Бачкопаланчанин Страхиња Љиљак по завршетку основних студија на Факултету техничких наука одлази у Немачку где и данас живи и ради. Ипак, своју Бачку Паланку не заборавља, те је посвећен истраживању локалне историје, а недавно је вредним поклонима обогатио Завичајно одељење Народне библиотеке „Вељко Петровић“. Иако његова струка није везана за историју, свестан је колико је управо она важна за сваког појединца у локалној заједници па је захваљујући Страхињи важна историјска грађа постала доступна свим Бачкопаланчанима.

Почетком ове године, др. Предраг М. Вајагић и Страхиња предали су почетком ове године библиотеци историјску грађу. Неколико месеци пре тога Страхиња је библиотеци поклонио и примерке првих новина који су излазили на територији општине Бачка Паланка.

-Конкретно у питању су три књиге „150 година Бачке Паланке“ из 1930, „Сећање на Паланку“ из 1958. и „Паланка на Дунаву“ као и дигитализовани примерци паланачких новина „Стража“ и „Домовина“. Оно што мене највише радује, што смо успели да откупимо велики број паланачких новина, тако да је фонд наше библиотеке сада обогаћен са примерима новина од 1905. до 1918. и од 1936. до 1941. Нажалост, овде нису сви бројеви обухваћени, али преко 1000 страница паланачке историје је сад доступно нашим суграђанима, прича Страхиња за Недељне новине.

Он додаје да су ови новински бројеви били доступни на Институту за међународне односе у Штутгарту, Немачкој националној библиотеци у Лајпцигу и у архиву Будимпеште. Сва ова литературе је штампана на немачком језику и даје нам увид у једну, како каже, заборављену или бар не толико познату историју нашег града – бар не широј паланачкој јавности.

-Ако сам сад демотивисао ваше читаоце рекавши да је литературе на немачком, могу да их утешим и кашем, да је др. Предраг М. Вајагић урадио превод „150 година Паланке“ Николауса Хепа на српски, те да су примерци ове књиге доступни исто у библиотеци. Искрено се надам, да ћемо можда кроз овај текст мотивисати наше Паланчане, да се информишу о локалној историји, пошто Паланка заиста има шта да понуди, каже Страхиња.

Страхиња је по занимању електроинжењер. У Немачку је отишао након завршених основних студија у Новом Саду и како наводи, имао је среће јер је добио стипендију немачког друштва за академску размену.

-Из Новог Сада са Дунава прешао сам у Магдебург на Елбу и на Универзитет Otto-von-Guericke. Након завршених студија, остајем у Немачкој, што због посла, што због супруге. Пре пар месеци сам се са породицом преселио у околину Улма, те сам се самим тим опет вратио на Дунав, додаје он.

Страхиња је у Бачкој Паланци завршио Техничку школу „9. мај“, а иако је то било давно, он користи сваку прилику да посети некадашњу школу, подсети се средњошколских дана, али и одржи предавање садашњим ђацима. Тако је било током последње посете, коју је бивши ђак техничке школе искористио и да уручи донацију.

-Јако волим да посетим моју школу, јер са њом повезујем најбоља сећања. Увек ми је драго да се видим и да попричам са мојим професорима, а највише ме интересује да видим моје будуће колеге. По њима могу да проценим шта нам је за очекивати у будућности. Све док радо одлазим у моју школу, значи да сам задовољан својим будућим колегама. Што се тиче моје последње посете школи, имао сам част да одржим једно предавање о изазовима у електро-енергетским системима. Надам се да сам успео да убедим неке од ових ученика да наставе своје школовање у области енергетике или да даље усавршавају своја практична знања у овој области. То је та велика предност „9. маја“, што по завршетку ове школе, ученици могу да бирају, да ли ће да студирају или ће да одаберу златни мајсторски посао, рекао је наш саговорник.

Поред предавања, Страхиња је Техничкој школи „9. мај“ уручио и новчану донацију која ће бити искоришћена за школски пројекат.

-Друга ствар која је била битна да обавим у школи, је финализација моје донације школи, коју сам обећао поводом 100-годишњице електрификације Бачке Паланке. Наиме, крајем 2023. године „9. мај“ је на један јако оригиналан начин обележио 100 година електрификације града. Тада су на пријему у школи били многи гости из привредног и културног живота Паланке. Том приликом сам ја директорици уручио импровизовани чек са одређеним новчаним износом. Та средства су била пребачена на рачун школе, а сада сам био у школи да лично потпишем уговор, како би школа могла да искористи ова средства. Ово је један мали допринос једном школском пројекту. Надам се да ће у скоријој будућности овај пројкат бити и реализован, тако да и они који нису били на прослави 100-годишњице могу да сазнају о чему се ради, прича Страхиња Љиљак.

Страхиња нам је испричао и једну анегдоте током последње посете Техничкој школи.

-Мој разредни старешина ме представља ученицима и говори како је моја генерација била боља од садашње, како су са нама могли да раде теже задатке и да су сада критеријуми ослабили. На то сам морао да се насмејем, јер су то исте оне речи које су и нама говорили. На крају предавања ми је пришао један од ученика, а професор га представља као нашег будућег премијера. Толико о томе која генерација је боља. Имамо добру децу и на њих можемо да будемо поносни, тврди Страхиња.

Са активностима везаним за Бачку Паланку Страхиња ће наставити и убудуће. Захвалан је људима који чине добра дела јер на тај начин мотивишу и остале на исто, чиме се доброта умножава.

Ништа од овога не би било ни реализовано, да није било тих људи који мене мотивишу. Која је сврха свега овога? Да покажемо да се кроз мале акције, може пуно постићи и да се добра намера само мултиплицира, јер свако добро дело подстиче друге на слично. Тако је мене можда подстако један мој комшија из Минхена, а о коме сте ви писали, који је за време великог невремена донирао одређена средства Црвеном крсту Бачка Паланка, тако да се и ја сад надам да ће и моја донација или акције мотивисати неког другог на слично, закључио је наш саговорник.

Д. Ј. Бујак