
Култура
У Бачкој Паланци одржана Светосавска академија
Објављено
пре 1 година-
Објавио:
Клик на вести
У недељу, 26. јануара 2025. године, у дворани градског биоскопа у Бачкој Паланци, у организацији Црквене општине бачкопаланачке, одржана је свечана академија поводом празника Светог Саве, првог српског архиепископа и просветитеља.
Светосавску беседу је произнео протојереј Душан Ђукић, парох при храму Покрова Пресвете Богородице у Бачкој Паланци. У програму академије су учествовали ученици бачкопаланачких основних и средњих школа, Црквени хор „Свети Јован Крститељ” и Градски хор „Звоно” из Бачке Паланке.

Протојерек Душан Ђукић у светосавској беседи под називом „Значај Светога Саве и светосавља“ говорио је повезаности српског народа и Светог Саве.
-Нико не може порећи да између Светог Саве и српског народа постоје неке тајанствене и неразлучне везе. Чудесна трајност Савиног култа кроз историју, књижевност, народну и уметничку поезију још увек задивљује. Они који верују да народи имају душу, морају доћи до закључка да су Срби у Светом Сави препознали себе. Рекло би се да од његове успомене не могу да се растану зато што су у њему сагледали свој идеал и свој архетип. Ако негде постоји идеја српског народа, као што то бива у свету Платонових идеја, онда ту идеју пред Богом представља Свети Сава. Заиста, тај свети Немањић је најлепше оличење и најплеменитији израз српске душе. Свети Сава је с правом назван први српски просветитељ и учитељ.
-Посебно, у њему посвећеном тропару, који је спевао даровити Теодосије, где се Свети Сава назива просветитељем и учитељем, јер је дошавши просветио отаџбину своју и народ свој. У ком је то смислу Свети Сава назван просветитељем и каква је то просвећеност којом је он просветио свој народ? Више од два века, негде од времена Доситеја Обрадовића па до данас, Свети Сава је називан просветитељем у чини се, другачијем смислу од онога који му придаје Теодосије у светитељском тропару, а и остали наши стари текстови. Наши су људи од науке у последња два века упорно настојали на томе да објасне како је други смисао оног средњовековног називања Свето Саве просветитељем, тј. називање у религиозном смислу. Свети Сава је назван просветитељем и хуманистом у оном смислу који се код нас почео ширити од времена просветитељства Доситеја Обрадовића. Просветитељство је, као што је познато, западноевропска појава из 17. и 18. века с коренима у дубљој историјској прошлости. Света гора је учинила да Свети Сава буде први и истински просветитељ. Познато је да је баш Света гора духовни и просветни центар православља, главни носилац источноправославног исихазма и супротстављања западном менталитету, речено је у беседи.
Поводом обележавања Светог Саве патријарх српски Порфирије у светосавској беседи је рекао да „нас светитељ подсећа да се старамо о својим ближњима јер су нам Богом дати да се не бисмо изгубили у самоћи или утопили у смртоносном мору егоизма“.
-Савина вера исцељује душу, јача вољу, пружа храброст и снагу да срцем загрлимо ближње и никад да не упиремо прстом тражећи у њима ,,кривце“; да у односу са нашим комшијама, ма којој вери и народу припадали негујемо искрено пријатељство које неће моћи да угрозе испади појединаца било које стране, да батина и песница ни по коју цену не изражавају међуљудске односе у нашој средини, да разумемо да смо сви једни другима потребни. Зато је наш категорички императив, молба и благослов: Ближњи је мој рај! Наш истински ближњи је најпре Бог, и сваки други човек као жива икона Његова. Искуство вере у Христа, светосавске вере, неутралише поделе, раздоре, искључивости које су посебна пошаст савременог доба и које не мимоилазе ни наше народно биће. Искуство вере изграђује поверење као прави аутентични стваралачки простор, рекао је патријарх.
Извор: Епархија бачка
Култура
„Равница је моја највећа инспирација“
Објављено
пре 18 сати-
мај 14, 2026Објавио:
Клик на вести
Читаоци „Недељних новина“ врло често имају прилику да прочитају песму или афоризме наше суграђанке Славице Агић. Она пише поезију, афоризме, сатиру, песме и приче за децу, а њена дела се, поред локалних новина, објављују у бројним зборницима и часописима у земљи и иностранству. Славица је до сада објавила четири књиге, радови су јој превођени и на стране језике, а добитница је бројних награда и признања. Од недавно, чланица је и Друштва књижевника Војводине.
Рођена је у равници за коју каже да јој је највећа инспирација. Са собом увек носи свеску и оловку и напросто записује те лепе моменте, емоције, судбине и личне али и туђе доживљаје света који нас окружује.

