Друштво
Времеплов: Ко ће градити робну кућу?

Објављено
пре 10 месеци-
Објавио:
Клик на вести
Недељне новине следеће године обележавају 60 година постојања. Тим поводом објављујемо „Времеплов Недељних новина“, а овај пут издвајамо текстове из броја 235 од 06. јула 1969. године.
Још једном на тему – куда иде сточарство
Прошлог петка одржана је седница Општинске скупштине. Прва тачка на дневном реду био је програм рада Скупштине у другом полугодишту новог сазива…
…На седници су, ипак, доминирала питања о стању и перспективи сточарства. Треба одмах рећи да је оно у врло тешком положају али да постоје добри изгледи да се тешкоће превазиђу. Тим поводом предложена су и нека решења за излазак из ћорсокака. Спас се тражи у оснивању фонда за вештачко осемењавање и набавци бољег приплодног материјала. – Сточарство је на подручју наше општине у кризи – каже инж. Миодраг Ђокић, председник Савета за пољопривреду – јер су потоп преживеле само буше и мангулице! Дакле, најлошије пасмине стоке које су нерентабилне и дају слаб квалитет меса. Уопште, кванитет стоке је уназађен, с тим што нисмо успели да побољшамо и квалитет јер смо безглавно вршили покољ само добрих грла стоке.
Ко ће градити робну кућу – три кандидата
Робна кућа градиће се на месту данашњег ресторана „Јадран“ („Земљотрес“) на углу улица Маршала Тита и Жарка Зрењанина.
За изградњу робне куће постоје три кандидата: наше трговинско предузеће „Подунавље“, новосадски „Стотекс“ и београдско предузеће робних кућа „Београд“. У току овог месеца расписаће се конкурс и ко понуди најбоље услове добиће право да гради робну кућу коју потрошачи одавно већ прижељкују.
Општи услови предвиђају урбанистичке податке о земљишту и условима градње објекта, затим почетну висину учешћа (милион и осамсто хиљада) корисника у трошковима за уређење земљишта, рок почетка и завршетка градње објекта, гарантни износ (деведесет хиљада) који се мора положити пре учешћа на конкурсу итд.
Кандидати морају доказати да имају обезбеђена инвестициона средства за градњу робне куће, да, најповољнији понуђач, мора после 15 дана (после пријема решења о уступању грађевинског земљишта на коришћење) уплати понуђено учешће на име трошкова за уређење грађевинског земљишта, затим да докажу да су способни за савремену продају путем робних кућа.
Било како било, конкурс ће се расписати у току овог месеца и биће објављен у Службеном листу Општине. Дакле, ускоро ћемо знати ко ће градити робну кућу на месту садашњег „Земљотреса“.
Гајдобра: Очекују се рекордни приноси
Овогодишње обилне кише, које су добро залиле поља, знатно су утицале да жетва пшенице и јечма не отпочне на време. Жито још није добро сазрело, а и временски услови не дозвољавају улазак комбајна у њиве. Овогодишња пшеница добро је понела. Очекује се добар род и рекордни приноси.
У пољопривредној задрузи „Гајдобра“ у Гајдобри никога не забрињавају досадашње кише, али су зато све очи упрте у небо, пошто већ у понедељак треба да отпочне жетва. – Ове године очекујемо високе приносе пшенице – рекао нам је инжењер Серафим Теклић. По нашим проценама, приноси пшенице на задружној економији треба да се крећу око 45 метарских центи, а на неким парцелама чак и више.
Комунисти о реформи у Комбинату – могло је и боље
Комбинат у реформи – то је била једина тачка дневног реда састанка Основне организације Савеза комуниста нашег предузећа који је одржан прошле среде у великој сали Скупштине општине.
На овом састанку изречено је неколико оцена о пословању за три протекле године, више је било речи о слабостима, а мање о успесима.
Када је реч о радној снази, онда ваља закључити да би и у будуће више пажње требало посвећивати оспособљавању радне снаге која је већ у фабрици, а нарочито оне која треба да буде примљена у нове погоне.
Председник Комисије за аналитичку процену радних места Бориша Зиројевић, обавестио нас је да послови на овом плану теку нормално и да ће бити завршени у предвиђеном времену. -Надам се да ће читав материјал раднички савет моћи да усвоји првог децембра ове године. – Шта је до сада урађено? – Извршили смо попис свих радних места. – Колико их има? – Више него што смо ми мислили – 360! Сада нам остаје да још извршимо главни посао – њихов опис. Зиројевић нам је даље рекао да је одржан и један семинар коме су присуствовали сви спољни сарадници као и чланови погонских комисија.
Рукометаши у Чехословачкој
Рукометаши нису успели. Недостајала су им само два бода да освоје прво место и пласирају се у јединствену лигу Србије која има ранг друге лиге. Несрећни пораз у Суботици учинио је ово. Никада на страном терену није била ближа победа него тада када је претрпела пораз од само једног гола разлике.
Прошлог четвртка екипа је пошла на краћу турнеју у Чехословачку где ће остати десетак дана. Интересантно је да ће екипа и у августу највероватније посетити ову земљу. Управа клуба добила је веома примамљиве понуде за учествовање на једном интернационалном турниру. То је велико признање нашем клубу који је и на ранијим гостовањима оставио одличан утисак.
Приредила: Д. Ј. Бујак
Друштво
Летњи Свети Никола – дан када не ваља радити и када се дарују деца

