Култура
У припреми научна монографија „Колонизација општине Бачка Паланка 1945-1948.“
Објављено
пре 2 месеца-
Објавио:
Клик на вестиНаредне, 2025. године биће обележено 80 година од како су прве колонистичке породице стигле у насеља данашње општине Бачка Паланка. То је био један од разлога да се идеја о писању научне монографије „Колонизација општине Бачка Паланка 1945-1948.“ спроведе у дело и да се једном књигом обједине подаци о догађају који је свакако историјски најзначајнији за нашу општину.
Аутори монографије су историчари професор др Светозар Бошков који је запослен на Одсеку за историју Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, др Милан Мицић секретар Матице српске и др Предраг М. Вајагић који је више година предавао историју у ОШ „Вук Караџић“ у Бачкој Паланци, а сада ради као саветник у Министарству просвете. Иза ових историчара стоји више стотина различитих научних радова и монографија, које су резултат њиховог вишегодишњег научно-истраживачког рада.
Научна монографија Колонизација општине Бачке Паланке 1945-1948. представља заокружену целину која детаљно приказује историјске околности које су довеле до реализације аграрне реформе и колонизације на простору који данас обухвата општина Бачка Паланка. Процесом колонизације су биле обухваћене предратне Паланачке политичке општине, пошто је насеље постало јединствена административна целина тек након Другог светског рата, као и шест сеоских насеља.
Заједничко за сва ова насеља била је чињеница да су Немци пре рата овде били већинско становништво (сем Товаришева). Одлуком нове револуционарне власти Немцима који су живели на простору Југославије одузета је сва имовина, од које је у Војводини формиран фонд за колонизацију становништва које је живело у економски пасивним областима тешко страдалим током рата.
У општини Бачка Паланка је колонизовано 2.561 породица, већином из срезова Босне и Херцеговине: Бачка Паланка (274), Нова Паланка (184), Стара Паланка (13), Гајдобра (542), Нова Гајдобра (263), Младеново (531), Челарево (298), Обровац (323) и Товаришево (133). За свако од наведених насеља описани су услови за извођење колонизације, као и њен ток. Забележена је неколицина сведочанства људи чије су породице том приликом досељене, а све је илустровано са фотографијама које су настале током тих година. У монографији се налазе спискови породица са именима носилаца права на колонизацију, место и срез из ког су дошле, као и број чланова домаћинства.
Идеја да се уради научна монографија на ову тему наметнула се чињеницом што је спровођењем колонизације настала општина Бачка Паланка онаква какву је ми данас познајемо. Немци као већински народ нестају из наше општине, а Срби досељавањем становништва из Босне и Херцеговине постају већина. Тиме је ток историјског развоја наше средине усмерен у правцу на коме се и данас налази, пошто ће у деценијама које су уследиле непрекидно трајати досељавање становништва. Ово ће нарочито доћи до изражаја у последњој деценији XX када су током ратова вођених за време распада социјалистичке Југославије многе породице из Босне и Херцеговине и Хрватске пронашле спас и сигурност у нашој општини. Други важан разлог је што 2025. године обележавамо осамдесету годишњицу од како су прве колонистичке породице стигле у насеља данашње општине Бачка Паланка. Издавањем и представљањем монографије, општина Бачка Паланка ће обележити ову важну годишњицу, а књига ће остати да живи као важно сведочанство овог историјског догађаја.
-Имао сам велико задовољство да као рођени Паланчанин, који потиче из породице чије је порекло из Босанске Крајине истражујем и пишем на тему колонизације српског становништва из Босне и Херцеговине. Моја породична историја је везана за овај историјски догађај пошто су моји родитељи шездесетих година XX века дошли у Нову Гајдобру и Оџаке код рођака који су били колонисти. Исписујућу странице монографије стотине имена ми је пролазило кроз мисли, неки од тих људи су ми биле прве комшије или сам их сусретао одрастајући на Синају и у Новој Гајдобри, изјавио је др Предраг М. Вајагић за „Недељне новине“.
Када су у питању историјски извори који су коришћени, аутори кажу да за део насеља која су обухваћена колонизацијом постоје књиге које су се бавиле овим питањем. То им је била полазна основа за истраживање, међутим за разлику од њихових аутора који су, част изузецима, већином били аматери, ова монографија је писана искључиво на основу архивске грађе. Она се чува у више фондова Архива Југославије, Архива Војводине и Историјског архива града Новог Сада. Посебна занимљивост коју су пронашли у архивској грађи биле су и њима непознате мапе насеља са тачно уцртаним кућама у које су се уселили колонисти, односно мапе атара са уцртаним површинама обрадивог земљишта којима су насељени колонисти.
