Култура
Свечана додела награда у библиотеци
Објављено
пре 4 седмице-
Објавио:
Клик на вестиПоводом Светског дана књиге за децу Народна библиотека „Стеван Сремац“ у Нишу, Одељење књиге за децу, расписала је 23. Међународни литерарно-ликовни конкурс на тему „Ма шта ми рече: Андерсен и Ршум на чаробном ћилиму лете – Бајка у прози, стиху или цртежу“.
Тема је посвећена 85-годишњици живота Љубивоја Ршумовића. Право учешћа на овом конкурсу имала су деца предшколског и основношколског узраста.
Свечана додела награда за најуспешнија остварења уприличена је 2. октобра 2024. године у Градској кући у Нишу, а Љубивоје Ршумовић је лично уручио награде најуспешнијим младим ствараоцима.
У четвртак, 10. октобра, у Народној библиотеци „Вељко Петровић“ организована је додела награда за децу и менторе који нису били у могућности присуствовати свечаности у Нишу. Ову малу светковину, у уметничком делу програма, употпунили су: Акордов дуо: Марко Шалић и Даница Кулачки, кантаутор и песник, Горан Јовић и млада песничка нада, Милица Штрбац. Бачкопаланачка деца су свом граду осветлала образ и представила га у најлепшем светлу.
Награђени за најуспешније ликовне радове су:
Предшколски узраст
Прва награда: Анђелија Стошић (ПУ „Младост“; Вртић „Пчелице“ Бачка Паланка). Ментори: Верица Мерњик и Драган Пандуров
Друга награда: Вукашин Грмуша (ПУ „Младост“; Вртић „Пчелице“ Бачка Паланка). Ментори: Магдалена Давидовић и Весна Краљ.
Трећа награда: Марина Живковић (ПУ „Младост“; Вртић „Пчелице“ Бачка Паланка). Ментори: Магдалена Давидовић и Весна Краљ.
Похвала: Јана Копања (Огранак у Обровцу). Ментор: Гордана Вукојев
Први разред
Прва наград: Лукас Немет I1 (ОШ „15. октобар“ Пивнице). Ментор: Татјана Колар.
Друга награда: Стеванија Николић I разред (ОШ „Жарко Зрењанин“ Обровац).
Трећа награда: Лана Милаковић I6 (ОШ „Вук Караџић“, Огранак Визић). Ментор: Оливера Важић
Други разред
Прва награда: Мелиса Рамић II 2 (ОШ „Свети Сава“ Бачка Паланка). Ментор: Леонора Ненадов. Анастазија Вујасин II2 (ОШ „Свети Сава“ Бачка Паланка). Ментор: Леонора Ненадов.
Трећа награда: Петар Тривуновић II2 (ОШ „Свети Сава“ Бачка Паланка). Ментор: Леонора Ненадов. Маријана Кнежевић II4 (ОШ „Вук Караџић“ Бачка Паланка). Ментор: Стојанка Баљ.
Трећи разред
Трећа награда: Миле Димитров III2 (ОШ „15. октобар Пивнице). Ментор: Наташа Мирковић.
Четврти разред
Прва награда: Леона Танцик IV1 (ОШ „15. октобар Пивнице). Ментор: Ана Ходолич
Трећа награда: Јован Шомоши IV 2 (ОШ „Свети Сава“ Бачка Паланка). Ментор: Светлана Чулић
Шести разред
Прва награда: Леонора Чинчуракова VI 1( ОШ „15. октобар“ Пивнице). Ментор: Верица Танацковић
Друга награда: Борис Ковач VI 1( ОШ „Десанка Максимовић“ Бачка Паланка). Ментор: Тијана Сићевић
Трећа награда: Сара Гашпарова VI 1 (ОШ „15. октобар“ Пивнице). Ментор: Верица Танацковић
Осми разред
Похвала: Јована Ђилас VIII2 (ОШ „Десанка Максимовић“ Бачка Паланка). Ментор: Тијана Сићевић
Награђени за најуспешније литерарне радове су:
Трећи разред
Похвала: Симеон Пинтир III1 (ОШ „15. октобар“ Пивнице). Ментор: Зуска Валенћик
Пети разред
Похвала: Бранислава Гајић V2 ( ОШ „15. октобар“ Пивнице). Ментор: Александар Павић
Честитамо најуспешнијим учесницима и њиховим менторима на постигнутом успеху!
