Прати нас на мрежама

Култура

Свечано отворена изложба слика Зорана и Зоре

Клик на вести

Објављено

-

Фото: Недељне новине

Изложба слика Зорана Милановића и Зоре Бијељац „Снови који се остварују“ отворена је у петак, 5. децембра у Музеју града у Бачкој Паланци. Зоран, дугогодишњи сликар и члан УЛС „Петар Томић“ и Зора, уметница од малих ногу, иначе брат и сестра, уприличили су заиста свечано отварање изложбе на ком је присуствовао велики број гостију. 


Зора Бијељац се сликарством бави из љубави и хобија. У свет акрилних боја на платну ушла је тек пре неколико година, али каже да је цео њен живот везан за неку врсту уметности.

-Сликарством се бавим кратко, али се цео живот бавим неком врстом уметности, углавном је то примењена уметност. Сликањем се бавим последњих неколико година и ево на наговор брата сада имам и изложбу заједно са њим. Ово је првенствено Зоранова изложба, а ја сам његов гост, али драго ми је да имам прилику да изложим своје слике, изјавила је она.

Зора најчешће слика пејзаже, зимске мотиве, места на којима би, како каже, волела да буде.

-Волим да насликам слику тако да кад је погледам, да ми греје срце и душу, такве слике радим. Волим цветне мотиве, природу уопште. Приказани су и моји магнети које сам правила од природних материјала. Њих правим тако што прикупљам шишарке, цветиће, ситне плодове, све то сушим и направим тако да буде комкатно и да се добије занимљив магнет, додала је Зора Бијељац.

Зоран Милановић на дан изложбе прославио је и свој рођендан. Таленат ка цртању и вајању показао је још у детињству. Активно се бави сликарством 27 година, техником уље на платну, а правац му је реализам. Иако се већ дуго бави сликарством и увек је активан у том пољу, ово му је прва самостална изложба.

-Изложбу сам планирао већ дуги низ година и ево сад сам коначно пресекао и одлучио да направим изложбу. Мислим да ће публика бити задовољна оним што сам изложио, да ће се боље упознати са оним што радим и стварам. До сада сам учествовао на преко 100 колективних изложби у нашој земљи и у иностранству, ово је прва самостална, тачније не баш самостална јер је радим са мојом сестром, што ми је нарочито драго, рекао је Зоран Милановић.

Изложбу добрим делом чине репродукције познатих сликара, а Зоран каже да је хтео да види колике су његове могућности да репликује неке од најпознатијих уметничких дела.

-Не бих никако да се поредим са Пајом Јовановићем, Урошем Предићем, Драганом Мартиновићем, али у суштини мислим да су слике коректне и да ће људи који дођу да виде те слике бити задовољни, каже наш саговорник.

Он додаје да су његови највећи критичари људи који узимају његове слике, који пожеле да их имају у свом дому те каже да су критике углавном позитивне. Поред репродукција познатих слика, Зоран најчешће слика мотив прозора и пејзаже.

-Сликање прозора ме враћа у детињство које је било јако лепо. Имали смо једну стару кућицу у којој смо живели и ту су били прозори са неким завесама које ја уствари осликавам и све ме то подсећа на младост. Планирам још једну самосталну изложбу и онда ћу на томе стати, а на тој другој изложби биће више мојих уметничких дела. На њој ће бити приказана и моја вајарска дела, прича он.

Зоран је ову изложбу посветио и својим колегама сликарима који нажалост, нису више са нама. Један од њих, Ненад Деврња, како каже, био је врстан сликар, а за живота није направио самосталну изложбу.

-Разлог зашто сам на неки начин убрзао процес да направим изложбу, јесте и пребрзи одлазак Неше Деврње. Људи одлазе, такав врстан сликар није урадио своју изложбу, увек мислимо да имамо времена, а нисмо ни свесни колико живот брзо прође, додао је уметник.

Зоран каже да је реплику слике „Сеобе“, Паје Јовановића радио у оригиналној димензији, а сликао ју је укупно 3 месеца, 17 дана и шест сати.

Изложба „Снови који се остварују“ биће отворена до 25. децембра.

Д. Ј. Бујак

Остави коментар

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Култура

Без филмских пројекција до 24. јануара

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Извор: Културни центар Бачка Паланка

Установа Културни центар Бачка Паланка обавештава грађане да се, због унутрашњих радова на санацији биоскопа, филмске пројекције неће одржавати до 24. јануара 2026. године.


Из Културног центра се захваљују на разумевању!

Настави са читањем

Култура

Радионице у Музеју града

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Извор: Културни центар Бачка Паланка

У Музеју града у Бачкој Паланци, од 12. до 19. јануара биће реализоване радионице под називом „Записано у камену“ као и радионице женског модног предузетништва. 


Водитељ радионица „Записано у камену“ је уметник Милан Максић, а биће одржано укупно шест радионица на којима ће посетиоци имати прилику да виде уметност од камења. Радионице женског модног предузетништва обухватиће по две радионице да две теме – „Из бакиног ормана“ и „Са баком на балу“. Сви заинтересовани су добродошли!

РАДИОНИЦЕ „ЗАПИСАНО У КАМЕНУ“ – НОВИ ЦИКЛУС

12.1. од 8.00 до 10.00
15.1. од 13.30 до 15.00
19.1. од 8.00 до 10.00
22.1. од 13.30 до 15.00
26.1. од 8.00 до 10.00
29.1. од 13.30 до 15.00

РАДИОНИЦЕ ЖЕНСКОГ МОДНОГ ПРЕДУЗЕТНИШТВА

12.1. „Из бакиног ормана“ од 8.00 до 10.00
13.1. „Из бакиног ормана II“ од 8.00 до 10.00
14.1. „Са баком на балу“ од 12.00 до 13.30
16.1. „Са баком на балу II“ од 12.00 до 13.30

Настави са читањем

Култура

Препоруке за читање НБ „Вељко Петровић“ (12. јануар)

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.


