Друштво
Током целе године уз наш народ на Космету
Објављено
пре 1 месец-
Објавио:
Клик на вестиУдружење „Срцем за Космет“ из Бачке Паланке, формирано са циљем организоване помоћи нашим сународницима на Косову и Метохији, током 2024. било је веома активно. Набројати шта је све урађено, није ни лако, али ови људи заслужују да се о њима пише, јер су са речи прешли на дела, са хуманитарне помоћи у виду хране и основних потрепштина, отишли и корак даље организовањем бројних догађаја на Космету намењених првенствено деци.
Све је почело тако што се Србима на Космету слала помоћ уочи највећих хришћанских празника – Божића и Васкрса, али су убрзо схватили да је помоћ неопходна током целе године.
-Тако смо ставили себи задатак да се потрудимо да помажемо током целе године. И ево, слава Господу и Пресветој Богородици већ 23 месец у низу помажемо нашу дечицу и браћу и сестре на Космету. Наш хуманитарни рад у већини се заснива на помоћи породицама у Метохији у Призренском округу, највише у Ораховцу и Великој Хочи, а помогли смо и нашу браћу у Призрену и селу Драјчићи поред Призрена. Током целе године, мислили смо на њих, у овим никад тежим временима, у којима одолевају свакодневним притисцима, понижењима и уценама, чврсто решени да остану на својим вековним огњиштима. Чувајући нашу веру, културу, обичаје, наше Православље и светиње на Косову и Метохији. Ми смо у мислима увек ту са њима и осим молитвене, трудимо се да покажемо и делатну хришћанску љубав према нашим сународницима на Космету, каже за „Недељне новине“ председник Удружења „Срцем за Космет“, Лука Мандић.
Сваки месец помажу између десет и петнест породица у виду пакета прехрамбених намирница и кућне хемије. У томе имају велику подршку и помоћ кординатора Удружења, доктора Бојана Павловића који живи у Великој Хочи. Он је упознат са социјалном картом становништва Ораховца и Велике Хоче и са њим у договору ови хумани Бачкопаланчани труде се да помогну најугроженије породице, којима је помоћ заиста неопходна.
-Осим помоћи угроженим породицама, поносни смо и на изграђен однос и пријатељство са најмлађим и нама најдражим становницима, дечицом Ораховца и Велике Хоче. Жеља нам је да помогнемо колико је то у нашој могућности да деца безбрижно одрастају, да их бар на тренутак отргнемо од суморне стварности и живота у енклави. Да за неки моменат бар осете срећно детињство, безбрижну игру као што њихови вршњаци доживљавају свакодневно у централној Србији. Најсрећнији смо када им измамимо осмехе на лицу и видимо колико су срећни и раздрагани, додаје Мандић.
До сада су организовали четири дружења и разне активности са дечицом Метохије. У марту у Великој Хочи организовали су дводневне активности за децу. Први дан у виду ликовне колоније у господарској кући Сарај, после су на спортском терену одигране разне игре. Други дан организована је опроштајна журка у омладинском центру у Хочи, а децу су обрадовали са низом поклона.
-Дружећи и играјући се са децом и сами смо се вратили у детињство. Друго дружење са дечицом је било у октобру када смо организовали у Великој Хочи „Срцем за Космет“ куп у малом фудбалу и где смо окупили преко двеста малишана из целе Метохије. Тродневна мисија у октобру укључујући и „Срцем за Космет куп“ оставила је највећи утисак на нас и могу слободно рећи, превазишла сва наша надања и очекивања, каже наш саговорник.
У оквиру једне од акција у октобру, чланови удружења обишли су и посетили четрнаест породица и уручили им пакете у виду прехрамбених производа и кућне хемије. Помоћ су однели за по шест породица у Ораховцу и Великој Хочи, посетили и обрадовали за 95 рођендан драгог учитеља Томислава Томића – Чиклију у селу Драјчићи. И на крају су обишли и једног од неколицине преосталих Срба у Призрену Драгана Бабарогиђа
-Тада смо обрадовали наше две мале принцезе из Ораховца, Хелену и Николину са електричним тротинетима и паметним сатовима. Сузе радоснице мале Хелене памтићемо за цео живот. Две године је маштала да има тротинет и када је угледала поклон њеној срећи није било краја. До Николине је некако дошла вест о поклону, али њена радост и осмеси са лица обасјали су Ораховац и наша срца. Урезан у сећању ће јој остати овај дан за сва времена. Гогићима седмочланој повратничкој породици у Велику Хочу, полонили смо шпорет на дрва да би лакше пребродили предстојећу зиму. Нашој драгој пријатељици Анђели Доганџић из Штрпца, помогли смо новчано, пожелели јој срећу у даљем школовању у средњој музичкој школи „Стеван Мокрањац“ у Лапљем Селу. Да нас још дуго усрећује песмом и својом анђеоским гласом, рекао је Лука.
