Друштво
У Немачкој ради, а Бачку Паланку носи у срцу
Бачкопаланчанин Страхиња Љиљак по завршетку основних студија на Факултету техничких наука одлази у Немачку где и данас живи и ради. Ипак, своју Бачку Паланку не заборавља, те је посвећен истраживању локалне историје, а недавно је вредним поклонима обогатио Завичајно одељење Народне библиотеке „Вељко Петровић“. Иако његова струка није везана за историју, свестан је колико је управо она важна за сваког појединца у локалној заједници па је захваљујући Страхињи важна историјска грађа постала доступна свим Бачкопаланчанима.
Почетком ове године, др. Предраг М. Вајагић и Страхиња предали су почетком ове године библиотеци историјску грађу. Неколико месеци пре тога Страхиња је библиотеци поклонио и примерке првих новина који су излазили на територији општине Бачка Паланка.
-Конкретно у питању су три књиге „150 година Бачке Паланке“ из 1930, „Сећање на Паланку“ из 1958. и „Паланка на Дунаву“ као и дигитализовани примерци паланачких новина „Стража“ и „Домовина“. Оно што мене највише радује, што смо успели да откупимо велики број паланачких новина, тако да је фонд наше библиотеке сада обогаћен са примерима новина од 1905. до 1918. и од 1936. до 1941. Нажалост, овде нису сви бројеви обухваћени, али преко 1000 страница паланачке историје је сад доступно нашим суграђанима, прича Страхиња за Недељне новине.
Он додаје да су ови новински бројеви били доступни на Институту за међународне односе у Штутгарту, Немачкој националној библиотеци у Лајпцигу и у архиву Будимпеште. Сва ова литературе је штампана на немачком језику и даје нам увид у једну, како каже, заборављену или бар не толико познату историју нашег града – бар не широј паланачкој јавности.
-Ако сам сад демотивисао ваше читаоце рекавши да је литературе на немачком, могу да их утешим и кашем, да је др. Предраг М. Вајагић урадио превод „150 година Паланке“ Николауса Хепа на српски, те да су примерци ове књиге доступни исто у библиотеци. Искрено се надам, да ћемо можда кроз овај текст мотивисати наше Паланчане, да се информишу о локалној историји, пошто Паланка заиста има шта да понуди, каже Страхиња.
Страхиња је по занимању електроинжењер. У Немачку је отишао након завршених основних студија у Новом Саду и како наводи, имао је среће јер је добио стипендију немачког друштва за академску размену.
-Из Новог Сада са Дунава прешао сам у Магдебург на Елбу и на Универзитет Otto-von-Guericke. Након завршених студија, остајем у Немачкој, што због посла, што због супруге. Пре пар месеци сам се са породицом преселио у околину Улма, те сам се самим тим опет вратио на Дунав, додаје он.
Страхиња је у Бачкој Паланци завршио Техничку школу „9. мај“, а иако је то било давно, он користи сваку прилику да посети некадашњу школу, подсети се средњошколских дана, али и одржи предавање садашњим ђацима. Тако је било током последње посете, коју је бивши ђак техничке школе искористио и да уручи донацију.
-Јако волим да посетим моју школу, јер са њом повезујем најбоља сећања. Увек ми је драго да се видим и да попричам са мојим професорима, а највише ме интересује да видим моје будуће колеге. По њима могу да проценим шта нам је за очекивати у будућности. Све док радо одлазим у моју школу, значи да сам задовољан својим будућим колегама. Што се тиче моје последње посете школи, имао сам част да одржим једно предавање о изазовима у електро-енергетским системима. Надам се да сам успео да убедим неке од ових ученика да наставе своје школовање у области енергетике или да даље усавршавају своја практична знања у овој области. То је та велика предност „9. маја“, што по завршетку ове школе, ученици могу да бирају, да ли ће да студирају или ће да одаберу златни мајсторски посао, рекао је наш саговорник.
Поред предавања, Страхиња је Техничкој школи „9. мај“ уручио и новчану донацију која ће бити искоришћена за школски пројекат.
-Друга ствар која је била битна да обавим у школи, је финализација моје донације школи, коју сам обећао поводом 100-годишњице електрификације Бачке Паланке. Наиме, крајем 2023. године „9. мај“ је на један јако оригиналан начин обележио 100 година електрификације града. Тада су на пријему у школи били многи гости из привредног и културног живота Паланке. Том приликом сам ја директорици уручио импровизовани чек са одређеним новчаним износом. Та средства су била пребачена на рачун школе, а сада сам био у школи да лично потпишем уговор, како би школа могла да искористи ова средства. Ово је један мали допринос једном школском пројекту. Надам се да ће у скоријој будућности овај пројкат бити и реализован, тако да и они који нису били на прослави 100-годишњице могу да сазнају о чему се ради, прича Страхиња Љиљак.
