Одборници Скупштине општине Бачка Паланка, на седници одржаној у четвртак, 30. јануара дали су сагласност за Финансијски план Дома здравља „Др Младен Стојановић“ за средства опредељена из буџета Општине Бачка Паланка.

У претходном периоду бачкопаланачки Дом здравља отежано је функционисао. Готово целе прошле године рачун ове здравствене установе био је у блокади, лекара опште праксе фалило је и у Бачкој Паланци, а посебно на селима, а у апотеци је недостајало лекова.

Због целе ситуације реаговала је и Општина Бачка Паланка која је у претходне две године уплатила 45 милиона динара за дуг Дома здравља, како би се одблокирао рачун, чиме је омогућен и несметан рад апотеке. Поред тога, крајем прошле године, Општина је одлучила да из буџета издвоји средства како би стимулисала лекаре и медицинске сестре за рад у сеоским амбулантама. Према овој одлуци лекари опште праксе који одлуче да раде на селу на плату ће добити додатних 30.000 динара, док је за медицинске техничаре тај износ 20.000 динара.

Како се наводи у Финансијском плану за 2025. годину, предвиђено је да се из локалног буџета Дому здравља обезбеде средстава у износу од 50.144.357,00 динара.
Од овог износа, за зараде запослених медицинских радника који нису уговорени са РФЗО, за зараде запослених у апотеци и за стимулисање доктора и медицинских техничара за рад у сеоским амбулантама биће издвојено 38.504.357 динара.

За лекаре специјалисте (гинеколог, ортопед, хирург, интерниста, као и специјалисте ангажоване у медицини спорта: спец. интерне медицине – субспецијалиста кардиологије, педијатар-кардиолог и специјалиста медицине спорта) биће издвојено 8.000.000,00 динара.

Када је у питању набавка лабораторијског, санитетског и потрошног медицинског материјала планирано је издвојити 2.500.000,00 динара. Ту спада набавка лекова и санитетског материјала за пружање хитних медицинских услуга за пацијенте који у моменту пружања здравствене услуге нису имали оверену књижицу као и набавка лабораторијских реагенаса и потрошног санитетског материјала у амбуланти спортске медицине.

Дом здравља ће за пројекат Моја прва плата издвојити 440.000 динара, док је за услуге мртвозорства потребно 700.000 динара.
Како сазнајемо од директорке Дома здравља „Др Младен Стојановић“ од почетка 2025. године примљено је пет нових лекара. Три лекара раде у амбулантама на селима, док су два запослена у Службу хитне медицинске помоћи.

Топли оброк и регрес ускоро у здравству

Запослени у јавном здрвственом систему поново ће имати право на исплату накнаде за топли оброк и регрес. Ово право је укинуто доношењем Закона о платама из 2001. године. Међутим, запослени у здравству борили су се да се ово право врати.

Д. Ј. Бујак

Школе у Србији увелико припремају план надокнаде наставе због делимичне или потпуне обуставе раде и за сада су у оптицају три опције – скраћени часови, али да их дневно има по највише осам, радне суботе, али и продужетак школске године, пишу медији.

У већини гимназија и даље траје тотална обустава наставе која је почела од другог полугодишта. Поједине основне и средње школе неке дане нису радиле, што због такве одлуке колектива, што јер су родитељи одлучили да децу не шаљу, а неке су скратиле часове на 30 минута. Од школе до школе у Србији ситуација је различита, али оно што је заједничко свима то је да су деца изгубила од наставе, да губе и даље и да ће то некако морати да се надокнади.

И док школе праве план надокнаде часова, пред родитељима и ђацима је и даље много непознаница, а један од кључних – колико све ово овако може да потраје и које је решење прихватљиво првенствено за ђаке. Ипак, оно што је сада најактуелније јесте – које су варијанте могуће за надокнаду часова.

Подсетимо, Славица Ђукић Дејановић, министарка просвете, раније је истакла да је потребно да се што пре успостави редован процес рада у свим школама које су у блокади и направе планови надокнаде часова, како ученици не би били оштећени.

Иван Ружичић, председник Управног одбора Друштва директора школа Србије, објаснио је шта је примарни циљ надокнаде наставе.

„Оно што треба да буде циљ наставницима кад је надокнада наставе у питању јесте да се са ученицима обраде све наставне јединице које су предвиђене планом и програмом. То значи да ће ученици имати потребан број оцена да би се дао предлог закључне оцене у складу са правилником оцењивања. Ђаци тако неће остати без оцене и завршиће школску годину“, истиче он.