Мањи део грађе су пронашли у Завичајном одељењу Народне библиотеке „Вељко Патровић“ у Бачкој Паланци, пре свега ради се о неколицини фотографија. Аутори који су тему колонизације у нашој општини обрадили раније оставили су записана сведочанства колониста, њих су аутори искористили за писање монографије, али су их обогатили и проширили новим. Разговарали су са нашим најстаријим суграђанима који су 1945. и 1946. били деца, али се врло добро сећају првих дана и изазова са којима су се сусретали у за њих потпуно новој средини. Колонисти су били већином млади људи, изашли из рата као прекаљени борци, свесни улоге коју су имали у изградњи новог послератног друштва и државе. Изазови са којима су се сусрели у Војводини за њих су били лаки наспрам свега што су преживели током Другог светског рата, у коме је на простору Босне и Херцеговине готово свака српска породица некога изгубила.
-Идеја за настанак ове монографије потекла је из чињенице да је колонизација 1945-1948. године из основа променила демографску слику општине Бачка Паланка, па се из тог разлога може сматрати једним од најважнијих догађаја из историје наше општине и нашег града. С обзиром да се следеће године навршава 80 година од њеног почетка сматрали смо да би овај догађај ваљало овековечити једном монографијом као успоменом на један важна историјски догађај у којем су учествовале многе породице које су обликовале каснију историју општине Бачка Паланка, а посебно историју друге половине XX века. Основу ове монографије представља обимна архивска грађа и изјаве сведока и њихових потомака, рекао је проф. др Светозар Бошков.
Према речима аутора, рад на писању ове монографије је био изузетно комплексан, из тог разлога су је и писала три историчара. Први корак је прикупљање грађе у архивским фондовима, који су по обиму огромни, а врло је важно раздвојити шта је од грађе битно и релевантно за писање, а шта није. И ауторима се некада деси грешка у процени, што је и сада био случај. Према првобитном плану монографија је требала да буде готова 2020. године, али онда се десила епидемија Ковида, архиви су били затворени за истраживаче један период. Такође огромна количина архивске грађе коју је требало обрадити одузела је, кажу, доста времена. Касније се испоставило да неки од раније објављених спискова нису тачни. Наиме, њихови аутори нису били школовани да критички изучавају историјски извор који не мора увек да буде тачан, али мора да буде проверљив. За нека од насеља аутори су се сусрели са 4-5 различитих спискова колониста и требало је пронаћи списак који је тачан и утврдити временски след који је списак најстарији, а који најмлађи, поготово што на неким списковима није био уписан датум када су настали. Недељама, да не кажемо, месецима, је трајао посао сравњивања и контроле спискова.
За један део колонистичких породица у архивама аутори нису могли да пронађу тачне податке по питању места и среза из ког су досељени. Међутим, пошто живимо у дигиталном добу окренули смо се дигиталним базама података где су пронашли одговоре повезујући децу колониста која су рођена овде са пореклом њихових родитеља. У појединим тренуцима истраживање се претварало у читаве мале истраге. Понекад би се губило више дана због потврде само једне реченице. Пуно материјала је и одбачено пошто нису пронађени валидни докази. Читав овај процес проучавања архивске грађе и проверавања историјских чињеница изнетих у овим документима трајао је скоро пуне четири године.
-Ова књига ће наћи своје место у многим кућама наше општине, а са том намером смо је моје колеге и ја писали, да постане важан део хиљада породичних историја у нашој општини. Посебно сам поносан што је ово моја трећа монографија која за тему има историју Бачке Паланке. После писања историје Православног храма Светог Јована Крститеља и српског добровољачког покрета у нашој општини за време Првог светског рата, нову инспирацију сам пронашао у историјским миграцијама српског народа, од којих су оне 1945-1948. године захватиле и Бачку Паланку, додао је Вајагић.
Књига ће, како су нам рекли аутори, званично бити представљена у новембру 2025. године као централни догађај у програму у оквиру ког ће бити осмишљен низ активности и дешавања који ће за циљ имати да привуку пажњу што већем броју становника наше општине. Овом монографијом општина Бачка Паланка ће достојно обележити осамдесету годишњицу од почетка колонизације. Монографија ће потпуно заокружити опис историјских дешавања у годинама после Другог светског рата, а у исто време аутори се надају да ће бити пример како треба писати локалну историју Бачке Паланке. Верују, такође, да ће у скорије време пред читаоцима бити монографија на тему историје Бачке Паланке од најстаријих времена до данас.