Страхиња нам је испричао и једну анегдоте током последње посете Техничкој школи.
-Мој разредни старешина ме представља ученицима и говори како је моја генерација била боља од садашње, како су са нама могли да раде теже задатке и да су сада критеријуми ослабили. На то сам морао да се насмејем, јер су то исте оне речи које су и нама говорили. На крају предавања ми је пришао један од ученика, а професор га представља као нашег будућег премијера. Толико о томе која генерација је боља. Имамо добру децу и на њих можемо да будемо поносни, тврди Страхиња.
Са активностима везаним за Бачку Паланку Страхиња ће наставити и убудуће. Захвалан је људима који чине добра дела јер на тај начин мотивишу и остале на исто, чиме се доброта умножава.
Ништа од овога не би било ни реализовано, да није било тих људи који мене мотивишу. Која је сврха свега овога? Да покажемо да се кроз мале акције, може пуно постићи и да се добра намера само мултиплицира, јер свако добро дело подстиче друге на слично. Тако је мене можда подстако један мој комшија из Минхена, а о коме сте ви писали, који је за време великог невремена донирао одређена средства Црвеном крсту Бачка Паланка, тако да се и ја сад надам да ће и моја донација или акције мотивисати неког другог на слично, закључио је наш саговорник.
Д. Ј. Бујак
Влада Републике Србије на седници одржаној у четвртак, 5. марта, усвојила је Нацрт закона о трговачким праксама за одређене врсте производа.
Закон о трговачким праксама доноси се први пут у Републици Србији и представља значајан искорак у уређењу унутрашњег тржишта. Значај овог закона огледа се у спречавању непоштених трговачких пракси и успостављању фер, транспарентних и поштенијих односа између свих актера на тржишту – трговаца, произвођача/прерађивача и примарних пољопривредних произвођача.
Закон је израђен у великој мери по узору на решења која се већ примењују у Европској унији, али са значајним проширењем обухвата производа и решењима која нису присутна у другим европским законодавствима. Највећи број закона у ЕУ је обухватио непоштене трговачке праксе само за пољопривредне и прехрамбене производе док је у нашем Закону много шири обухват производа који потпадају под овај закон, чиме се помаже и већем броју снабдевача да побољшају своју позицију у односу на трговце. Закон обухвата, поред пољопривредних и прехрамбених производа и производе од посебног значаја за снабдевање тржишта у које спадају кућна хемија, производи за личну хигијену, козметика и друго, као и производи од посебног значаја за пољопривредну производњу – средства за исхрану и заштиту биља и оплемењивачи земљишта.
Законом се уводе јасна правила и прецизне дефиниције недозвољених трговачких пракси које се сматрају непоштеним и зато се налазе на Црној листи, као и оних које су условно дозвољене и које се налазе на Сивој листи.
Примена Закона о трговачким праксама допринеће унапређењу функционисања унутрашњег тржишта, као и стварању предуслова за стабилније и транспарентније формирање цена. Овај Закон део је ширег сета системских решења усмерених ка стварању здравог и одрживог пословног амбијента на унутрашњем тржишту, заснованог на савременој европској регулативи и доброј пракси.
Извор: Влада Србије
Поремећаји у транспорту и осигурању танкера већ утичу на глобално тржиште нафте, а последице ће осетити и потрошачи у региону. Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић упозорава да се нагли раст цена тешко може избећи уколико сукоб потраје.
Сукоб на Блиском истоку већ је изазвао озбиљне поремећаје на глобалном тржишту нафте. Прекиди у транспорту, повећани трошкови осигурања и неизвесност у снабдевању утичу на раст цена, што ће се одразити и на цене горива у региону, преноси РТС.
Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић указује да у оваквим кризама ни велике резерве не могу дуго да ублаже последице.
„Не можете имати толике залихе да их потрошите док криза не прође. Само земље које су самодовољне могу значајно да ублаже ефекте оваквих поремећаја“, истиче Мићовић.
Поремећаји у транспорту нафте
Према његовим речима, бродски саобраћај у региону Персијског залива већ је претрпео снажан удар.
