Агенција за безбедност саобраћаја Републике Србије (АБС) покренула је кампању под слоганом „Добро пази, воз наилази!“ с циљем да се подигне свест о ризицима на путно-пружним прелазима и унапреди знање учесника у саобраћају о безбедном и правилном начину преласка преко пруге.

„Ову кампању Агенција реализује у сарадњи са Инфраструктуром железнице Србије, Министарством унутрашњих послова – Управом саобраћајне полиције, Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и ЈП ‘Путеви Србије’, с циљем да се подигне свест о ризицима на путно-пружним прелазима и унапреди знање учесника у саобраћају о безбедном и правилном начину преласка преко пруге“, рекао је за Тањуг помоћник директора Агенције за безбедност саобраћаја Србије Вељко Ћурчић.

Он је навео да анализе Агенције показују да се највећи број саобраћајних незгода на путно-пружним прелазима дешава због непажње и непоштовања саобраћајне сигнализације – од проласка између спуштених полубраника, игнорисања семафора, до неопрезног преласка возила преко самог колосека.

У значајном броју случајева возачи не смањују брзину нити заустављају возило како би осмотрили пругу, што доводи до ситуација у којима је реакција машиновође недовољна да спречи незгоду, нагласио је Ћурчић.

„На прелазима са активном сигнализацијом (браници и полубраници), скоро сваки десети возач прелази преко пружног прелаза у тренутку када је уређај активиран и када је прелаз строго забрањен, док сваки трећи, од оних који крше прописе, обилази полубранике када су спуштени“, рекао је Ћурчић.

Према подацима, како је навео, годишње се поломи и украде више од 1.000 браника и полубраника, што додатно повећава ризик по безбедност саобраћаја. Када уређај није активиран (када је дозвољен прелаз), сваки трећи возач се зауставља и осматра пругу, сваки други смањује брзину, док сваки пети прелази преко колосека без икаквог смањења брзине.

„На прелазима са пасивном сигнализацијом, два од три возача пролазе без заустављања и поред јасно постављеног знака СТОП, тек сваки десети возач смањује брзину, а сваки трећи се заиста заустави испред прелаза“, казао је Ћурчић.

Како је навео, иако је проценат учешћа погинулих на путно-пружним прелазима у просеку од један до три одсто у односу на укупан број погинулих на годишњем нивоу, забрињавају подаци да на путно-пружним прелазима у Србији годишње буде повређено више од 60 лица, док живот изгуби у просеку шест до седам особа.

„У последњих пет година, на овим локацијама погинула су 33 лица, а повређено 279. Последице судара са возом готово увек су тешке, јер због масе и дугог зауставног пута воза избегавање судара у великом броју случајева није могуће“, објаснио је је Ћурчић.

Он је истакао да један тренутак непромишљености или непажње на путно-пружном прелазу може имати трагичне последице.

Агенција за безбедност саобраћаја апелује на возаче да увек испред путно-пружног прелаза зауставе возило, да поштују светлосну и звучну сигнализацију и да никада не прелазе преко пруге ако је воз на видику или су рампе спуштене, навео је Ћурчић.

„Поштовање сигнализације није ствар избора, већ ствар одговорног и безбедног понашања у саобраћају. Зато подсећамо: ‘Стани, погледај, ослушни – тек онда пређи’, затим ‘рампа није препрека – она ти чува живот, воз не може да стане брзо – ти можеш. Чуј сирену – не игнориши опомену! Твоја безбедност почиње пажњом. Добро пази – воз наилази'“, истакао је Ћурчић.

Извор: РТВ

Општинско друштво за помоћ ментално недовољно развијеним особама (МНРО), поводом Међународног дана особа са инвалидитетом, 3. децембра, организовало је изложбу уметничких и ручних радова својих чланова. 

Изложба је свечано приказана у Музеју града у Бачкој Паланци где се окупио велики број пријатеља Општинског друштва за помоћ МНРО али и осталих грађана који су са одушевљењем и дивљењем испратили све оно што су чланови друштва насликали и направили. На сваком ликовном раду заиста се могао видети делић магије као и много емоција које су чланови друштва одлучили да поделе са публиком.

Председница Општинског друштва за помоћ МНРО, Јарослава Молнарова за „Недељне новине“ каже како су деца уживала док су стварала уметничке радове те да је резултат њиховог рада и труда и већи од очекиваног.

