Друштво
Трактор произведен у Бачкој Паланци атракција на сајму пољопривреде
На 91. Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду гужве од суботе. Тадиционално, највеће је интересовање за механизацију. Први пут је изложен домаћи трактор из Бачке Паланке, атракција су шампионска грла, а дипломате из Евопске уније, овогодишње земље партнера, данас су показале и кулинарско умеће, преноси РТС.
Многи су на сајму како би обновили већ дотрајалу механизацију.
“Више година долазим да обиђем, да видим савремене машине и тако. Али нешто сам и купио, раније сам купио и трактор”, каже Мартин Валоваз, ратар из Ковачице.
Жељко Обрадовић, ратар из села Смољаница додаје: „Хтели смо да дођемо да погледамо мало шта има иноватино од технике и то, мада то је само пуста жеља, можемо само да видимо, тако да је питање колико ћемо то моћи да купимо”.
Након неколико година развоја и производње, изложен је и домаћи трактор из Бачке Паланке. Сви би да пробају и виде како изглега аутентична машина, састављена већином од српских делова.
“Одушевљени смо, али и пољопривредници који су једва дочекали да виде на овом сајму домаћи трактор. Заправо, трактори су одвукли сву славу овога сајма, јер ми смо дотерали још и 42 прикључне машине и најтежи задатак нас као продаје је да направимо акценат и на прикључцима, јер заправо сви иду код трактора”, наводи Радован Комад, произвођач трактора из Бачке Паланке.
Недалеко од Солдатовићевих коња, препознатиљиве скулптуре и симобола сајма, они прави, такмиче се лепотом и снагом. Овај пар Белгијске расе има заједно више од 1800 килограма. У другом делу, рогати тешкаши. Бик Роби из Пачира, засенио је ове године и вишеструко награђиване шампионе Раденка Јеремића.
“Има 1620 килограма, стар је три месеца и четири године. Од малена се издвајао доста, највећи је био и најлепши, тако да смо њега изабрали”, рекао је Дејан Такач, из Пачира.
У простору ЕУ, могле се су чути и важне информације и процесу проиводње хране, приступним фондовима, односно дугој сарадњи земље партнера и Србије, која представља и део процеса проширења.
Емануел Жиофре, шеф Делегације Европске уније у Србији рекао је да желе да фармери из Србије постану Европски фармери. „За то им је потребна наша подршка, зато смо кроз програм ИПАРД 2 определили 175 милиона евра бесповратних средстава, а ИПАРД 3 програмом, који се реализује од 2021. до 2027. године, обезбедили смо донацију од 288 милиона евра.
Домаћини кажу да се посетом и бројем излагача, Сајам враћа у своје најбоље дане.
„Преко 20 хљада посетилаца је јуче посетило Новосадски сајам, што је једно 30-40 одсто више него прошле године, у суботу је исто било 30-40 одсто више него прошле године. На 20.000 метара квадратних је механизација. Национална изложба стоке је никад боља, комисија има страховитих проблема да одлучи ко је најбоља, јер су узгајивачи изнели најбоља грла која имају у свом дворишту“, наглашава Никола Ловрић, директор Новосадксог сајма.
Сајам траје до четвртка, када ће бити проглашени и сајамски шампиони. Породични дан је традиционално среда, када уз једну улазницу, понуду сајма може погледати цела породица.
Извор: РТС
Влада Републике Србије на седници одржаној у четвртак, 5. марта, усвојила је Нацрт закона о трговачким праксама за одређене врсте производа.
Закон о трговачким праксама доноси се први пут у Републици Србији и представља значајан искорак у уређењу унутрашњег тржишта. Значај овог закона огледа се у спречавању непоштених трговачких пракси и успостављању фер, транспарентних и поштенијих односа између свих актера на тржишту – трговаца, произвођача/прерађивача и примарних пољопривредних произвођача.
Закон је израђен у великој мери по узору на решења која се већ примењују у Европској унији, али са значајним проширењем обухвата производа и решењима која нису присутна у другим европским законодавствима. Највећи број закона у ЕУ је обухватио непоштене трговачке праксе само за пољопривредне и прехрамбене производе док је у нашем Закону много шири обухват производа који потпадају под овај закон, чиме се помаже и већем броју снабдевача да побољшају своју позицију у односу на трговце. Закон обухвата, поред пољопривредних и прехрамбених производа и производе од посебног значаја за снабдевање тржишта у које спадају кућна хемија, производи за личну хигијену, козметика и друго, као и производи од посебног значаја за пољопривредну производњу – средства за исхрану и заштиту биља и оплемењивачи земљишта.
Законом се уводе јасна правила и прецизне дефиниције недозвољених трговачких пракси које се сматрају непоштеним и зато се налазе на Црној листи, као и оних које су условно дозвољене и које се налазе на Сивој листи.
Примена Закона о трговачким праксама допринеће унапређењу функционисања унутрашњег тржишта, као и стварању предуслова за стабилније и транспарентније формирање цена. Овај Закон део је ширег сета системских решења усмерених ка стварању здравог и одрживог пословног амбијента на унутрашњем тржишту, заснованог на савременој европској регулативи и доброј пракси.
Извор: Влада Србије
Поремећаји у транспорту и осигурању танкера већ утичу на глобално тржиште нафте, а последице ће осетити и потрошачи у региону. Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић упозорава да се нагли раст цена тешко може избећи уколико сукоб потраје.
