Друштво
Светлана из Бачке Паланке открива како да направимо кантарионово уље
Народна медицина каже да се кантарион вековима користи у лековите сврхе. Расте око нас и лако се могу искористити благотворна својства жутих цветића богородичине траве, како се још назива ова биљка, пише портал „Агроклуб“.
Кантарион је широко распрострањена зељаста биљка, расте на осунчаним ливадама, по сувим брежуљцима, пустом и необрађеном земљишту и рубовима шума. Бројна су његова лековита својства, а Светлана Тасовац Грбић из Бачке Паланке открила је како да направимо домаће кантарионово уље, као и за шта га све можемо користити.
Вишегодишња је биљка, стабљика може нарасти и до 70 цм. Жути цветови који се налазе на врховима стабљика цветају током читавог лета, а највише током јула.
Листови су овални и дуги два до три центиметра и пуни су етеричних уља. Како листови, тако и цветови кантариона, поседују велика лековита својства за организам и од давнина се користе у народној медицини.
Зашто је лековит?
Кантарион је богат етеричним уљима, садржи танин, флавоноид (рутин, кверцетин), препун је смоле и хиперицина – кантарионове црвене боје, што је и карактеристично за ову биљку.
Ова лековита биљка жутих цветића углавном се користи за негу и заштиту коже у козметици. Има широку примену у медицини где се примењује за масажу, а уље је одлично када је у питању сува кожа, када се појаве рагаде. Треба напоменути да се кантарионово уље не користи током сунчања, али је увек благотворно средство уколико дође до опекотина. Управо тада се може користити као одлична прва помоћ при ублажавању ових тегоба.
Осим тога, уље од кантариона делује антибактеријски, а многи познаваоци лековитог биља ће потврдити да узимање неколико капи помаже код болова у желудцу. Уље, али и маст од ове биљке користи се и зе лечење рана, опекотина првог степена, атопичног дерматитиса и за ублажавање болова у мишићима.
С обзиром на широку примену, кантарион можемо наћи у облику капсула, таблета, чаја или тинктуре за оралну примену, док се за спољашњу употребу користи у облику масти, уља, крема и гелова.
Како направити уље?
Судећи по старом, традиционалном рецепту, није тешко направити домаће кантарионово уље. То потврђује и Светлана Тасовац Грбић из Бачке Паланке која већ годинама уназад сакупља лековито биље, између осталог и кантарион.
„Ову лековиту биљку берем поред њива, на ободима шума, битно је да је место где расте кантарион осунчано“, каже саговорница „Агроклуба“, додајући да ове године знатно раније почиње да цвета.
У бербу треба ићи после росе, никако кад је биљка влажна. Убране цветове кантариона остави током ноћи да изађу бубице и инсекти, а наглашава да се цветови кантариона не перу.
„Након тога маказама ситно исецкам цветове, сложим их у теглу и наспем маслиново уље. Затворим пластичним затварачем и оставим шест недеља на место које није директно изложено сунцу, а ипак има довољно светлости.“
Понекад теглу мало протресе, а када уље од цветова поприми своју карактеристичну црвенкасту боју, течност процеди кроз газу и сипа у флаше које обавезо треба да се чувају на мрачном месту.
Лековит је и чај
Тако припремљено кантарионово уље, како тврди наша саговорница, може да се без проблема користи дуже од годину дана.
„Ово биљно уље црвене боје које се добија натапањем цвета богородичине траве у девичанском маслиновом или неком другом хладно цеђеном уљу се сматра готово чудесним јер успешно умирује или чак лечи низ симптома. Од кожних тегоба, попут акни, ожиљака, опекотина од сунца, чак до благе депресије и гинеколошких проблема. Због тога је бочицу квалитетног кантарионовог уља добро имати у кућној апотеци“, саветује Светлана.
Чај од кантариона такође се често користи у народној медицини за ублажавање различитих тегоба, попут несанице. Цвет се једноставно осуши у хладовини и остави на тамно место до употребе.
Извор: Агроклуб, Рада Милишић
У четвртак, 6. новембра Црвени крст Бачка Паланка спровео је две акције добровољног давања крви.
Прва је организована у Челареву, одазвало се 28 хуманих људи од којих је 25 дало крв. Друга акција је спроведена у Силбашу, одазвало се 5 давалаца и сви су дали крв.
Из Црвеног крста Бачка Паланка се захваљују свим хуманим грађанима и позивају на наредну акцију која ће се одржати у среду, 12. новембра у Бачкој Паланци од 8:00 до 12:00 часова и од 14:00 до 18:00 сати.
Извор: Црвени крст Бачка Паланка
Хуманитарна журка за новогодишње поклоне за децу са Косова и Метохије, одржаће се у петак, 28. новембра, у клубу „Roof“ у Бачкој Паланци, са почетком у 20:00 часова.
Наступиће DJ Uzika, а присутни ће се забавити уз латино и dance хитове. Журку организују плесна група „Излазак“, „Помоћ од срца Бачка Паланка“ и удружење „Срцем за Космет“. Сав приход биће преусмерен удружење „Срцем за Космет“ за помоћ деци са Косова и Метохије.
Све информације на телефон 065/6241-651.
Редакција
Српска православна црква сутра слави празник посвећен Светом великомученику Димитрију, у народу познатији као Митровдан.
Слава је посвећена Светом Димитрију Солунском, познатом по храбрости и вери, и симболизује снагу, заштиту и прелазак из јесени у зиму.
Митровдан је посвећен античком команданту Солуна из трећег века, мученом и погубљеном због ширења хришћанства.
Рођен је у Солуну, за време цара Максимилијана. Игнорисао је царево наређење да прогони хришћане и јавно је проповедао хришћанство.
Када је цар чуо да је солунски заповедник хришћанин, наредио је да га баце у тамницу, где је мучен и погубљен. Солунски хришћани Димитрија су тајно сахранили. На месту његовог гроба касније је подигнута црква и проглашен је заштитником града Солуна.
По предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, те је зато назван Мироточиви, а и данас се верује у лековитост његових моштију.
Црквени списи наводе да је потом свети Димитрије „бдео над својим градом и спасавао га земљотреса и других несрећа“.
Светог Димитрија, осим Грка, посебно славе Руси и Срби. Код Руса је његов култ почео да се шири још у 12. веку. Они су га 1581. године изабрали за заштитника Сибира. Његов празник је један од највећих празника у Руској цркви. И у Србији су Светом Димитрију посвећени многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани. Крсна је слава бројних породица и име неких еснафа, а у многим местима на овај дан одржавају се заветине.
По броју свечара, Митровдан је пета слава у Србији.
Градови у Србији, Косовска Митровица и Сремска Митровица, добили су име по Светом Димитрију Солунском Мироточивом. У нашем народу важи обичај да се Митровдан сматра за дан када долази зима. Ако падне снег за Митровдан, према предању, задржаће се до априла.
Важи и обрнуто, лепо време на 8. новембар најављује благу зиму. Док је Србија била под Турцима, говорило се да су се хајдуци на Митровдан разилазили и скривали код својих јатака, да би се поново састали на пролеће, за Ђурђевдан. Отуд и позната изрека „Митровданак – хајдучки растанак и Ђурђевданак – хајдучки састанак“. У народу се верује да до Митровдана треба завршити све велике послове који се раде напољу и да на тај дан не треба излазити из куће. Постоји и још једно предање у вези са Митровданом – да на тај дан није добро прекоревати децу, чак и ако су била неваљала, јер ће онда бити таква целе године.
Извор: РТВ
