Времеплов: Месари затварају радње?
Прати нас на мрежама

Друштво

Времеплов: Месари затварају радње?

Клик на вести

Објављено

-

Недељне новине следеће године обележавају 60 година постојања. Тим поводом објављујемо „Времеплов Недељних новина“, а овај пут издвајамо текстове из броја 240 од 10. августа 1969. године.


Поштовати глас грађана

Уставна дефиница комуне као основне друштвено-политичке заједнице одређује место и улогу општине у нашем друштвено-политичком систему. Та одредба комуне је израз кретања ка још недостигнутом циљу стварања услова у којима комуна треба потпуно да израсте у самоуправну и основну друштвено-политичку заједницу.

Према томе, појам комуне се не може изједначити – како то у свакодневном говору често чинимо – са појмом општинске скупштине као органа власти.

Те нове друштвене односе мора регулисати „мали устав“. На жалост, садашњи статут Општинске скупштине не прати промене у нашем друштвено-економском и политичком систему. Процес мењања тих друштвених односа је врло брз и динамичан што условљава честе промене статута…
Нови статут треба да буде донесен до краја ове године. – Ми сматрамо – каже Гавра Поганчев, председник Комисије за доношење новог статута Општинске скупштине – да ће прва верзија Нацрта статута бити готова већ у октобру. И даље, нацрт ће бити претресан на зборовима бирача, затим у привредним предузећима и установама…

Доношењем новог статута, према Поганчеву, доћи ће и до промене „малог устава“ месних заједница којима ће стручну помоћ пружити општина да би усагласили своје статуте са општинским…

„Тиквара“ ипак загађена!

Пре два броја наш лист је изразио сумњу да је вода у Тиквари загађена. До таквог закључка дошли смо на основу жалби грађана. Више од тридесетак људи жалило нам се тада да је добило кожна обољења, а неколико родитеља да су им деца повраћала после купања у Тиквари.
Наш напис изазвао је не мало интересовање. Међутим, морамо признати да је било више оних који су нас нападали, него оних који су нам дали за право. Речено нам је да непотребно стварамо панику, да измишљамо, јер ето „санитарни инспектор се свакога дана купа у Тиквари па још није оболео“.

Сада смо у могућности да објавимо резултате анализе воде из Тикваре коју је за рачун редакције израдио Институт за здравствену заштиту, Завод за хигијену у Новом Саду.

У допису овог завода, којег смо добили прошлог четвртка, а којег је потписао шеф Одсека за комуналну хигијену и санитарну технику дипломирани инжењер Радивоје Савић, каже да је вода у Тиквари загађена и да је неупотребљива за купање. У једном литру ове воде пронађено је 24.000 колиформних клица – опасност од цревних и кожних обољења.

Зеленило, паркинг, смеће…

У нашем народу постоји мудрост да једна ласта не чини пролеће. Па ипак на подручју наше општине постоји само један комунални инспектор који се брине за исправност комуналних објеката, њихово одржавање и поштовање слова закона од стране радних организација и грађана.
Тим поводом Тодор Савић, комунални инспектор наше општине, каже нам:

„Уместо да контролишем и дајем савете приликом градње појединих комуналних објеката, на пример водовода, ја морам да се бакћем око неких ситница“.

И треба веровати инспектору, јер су неке „ситнице“ прерасле у крупне проблеме града. Ту се у првом реду мисли на смањење зелених површина, недозвољеног пракирања моторних возила, бацање смећа, лагеровање грађевинског материјала на улицу, слободно „кретање“ живине по шоровима итд.

Зелених травњака у нашем граду је све мање јер их нико не чува. Пре свега грађани и радне организације. Травњаци код неких установа и продавница су потпуно уништени.

Тротоари

Не тако давно у улици Жарка Зрењанина, били смо сведоци како је грађанин А.А. за длаку избегао можда чак и смрт под точковима захукталог „таунуса 12м“ на тротоару испред своје куће“
Кажу, аутомобил је јурио 30 километара на сат. Тротоаром! И то више није ретка слика да бетонским стазама за пешаке јуре аутомобили. Треба схватити муке власника путничких возила да су путеви широки бачким шоровима после кише, неподесни за вожњу. Па ипак, постављамо питање власницима путничких возила два питања:

Да ли морају возити тротоаром и преко лета кад су путеви ипак „проходни“.

Да ли морају да возе брзо тротоаром или пак да возе далеко спорије и пажљивије не угрожавајући ничији живот.

Месари затварају радње?

И даље на тржишту нема довољно меса јер цене стоке дивљају на вашарима и пијацама. О неком мировању цена нема ни говора. Сељаци сад користе несташицу стоке и траже максималне откупне цене. И не би то била трагедија да нашим приватним месарима нису везане руке на тржишту откупне стоке.

Разлог је познат: продајне цене меса су далеко веће у Новом Саду, Шиду или на пример у Илоку и произвођачи и прерађивачи меса са подручја ових места могу да плате далеко већу откупну цену сељаку па наши месари остају без стоке за клање. На пример, килограм свињског меса је у овим местима скупљи за – два динара“.

Дакле, тврдње приватних месара да због ниских и неекономских продајних цена не могу да буду равноправни партнер на тржишту стоке су на месту.