„Бродови су врло брзо стали, иако није било званичне обуставе пловидбе. Осигурања су или обустављена или су премије удвостручене“, наглашава Мићовић.
Он подсећа да је Суецки канал од великог значаја за снабдевање Европе, док танкери и даље стижу у терминал Омишаљ, одакле се нафтоводом снабдевају рафинерије у региону укључујући и рафинерија у Панчеву.
„Терминал Омишаљ је важан јер ту стиже нафта за НИС, али и за Мађарску и Словачку. Ту углавном нафтоводом стиже и нафта из Ирака“, објашњава Мићовић.
Истовремено, додаје да ће део нафте из тог региона морати да се преусмери ка другим тржиштима.
„САД могу да повећају производњу, али највећи додатни обим могао би да дође из Русије, која је под санкцијама“, каже Мићовић.
Цене горива на удару глобалне кризе
Историја кретања цене нафте, како наводи, увек је била повезана са великим светским кризама.
„Ако гледате историју промена цене нафте, видећете и историју криза у свету. Када видите овај ценовни пик, јасно је да ћемо га тешко превазићи ако сукоб потраје“, упозорава Мићовић.
Он додаје да се последице већ виде на тржишту деривата.
„Цена дизела је отишла много више нагоре. Две године смо имали тренд пада цене нафтних деривата, а сада је тај тренд прекинут“, наводи Мићовић.
Према његовим речима, већ се може очекивати и раст цена горива на домаћим пумпама.
„Већ данас ћемо видети какве ће бити цене горива на нашим пумпама, сигурно ће бити велики скок, што се већ види и у другим земљама региона“, истиче Мићовић.
Један од начина да се ублажи нагли раст цена могло би да буде смањење државних дажбина, али и та мера има ограничен рок.
„Драматично расте базна цена и једино где може да се ублажи нагли скок јесте смањење државних узимања, али и то је ограничено. То су привремене мере, јер су акцизе значајан приход за буџет“, објашњава Мићовић.
Највећи ризик, упозорава, био би да се административним притиском угрози снабдевање.
„Најгори сценарио био би да се изврши притисак на нафтни сектор, па да се увоз заустави и да онда нема горива“, наглашава Мићовић.
Као пример раста цена у региону наводи и Хрватску.
„Хрватска је већ најавила повећање од 21 евроцент за дизел и седам евроценти за бензин, што је у динарима веома велико поскупљење“, каже Мићовић.
Он подсећа да је претња блокаде Ормуског мореуза постојала и раније, али никада није била реализована.
„Овакво искуство нико није имао. Претња блокаде Ормуског залива постојала је и током иранско-ирачког рата, али никада није реализована – сада јесте“, истиче Мићовић.
Ипак, додаје да тренутно нема разлога за страх од несташица, јер држава располаже стратешким резервама.
„Стратешке резерве служе за сигурност снабдевања, а не за обарање цена. Министарка Ђедовић је рекла да их имамо за око 50 дана, што улива сигурност да ће горива бити довољно“, наводи Мићовић.
Према његовим речима, продаја горива на пумпама јесте повећана, али паничне куповине нема.
„Продаја је нешто већа, али није панична, и то је добро јер не можете направити залихе за цео живот“, закључује Мићовић.
Извор: РТС
Самофинансирајући студенти државних високошколских установа још данас имају могућност да се пријаве за издавање студентске картице како би им био исплаћен повраћај 50 одсто школарине за 2024/25. годину.
Студенти могу да се пријаве путем портала Управе за трезор.
Министарство просвете је раније позвало све самофинансирајуће студенте који остварују право за повраћај 50 одсто плаћене школарине за школску 2024/2025. годину да се пријаве за отварање Студентске картице како би им средства била рефундирана.
У размени података између Министарства просвете, Управе за трезор и Банке Поштанска штедионица утврђено је да још 7.100 самофинасирајућих студента који имају право на исплату средства, немају отворену Студентску картицу.
Од 7.221 студента којима је требало да буду уплаћена средства по основу повраћаја 50 одсто плаћене школарине за први пут уписане предмете у школској 2024/2025. години, само 121 студент има Студентску картицу, односно отворен рачун код Поштанске штедионице који је повезан са Студентском картицом.
Имајући у виду да није могуће извршити додатне исплате по основу плаћених школарина за школску 2024/2025.годину, за сваку годину студија коју је студент први пут уписао, министарство је позвало студенте који имају право на повраћај средстава да се пријаве за отварање Студентске картице како би им средства била рефундирана, навело је Министарство.
Извор: РТВ
