Времеплов: Основцима постаје тесно
Прати нас на мрежама

Друштво

Времеплов: Основцима постаје тесно

Клик на вести

Објављено

-

Недељне новине следеће године обележавају 60 година постојања. Тим поводом објављујемо „Времеплов Недељних новина“, а овај пут издвајамо текстове из броја 242 од 24. августа 1969. године.


Упозорење Дома здравља

Директор Дома здравља примаријус др Завиша Завишић замолио нас је да објавимо упозорење свим оним грађанима који су од 10. јула до половине августа летовали у Омишу или ближој околини да се јаве на преглед јер постоји сумња да су оболели од трбушног тифуса. Лабораторијски прегледи вршиће се свакога дана у просторијама Антитуберкулозног диспанзера.

Постоји ли (заиста) привилеговани динар?

У прошлом броју објавили смо напис у коме радне организације оптужују Завод за социјално да вештачким путем смањује боловање преко тридесет дана због очувања својих фондова. У исто време су боловања преко тридесет дана смањена. (Познато је наиме, да боловања преко тридесет дана „плаћа“ Завод за социјално, а до тридесет дана радна организација чији радник се налази на боловању.)

У неким радним организацијама ова појава уочена је после завршених обрачуна за првих шест месеци ове године. Речено нам је да има примера да се раднику, када наврши тридесет дана боловање прекида, враћа се на посао, да би му се после неколико дана поново „отворило“. Овакви поступци здравствених радника били су повод за сумње у радним организацијама.

-Оптужбе радних организација о којима сте писали у прошлом броју су неосноване – рекао нам је Владо Краљ. – Мислим да су оне произвољне и да не одговарају стварном стању ствари.

– Пре свега, наставио је Краљ, – наш Завод нема никаквог утицаја на боловање, већ здравствени радници. Лекарска комисија одлучује о томе да ли је лице које се налази на боловању способно за рад или не. Ми са тим немамо ништа.

Почели радови

Радови на асфалтирању пута Илок-Нештин (са илочке стране), до „границе“ Србије и Хрватске) почели су у понедељак. Према обавештењу које смо добили од Месне канцеларије у Илоку пут ће бити завршен у рекордном времену.

-Према првим прорачунима асфалтирање четири километра ове деонице према Нештину коштаће око милион и шесто хиљада – каже нам Милан Шекурић, службеник Месне канцералије у Илоку. – Наше радне организације и месна заједница учествује са 20 одсто у финансирању овог важног објекта инфраструктуре.

Тако ће, ето, један проблем који годинама тиња бити начет. Јер, без добре путне мреже у овом крају нема ни привредне експанзије ни туризма ни бољег стандарда.

Ко „преводи“ туристе

Пре неколико дана у једном дневном листу прочитали смо изјаву једног високог функционера Секретаријата унутрашњих послова поводом учесталих „туристичких“ путовања наших грађана у неке земље Средње Европе.

Наравно, ни овог пута нису могли бити заобиђени „туристи“ из наше комуне. Речено је да су органи унутрашњих послова зауставили три аутобуса из Бачке Паланке на граници. Више се не сећамо ни шта су органи унутрашњих послова пронашли, али се радило о силним милионима, разној роби и страној валути.

То је ето наша „карактеристика“. Који пут констатовали смо већ да нас појединци у иностранству брукају, да наши „туристи“ не иду преко границе због туризма већ због нечег сасвим другог.

И здравство треба лечити

Прошло је више од годину и по дана од обједињавања свих здравствених установа на територији наше општине. Протекли период је још увек мали да би се могле доносити оцене, али су тешкоће, нарочито материјалне природе стални пратилац нове здравствене установе. Смештајем у нове просторије створени су повољни услови за пацијенте и рад здравственог особља у Бачкој Паланци. Међутим, остаје још нерешено питање адаптације и изградње здравствених станица у Младенову, Гајдобри, Силбашу, Нештину и Челареву где су услови за рад врло лоши. У садашњој ситуацији када је Дом здравља запао у финансијске тешкоће, мало је вероватно да ће до реализације изградње нових здравствених станица у селима доћи, уколико помоћ не дају грађани као шира друштвено политичка заједница.

На полугодишњем обрачуну, Дом здравља остварио је губитак од 210 хиљада динара.

Основцима постаје тесно

И овог пута уз почетак школске године морамо констатовати неколико чињеница: у погледу школског простора у свим бачкопаланачким школама – „Веселин Маслеша“, „Петар Драпшин“ и „Клара Фејеш“ ситуација је иста као и пре неколико година. Број ученика расте, а упоредо са тим и претрпаност расположивог простора, који све више постаје кочница нормалног извођења наставе.

„Веселин Маслеша“ и ове године у три смене. Последњих година порастао је број ученика који желе да упишу ову школу. Интересовање ученика за ову школу и повећање њиховог броја не иду упоредо са расположивим простором. Искључиво због недостатка учионичког простора, који је у овој школи одувек представљао најтежи проблем, настава ће се и ове године морати изводити у три смене.

Приредила: Д. Ј. Бујак

Остави коментар

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Друштво

Живот у инвалидским колицима

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Живот са инвалидитетом – Живот у инвалидским колицима

Немања Ћурић из Нове Гајдобре је 23. јуна 2003. године доживео тешку саобраћајну несрећу на мосту између Бачког Петровца и Гложана и остао у инвалидским колицима задобивши тешке телесне повреде опасне по живот. Повредио је кичму и од тада је непокретан.


Конкретно, Немања је повредио торахалне пршљенове 10 и 11. Код ове повреде је процес лечења и опоравка јако дуг, али и могућ. Нада увек постоји да овај млади човек поново стане на своје ноге, али се мора бити упоран и пре свега стрпљив.

