Прати нас на мрежама

Друштво

Успех Бачкопаланчана на ликовном конкурсу „Прозор у Србију“

Клик на вести

Објављено

-

Фото: Љиљана Ћумура

Недавно је завршен шести по реду Белгородски међународни фестивал дечијег и омладинског стваралаштва под називом „Прозор у Србију“ („Окно в Сербију“). Организатор и иницијатор фестивала је Институт за српски језик и комуникације при Белгородском државном техничком универзитету В.Г. Шухов (Институт сербского языка и коммуникаций Белгородского государственного технологического университета им. В.Г. Шухова). Фестивал је одржан у онлајн формату током маја у руском граду Белгороду у сарадњи са Амбасадом Републике Србије у Руској Федерацији и Министарства културе Републике Србије, а уз покровитељство Белгородског забавног парка „Калеидоскоп“. Туристичка организација Белгородског региона је обезбедила пригодне поклоне за награђене ученике.

На овогодишњи, шести Белгородски међународни фестивал дечијег и омладинског стваралаштва „Прозор у Србију“ пристигао је велики број пријава из Руске Федерације, Србије и Аустрије. Учествовало је око 180 ученика који су послали своје радове у неколико категорија.

-Из Србије смо добили радове из неколико градова, од севера до југа: Бачке Паланке, Вршца, Београда, Друговца, Алексинца и Врања. Веома смо задовољни одзивом деце и младих. Посебно смо задовољни квалитетом пристиглих радова што је жирију отежало рад па су у неким категоријама ученици делили прво, друго или треће место. Надамо се да ћемо и наредних година наставити и чак проширити сарадњу са школама и институцијама из Србије, те да ћемо бити у могућности да све награђене угостимо код нас на Институту у Белгороду и заједнички организујемо занимљиве активности – истакла је Викторија Николајевна Рјапухинова, директорка Института за српски језик БГТУ им. В.Г. Шухова.

За преглед радова, њихово оцењивање и одређивање победника у категорији „Лепо стваралаштво“ био је задужен жири у саставу: Баранов Максим Борисович, шеф Креативне уније „Гилдија мајстора“, Гончаренко Наталија Михајловна, шеф графичког сектора Белгородског музеја уметности и Лозоваја Људмила Георгијевна, професор МБУДО „Ровесник“. У категорији „Читање књижевних дела у оригиналу или преводу“ формиран је следећи жири: Еременкова Галина Анатољевна, директор Народног аматерског позоришта, Књајкина Јулија Владимировна, директорка дечјег и омладинског позоришта „Образ“, Данијела Петковић, магистар позоришне уметности, глумица и редитељ, Погребњак Оксана Јурјевна, директорка независног омладинског позоришта „Нова сцена – 2” и уметничка директорка Међународног фестивала савременог позоришта „Наш кисеоник” Москва и Раутберг Наталија Алексејева, шеф креативног удружења „Свет мојих мисли“ и главни директор СДК БСТУ. В.Г. Шухова.

На фестивалу су учествовали и ученици Основне школе „Десанка Максимовић“ из Бачке Паланке, који су имали веома запажен успех, освојивши два друга и једно треће место у конкуренцији од 180 пријављених радова. У категорији од 1. до 4. разреда, ученица четвртог разреда Марија Жижић (разред 4-2, учитељица Слободанка Ђилас) освојила је друго место за ликовно остварење „Пролеће у Србији“. У категорији од 5. до 8. разреда, ученик седмог разреда Стефан Жижић (разред 7-2, менторка Тијана Сићевић, наставница ликовног васпитања) освојио је треће место за ликовно остварење „Свети Сава“. У категорији средњошколаца, Константин Жижић, ученик осмог разреда (8-1, менторка Тијана Сићевић, наставница ликовног васпитања) освојио је друго место за ликовно остварење „Раша Попов, српски дечији песник“. Радује нас успех наших Паланчана и од срца им честитамо што кроз уметност и лепу слику промовишу наш рад, нашу земљу, културу и традицију. Надамо се да ће наредне године још већи број ученика и школа из наше општине узети учешће и окитити се најјсјајнијим одличјима.