Један од највећих утисака на њих, кажу, оставила је додела Архијерејске захвалнице за хуманитарни рад и захвалница црквене општине Ораховац Велика Хоча за допринос помоћи нашем народу у том делу наше земље.
Планови за следећу годину
За следећу годину имају у плану доста различитих активности. Највећа жеља им је да наредне године доведеду децу из Ораховца и Велике Хоче у Бачку Паланку, да „Срцем за Космет куп“ пређе у традицију и да по други пут окупе децу из целог Косова и Метохије. Наравно, жеља им је и да наставе да помажу сваки месец угрожене породице и да прошире на још по неку породицу. Многобројни хумани грађани одазвали су се иницијативи удружења „Срцем за Космет“ и од почетка помажу својим донацијама. Хвала Богу, списак оних којима се треба захвалити је подугачак.
-Овим путем хтели би да се захвалимо свима који су нам помогли да успешно реализујемо наше хуманитарне акције. Превасходно, нашој браћи и сестрама из удружења који већ скоро две године сваки месец несебично одвајају своја средства за помоћ нашем народу на Космету. Посебну захвалност дугујемо и нашем драгом оцу протојереју Петру Бикару на несебичној помоћи, молитви и подршци нашем удружењу од првог дана нашег оснивања. Затим сестрама из удружења „Коло Српских сестара жене мироноснице“ при цркви Светог краља Стефана Дечанског у Гетеборгу уз чију донацију смо купили шпорет на дрва за седмочлану повратничку породицу Гогић у Велику Хочу и два електрична тротинета за наше две мале принцезе из Ораховца Хелену и Николину.
-Велико хвала брату Илији Јовкићу и његовој екипи „Чаробног пасуља“, члановима удружења СРД Шаран Вајска и свим грађанима Бачке Паланке који су својом донацијом подржали ову Илијину хуманитарну акцију, а прикупљена средства смо искористили за Срцем за Космет куп. Од срца хвала и Фонду за избегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону који су два пута подржали наше удружење и својом донацијом помогли да манифестације за децу Метохије изгледају величанствено. Од срца хвала и нашем суграђанину Николи Милаковићу који је у Бања Луци одржао хуманитарну представу, своју монодраму „Марсо“ и помогао рад нашег удружења. Од срца хвала и нашем суграђанину Пеђи Меденици који је два пута са не малим прилогом помогао хуманитарни рад нашег удружења. Хвала Игору Радуловићу из Кикинде који нам је увек изашао у сусрет када би од њега затражили помоћ.
-Хвала и ЈКП „Комуналпројект“ на подшци за наша путовања у виду донације за гориво. Хвала и свим другим организацијама и појединцима из Бачке Паланке и околине који су нам својим прилозима помогли и подржали. Велико хвала и радницима ЈВП „Воде Војводине“ из Новог Сада и Петроварадина који су нам помогли и који нам увек изађу у сусрет када идемо на нашу свету земљу Косово и Метохију.
-Бескрајно хвала свима, само сабрани и заједно можемо учинити велика дела. Слава Богу за све! И на крају желели би да честитамо грађанима општине Бачка Планка наступајуће божићне и новогодишње празнике, закључио је председник Удружења „Срцем за Космет“, Лука Мандић.
Д. Ј. Бујак
Повезане вести
Друштво
Од плетених папирних корпица направила уметност
Објављено
пре 17 сати-
јануар 13, 2025Објавио:
Клик на вестиДа старе новине и друге врсте папира можемо поново користити, и није нека новост, поготово што што живимо у ери друштвених мрежа на којима се могу пронаћи заиста креативни начини за поновну употребу разних предмета. Бачкопаланчани сада већ препознају плетене корпе од папира Марице Шобот чији радови често изазову реакцију: „Ово је стварно од папира?“
Као и много жена њене генерације, ручне радове је научила још као дете, а плетење од папира каже, открила је случајно. Од класичних корпица за цвеће или са поклопцем за чување разних ситница, преко оних ускршњих, са мотивима зеке, па све до новогодишње декорације – јелкица и Снешка Белића од папира, Марицини радови су врло прецизни, са ведрим бојама.
-Одрастала сам у време када се подразумевало да женско дете треба да зна разне ручне радове. Тако сам рано научила да везем, хеклам, плетем, а касније још понешто. Плетење од папира сам случајно открила на интернету. Урадила неколико радова, продала, људима се свидело. Сада сам већ неких десетак година у том послу, каже Марица за „Недељне новине!.
Плетење корпи од папира можда изгледа једноставно, пре свега јер је материјал за израду нешто што већина нас има код куће или се лако набавља. Ипак, сви ови предмети захтевају време и труд, али пре свега машту и креативност, а тога нашој саговорници никад не недостаје. У скорије време украсни детаљи на Марициним радовима су рађени „poentles“ техником, као и везом сатенским тракама. Овакве корпице, иако од папира, могу да вам трају годинама, издржљиве су и доста чврсте.