„Не растајемо се“ – Хан Канг

Не растајемо се Хан Канг је поетски роман о пријатељству, историјским траумама и отпору забораву

Не растајемо се је још једно изузетно дело нобеловане ауторке Хан Канг, које истражује крхкост људског живота, снагу пријатељства и трауматичне моменте заборављене историје. Роман се не задовољава пуким приповедањем – он брише границе између реалног и симболичког, осветљавајући слојеве личног и колективног памћења.

У центру приче су две жене и једна бела птица – Ама. Међутим, ова наизглед једноставна фабула прераста у дубоку, готово алегоријску потрагу за смислом, отпором и спасењем. Док зима хара корејским острвом Ђеђу, главна јунакиња Кјонгха бори се не само против временских непогода, већ и против сопствених граница издржљивости.

Оно што овај роман чини изузетним јесте Хан Кангина способност да дубоку емотивну и историјску тензију преточи у лирску, готово хипнотичку прозу. У духу најбољих традиција источноазијске књижевности, Не растајемо се функционише као медитација, елегија и сведочанство у исто време. То није само књига – то је искуство.

Када позив из прошлости постаје путовање кроз таму

„Једног зимског јутра Кјонгха прима поруку од своје пријатељице Инсон да је хитно посети у болници у Сеулу…“

Инсон је тешко повређена и моли Кјонгху да оде на острво Ђеђу како би спасла њеног љубимца – белу птицу по имену Ама. Кјонгха креће на пут који, на први поглед, делује једноставно. Међутим, како се приближава Инсониној кући, острво захвата снежна олуја, а зима постаје све опаснија и сабласнија.

Наизглед обична мисија прераста у борбу за опстанак, али и дубље – у интроспективно путовање које разоткрива скривене истине и неизговорене трауме. Услед мећаве, мрака и хладноће, границе између реалности и халуцинације постају све тање. Кућа у коју Кјонгха улази није само дом њене пријатељице – она је чувар сенки прошлости, место где истине дуго закопаване траже да буду изречене.

Роман не нуди чисте одговоре. Уместо тога, читаоца води кроз лавиринте сећања, кроз просторе који су и физички и психолошки. Борба против снега постаје борба против заборава, а Ама – птица – симбол опстанка и повезаности међу људима. Хан Канг мајсторски користи мотив зиме да ослика емоционалну паралисаност једног друштва које још увек није обрадило властите ране. (delfi.rs)

„Мучна љубав“ – Елена Феранте

Након преране смрти своје мајке, Делија креће у узбудљиву одисеју хаотичним и загушљивим улицама родног Напуља у потрази за истином о својој породици. Стварност је закопана у плодном тлу сећања, па Делија копа дубоко да би дошла до сазнања о тајанственим догађајима који су довели до мајчине смрти. Потакнута низом анонимних телефонских позива, Делија реконструише последње дане своје мајке, а свако ново откриће приморава је да се суочи с могућношћу да она уопште није била особа каквом ју је Делија сматрала.

Да би открила истину и распетљала чвор лажи, страсти и сећања која је вежу за мајку, Делија ће морати да се врати коренима и свом детињству у Напуљу.

Мучна љубав је први роман Елене Феранте, онај који јој је донео славу у Италији и најавио долазак једне од највећих списатељица нашег доба.

„Ферантеова доноси брутално искрену причу о опасном сусрету беса и жеља и резултату тог судара.“ – Booklist

„Моћан и узбудљив роман.“ – Library journal

„Неслагање с Ферантеовом произлази из немоћи да се суочимо са снагом и темама њених дела.“ – Los Angeles Review of Books (delfi.rs)

„Приче о Косову“ – група аутора

Да ли је Косово најскупља српска или албанска реч?

Драшковић, Маројевић, Карајлић, Баздуљ, Кецмановић, Видојковић, Стојиљковић, Дугалић, Тохољ, Радмиловић, Капор, Тончић, Журић, Јанковић, Тешин, Илић. Приредили Александар Илић и Игор Маројевић.

Приче из ове књиге говоре о времену у распону од 1389 – што је и наслов приче у којој нико други до др Неле Карајлић интригантно мења исход кључних историјских околности тако да о њима одлучују војске, али и један летећи ћилим – до савремене свакодневице која нам кроз приповест Александра Илића описује каква би данас могла да буде Косовка девојка.

На кључне постојеће недоумице везане за колевку српске духовности, аутори попут Вука Драшковића, Мирослава Тохоља, Игора Маројевића, Владимира Кецмановића, Марка Видојковића, Дејана Стојиљковића, Срђана В. Тешина, Мухарема Баздуља… пак нуде сасвим различите одговоре. У збирци је „процветало хиљаду цветова“ и много ликова који су, доследно вишегласју ове књиге, такође крајње различити: између осталих, капетан британске војске и светска поп-звезда Џејмс Блант који је учествовао у бомбардовању 1999. а после упркос одлуци НАТО команданата одбио да на Косову нападне Русе, српски књижевни класици Бранислав Нушић и Милан Ракић који живе на Косову наоружани, султан Мурат, „Свети Цар Лазар“ и, наравно, Милош Обилић, који се можда договорио са султаном уместо да га убије, а можда долази и до још неочекиванијег решења…

Приче о Косову су први свеобухватан приступ српске књижевности кључном националном проблему. (laguna.rs)

 

Настави са читањем

Najčitanije