Д.П.
Култура
Анђела Станковић из ОШ „Алекса Шантић“ трећа на литерарном конкурсу
Објављено
пре 2 дана-
новембар 8, 2024Објавио:
Клик на вестиАнђела Станковић из Нове Гајдобре, ученица 7-2 разреда Основне школе „Алекса Шантић“, освојила је 3. место на литерарном конкурсу „Пружи ми руку, друг ми буди“, који је организован од стране Удружења „Витезови осмеха“.
Радови су пристигли из Републике Србије, БиХ, Републике Хрватске, Републике Северне Македоније, Црне Горе и Словеније. Након више кругова жирирања од стране чак седам чланова жирија, ученица ОШ „Алекса Шантић“ је освојила значајно треће место. Ментор је наставница српског језика и књижевности Јована Жарковић.
Награђени ученици, као и школе биће уједно номиновани и за Признање „Витез толеранције“, које организатор додељује на годишњем нивоу за промоцију толеранције, филантропије и алтруизма. Свечана додела награда ће бити одржана у Новом Саду, на Спенсу 18. новембра.
Извор: ОШ Алекса Шантић
Јасна Котарлић, дугогодишња чланица Књижевног клуба „Дис“, а од недавно и Друштва књижевника Војводине, у четвртак, 7. новембра, одржала је промоцију своје нове збирке песама под називом „Закључани снови“.
Простор галерије Народне библиотеке „Вељко Петровић“ био је пун гостију, а како и не би, када је Јасна неко ко дуги низ година своју поезију посвећује управо људима који је окружују, љубави према њима као и успоменама.
Промоција је отворена наступом хора „Звоно“ у ком пева и Јасна, а промоцију су обогатили и Марко Шалић и његов „Акорд“, песник Ненад Неша Живков као и ученици Основне школе „Вук Караџић“ чији је задатак био да нацртају цртеже инспирисане Јасниним песмама из нове збирке.
За „Недељне новине“ ауторка каже како се наслов нове збирке песама „Закључани снови“ може поистоветити са њеним животом.
-Када сам на једној изложби у Културном центру видела фотографију која је приказивала кључ, некако сам се пронашла у њој, а то је била инспирација како за песме, тако и за корице. Многи за мене кажу да сам самоуверена и делујем људима као неко ко сме и може све, што можда и носим у себи, али сам ја у ствари некако закључана. Закључана сам због својих емоција, одговорности и обавеза. Да не бих повредила оне које волим највише на свету, ја сам уствари закључала себе, рекла нам је Јасна.
Јасна је неко ко пише од малих ногу, и тада, па и данас, све што напише је емотивно и настало је на основу њеног, као и живота чланова њене породице, пријатеља, познаника. Каже како је имала тешко детињство те је након школе редовно посећивала библиотеку, читала романе и поезију наших познатих песника.
-У мојој књизи има јако пуно туђих судбина. Раније је моја поезија људима изгледала искључиво као љубавна, међутим недавно смо констатовали да је то више уствари мисаона поезија, о правди, неправди, ономе што све нас тишти, о мојим жељама да све буде савршено. У овој збирци налазе се песме које су настале за време пандемије корона вируса, такође и песма посвећена јакој олуји која је задесила Бачку Паланку прошле године, али и песме посвећене мојим унучићима, с обзиром да сам поносна бака трима девојчицама и једном дечаку, додаје песникиња Јасна Котарлић.
Јаснина поезија је тренутак, лепа емоција, осмех или суза написани кроз стихове. И сама каже, она није уметник који одвоји време, изолује себе од остатка света да би стварала, већ инспирацију за песму пронађе у свакодневним разговорима са људима. Поред песама, Јасна пише и приче, а како каже, већ дуже време жели да напише роман.