Сукоб на Блиском истоку већ је изазвао озбиљне поремећаје на глобалном тржишту нафте. Прекиди у транспорту, повећани трошкови осигурања и неизвесност у снабдевању утичу на раст цена, што ће се одразити и на цене горива у региону, преноси РТС.
Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић указује да у оваквим кризама ни велике резерве не могу дуго да ублаже последице.
„Не можете имати толике залихе да их потрошите док криза не прође. Само земље које су самодовољне могу значајно да ублаже ефекте оваквих поремећаја“, истиче Мићовић.
Поремећаји у транспорту нафте
Према његовим речима, бродски саобраћај у региону Персијског залива већ је претрпео снажан удар.
„Бродови су врло брзо стали, иако није било званичне обуставе пловидбе. Осигурања су или обустављена или су премије удвостручене“, наглашава Мићовић.
Он подсећа да је Суецки канал од великог значаја за снабдевање Европе, док танкери и даље стижу у терминал Омишаљ, одакле се нафтоводом снабдевају рафинерије у региону укључујући и рафинерија у Панчеву.
„Терминал Омишаљ је важан јер ту стиже нафта за НИС, али и за Мађарску и Словачку. Ту углавном нафтоводом стиже и нафта из Ирака“, објашњава Мићовић.
Истовремено, додаје да ће део нафте из тог региона морати да се преусмери ка другим тржиштима.
„САД могу да повећају производњу, али највећи додатни обим могао би да дође из Русије, која је под санкцијама“, каже Мићовић.
Цене горива на удару глобалне кризе
Историја кретања цене нафте, како наводи, увек је била повезана са великим светским кризама.
„Ако гледате историју промена цене нафте, видећете и историју криза у свету. Када видите овај ценовни пик, јасно је да ћемо га тешко превазићи ако сукоб потраје“, упозорава Мићовић.
Он додаје да се последице већ виде на тржишту деривата.
„Цена дизела је отишла много више нагоре. Две године смо имали тренд пада цене нафтних деривата, а сада је тај тренд прекинут“, наводи Мићовић.
Према његовим речима, већ се може очекивати и раст цена горива на домаћим пумпама.
„Већ данас ћемо видети какве ће бити цене горива на нашим пумпама, сигурно ће бити велики скок, што се већ види и у другим земљама региона“, истиче Мићовић.
Један од начина да се ублажи нагли раст цена могло би да буде смањење државних дажбина, али и та мера има ограничен рок.
„Драматично расте базна цена и једино где може да се ублажи нагли скок јесте смањење државних узимања, али и то је ограничено. То су привремене мере, јер су акцизе значајан приход за буџет“, објашњава Мићовић.
Највећи ризик, упозорава, био би да се административним притиском угрози снабдевање.
„Најгори сценарио био би да се изврши притисак на нафтни сектор, па да се увоз заустави и да онда нема горива“, наглашава Мићовић.
Као пример раста цена у региону наводи и Хрватску.
„Хрватска је већ најавила повећање од 21 евроцент за дизел и седам евроценти за бензин, што је у динарима веома велико поскупљење“, каже Мићовић.
Он подсећа да је претња блокаде Ормуског мореуза постојала и раније, али никада није била реализована.
„Овакво искуство нико није имао. Претња блокаде Ормуског залива постојала је и током иранско-ирачког рата, али никада није реализована – сада јесте“, истиче Мићовић.
Ипак, додаје да тренутно нема разлога за страх од несташица, јер држава располаже стратешким резервама.
„Стратешке резерве служе за сигурност снабдевања, а не за обарање цена. Министарка Ђедовић је рекла да их имамо за око 50 дана, што улива сигурност да ће горива бити довољно“, наводи Мићовић.
Према његовим речима, продаја горива на пумпама јесте повећана, али паничне куповине нема.
„Продаја је нешто већа, али није панична, и то је добро јер не можете направити залихе за цео живот“, закључује Мићовић.
Извор: РТС
Самофинансирајући студенти државних високошколских установа још данас имају могућност да се пријаве за издавање студентске картице како би им био исплаћен повраћај 50 одсто школарине за 2024/25. годину.
Студенти могу да се пријаве путем портала Управе за трезор.
Министарство просвете је раније позвало све самофинансирајуће студенте који остварују право за повраћај 50 одсто плаћене школарине за школску 2024/2025. годину да се пријаве за отварање Студентске картице како би им средства била рефундирана.
У размени података између Министарства просвете, Управе за трезор и Банке Поштанска штедионица утврђено је да још 7.100 самофинасирајућих студента који имају право на исплату средства, немају отворену Студентску картицу.
Од 7.221 студента којима је требало да буду уплаћена средства по основу повраћаја 50 одсто плаћене школарине за први пут уписане предмете у школској 2024/2025. години, само 121 студент има Студентску картицу, односно отворен рачун код Поштанске штедионице који је повезан са Студентском картицом.
Имајући у виду да није могуће извршити додатне исплате по основу плаћених школарина за школску 2024/2025.годину, за сваку годину студија коју је студент први пут уписао, министарство је позвало студенте који имају право на повраћај средстава да се пријаве за отварање Студентске картице како би им средства била рефундирана, навело је Министарство.
Извор: РТВ
