају рафинерије у региону укључујући и рафинерија у Панчеву.
„Терминал Омишаљ је важан јер ту стиже нафта за НИС, али и за Мађарску и Словачку. Ту углавном нафтоводом стиже и нафта из Ирака“, објашњава Мићовић.
Истовремено, додаје да ће део нафте из тог региона морати да се преусмери ка другим тржиштима.
„САД могу да повећају производњу, али највећи додатни обим могао би да дође из Русије, која је под санкцијама“, каже Мићовић.
Цене горива на удару глобалне кризе
Историја кретања цене нафте, како наводи, увек је била повезана са великим светским кризама.
„Ако гледате историју промена цене нафте, видећете и историју криза у свету. Када видите овај ценовни пик, јасно је да ћемо га тешко превазићи ако сукоб потраје“, упозорава Мићовић.
Он додаје да се последице већ виде на тржишту деривата.
„Цена дизела је отишла много више нагоре. Две године смо имали тренд пада цене нафтних деривата, а сада је тај тренд прекинут“, наводи Мићовић.
Према његовим речима, већ се може очекивати и раст цена горива на домаћим пумпама.
„Већ данас ћемо видети какве ће бити цене горива на нашим пумпама, сигурно ће бити велики скок, што се већ види и у другим земљама региона“, истиче Мићовић.
Један од начина да се ублажи нагли раст цена могло би да буде смањење државних дажбина, али и та мера има ограничен рок.
„Драматично расте базна цена и једино где може да се ублажи нагли скок јесте смањење државних узимања, али и то је ограничено. То су привремене мере, јер су акцизе значајан приход за буџет“, објашњава Мићовић.
Највећи ризик, упозорава, био би да се административним притиском угрози снабдевање.
„Најгори сценарио био би да се изврши притисак на нафтни сектор, па да се увоз заустави и да онда нема горива“, наглашава Мићовић.
Као пример раста цена у региону наводи и Хрватску.
„Хрватска је већ најавила повећање од 21 евроцент за дизел и седам евроценти за бензин, што је у динарима веома велико поскупљење“, каже Мићовић.
Он подсећа да је претња блокаде Ормуског мореуза постојала и раније, али никада није била реализована.
„Овакво искуство нико није имао. Претња блокаде Ормуског залива постојала је и током иранско-ирачког рата, али никада није реализована – сада јесте“, истиче Мићовић.
Ипак, додаје да тренутно нема разлога за страх од несташица, јер држава располаже стратешким резервама.
„Стратешке резерве служе за сигурност снабдевања, а не за обарање цена. Министарка Ђедовић је рекла да их имамо за око 50 дана, што улива сигурност да ће горива бити довољно“, наводи Мићовић.
Према његовим речима, продаја горива на пумпама јесте повећана, али паничне куповине нема.
„Продаја је нешто већа, али није панична, и то је добро јер не можете направити залихе за цео живот“, закључује Мићовић.
Извор: РТС
Самофинансирајући студенти државних високошколских установа још данас имају могућност да се пријаве за издавање студентске картице како би им био исплаћен повраћај 50 одсто школарине за 2024/25. годину.
Студенти могу да се пријаве путем портала Управе за трезор.
Министарство просвете је раније позвало све самофинансирајуће студенте који остварују право за повраћај 50 одсто плаћене школарине за школску 2024/2025. годину да се пријаве за отварање Студентске картице како би им средства била рефундирана.
У размени података између Министарства просвете, Управе за трезор и Банке Поштанска штедионица утврђено је да још 7.100 самофинасирајућих студента који имају право на исплату средства, немају отворену Студентску картицу.
Од 7.221 студента којима је требало да буду уплаћена средства по основу повраћаја 50 одсто плаћене школарине за први пут уписане предмете у школској 2024/2025. години, само 121 студент има Студентску картицу, односно отворен рачун код Поштанске штедионице који је повезан са Студентском картицом.
Имајући у виду да није могуће извршити додатне исплате по основу плаћених школарина за школску 2024/2025.годину, за сваку годину студија коју је студент први пут уписао, министарство је позвало студенте који имају право на повраћај средстава да се пријаве за отварање Студентске картице како би им средства била рефундирана, навело је Министарство.
Извор: РТВ
