
Друштво
Времеплов: Месари затварају радње?
Објављено
пре 1 година-
Објавио:
Клик на вести
Недељне новине следеће године обележавају 60 година постојања. Тим поводом објављујемо „Времеплов Недељних новина“, а овај пут издвајамо текстове из броја 240 од 10. августа 1969. године.
Поштовати глас грађана

Уставна дефиница комуне као основне друштвено-политичке заједнице одређује место и улогу општине у нашем друштвено-политичком систему. Та одредба комуне је израз кретања ка још недостигнутом циљу стварања услова у којима комуна треба потпуно да израсте у самоуправну и основну друштвено-политичку заједницу.
Према томе, појам комуне се не може изједначити – како то у свакодневном говору често чинимо – са појмом општинске скупштине као органа власти.
Те нове друштвене односе мора регулисати „мали устав“. На жалост, садашњи статут Општинске скупштине не прати промене у нашем друштвено-економском и политичком систему. Процес мењања тих друштвених односа је врло брз и динамичан што условљава честе промене статута…
Нови статут треба да буде донесен до краја ове године. – Ми сматрамо – каже Гавра Поганчев, председник Комисије за доношење новог статута Општинске скупштине – да ће прва верзија Нацрта статута бити готова већ у октобру. И даље, нацрт ће бити претресан на зборовима бирача, затим у привредним предузећима и установама…
Доношењем новог статута, према Поганчеву, доћи ће и до промене „малог устава“ месних заједница којима ће стручну помоћ пружити општина да би усагласили своје статуте са општинским…
„Тиквара“ ипак загађена!
Пре два броја наш лист је изразио сумњу да је вода у Тиквари загађена. До таквог закључка дошли смо на основу жалби грађана. Више од тридесетак људи жалило нам се тада да је добило кожна обољења, а неколико родитеља да су им деца повраћала после купања у Тиквари.
Наш напис изазвао је не мало интересовање. Међутим, морамо признати да је било више оних који су нас нападали, него оних који су нам дали за право. Речено нам је да непотребно стварамо панику, да измишљамо, јер ето „санитарни инспектор се свакога дана купа у Тиквари па још није оболео“.
Сада смо у могућности да објавимо резултате анализе воде из Тикваре коју је за рачун редакције израдио Институт за здравствену заштиту, Завод за хигијену у Новом Саду.
У допису овог завода, којег смо добили прошлог четвртка, а којег је потписао шеф Одсека за комуналну хигијену и санитарну технику дипломирани инжењер Радивоје Савић, каже да је вода у Тиквари загађена и да је неупотребљива за купање. У једном литру ове воде пронађено је 24.000 колиформних клица – опасност од цревних и кожних обољења.
Зеленило, паркинг, смеће…
У нашем народу постоји мудрост да једна ласта не чини пролеће. Па ипак на подручју наше општине постоји само један комунални инспектор који се брине за исправност комуналних објеката, њихово одржавање и поштовање слова закона од стране радних организација и грађана.
Тим поводом Тодор Савић, комунални инспектор наше општине, каже нам:
„Уместо да контролишем и дајем савете приликом градње појединих комуналних објеката, на пример водовода, ја морам да се бакћем око неких ситница“.
И треба веровати инспектору, јер су неке „ситнице“ прерасле у крупне проблеме града. Ту се у првом реду мисли на смањење зелених површина, недозвољеног пракирања моторних возила, бацање смећа, лагеровање грађевинског материјала на улицу, слободно „кретање“ живине по шоровима итд.
Зелених травњака у нашем граду је све мање јер их нико не чува. Пре свега грађани и радне организације. Травњаци код неких установа и продавница су потпуно уништени.
Тротоари
Не тако давно у улици Жарка Зрењанина, били смо сведоци како је грађанин А.А. за длаку избегао можда чак и смрт под точковима захукталог „таунуса 12м“ на тротоару испред своје куће“
Кажу, аутомобил је јурио 30 километара на сат. Тротоаром! И то више није ретка слика да бетонским стазама за пешаке јуре аутомобили. Треба схватити муке власника путничких возила да су путеви широки бачким шоровима после кише, неподесни за вожњу. Па ипак, постављамо питање власницима путничких возила два питања:
Да ли морају возити тротоаром и преко лета кад су путеви ипак „проходни“.
Да ли морају да возе брзо тротоаром или пак да возе далеко спорије и пажљивије не угрожавајући ничији живот.
Месари затварају радње?
И даље на тржишту нема довољно меса јер цене стоке дивљају на вашарима и пијацама. О неком мировању цена нема ни говора. Сељаци сад користе несташицу стоке и траже максималне откупне цене. И не би то била трагедија да нашим приватним месарима нису везане руке на тржишту откупне стоке.
Разлог је познат: продајне цене меса су далеко веће у Новом Саду, Шиду или на пример у Илоку и произвођачи и прерађивачи меса са подручја ових места могу да плате далеко већу откупну цену сељаку па наши месари остају без стоке за клање. На пример, килограм свињског меса је у овим местима скупљи за – два динара“.
Дакле, тврдње приватних месара да због ниских и неекономских продајних цена не могу да буду равноправни партнер на тржишту стоке су на месту.
Приредила: Д. Ј. Бујак
Друштво
Реализоване акције давања крви у Силбашу и Челареву
Објављено
пре 3 дана-
новембар 7, 2025Објавио:
Клик на вести
У четвртак, 6. новембра Црвени крст Бачка Паланка спровео је две акције добровољног давања крви.
Прва је организована у Челареву, одазвало се 28 хуманих људи од којих је 25 дало крв. Друга акција је спроведена у Силбашу, одазвало се 5 давалаца и сви су дали крв.