-Процес израде корпе почиње припремом штапића од папира који се увијају на иглу. Касније се боји, обрађује да буде подесан за рад. Следи плетење, лакирање и декорација. Посао је обиман и захтеван, јер декорација понекад буде дужа од процеса плетења. Продају сам задњих пар година усмерила преко Фејсбук профила“Креативност Бачка Паланка“. Већином радим по наруџби. Кад нешто ново урадим објавим на профилу ради презентације, додаје Марица Шобот.
Није данас ни лако продати и зарадити од ручног рада, има много продавница у којима човек може пронаћи заиста све што му је потребно, а што је сишло са фабричке траке. Ипак, чини се да се купци радо враћају ручним радовима, цене нечији труд и није им жао да одвоје и пар стотина динара више.
-Мишљења су подељена када су ручни радови у питању. Има оних који то цене, то је лепо и због њих смо ту. Волим бити креативна и то ме испуњава, закључила је Марица.
Д. Ј. Бујак
Друштво
Вечерас се дочекује српска Нова година
Објављено
пре 19 сати-
јануар 13, 2025Објавио:
Клик на вестиНова година по јулијанском календару свечано се вечерас дочекује широм Србије – на трговима, у ресторанима, а многи грађани ће славити у својим домовима, у кругу породице. Град Београд организује свечани дочек српске Нове године на Тргу републике, у склопу манифестације „Београдска зима“.
Јулијанска Нова година, празник је који се слави 13. на 14. јануар по грегоријанском календару сваке године. Тог датума је 1. јануар по јулијанском календару.
Иако је у Србији устаљен назив српска Нова година, у различитим крајевима Европе позната је као јулијанска, стара или православна Нова година.
Град Београд вечерас организује свечани дочек Српске нове године на Тргу Републике, у склопу манифестације „Београдска зима“.
Иако није званична Нова година, она се слави у Србији, Босни и Херцеговини, Републици Српској, Црној Гори, Северној Македонији, православним деловима Хрватске.
Слави је и православно становништво у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Грузији, Молдавији.
Традиција прославе јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, као и у неким деловима Шкотске.
Када су Срби почели да славе Нову годину
Тачан датум када су Срби почели да славе јулијанску Нову годину је немогуће одредити, али тај празник добија на значају после Првог, а поготово после Другог светског рата.
Иако није била званично забрањена, за време комунистичке власти није било организованих јавних дочека, ни дочека по ресторанима и кафанама.
До размимоилажења две Нове године долази због реформе јулијанског и настанка грегоријанског календара, 1582. године.
Упркос дуготрајном отпору претежно православних земаља, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је 1919. године законом изједначила два календара, али Српска православна црква није.
Иако се данас радо дочекује по градским трговима и угоститељским објектима, српска Нова година, за разлику од оне друге, није државни празник и нерадан дан.
Обичаји који се поштују на овај празник
Православна Нова година назива се још и Мали Божић, а поклапа се и са црквеним празницима Обрезање Господа Исуса Христа и крсном славом Свети Василије Велики.
Тог дана једе се глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице месе новогодишњу чесницу, „василицу“.
Црква испраћа стару и дочекује нову годину на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, подсећајући да се у бројним црквеним домовима обележава овај значајан празник.
Тога дана у неким крајевима Србије спаљују се остаци бадњака, а поред „василица“ месе се и крофне у које се, као и за Божић, ставља новчић.
Такође, верује се да, поред богате трпезе, на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током целе године имали напретка.
Извор: РТВ
У петак, 10. јануара су одржане три акције добровољног давања крви на селима, а највише јединица крви је прикупљено у Гајдобри.
У гајдобранској читаоници се одазвало 25 добровољних давалаца крви и сви су донирали течност која живот значи. Међу њима су се нашле и две жене, а два даваоца су први пут дала крв.
Када је у питању Обровац, акција је реализована у сеоској амбуланти. Том приликом се одазвало 26 хуманих Обровчана, а њих 23 је дало крв. Међу даваоцима крви су биле и две припаднице лепшег пола, а један давалац је први пут донирао драгоцену течност.
Најслабији резултати су остварени у Товаришеву. Одазвала су се свега три даваоца која су и дала крв, а међу њима је била и једна жена.
Наредне акције у Гајдобри, Обровцу и Товаришеву су планиране за април ове године. У Гајдобри ће се акција спровести 7. априла, а у Обровцу и Товаришеву 15. априла.
Д. З.
Najčitanije
- Сервисне информацијепре 20 сати
Распоред сахрана за понедељак, 13. јануар
- Спортпре 17 сати
Добар наступ Бошкова на Светском купу у Грузији
- Спортпре 14 сати
ШК „Краљев гамбит“ учествовао на турниру у Кули
- Друштвопре 19 сати
Вечерас се дочекује српска Нова година
- Спортпре 18 сати
Каратисти Бушида на кампу у Апатину
- Друштвопре 17 сати
Од плетених папирних корпица направила уметност
- Културапре 16 сати
Препоруке за читање НБ „Вељко Петровић“ (13. јануар)
- Спортпре 2 дана
„Беко“ поново кобан по Гајдобране