-Пишем од детињства, дакле кад сам научила да пишем, почела сам и своје песме да пишем. Чак се и сећам прве песме коју сам написала, била је то песма о зими. Била сам други разред основне школе, зимски распуст је био, а ја сам седела у кући и посматрала снежну белину. Нисам се никад надала да ће моје песме негде бити објављене, нити сам писала са неком намером да успем у томе, једноставно сам осетила потребу да оно што видим или чујем, пренесем на папир свој доживљај тога, прича Славица Агић за „Недељне новине“.
Као што и њена дела обухватају више књижевних врста и праваца, тако и она приватно чита готово све. Од стрипова и каубојских романа које је читала као млађа, преко часописа, па до класика светске и домаће књижевности. Поред поезије, Славица пише и приче и афоризме. Највећа инспирација јој је равница коју много воли, али и људи који је окружују, њихове емоције и судбине.
-Имам и две књиге са причама које су започете али ево чекам да осмислим неки леп завршетак. Једна од њих је о „Мајевици“ јер сам тамо радила, и то су у ствари приче о људима који су пуно радили, њихове животне приче. Иначе су ми животне приче људи који ме окружују врло често инспирација, мада пишем и о природи, посебно о равници коју обожавам. Овде сам рођена и овај предео је за мене је непресушна инспирација. Десило ми се на пример да сам ишла са сином у родно место мог супруга, у околини Дрвара. Син је као мали са баком и деком често одлазио тамо и када смо ишли заједно, све то је у њему пробудило заиста посебне емоције. Тада сам о томе написала четири песме, дакле његов доживљај тог предела, његове емоције сам пренела на папир, рекла је наша саговорница.
Славичине афоризме објављују и „Вечерње новости“, „Енигматика“, „Нин“, сатирични часопис „Јеж“ и многи други. Песме за децу такође су публиковане у више дечијих часописа, а ту су и бројни интернет портали који објављајују њена дела. Славица је до сада објавила четири књиге, збирка поезије „Башта живота“, aфоризми „Цвет без мириса“, песме за децу „Разиграни кишобрани“ и последња збирка љубавне поезије „Тренутак“.
-Немам неке моменте када седнем и планирам шта ћу и како да пишем. То је код мене спонтано, када ми наиђе тај моменат инспирације, ја једноставно узмем свеску и то запишем, из тог разлога увек са собом носим свеску. Урадим некад, да тако кажем, и по задатку, али ипак, оне песме које су ми најбоље и које су награђиване, саме су изашле. Тако и учествујем на конкурсима, дакле само ако већ имам песму на задату тему, ако немам, не силим себе да напишем, додаје она.
Славица Агић је победила на Међународном конкурсу поезије „Пут љубави“, добитница је Златне повеље на конкурсу који организује Савез књижевника у отаџбини и расејању из Новог Сада. Ту је и треће место на Фестивалу хумора и сатире у Раковици, као и треће место за афоризме на 9. Међународном књижевном конкурсу у Београду. Славица је освојила и сребрну медаљу за афоризме на манифестацији Дани сатире „Павле Тончић“, друго место такође за афоризме на Чивијади у Шапцу, бронзану повељу за поезију „Панонски галеб“ у Суботици и бројне друге награде и признања.
Д. Ј. Бујак

Народна библиотека „Вељко Петровић“ и Клуб класичне гитаре „ Акорд“ организују концерт класичне гитаре у извођењу Вука Драгичевића, а на програму ће се наћи композиције Јохана Себастијана Баха, Марија Кастелнуова – Тедеска и Торуа Такемицуа.
Вук Драгичевић долази из Београда, где је завршио нижу и средњу Музичкиу школу „Славенски“ у класи професора Слободана Миливојевића. Високо образовање стекао је на Факултету Музичке уметности у Београду, где је завршио основне и мастер студије у класи професора Срђана Тошића. Током досадашње каријере остварио је бројне настуопе као солиста, а активан је и као члан различитих камерних састава, укључујући дуете и квартете.

Концерт ће бити одржан у сали библиотеке, у петак 15. маја у 19 часова.

Извор и фото: Народна библиотека „Вељко Петровић“

У Музеју града у суботу, 23. маја, са почетком у 19.00 часова биће одржан концерт Културног клуба „Звоно“, под називом „The Winner Takes It All“, на коме ће извести највеће хитове групе ABBA.
Културни клуб „Звоно“ позива све љубитеље музике да дођу и уживају у хитовима. Иначе овај клуб препознатљив је по аутентичним репортоарима. Улаз је бесплатан.


Извор и фото: Културни центар Бачка Паланка
Najčitanije
Друштвопре 2 данаИста слава, исти гости и два ручка на слави у Новој Гајдобри
Сервисне информацијепре 2 данаРаспоред сахрана за среду 13. мај
Општинске вестипре 2 данаУсвојен Предлог завршног рачуна општинског буџета
Сервисне информацијепре 2 данаИскључење струје за петак 15. мај
Општинске вестипре 21 сатКонкурс за уређенију општину Бачка Паланка 2026.
Друштвопре 2 данаЗа Сачијаду у Новој Гајдобри пријављено преко 120 екипа
Спортпре 2 данаШест медаља за КА Бушидо
Друштвопре 2 данаСтручна трибина у ОШ „Херој Пинки“