-Ово је први пут да смо се ми упустили у неку нову авантуру. Реализовали смо пројекат преко Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова који је замишљен тако да се ураде ликовна дела са члановима Друштва и да се раде ручни радови. На ликовним радовима примењене су комбиноване технике, а од ручних радова урађени су новогодишњи предмети који могу да украсе свачији дом. На радовима имамо акрилне боје, пастелне, користили смо конац, рађене су технике са феном. Ово је био први пут да сам их видела да су онако баш стварно уживали јер је то све за њих било ново. Ту су и наше стандардне технике, декупаж, бојење стакла, чак смо радили и са бојама за текстил којима смо и украсили мајице, рекла је Јарослава.

Она се захвалила на помоћи некадашње наставнице која је са децом радила у ОШ „Херој Пинки“, Станислави Бодироги Младеновић те додала да су направљена укупно 32 уметничка дела мноштво ручних радова, а за све посетиоце обезбеђени су симболични поклони.

Борба овог друштва за Дневни боравак трајала је три године. Коначно, ове године Дневни боравак је почео са радом, а према речима наше саговорнице, боравак деци много значи.

-Успели смо оно што смо планирали и што је била потреба за целу општину јер се испоставило да је двадесеторо деце одмах у старту кренуло да похађа боравак. Нама родитељима је то велико олакшање, њима је са друге стране нека врста обавезе, да морају негде да иду и да тамо проводе квалитетно време. Ми родитељи не морамо свакодневно да смишљамо неке нове активности после радног времена, они нису по цео дан кући, одлазе на дружење, социјализација им се повећава, то видимо сваким даном све више и више. Нама је најбитније да су они тамо безбедни и да им је лепо, јер њихов осмех је нама сасвим довољан, додала је Јарослава Молнарова.

Д. Ј. Бујак

Српска православна црква данас слави Ваведење Пресвете Богородице, један од пет највећих Богородичиних празника који пада у време великог Божићног поста.

Празник се слави као успомена на дан када је Богородица, у пратњи родитеља Јоакима и Ане, први пут уведена у храм Божји, а у православном црквеном календару обележен је црвеним словом и спада у 12 највећих хришћанских празника.

По обећању да ће дете које им Господ подари посветити њему на службу, свети Јоаким и Ана довели су трогодишњу Марију у јерусалимски храм.

На овај дан Девица се заветовала пред Богом и људима, а чинодејствовао је првосвештеник Захарије, отац светог Јована Претече.

На икони се овај догађај представља призором у коме првосвештеник старозаветне цркве, Захарија, на вратима храма дочекује Пресвету Деву Марију као девојчицу, коју спроводе друге девојчице са запаљеним воштаницама, и остала пратња.

Богородица је, у молитвама и посту, у храму остала до дванаесте године.

После смрти родитеља, Деву Марију су дали Јосифу, њеном рођаку из Назарета.

У Јосифовом дому Пресвета Богородица Марија је и примила благовест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божјег.

Ваведење је један од пет највећих празника посвећених Пресветој Богородици и крсна слава бројних српских родова.

Претпоставља се да се овај дан празнује од четвртог века, а писани трагови потичу из 8. века.

Ваведењем Пресвете Богородице, празником који слави сав хришћански свет, започето је искупљење људског рода.

Празник је и храмовна слава српског манастира Хиландара на Светој Гори, задужбини Светог Симеона Мироточивог и његовог сина Светог Саве.

Богородица се сматра заштитницом жена и породиља и разна су народна веровања везана за моћ икона на којима је она представљена.

У неким селима постојао је обичај да се после службе у цркви, свечано одевене и окићене цвећем, окупе све младе које су се те јесени удале.

У другим селима, жене које немају децу одлазе у манастире и цркве, где се моле како би добиле пород.

Овај дан, такође, носи веровање да не би требало користити оштре предмете попут ножева, маказа или сечива како би се зверима „затвориле чељусти“ током предстојеће зиме.

Традиционално, домаћице праве обилне трпезе у част овог празника. Посебна пажња се посвећује храни, верујући да ће она донети плодност и благостање у дом.

Такође, верује се да се на Ваведење не смеју конзумирати јела која се секу ножем, како би се избегло призивање несреће.

И сточари славе овај празник, како би им Богородица заштитила стоку од звери.

Понегде, верује се, лепо време на Ваведење најављује добру летину.

Старији кажу да ако на Ваведење пада киша биће родна година, ако дува јак ветар неродна.

Ако буде хладно и са снегом, следећа година била би блага и топла.

На овај дан пост је обавезан, јер Ваведење пада у време великог Божићног поста.

Извор: РТВ