-За мене као историчара и универзитетског професора чињеница да пишемо о породицама и њиховим члановима са којима делимо судбину града и које у већини случајева познајемо, представљала је изузетан изазов. Захвалан сам што сам имао прилику да четири године радим са мојим драгим колегама Вајагићем и Мицићем на овом пројекту и допринесем настанку монографије која ће чувати успомену на породице које су биле део једног важног догађаја у историји српског народа, закључио је Бошков.
Аутори позивају потомке из породица које су колонизоване у општини Бачка Паланка да прегледају спискове, као и да у случају нетачних података ауторима доставе исправке. Спискови ће се од среде, 18. септембра налазити у сеоским Месним заједницама, као и у градским МЗ Братство и МЗ Центар. Такође позивамо потомке колониста да ауторима доставе фотографије из својих породичних збирки, а које се односе на период колонизације или непосредно након њеног завршетка. Фотографије ће бити скениране и враћене власницима, а након дигиталне обраде биће објављене у монографији, са обавезним навођењем ко се на њима налази и коме припадају. Ауторе можете контактирати путем мејла kolonizacijabackapalanka@gmail.com
Д. Ј. Бујак
Култура
Анђела Станковић из ОШ „Алекса Шантић“ трећа на литерарном конкурсу
Објављено
пре 2 дана-
новембар 8, 2024Објавио:
Клик на вестиАнђела Станковић из Нове Гајдобре, ученица 7-2 разреда Основне школе „Алекса Шантић“, освојила је 3. место на литерарном конкурсу „Пружи ми руку, друг ми буди“, који је организован од стране Удружења „Витезови осмеха“.
Радови су пристигли из Републике Србије, БиХ, Републике Хрватске, Републике Северне Македоније, Црне Горе и Словеније. Након више кругова жирирања од стране чак седам чланова жирија, ученица ОШ „Алекса Шантић“ је освојила значајно треће место. Ментор је наставница српског језика и књижевности Јована Жарковић.
Награђени ученици, као и школе биће уједно номиновани и за Признање „Витез толеранције“, које организатор додељује на годишњем нивоу за промоцију толеранције, филантропије и алтруизма. Свечана додела награда ће бити одржана у Новом Саду, на Спенсу 18. новембра.
Извор: ОШ Алекса Шантић
Јасна Котарлић, дугогодишња чланица Књижевног клуба „Дис“, а од недавно и Друштва књижевника Војводине, у четвртак, 7. новембра, одржала је промоцију своје нове збирке песама под називом „Закључани снови“.
Простор галерије Народне библиотеке „Вељко Петровић“ био је пун гостију, а како и не би, када је Јасна неко ко дуги низ година своју поезију посвећује управо људима који је окружују, љубави према њима као и успоменама.
Промоција је отворена наступом хора „Звоно“ у ком пева и Јасна, а промоцију су обогатили и Марко Шалић и његов „Акорд“, песник Ненад Неша Живков као и ученици Основне школе „Вук Караџић“ чији је задатак био да нацртају цртеже инспирисане Јасниним песмама из нове збирке.
За „Недељне новине“ ауторка каже како се наслов нове збирке песама „Закључани снови“ може поистоветити са њеним животом.
-Када сам на једној изложби у Културном центру видела фотографију која је приказивала кључ, некако сам се пронашла у њој, а то је била инспирација како за песме, тако и за корице. Многи за мене кажу да сам самоуверена и делујем људима као неко ко сме и може све, што можда и носим у себи, али сам ја у ствари некако закључана. Закључана сам због својих емоција, одговорности и обавеза. Да не бих повредила оне које волим највише на свету, ја сам уствари закључала себе, рекла нам је Јасна.
Јасна је неко ко пише од малих ногу, и тада, па и данас, све што напише је емотивно и настало је на основу њеног, као и живота чланова њене породице, пријатеља, познаника. Каже како је имала тешко детињство те је након школе редовно посећивала библиотеку, читала романе и поезију наших познатих песника.
-У мојој књизи има јако пуно туђих судбина. Раније је моја поезија људима изгледала искључиво као љубавна, међутим недавно смо констатовали да је то више уствари мисаона поезија, о правди, неправди, ономе што све нас тишти, о мојим жељама да све буде савршено. У овој збирци налазе се песме које су настале за време пандемије корона вируса, такође и песма посвећена јакој олуји која је задесила Бачку Паланку прошле године, али и песме посвећене мојим унучићима, с обзиром да сам поносна бака трима девојчицама и једном дечаку, додаје песникиња Јасна Котарлић.