Објављено
пре 10 сати-
мај 22, 2025Објавио:
Клик на вести
Српска православна црква и верници прослављају младог Светог Николу, дан када су мошти најчешће слављеног и омиљеног светитеља у нашем народу, пренете из Ликије у Бари. Славе га многа места и породице као малу славу, заветину или преславу.
Данашњи празник спомен је на пренос моштију Светог Николе из Мире, древног града у античкој Ликији у Бари, где и данас почивају. Приликом преноса светих моштију, десила су се многа чудеса. Исцељени су болесни, хроми, слепи и глуви, бесомучни.
То се, кажу, и дан-данас дешава, па се верници широм света моле овом светитељу када се нађу у невољи или болести. Сматран свецем још за живота, скроман и честит, помагао је сиромашнима, кришом чинећи доброчинства. Сматра се заштитником деце, учених људи, трговаца, морнара, путника…
Код нас овог свеца највише прослављају на Никољдан, 19. децембра по новом календару, у знак сећања на светитељеву смрт 343. године. Они који славе Никољадан, пренос моштију обележавају као преславу, и обрнуто.
Иако календарски не припада лету, због најчешће лепог времена на данашњи дан, празник се у народу назива и летњи Свети Никола, понегде и Николице.
Најчешће се спомиње како је Свети Никола повратио вид слепом српском краљу Светом Стефану Дечанском. По обичајном календару, данас не ваља радити кућне послове. Понегде се, као и за зимски Никољан, дарују деца. Као градску славу обележавају га Кикинда и Шид.
Извор: РТВ
Друштво
Ученици ТШ „9. мај“ у финалу прве Националне олимпијаде из вештачке интелигенције

Објављено
пре 1 дан-
мај 21, 2025Објавио:
Клик на вести
У суботу, 17.маја у Београду одржано је финале прве Националне олимпијаде из вештачке интелигенције у Србији – NOAI Serbia 2025. Такмичење је организовала Comtrade Висока школа за ИТ (ITS) и Савез за вештачку интелигенцију Србије, уз подршку бројних партнера из индустрије и образовања.
Техничка школа „9. мај“ је имала три учесника финала, Марко Бороцки из 3-1 одељења, ментор Славуј Милић, Марко Руњо из 1-1 и Немања Золарек из 2-1 одељења, ментор Светлана Ерцег. Ученици бачкопаланачке Техничке школе су имали три фазе квалификација, први круг је био у марту месецу, други круг у априлу и трећи круг почетком маја месеца.
На такмичењу је учествовало преко 300 ученика из више од 60 школа. Финалиста је било 180 од којих ће четворо најбољих представљати национални тим Србије у Кини, у августу месецу, на светском такмичењу.
Честитамо ученицима и њиховим менторима!
Извор: ТШ „9. мај“
Друштво
Главни кувар није веровао у себе, али другови јесу

Објављено
пре 1 дан-
мај 21, 2025Објавио:
Клик на вести
Дошли су да се друже, а однели признање за добар сач, одмах после гостију из Љубиња. Екипа „МЖ“, освојила је друго место на Сачијади, а „МЖ“ је скраћеница за „мужеви и жене“.
Седам другара, који су од малена заједно, прошли све радости и невоље заједно, одржали пријатељство упркос тешким временима, редовно се друже када им обавезе дозволе, неки су се и окумили. Синајска екипа, некима позната по надимцима, некима по именима, некима по пословима… Гљиви је био задужен за сач, а Пајта, Деја, Драшко, Рајко, Јоци и Боле су бринули за добро расположење. Дошли су у Нову Гајдобру породично, да се друже, а отишли кући са пехаром. Уствари, они нису ни хтели да се такмиче. Синиша Панић, звани Гљиви, открио је како је све то било:
-Све је кренуло из моје авлије. Волимо да се окупимо, да правимо нешто за јело, да се дружимо и да нам се деца играју и зближе и једног дана постану добри пријатељи као што смо ми ево већ три деценије. Мало по мало сам спремао сач за друштво, па се то често спремање претворило у искуство. Пајта, Деја и кум Драшко су ме убедили да пријавимо екипу, а ја сам рекао да може, али да нећу да се такмичим него идемо да се дружимо. Када сам завршио сач, Пајта и Деја су инсистирали да спакују узорак за судије, па су однели и нису направили никакав декоративни аранжман и добили смо два бода мање од првопласираног. Нисмо веровали да смо победили, чекали смо да још једном понове на разгласу – рекао је Панић за Недељне новине и портал Клик на вести.
Тада је кренуло истинско радовање међу пријатељима, чистог срца су победили, направили најбољи сач, иако нико херцеговачке крви нема. На наше питање која је тајна доброг сача, Синиша је рекао:
-Да би то све било лепо и укусно, потребна је љубав према храни, љубав према дружењу и инспирација у лепим женама. Наше жене су ипак најзаслужније за овај сач. Кад се све то упакује добије се овакав резултат и сви смо задовољни.
Д. Бабић
Najčitanije
- Друштвопре 1 дан
Главни кувар није веровао у себе, али другови јесу
- Спортпре 1 дан
Деформитети код деце све израженији
- Културапре 2 дана
Лазар Николић победник фестивала у Панчеву
- Друштвопре 1 дан
Ученици ТШ „9. мај“ у финалу прве Националне олимпијаде из вештачке интелигенције
- Спортпре 1 дан
Кошаркаш Страхиња Савић, нова нада Херцеговца
- Сервисне информацијепре 2 дана
Распоред сахрана за среду, 21. мај
- Друштвопре 1 дан
Објављен јавни позив за подстицаје по кошници пчела
- Спортпре 1 дан
Фудбалери Херцеговца трећи у Равном Селу