
Друштво
Времеплов: Основцима постаје тесно
Објављено
пре 1 година-
Објавио:
Клик на вести
Недељне новине следеће године обележавају 60 година постојања. Тим поводом објављујемо „Времеплов Недељних новина“, а овај пут издвајамо текстове из броја 242 од 24. августа 1969. године.
Упозорење Дома здравља

Директор Дома здравља примаријус др Завиша Завишић замолио нас је да објавимо упозорење свим оним грађанима који су од 10. јула до половине августа летовали у Омишу или ближој околини да се јаве на преглед јер постоји сумња да су оболели од трбушног тифуса. Лабораторијски прегледи вршиће се свакога дана у просторијама Антитуберкулозног диспанзера.
Постоји ли (заиста) привилеговани динар?
У прошлом броју објавили смо напис у коме радне организације оптужују Завод за социјално да вештачким путем смањује боловање преко тридесет дана због очувања својих фондова. У исто време су боловања преко тридесет дана смањена. (Познато је наиме, да боловања преко тридесет дана „плаћа“ Завод за социјално, а до тридесет дана радна организација чији радник се налази на боловању.)
У неким радним организацијама ова појава уочена је после завршених обрачуна за првих шест месеци ове године. Речено нам је да има примера да се раднику, када наврши тридесет дана боловање прекида, враћа се на посао, да би му се после неколико дана поново „отворило“. Овакви поступци здравствених радника били су повод за сумње у радним организацијама.
-Оптужбе радних организација о којима сте писали у прошлом броју су неосноване – рекао нам је Владо Краљ. – Мислим да су оне произвољне и да не одговарају стварном стању ствари.
– Пре свега, наставио је Краљ, – наш Завод нема никаквог утицаја на боловање, већ здравствени радници. Лекарска комисија одлучује о томе да ли је лице које се налази на боловању способно за рад или не. Ми са тим немамо ништа.
Почели радови
Радови на асфалтирању пута Илок-Нештин (са илочке стране), до „границе“ Србије и Хрватске) почели су у понедељак. Према обавештењу које смо добили од Месне канцеларије у Илоку пут ће бити завршен у рекордном времену.
-Према првим прорачунима асфалтирање четири километра ове деонице према Нештину коштаће око милион и шесто хиљада – каже нам Милан Шекурић, службеник Месне канцералије у Илоку. – Наше радне организације и месна заједница учествује са 20 одсто у финансирању овог важног објекта инфраструктуре.
Тако ће, ето, један проблем који годинама тиња бити начет. Јер, без добре путне мреже у овом крају нема ни привредне експанзије ни туризма ни бољег стандарда.
Ко „преводи“ туристе
Пре неколико дана у једном дневном листу прочитали смо изјаву једног високог функционера Секретаријата унутрашњих послова поводом учесталих „туристичких“ путовања наших грађана у неке земље Средње Европе.
Наравно, ни овог пута нису могли бити заобиђени „туристи“ из наше комуне. Речено је да су органи унутрашњих послова зауставили три аутобуса из Бачке Паланке на граници. Више се не сећамо ни шта су органи унутрашњих послова пронашли, али се радило о силним милионима, разној роби и страној валути.
То је ето наша „карактеристика“. Који пут констатовали смо већ да нас појединци у иностранству брукају, да наши „туристи“ не иду преко границе због туризма већ због нечег сасвим другог.
И здравство треба лечити
Прошло је више од годину и по дана од обједињавања свих здравствених установа на територији наше општине. Протекли период је још увек мали да би се могле доносити оцене, али су тешкоће, нарочито материјалне природе стални пратилац нове здравствене установе. Смештајем у нове просторије створени су повољни услови за пацијенте и рад здравственог особља у Бачкој Паланци. Међутим, остаје још нерешено питање адаптације и изградње здравствених станица у Младенову, Гајдобри, Силбашу, Нештину и Челареву где су услови за рад врло лоши. У садашњој ситуацији када је Дом здравља запао у финансијске тешкоће, мало је вероватно да ће до реализације изградње нових здравствених станица у селима доћи, уколико помоћ не дају грађани као шира друштвено политичка заједница.
На полугодишњем обрачуну, Дом здравља остварио је губитак од 210 хиљада динара.
Основцима постаје тесно
И овог пута уз почетак школске године морамо констатовати неколико чињеница: у погледу школског простора у свим бачкопаланачким школама – „Веселин Маслеша“, „Петар Драпшин“ и „Клара Фејеш“ ситуација је иста као и пре неколико година. Број ученика расте, а упоредо са тим и претрпаност расположивог простора, који све више постаје кочница нормалног извођења наставе.
„Веселин Маслеша“ и ове године у три смене. Последњих година порастао је број ученика који желе да упишу ову школу. Интересовање ученика за ову школу и повећање њиховог броја не иду упоредо са расположивим простором. Искључиво због недостатка учионичког простора, који је у овој школи одувек представљао најтежи проблем, настава ће се и ове године морати изводити у три смене.
Приредила: Д. Ј. Бујак
Друштво
Реализоване акције давања крви у Силбашу и Челареву
Објављено
пре 5 сати-
новембар 7, 2025Објавио:
Клик на вести
У четвртак, 6. новембра Црвени крст Бачка Паланка спровео је две акције добровољног давања крви.
Прва је организована у Челареву, одазвало се 28 хуманих људи од којих је 25 дало крв. Друга акција је спроведена у Силбашу, одазвало се 5 давалаца и сви су дали крв.