Јаснина поезија је тренутак, лепа емоција, осмех или суза написани кроз стихове. И сама каже, она није уметник који одвоји време, изолује себе од остатка света да би стварала, већ инспирацију за песму пронађе у свакодневним разговорима са људима. Поред песама, Јасна пише и приче, а како каже, већ дуже време жели да напише роман.
Д. Ј. Бујак
Вук Ђурица из Бачке Паланке написао је и објавио до сада три књиге. Прва која је објављена је „Пут самоистребљења“, након тога уследила је књига „Долина детлића“, а последња објављена је „Боја без имена“. Вук је неко ко је писањем почео да се бави сасвим случајно, а своје идеје и маште невероватно брзо преточи у писане речи. Оно што је важно истаћи јесте да су његове књиге наишле на сјајне реакције читалаца, а у своју понуду уврстили су их познати домаћи издавачи.
Још као мали, када је требало да се напише нешто за школу, Вук је увек писао песме. Поезија је његова прва љубав када је у питању писање, а прозом, тачније писањем романа и прича почео је да се бави за време епидемије корона вируса.
-Занимљиво је да пре тога нисам чак много ни читао књиге, тек тад сам почео мало више да читам и деловало ми је као нешто у чему ја могу да се опробам. Тако сам почео да пишем са своје 32 године. Прва моја књига није ни објављена, писао сам је више да бих научио како се пише. До сада сам објавио укупно три, а готова је и четврта, прича Вук за „Недељне новине“.
Како нам каже Вук, његове књиге не могу да се сврстају у само један жанр. На пример, „Пут самоистребљења“ састоји се из десетак прича које су међусобно повезане, а све су различитог жанра, од трилера, до драме.
-Могао бих да кажем да сваку књигу прати мистерија која се разрешава на самом крају романа. То је оно што је специфично и што је заједничко за све три књиге, додаје он.
Вук није одржао промоције својих књига, каже како није баш добар у јавним наступима, али његове занимљиве приче упркос томе пронашле су пут до читалаца, а њихове реакције су више него одличне.
-Књигу „Пут самоистребљења“ је прочитало доста људи и за њу ми до сад још нико није рекао да је лоша. Мислим да је добро прихваћена јер обухвата људе и све њихове мане, сазнање да свет није добар и да ми као људи морамо да будемо бољи. Некако су се сви ту препознали и то је нешто што је свима блиско. „Боја без имена“ је књига у којој су се углавном пронашле жене, јер прича прати девојчицу Петру која је преживела стрељање у Другом светском рату. Могао бих можда да направим промоцију, али онако како ја желим, класичне промоције једноставну нису нешто што би ми пријало, са осмехом каже Вук.
Позиве за промоције је, како каже, добијао, али се још није одлучио на тај корак. Вероватно ће и промоција у његовом да случају да се догоди изненада и спонтано, баш као што је и почео да пише и као што и инспирацију за писање свакодневно изненада добије.
-Добијем идеју тако што чујем или прочитам нешто што се десило или код нас или било где у свету и на основу тог неког догађаја ја замислим своју верзију те приче, одем у неки други смер. Што се тиче мог стваралачког рада, углавном устанем ујутру, пишем оно што сам испланирао за тај дан, сат или два и наставим дан, додаје наше саговорник.
Књигу „Долина детлића“ Вук је каже, написао за своју душу. Своје пријатеље и познанике искористио је за ликове у књизи, уз нешто измењена имена, убацио их у историјски свет и то је дело посветио њима и себи. Наравно, у припреми је и нови роман.
-У питању је прича о жени која је изгубила мужа и сина, након чега је оболела од шизофреније. Она живи изоловано, а прича прати њену борбу са тим стањем. То је следеће што радим. Имам и три готова романа, који чекају објаву. Мени не треба много времена да напишем дело, више времена ми одузима све остало што иде уз то – корице, лектура, илустрације… Већину тога сам радим, једино лекторисање не могу сам, ту ми треба помоћ, рекао је он.
По реакцијама публике, која за поједине Вукове књиге каже како нису до сад прочитали бољу, рекло би се да је пред њим лепа књижевна каријера. Занимљиво је да, чак и они који нису љубитељи жанрова који обухватају његове књиге, опет са лакоћом могу да их читају и у њима да се пронађу. До прве промоције, када ћемо радо поново са њим разговарати, желимо му још много узбудљивих и невероватних прича.
Д. Ј. Бујак