Љ. Ћумура

Остави коментар

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Друштво

Расписан први Јавни позив за кредитну подршку пољопривредницима

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: minpolj.gov.rs

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за аграрна плаћања расписала је први Јавни позив за подношење захтева за одобрење кредитне подршке у пољопривреди за 2026. годину.


Захтеви се подносе од 10. марта до 30. јуна 2026. године, преко пословних банака које имају закључен уговор са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Позив је расписан у складу са Календаром подстицаја за 2026. годину, који је први пут објављен унапред како би пољопривредници могли да планирају производњу и финансије. Други јавни позив за кредитну подршку пољопривредницима планиран је у другој половини године.

Кредитна подршка намењена је финансирању више врста активности у пољопривреди, укључујући развој сточарства, ратарства, воћарства, виноградарства, повртарства и цвећарства, као и инвестиције у пољопривредну механизацију и опрему. Средства се могу користити и за набавку хране за животиње, као и за набавку квалитетних приплодних јуница и крава старости до пет година, као и за одређену механизацију и опрему у биљној производњи.

Право на кредитну подршку могу да остваре носиоци комерцијалних породичних пољопривредних газдинстава, предузетници и правна лица – земљорадничке задруге, под условом да су уписани у Регистар пољопривредних газдинстава и да имају активан статус и обновљену регистрацију за 2026. годину.

„Заједно са банкама омогућавамо да новац брже и ефикасније стигне до пољопривредних произвођача. Наш циљ је јасан – снажнија и конкурентнија пољопривреда, више инвестиција у производњу, сигурнији услови за рад наших пољопривредника и више младих људи који ће своју будућност градити на селу и помоћи да нам села опстану“, нагласио је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић.

Кредити се одобравају у динарима, са роком отплате до три године, односно до пет година за поједине намене, уз фиксну каматну стопу на годишњем нивоу.

За већину корисника камата износи 3% на годишњем нивоу, док је 1% за младе пољопривреднике до 40 година, жене и носиоце газдинстава у подручјима са отежаним условима рада. Иста каматна стопа важи и за набавку квалитетних приплодних јуница и крава, док је за набавку ђубрива камата 0%.

Максималан износ кредита износи до 6 милиона динара за физичка лица и предузетнике, односно до 18 милиона динара за правна лица.

Текст Јавног позива можете преузети на линку https://uap.gov.rs/pravilnici/krediti/pravilnik-o-uslovima-i-nacinu-ostvarivanja-prava-na-kreditnu-podrsku-2/.

За све додатне информације, пољопривредни произвођачи се могу обратити Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде на бројеве телефона: 011/260-79-60, 011/260-79-61, 011/30-20-100, 011/30-20-101, 011/30-20-118 и 0800/106-107, сваког радног дана од 7.30 до 15.30 часова.

Детаљне информације доступне су и на званичној веб презентацији Министарства пољопривреде шумарства и водопривреде и Управе за аграрна плаћања.

Извор: minpolj.gov.rs

Настави са читањем

Друштво

Сомбор најбољи град за живот у Србији

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: sombor.rs

Економски факултет из Ниша објавио је прелиминарне резултате истраживања о томе који су најбољи градови за живот у Србији, који одражавају ставове и мишљење становника тих градова. И даље је север земље најпожељнији за живот, док је југ остао на зачељу, преноси РТС.


Има нешто у тем Сомбору, зато су многи решили да оду тамо где је све на вољу. Сомбор је, према истраживању Економског факултета из Ниша, најбољи град за живот у Србији.

„Он је посебан у односу на све друге градове. Град за уживање. Ту сам одрастао, завршио средњу школу у Сомбору, после ме било свагда по свету, али се увек враћам у свој Сомбор“.

„Сомбор је диван град, који чува мултикултуралност. Многи су људи у њему рођени, који су веома познати, који су део културе ове државе. Мислим да приоритет у том неком културном наслеђу“.

„Ја сам дошао пре пет година, удао се и не планирам да идем одавде“.

„Сомбор је идеалан, миран је, зелен је, некако успорен. Нама одговара. Сомбор је уствари град снова“, наводе анкетирани.

