Недељне новине следеће године обележавају 60 година постојања. Тим поводом објављујемо „Времеплов Недељних новина“, а овај пут издвајамо текстове из броја 240 од 10. августа 1969. године.

Поштовати глас грађана

Уставна дефиница комуне као основне друштвено-политичке заједнице одређује место и улогу општине у нашем друштвено-политичком систему. Та одредба комуне је израз кретања ка још недостигнутом циљу стварања услова у којима комуна треба потпуно да израсте у самоуправну и основну друштвено-политичку заједницу.

Према томе, појам комуне се не може изједначити – како то у свакодневном говору често чинимо – са појмом општинске скупштине као органа власти.

Те нове друштвене односе мора регулисати „мали устав“. На жалост, садашњи статут Општинске скупштине не прати промене у нашем друштвено-економском и политичком систему. Процес мењања тих друштвених односа је врло брз и динамичан што условљава честе промене статута…
Нови статут треба да буде донесен до краја ове године. – Ми сматрамо – каже Гавра Поганчев, председник Комисије за доношење новог статута Општинске скупштине – да ће прва верзија Нацрта статута бити готова већ у октобру. И даље, нацрт ће бити претресан на зборовима бирача, затим у привредним предузећима и установама…

Доношењем новог статута, према Поганчеву, доћи ће и до промене „малог устава“ месних заједница којима ће стручну помоћ пружити општина да би усагласили своје статуте са општинским…

„Тиквара“ ипак загађена!

Пре два броја наш лист је изразио сумњу да је вода у Тиквари загађена. До таквог закључка дошли смо на основу жалби грађана. Више од тридесетак људи жалило нам се тада да је добило кожна обољења, а неколико родитеља да су им деца повраћала после купања у Тиквари.
Наш напис изазвао је не мало интересовање. Међутим, морамо признати да је било више оних који су нас нападали, него оних који су нам дали за право. Речено нам је да непотребно стварамо панику, да измишљамо, јер ето „санитарни инспектор се свакога дана купа у Тиквари па још није оболео“.

Сада смо у могућности да објавимо резултате анализе воде из Тикваре коју је за рачун редакције израдио Институт за здравствену заштиту, Завод за хигијену у Новом Саду.

У допису овог завода, којег смо добили прошлог четвртка, а којег је потписао шеф Одсека за комуналну хигијену и санитарну технику дипломирани инжењер Радивоје Савић, каже да је вода у Тиквари загађена и да је неупотребљива за купање. У једном литру ове воде пронађено је 24.000 колиформних клица – опасност од цревних и кожних обољења.

Зеленило, паркинг, смеће…

У нашем народу постоји мудрост да једна ласта не чини пролеће. Па ипак на подручју наше општине постоји само један комунални инспектор који се брине за исправност комуналних објеката, њихово одржавање и поштовање слова закона од стране радних организација и грађана.
Тим поводом Тодор Савић, комунални инспектор наше општине, каже нам:

„Уместо да контролишем и дајем савете приликом градње појединих комуналних објеката, на пример водовода, ја морам да се бакћем око неких ситница“.

И треба веровати инспектору, јер су неке „ситнице“ прерасле у крупне проблеме града. Ту се у првом реду мисли на смањење зелених површина, недозвољеног пракирања моторних возила, бацање смећа, лагеровање грађевинског материјала на улицу, слободно „кретање“ живине по шоровима итд.

Зелених травњака у нашем граду је све мање јер их нико не чува. Пре свега грађани и радне организације. Травњаци код неких установа и продавница су потпуно уништени.

Тротоари

Не тако давно у улици Жарка Зрењанина, били смо сведоци како је грађанин А.А. за длаку избегао можда чак и смрт под точковима захукталог „таунуса 12м“ на тротоару испред своје куће“
Кажу, аутомобил је јурио 30 километара на сат. Тротоаром! И то више није ретка слика да бетонским стазама за пешаке јуре аутомобили. Треба схватити муке власника путничких возила да су путеви широки бачким шоровима после кише, неподесни за вожњу. Па ипак, постављамо питање власницима путничких возила два питања:

Да ли морају возити тротоаром и преко лета кад су путеви ипак „проходни“.

Да ли морају да возе брзо тротоаром или пак да возе далеко спорије и пажљивије не угрожавајући ничији живот.

Месари затварају радње?

И даље на тржишту нема довољно меса јер цене стоке дивљају на вашарима и пијацама. О неком мировању цена нема ни говора. Сељаци сад користе несташицу стоке и траже максималне откупне цене. И не би то била трагедија да нашим приватним месарима нису везане руке на тржишту откупне стоке.

Разлог је познат: продајне цене меса су далеко веће у Новом Саду, Шиду или на пример у Илоку и произвођачи и прерађивачи меса са подручја ових места могу да плате далеко већу откупну цену сељаку па наши месари остају без стоке за клање. На пример, килограм свињског меса је у овим местима скупљи за – два динара“.

Дакле, тврдње приватних месара да због ниских и неекономских продајних цена не могу да буду равноправни партнер на тржишту стоке су на месту.

Приредила: Д. Ј. Бујак