Приредила: Д. Ј. Бујак

Остави коментар

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Друштво

Како и када је настало Младеново

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Букин, 1696. године. Извор: Никола Миливојевић

Село у југозападном делу Бачке – Букин основано је указом угарског краља Беле IV у XII. веку. Назив насеља највероватније потиче од специфичне локације села на ушћу реке Мостонга – Bucca што у преводу значи ушће. У насељу се налазило утврђење са кулом.


Прва букинска жупа помиње се у угарским изворима 1332. Између Букина и суседних сремских села Опатовца и Шаренграда саобраћала је скела Дунавом. Од таксе за скелу прикупљани су значајни приходи. У изворима село се помиње 1448. године под именом Букин. Било је у власништву Пала Замбокија. Пошто је Замбокиј 1467. године умро без наследника, угарски краљ Матија Корвин дао је село на уживање. Ђерђу Шуљоку и његовим синовима. Насеље је у акту о преносу власништва евидентирано као Bwky (Bökeny). Указом угарског краља Лајоша II, село и његова околина предати су Ференцу Шуљоку и његовој браћи 1508. У наредној деценији, тачније 1521. године, име насеља забележено је на списку места у којима је убиран пореза у Краљевини Угарској.

Током политичке нестабилности која је уследила након Мохачке битке 29. августа 1526. село се кратко налазио под управом самопроглашеног цара Јована Ненада. До 1540. године Букин је под јурисдикцијм краља Јаноша Запоље. Од пролећа 1543. Османлије Букин укључују су у састав Бачке нахије Сегединског санџака. За време османског периода село је било претежно насељено српским становништвом. Постојање насеља потврђују турски извори.

По доласку Аустријанаца у некадашње Јужне крајеве Угарске, затекли су многа насеља запуштена, док је њихова околина током ратних година била обрасла растињем и шикаром. Године 1717. село Букин је укључено у новоформирану Бодрошку жупанију. Током 1731. године обновљена је парохија римокатоличке цркве у селу. Године 1750. дошло је до велике поплаве Дунава која је уништила село. Ново насеље измештено је 1,5 километар северније. Исте 1750. године у Букин почели су се досељавати Немци. Из пописа 1752. године сазнајемо да је у насељу живело 200 немачких и 20 српских породица. Нова разорна поплава погодила је село 1812. године. Становници су поново били принуђени да преселе насеље. Поплава је дала подстицај урбанизацији села. Dunabökény (мађарски назив за Букин) тада добија своју библиотеку, пошту, амбуланту и школу. Исте године подигнута је римокатоличка црква Светог Јована Крститеља.

Букин је од пољопривредног насеља полако прерастао у озбиљан занатски центар. Одлуком среских власти 1912. године Букин постаје самостална општина.

Насеље је наставило се да развија у међуратном периоду у оквиру нове државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Краљевине Југославије. Од 1919. до 1941. припадао је Паланачком срезу са средиштем у Паланци. Мештани села у овом периоду често се помињу као излагачи на сајамским манифестацијама у Паланци и широм земље.

Никола Миливојевић

Настави са читањем

Друштво

Распоред сахрана за уторак, 18. фебруар

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Ово је распоред сахрана које ће се обавити у уторак, 18. фебруар на гробљима у нашој општини која су ингеренцијом ЈКП „Комуналпројект“.


Градско гробље у Бачкој Паланци

12.00 – Ковачевић Ана (1935)

Католичко гробље у Бачкој Паланци

12.00 – Гајић Јован (1940)

Гробље у Гајдобри

12.00 – Радуловић Десанка (1938)

Настави са читањем

Друштво

Обележен Свети Трифун у Нештину

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Удружење воћара, винара и виноградара "Нештин"

Празник посвећен заштитнику воћара, винара и виноградара, Свети Трифун, обележен је у петак, 14. фебруара у Нештину.


Том приликом је нештински парох Јеремија Дегенек прочитао молитву свецу, орезао чокот винове лозе у винограду и прелио га вином како би род ове године био што бољи.

-После паузе од две године поново смо се окупили да се поклонимо нашем свецу заштитнику. Ове године је присутан био мањи број него ранијих година, али било је пуно лепше. Било нас је стотинак, што чланова нашег удружења што гостију. Након Свете литургије у нештинском храму Светих Козме и Дамјана, уследио је црквени обред у самом винограду, а потом и традиционални виноградарски доручак, рекао је за „Недељне новине“ Јован Шкрбић из Удружења воћара, винара и виноградара „Нештин“.

Ово Удружење, додаје Шкрбић, постоји од 2002. године и тренутно окупља преко 40 чланова.

На сам помен имена Нештин, прва асоцијација су добро вино и ракија. Многи житељи наше општине на сремској обали Дунава имају викендице са виноградима и воћњацима, који сваке године доносе род грожђа, шљива, кајсија, крушака и другог воћа. Свети Трифун се у Нештину обележавао од средине 90-тих година прошлог века по виноградима, а од 2002. године прославља се под патронатом Удружења винара, воћара и виноградара „Нештин“, док се овај празник 2023. и 2024. године обележавао скромно по домаћинствима.

Великомученик Свети Трифун је током свог земаљског живота проповедао Христову веру, био чудотворац и исцелитељ и пострадао је када није желео да се одрекне Исуса Христа и хришћанске вере.

Након освећења винограда, организован је свечани ручак за госте.

Д. З.

Настави са читањем

Najčitanije