Декларисани скептици, рекли би, лако је онима на северу, ту се вазда боље живело. Ипак, међу оне преко Саве и Дунава, умешао се град са крајњег југоистока, Пирот. Заузео је треће место одмах иза Сомбора и Шапца. Пирот је оцењен као најбољи за културу и разоноду, а високо се котира и у области образовања, људског капитала и заштите животне средине.

„Очигледно је Народна библиотека препозната као један од стожера културе у нашем граду, што је чињеница која радује и обавезује у исто време. Библиотека јесте простор где се чувају знања, али бибилотека је и једно место слободне циркулације људи, мисли, идеја. То је наш неки циљ“, каже Милорад Костић, из Народне библиотеке Пирот.

Владан Васић, градоначелник Пирота додаје: „Ипак, још увек чини ми се важи она синтагма што јужније, то тужније. На сву срећу, за Пирот више не важи. Ми смо направили ту неку прекретницу, али то значи да сви, од државе до нас, морамо да учинимо много више да овај крај буде атрактивнији за живот“.

На дну лествице нашли су се Зајечар, Нови Пазар и Врање. Врањанци имају своје објашњење.

“Функционише се солидно, није лоше. По питању здравствених услуга – колико има услова, толико се ради, фале мало доктори, особље, али биће боље, надамо се“, каже анкетирани.

Остали додају: „Здравство је катастрофа. Дођеш и чекај, чекај, чекај… Онда, кола су паркирана на тротоару, ти не можеш да прођеш, него мораш да залићеш на коловоз, да би могао да прођеш“.

„Лоше се живи, мање су плате него у Београду, Нишу и то скоро дупло мање“.

Градови су оцењивани у десет категорија.

„По неком општем схватању свих испитаника, димензија која је њима најбитнија јесте безбедност и здравље у граду, а након тога становање и друге димензије, као што су економија, образовање, дигитална писменост“, истиче проф. др Весна Јанковић Милић, са Економског факултета у Нишу.

Проф. др Јелена Станковић, са Економског факултета у Нишу наглашава: „У првом тренутку и за нас су ти резултати били изненађење, да ни један од четири велика града у Србији није заправо високо рангиран. Али, ако анализирате Пирот, као град видећете да постоји логика. Пирот као град има Слободну зону која је јако успешна, транспортни центар, индустријску зону која ради и поред свега директне стране инвестиције које су реализоване на прави начин“.

Уврежено мишљење некад се поклопи са званичном статистиком. Међутим, сваки град чине људи, а од њих највише зависи какав ће им квалитет живота бити у том граду.

Извор: РТС

Настави са читањем

Друштво

Стигле јагоде на пијачне тезге

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Недељне новине

Како стиже лепше време, тако и на пијаце полако пристижу пролећни плодови. Ту је зелена салата, спанаћ, ротквице па и јагоде. Богату понуду има и бачкопаланачка пијца, а ми смо на пијачни дан, у среду 11. марта проверавали шта се све нуди на тезгама и које су цене. 


Према речима продаваца на пијаци, цене воћа и поврћа и даље расту. Ипак како кажу, све је више заступљен тренд да се у сред зиме тражи тиквица и онда, нормално, цена није баш приступачна.  Стиже нам сезона зелене салате и младог лука, а главица салате се креће од 60 до 80 динара, у зависности од величине, док је веза младог лука тренутно 80 динара по везици.

До пре две недеље цена спанаћа ишла је и до 800 динара за килограм, сад је дупло јефтинији, 400 динара. Ротквице су 100 динара једна веза, а штапни целер 300 динара за килограм. Паприке, с обзиром да им сезона није, тренутно су нешто скупље – бабура је 600 динара, а црвена паприка 700 динара за килограм. За килограм парадајза треба издвојити 400 динара, док је црни лук тренутно 80, а кромпир 100 динара. Краставци, чија је цена такође „предсезонска“, коштају 500 динара по килограму.

Крупне црвене јагоде примамљиво изгледају, али цена и није тако примамљива. Корпица од 600 грама тренутно коштаљ 500 динара. Грожђе има сличну цену као и у сезони, 300 динара по килограму, док су крушке тренутно 400 динара. Банане, јужно воће које је код нас тражено током целе године, тренутно коштају 200 динара, док је лимун 300 динара по килограму.

Настави са читањем

Najčitanije