Како каже, већина школа већ је доставило Министарству просвете оквирне планове надокнаде које Министарство просвете треба да одобри. Оно што није познато, то су тачни датуми када ће се са надокнадом часова почети.

Три опције надокнаде наставе

Према анкетама спроведеним у школама, а што је потврдио и Ружичић, за сада су три опције надокнаде:

• интензивирана настава – да часови остану скраћени на 30 минута, али да их дневно има по највише осам
• радне суботе
• продужетак школске године

„Продужетак школе године је реална могућност, јер за то има простора код матураната и код ученика првог, другог и трећег разреда средњих и основних школа“, каже Ружичић и додаје да школска година може да се продужи највише за пет дана, пошто се школа завршава 20. јуна, а 28. се деле књижице.

„Код основних школа, пошто немају толико часова, може се применити интензивирани рад. То подразумева скраћење часова на 30 минута, уз повећање броја часова у дану како би се обрадиле све наставне јединице и ученици добили потребне оцене. То би значило да ученици имају шест, седам и осам часова по дану како би надокнадили пропуштено градиво“, наводи он.

Када су у питању средње школе, каже да је ситуација другачија.

„Интензивирана настава у средњим школама зове се комбиновани вид наставе. Такав вид наставе подразумева да се у оквиру истог часа који траје 45 минута истовремено обрађују нове наставне јединице и понавља претходно градиво како би ученици били оцењени. У средњим стручним школама постоји могућност да се део теоријске наставе надокнади кроз практичну наставу. Ипак, гимназије су у специфичној ситуацији јер су ученици преоптерећени и сваки дан имају по седам часова, тако да ту не би могло да се иде на ту варијанту са седмим часовима, већ са комбинованим видом наставе или продужетком“, објашњава он.

Надокнада зависи и од висине плата

Такође, Ружичић каже да питање плата наставника игра важну улогу у процесу надокнаде.

„Ако би дошло до умањења плата, постоји могућност да поједини наставници одбију да држе часове надокнаде, што би довело до тога да ученици остану неоцењени. У том циљу постоји тај план надокнаде, где нама Министарство даје плату, а ми обећамо да ћемо завршити надокнаду онога што није урађено у том периоду, а најкасније до 25. јуна. Због тога је важно да се пронађе адекватно решење“, истакао је он.

Осврнуо се и на то да су запослени у просвети примили први део је јануарске плате који није умањен, док остаје да се види да ли ће други део бити умањен или не.

„Оног тренутка кад се донесе одлука о надокнади и кад видимо шта нам је остало знаће се и тачан план надокнаде у свакој школи. Коначне одлуке о моделима надокнаде донеће свака школа појединачно“, каже Ружичић и додаје да је важно да ученици не буду оштећени у образовном процесу.

Неке школе већ послале планове надокнаде

Како су за „Блиц“ рекли директори неколико београдских основних и средњих школа већ су Министарству просвете послали прелиминарне планове надокнаде наставе.

„Код нас тренутно 12-13 професора ове недеље не одржава наставу, а огромна већина ради. Наравно, преправљен је распоред тако да се омогући присуство ученицима који желе да похађају наставу. Ми као школа смо већ усвојили план и примењиваћемо рад суботом, и држање додатних часова, али када ће се стећи услови за то, остаје да видимо“, рекла је Татјана Шуковић, директорка Девете београдске гимназије.

Из ОШ „Скадарлија“ директорка Марија Слобода потврдила је да у овој школи неће бити радних субота, већ само интензивиране наставе, где ће ученици имати часове пре и после наставе.

Насупрот томе Илија Мировић, директор ОШ „Горња варош“ у Земуну рекао је да ова школа неће имати надокнаду наставе јер је све време у законском штрајку према коме су часови скраћени на 30 минута, а ученици нису оштећени мањком градива.

Извор: Блиц, Мондо

У четвртак, 6. фебруара спроведене су две акције добровољног давања крви на селима, у Челареву и Силбашу.

Много бољи одзив био је у Челареву где се одазвало 38 хуманих мештана, а њих 35 је донирало крв у хуманитарне сврхе.

Када је у питању Силбаш, у овом селу се одазвало шест давалаца и сви су дали крв.

Обе акције добровољног давања крви биле су последње за фебруар у нашој општини. Наредног месеца очекују нас акције у Бачкој Паланци и Младенову.

Д. З.