Веће пензије до краја године
Прати нас на мрежама

Друштво

Веће пензије до краја године

Клик на вести

Објављено

-

Фото: Pixabay

Ново повећање пензија у Србији биће 10 одсто, а оно би, према најавама председника, на рачунима наших најстаријих могло да се осети већ крајем ове године.


За све оне који ће у пензију отићи до краја ове године, а нису сигурни у то колика ће им бити примања у старости, главно је питање: колика ће ми онда бити пензија?

Питање рачунице износа пензија у Србији је питање свих питања, и своди се суштински на број година радног стажа и износ ваших примања у том периоду.

У наставку погледајте неке од примера повећања пензија у зависности од година радног стажа и како ће на њих утицати најављено повећање:

Да бисте у Србији отишли у пензију морате да имате најмање 15 година радног стажа, а од 1. јануара сви пензионери који су са овим стажом отишли у пензију могу да очекују да ће им примања „порасти“ на 10.715 динара. Након најављеног повећања ова пензија ће се дићи за 1.070 динара, тј. отићи ће на око 12.400 динара.

Разлог овако ниских примања је тај што су најважнији фактори за висину пензије управо број година стажа, као и висина примања током радног века.

Како показују подаци ПИО Фонда, у Србији уопште није мали број људи у Србији је у „великој дубиози“ у старости. Око 11,78 одсто укупних корисника старосне пензије, 13,71 одсто из категорије самосталних делатности и преко 17,5 одсто пољопривредника прима мање од најнижих износа пензије у Србији.

Након 20 година радног стажа минимум 15.802 динара

Према званичној рачуници ако је неко радио 20 година, пријављен на плату у висини минималне зараде, у старости га очекује нешто више од 120 евра месечно, тј. да будемо прецизни тачно 14.366 динара, тј. око 15.802 динара након повећања.

У случају да сте 20 година радили за неку од плата истакнутих у наставку погледајте колика вас пензија тачно чека:

плата 50.000 – пензија 19.000 динара

плата 60.000 – пензија 20.724 динара

плата 70.000 – пензија око 24.100 динара

Према рачуници, уколико сте 40 година радног стажа имали плату око 50.000 динара ( отприлике исто колики је и овогодишњи минималац од 47.000 динара), након наредног повећања чека вас пензија од око 39.290 динара!

Извор: Дневник

Остави коментар

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Друштво

Летњи Свети Никола – дан када не ваља радити и када се дарују деца

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Илустрација, РТВ

Српска православна црква и верници прослављају младог Светог Николу, дан када су мошти најчешће слављеног и омиљеног светитеља у нашем народу, пренете из Ликије у Бари. Славе га многа места и породице као малу славу, заветину или преславу.


Данашњи празник спомен је на пренос моштију Светог Николе из Мире, древног града у античкој Ликији у Бари, где и данас почивају. Приликом преноса светих моштију, десила су се многа чудеса. Исцељени су болесни, хроми, слепи и глуви, бесомучни.

То се, кажу, и дан-данас дешава, па се верници широм света моле овом светитељу када се нађу у невољи или болести. Сматран свецем још за живота, скроман и честит, помагао је сиромашнима, кришом чинећи доброчинства. Сматра се заштитником деце, учених људи, трговаца, морнара, путника…

Код нас овог свеца највише прослављају на Никољдан, 19. децембра по новом календару, у знак сећања на светитељеву смрт 343. године. Они који славе Никољадан, пренос моштију обележавају као преславу, и обрнуто.

Иако календарски не припада лету, због најчешће лепог времена на данашњи дан, празник се у народу назива и летњи Свети Никола, понегде и Николице.

Најчешће се спомиње како је Свети Никола повратио вид слепом српском краљу Светом Стефану Дечанском. По обичајном календару, данас не ваља радити кућне послове. Понегде се, као и за зимски Никољан, дарују деца. Као градску славу обележавају га Кикинда и Шид.

Извор: РТВ

Настави са читањем

Друштво

Ученици ТШ „9. мај“ у финалу прве Националне олимпијаде из вештачке интелигенције

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Извор: ТШ "9. мај"

У суботу, 17.маја у Београду одржано је финале прве Националне олимпијаде из вештачке интелигенције у Србији – NOAI Serbia 2025. Такмичење је организовала Comtrade Висока школа за ИТ (ITS) и Савез за вештачку интелигенцију Србије, уз подршку бројних партнера из индустрије и образовања.


Техничка школа „9. мај“ је имала три учесника финала, Марко Бороцки из 3-1 одељења, ментор Славуј Милић, Марко Руњо из 1-1 и Немања Золарек из 2-1 одељења, ментор Светлана Ерцег. Ученици бачкопаланачке Техничке школе су имали три фазе квалификација, први круг је био у марту месецу, други круг у априлу и трећи круг почетком маја месеца.

На такмичењу је учествовало преко 300 ученика из више од 60 школа. Финалиста је било 180 од којих ће четворо најбољих представљати национални тим Србије у Кини, у августу месецу, на светском такмичењу.

Честитамо ученицима и њиховим менторима!

Извор: ТШ „9. мај“

Настави са читањем

Друштво

Главни кувар није веровао у себе, али другови јесу

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Дошли су да се друже, а однели признање за добар сач, одмах после гостију из Љубиња. Екипа „МЖ“, освојила је друго место на Сачијади, а  „МЖ“ је скраћеница за „мужеви и жене“.


Седам другара, који су од малена заједно, прошли све радости и невоље заједно, одржали пријатељство упркос тешким временима, редовно се друже када им обавезе дозволе, неки су се и окумили. Синајска екипа, некима позната по надимцима, некима по именима, некима по пословима… Гљиви је био задужен за сач, а Пајта, Деја, Драшко, Рајко,  Јоци и Боле су бринули за добро расположење. Дошли су у Нову Гајдобру породично, да се друже, а отишли кући са пехаром. Уствари, они нису ни хтели да се такмиче. Синиша Панић, звани Гљиви, открио је како је све то било:

-Све је кренуло из моје авлије. Волимо да се окупимо, да правимо нешто за јело, да се дружимо и да нам се деца играју и зближе и једног дана постану добри пријатељи као што смо ми ево већ три деценије. Мало по мало сам спремао сач за друштво, па се то често спремање претворило у искуство. Пајта, Деја и кум Драшко су ме убедили да пријавимо екипу, а ја сам рекао да може, али да нећу да се такмичим него идемо да се дружимо. Када сам завршио сач, Пајта и Деја су инсистирали да спакују узорак за судије, па су однели и нису направили никакав декоративни аранжман и добили смо два бода мање од првопласираног. Нисмо веровали да смо победили, чекали смо да још једном понове на разгласу – рекао је Панић за Недељне новине и портал Клик на вести.

Тада је кренуло истинско радовање међу пријатељима, чистог срца су победили, направили најбољи сач, иако нико херцеговачке крви нема. На наше питање која је тајна доброг сача, Синиша је рекао:

-Да би то све било лепо и укусно, потребна је љубав према храни, љубав према дружењу и инспирација у лепим женама. Наше жене су ипак најзаслужније за овај сач. Кад се све то упакује добије се овакав резултат и сви смо задовољни.

Д. Бабић

 

Настави са читањем

Najčitanije