Из Црвеног крста Бачка Паланка се захваљују свим хуманим грађанима и позивају на наредну акцију која ће се одржати у среду, 12. новембра у Бачкој Паланци од 8:00 до 12:00 часова и од 14:00 до 18:00 сати.
Извор: Црвени крст Бачка Паланка
Друштво
Хуманитарна журка за поклоне за децу са Космета
Објављено
пре 3 дана-
новембар 7, 2025Објавио:
Клик на вести
Хуманитарна журка за новогодишње поклоне за децу са Косова и Метохије, одржаће се у петак, 28. новембра, у клубу „Roof“ у Бачкој Паланци, са почетком у 20:00 часова.
Наступиће DJ Uzika, а присутни ће се забавити уз латино и dance хитове. Журку организују плесна група „Излазак“, „Помоћ од срца Бачка Паланка“ и удружење „Срцем за Космет“. Сав приход биће преусмерен удружење „Срцем за Космет“ за помоћ деци са Косова и Метохије.

Све информације на телефон 065/6241-651.
Редакција

Српска православна црква сутра слави празник посвећен Светом великомученику Димитрију, у народу познатији као Митровдан.
Слава је посвећена Светом Димитрију Солунском, познатом по храбрости и вери, и симболизује снагу, заштиту и прелазак из јесени у зиму.

Митровдан је посвећен античком команданту Солуна из трећег века, мученом и погубљеном због ширења хришћанства.
Рођен је у Солуну, за време цара Максимилијана. Игнорисао је царево наређење да прогони хришћане и јавно је проповедао хришћанство.
Када је цар чуо да је солунски заповедник хришћанин, наредио је да га баце у тамницу, где је мучен и погубљен. Солунски хришћани Димитрија су тајно сахранили. На месту његовог гроба касније је подигнута црква и проглашен је заштитником града Солуна.
По предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, те је зато назван Мироточиви, а и данас се верује у лековитост његових моштију.
Црквени списи наводе да је потом свети Димитрије „бдео над својим градом и спасавао га земљотреса и других несрећа“.
Светог Димитрија, осим Грка, посебно славе Руси и Срби. Код Руса је његов култ почео да се шири још у 12. веку. Они су га 1581. године изабрали за заштитника Сибира. Његов празник је један од највећих празника у Руској цркви. И у Србији су Светом Димитрију посвећени многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани. Крсна је слава бројних породица и име неких еснафа, а у многим местима на овај дан одржавају се заветине.
По броју свечара, Митровдан је пета слава у Србији.
Градови у Србији, Косовска Митровица и Сремска Митровица, добили су име по Светом Димитрију Солунском Мироточивом. У нашем народу важи обичај да се Митровдан сматра за дан када долази зима. Ако падне снег за Митровдан, према предању, задржаће се до априла.
Важи и обрнуто, лепо време на 8. новембар најављује благу зиму. Док је Србија била под Турцима, говорило се да су се хајдуци на Митровдан разилазили и скривали код својих јатака, да би се поново састали на пролеће, за Ђурђевдан. Отуд и позната изрека „Митровданак – хајдучки растанак и Ђурђевданак – хајдучки састанак“. У народу се верује да до Митровдана треба завршити све велике послове који се раде напољу и да на тај дан не треба излазити из куће. Постоји и још једно предање у вези са Митровданом – да на тај дан није добро прекоревати децу, чак и ако су била неваљала, јер ће онда бити таква целе године.
Извор: РТВ