Ћурићу је најтеже било да прихвати тешку повреду и инвалидска колица, посебно у првих месец дана након несреће, али су му у томе највише помогли породица и пријатељи који су му били велика подршка.

У свом свакодневном животу Немања нема већих проблема, било физичких препрека било дискриминације у друштву. Једина препрека су му степенице, тада једино схвати да је непокретан. Посебно то долази до изражаја у Бачкој Паланци која има доста јавних објеката где особе са инвалидитетом немају адекватан прилаз за инвалидска колица. Данас вози аутомобил, као и сви други људи. Иде свакодневно на тренинге на СПЕНС аутомобилом који је прилагођен његовом стању.  Аутомобил му поседује специјално седиште за особе са инвалидитетом, из колица прелази на управљачко седиште ослањајући се на руке, а управља аутомобилом помоћу ручних команди. Живот проводи као остали људи.

Покушао је у два наврата да направи неки помак у опоравку третманом матичним ћелијама у Бечу, али не са већим успехом. У почетку је редовно вежбао са професионалним физиотерапеутом, а онда је наставио да самостално вежба код куће. Нада за оздрављење још увек постоји и зато Немања не одустаје од борбе иако му је ове године преминула мајка која је вежбала са њим.

Ћурић је пре саобраћајне несреће био талентован фудбалер који је дошао до дреса Чукаричког, а потом и Партизана из Београда. Када је прихватио тешко стање окренуо се бављењу стоним тенисом који тренира већ седам година. Позвао га је селектор репрезентације Србије у стоном тенису за особе са инвалидитетом Златко Кеслер и Немања је постао члан СТК „Спин“ из Новог Сада. Иако је то био нови и тотално другачији спорт за њега, Ћурић се брзо снашао и остварио неке запажене успехе у земљи и иностранству. Неколико година је био први у дублу у Србији, а имао је успеха и на међународној сцени. Има освојену златну медаљу у дублу и сребро у Чешкој. Пре две године је Ћурић на Светском купу за особе са инвалидитетом у стоном тенису био други у микс дублу. То су само неки од резултата овог успешног стонотенисера у инвалидским колицима.

У међувремену се Немања оженио са супругом Споменком и практично почео нови живот.

Ова прича је тужна, али у исто време има и лепих ствари. Ово је пример како јака воља за животом може да победи тешку болест или повреду. Младе особе са инвалидитетом у инвалидским колицима не треба да клону духом, да не одустају од живота, да пронађу неку занимацију која ће их окупирати. Воља за животом је  најбитнија, а то се најбоље види код Немање Ћурића.


Пројекат „Живот са инвалидитетом“ суфинансира Општина Бачка Паланка. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине Бачка Паланка, која је доделила средства.

Настави са читањем

Друштво

Распоред рада у Дому здравља, у понедељак 11. новембра

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: РТВ БАП

На дан државног празника Дан Примирја 11. 11. 2024.године (понедељак) у Дому здравља „Др Младен Стојановић“ Бачка Паланка организује се рад по следећем распореду:

Одељење за здравствену заштиту деце у Бачкој Паланци (једна екипа: лекар и медицинска сестра) ради од 08 до 13 часова.

Централна апотека у Бачкој Паланци ради од 07.00 до 17.00 часова.

Одељење за здравствену заштиту одраслих здравља у Дому здравља у Бачкој Паланци (једна екипа: лекар-медицинска сестра) ради од 07.00 до 17.00 часова.

Служба хитне медицинске помоћи и Служба за хемодијализу раде према редовном распореду.

Амбуланта за респираторне инфекције у Бачкој Паланци ради од 08 до 13 часова.

Извор: РТВ Бап

Настави са читањем

Друштво

У понедељак је нерадни дан, а ево и који су нерадни дани у 2025. години

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Canva

У понедељак, 11. новембра обележава се Дан примирја у Првом светском рату што је и нерадан дан у Србији. Ђаци у школама наставе су ослобођени 11. и 12. новембра, понедељак и уторак.

Први дан нове године је среда, а нередан је и четвртак, 2. јануар. Божић је у уторак, 7. јануара, тако да тог месеца имамо три нерадна дана. У фебруару такође имамо три слободна дана, за Дан државности, и то „продужени викенд“ од 15. до 17. фебруара – јер ако један од датума када се празнују државни празници Републике Србије падне у недељу, не ради се првог наредног радног дана.

Погледајте цео списак државних и верских празника објављен на сајту paragraf.rs

  • 1. и 2. јануар (среда и четвртак) – Нова година – нерадни дани
  • 7. јануар (уторак)- Божић – нерадни дан
  • 15, 16. и 17. фебруар (субота – понедељак)- Дан државности – нерадни дани
  • 30. март (недеља)- Први дан Рамазанског бајрама – за припаднике исламске заједнице нерадни дан
  • 18, 19, 20. и 21. април (петак – понедељак)- Васкршњи празници – православни – нерадни дани
  • 18, 19, 20. и 21. април (петак – понедељак) – Ускршњи празници – католички – за католике и припаднике других хришћанских верских заједница нерадни дани
  • 1. и 2. мај (четвртак – петак) – Празник рада – нерадни дани
  • 6. јун (петак) – Први дан Курбанског бајрама – за припаднике исламске заједнице нерадни дан
  • 2. октобар (четвртак) – Јом Кипур – за припаднике јеврејске заједнице нерадни дан
  • 11. новембар (уторак) – Дан примирја у Првом светском рату – нерадни дан
  • 25. децембар (четвртак) – Први дан Божића – за католике и припаднике других хришћанских верских заједница нерадни дан

Извор: paragraf.rs

Настави са читањем

Najčitanije