Из Црвеног крста Бачка Паланка се захваљују свим хуманим грађанима и позивају на наредну акцију која ће се одржати у среду, 12. новембра у Бачкој Паланци од 8:00 до 12:00 часова и од 14:00 до 18:00 сати.
Извор: Црвени крст Бачка Паланка
Друштво
Хуманитарна журка за поклоне за децу са Космета
Објављено
пре 5 сати-
новембар 7, 2025Објавио:
Клик на вести
Хуманитарна журка за новогодишње поклоне за децу са Косова и Метохије, одржаће се у петак, 28. новембра, у клубу „Roof“ у Бачкој Паланци, са почетком у 20:00 часова.
Наступиће DJ Uzika, а присутни ће се забавити уз латино и dance хитове. Журку организују плесна група „Излазак“, „Помоћ од срца Бачка Паланка“ и удружење „Срцем за Космет“. Сав приход биће преусмерен удружење „Срцем за Космет“ за помоћ деци са Косова и Метохије.

Све информације на телефон 065/6241-651.
Редакција

Српска православна црква сутра слави празник посвећен Светом великомученику Димитрију, у народу познатији као Митровдан.
Слава је посвећена Светом Димитрију Солунском, познатом по храбрости и вери, и симболизује снагу, заштиту и прелазак из јесени у зиму.

Митровдан је посвећен античком команданту Солуна из трећег века, мученом и погубљеном због ширења хришћанства.
Рођен је у Солуну, за време цара Максимилијана. Игнорисао је царево наређење да прогони хришћане и јавно је проповедао хришћанство.
Када је цар чуо да је солунски заповедник хришћанин, наредио је да га баце у тамницу, где је мучен и погубљен. Солунски хришћани Димитрија су тајно сахранили. На месту његовог гроба касније је подигнута црква и проглашен је заштитником града Солуна.
По предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, те је зато назван Мироточиви, а и данас се верује у лековитост његових моштију.
Црквени списи наводе да је потом свети Димитрије „бдео над својим градом и спасавао га земљотреса и других несрећа“.
Светог Димитрија, осим Грка, посебно славе Руси и Срби. Код Руса је његов култ почео да се шири још у 12. веку. Они су га 1581. године изабрали за заштитника Сибира. Његов празник је један од највећих празника у Руској цркви. И у Србији су Светом Димитрију посвећени многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани. Крсна је слава бројних породица и име неких еснафа, а у многим местима на овај дан одржавају се заветине.
По броју свечара, Митровдан је пета слава у Србији.
Градови у Србији, Косовска Митровица и Сремска Митровица, добили су име по Светом Димитрију Солунском Мироточивом. У нашем народу важи обичај да се Митровдан сматра за дан када долази зима. Ако падне снег за Митровдан, према предању, задржаће се до априла.
Важи и обрнуто, лепо време на 8. новембар најављује благу зиму. Док је Србија била под Турцима, говорило се да су се хајдуци на Митровдан разилазили и скривали код својих јатака, да би се поново састали на пролеће, за Ђурђевдан. Отуд и позната изрека „Митровданак – хајдучки растанак и Ђурђевданак – хајдучки састанак“. У народу се верује да до Митровдана треба завршити све велике послове који се раде напољу и да на тај дан не треба излазити из куће. Постоји и још једно предање у вези са Митровданом – да на тај дан није добро прекоревати децу, чак и ако су била неваљала, јер ће онда бити таква целе године.
Извор: РТВ
Najčitanije
Актуелнопре 3 сатаDALURI – Нови дневни мени од 10. до 14. новембра
Друштвопре 1 данАсс. др Окиљевић понос Института Дедиње и кардиохирургијe
Друштвопре 1 данПокретни мамограф од 7. новембра у Новој Гајдобри
Културапре 1 данПромоција књиге „Тетка која је знала све чаролије“
Друштвопре 7 сатиСПЦ сутра слави Митровдан
Друштвопре 1 данОдржан Сајам интересовања у ССШ „Др Радивој Увалић“
Сервисне информацијепре 1 данРаспоред сахрана за четвртак 6. новембар
Културапре 6 сатиОчување културе и обичаја Херцеговаца