Д. Ј. Бујак
Вук Ђурица из Бачке Паланке написао је и објавио до сада три књиге. Прва која је објављена је „Пут самоистребљења“, након тога уследила је књига „Долина детлића“, а последња објављена је „Боја без имена“. Вук је неко ко је писањем почео да се бави сасвим случајно, а своје идеје и маште невероватно брзо преточи у писане речи. Оно што је важно истаћи јесте да су његове књиге наишле на сјајне реакције читалаца, а у своју понуду уврстили су их познати домаћи издавачи.
Још као мали, када је требало да се напише нешто за школу, Вук је увек писао песме. Поезија је његова прва љубав када је у питању писање, а прозом, тачније писањем романа и прича почео је да се бави за време епидемије корона вируса.
-Занимљиво је да пре тога нисам чак много ни читао књиге, тек тад сам почео мало више да читам и деловало ми је као нешто у чему ја могу да се опробам. Тако сам почео да пишем са своје 32 године. Прва моја књига није ни објављена, писао сам је више да бих научио како се пише. До сада сам објавио укупно три, а готова је и четврта, прича Вук за „Недељне новине“.
Како нам каже Вук, његове књиге не могу да се сврстају у само један жанр. На пример, „Пут самоистребљења“ састоји се из десетак прича које су међусобно повезане, а све су различитог жанра, од трилера, до драме.
-Могао бих да кажем да сваку књигу прати мистерија која се разрешава на самом крају романа. То је оно што је специфично и што је заједничко за све три књиге, додаје он.
Вук није одржао промоције својих књига, каже како није баш добар у јавним наступима, али његове занимљиве приче упркос томе пронашле су пут до читалаца, а њихове реакције су више него одличне.
-Књигу „Пут самоистребљења“ је прочитало доста људи и за њу ми до сад још нико није рекао да је лоша. Мислим да је добро прихваћена јер обухвата људе и све њихове мане, сазнање да свет није добар и да ми као људи морамо да будемо бољи. Некако су се сви ту препознали и то је нешто што је свима блиско. „Боја без имена“ је књига у којој су се углавном пронашле жене, јер прича прати девојчицу Петру која је преживела стрељање у Другом светском рату. Могао бих можда да направим промоцију, али онако како ја желим, класичне промоције једноставну нису нешто што би ми пријало, са осмехом каже Вук.
Позиве за промоције је, како каже, добијао, али се још није одлучио на тај корак. Вероватно ће и промоција у његовом да случају да се догоди изненада и спонтано, баш као што је и почео да пише и као што и инспирацију за писање свакодневно изненада добије.
-Добијем идеју тако што чујем или прочитам нешто што се десило или код нас или било где у свету и на основу тог неког догађаја ја замислим своју верзију те приче, одем у неки други смер. Што се тиче мог стваралачког рада, углавном устанем ујутру, пишем оно што сам испланирао за тај дан, сат или два и наставим дан, додаје наше саговорник.
Књигу „Долина детлића“ Вук је каже, написао за своју душу. Своје пријатеље и познанике искористио је за ликове у књизи, уз нешто измењена имена, убацио их у историјски свет и то је дело посветио њима и себи. Наравно, у припреми је и нови роман.
-У питању је прича о жени која је изгубила мужа и сина, након чега је оболела од шизофреније. Она живи изоловано, а прича прати њену борбу са тим стањем. То је следеће што радим. Имам и три готова романа, који чекају објаву. Мени не треба много времена да напишем дело, више времена ми одузима све остало што иде уз то – корице, лектура, илустрације… Већину тога сам радим, једино лекторисање не могу сам, ту ми треба помоћ, рекао је он.
По реакцијама публике, која за поједине Вукове књиге каже како нису до сад прочитали бољу, рекло би се да је пред њим лепа књижевна каријера. Занимљиво је да, чак и они који нису љубитељи жанрова који обухватају његове књиге, опет са лакоћом могу да их читају и у њима да се пронађу. До прве промоције, када ћемо радо поново са њим разговарати, желимо му још много узбудљивих и невероватних прича.
Д. Ј. Бујак
Najčitanije
- Културапре 2 дана
Живот испричан кроз поезију
- Сервисне информацијепре 2 дана
Распоред сахрана за петак, 8. новембар
- Друштвопре 2 дана
Данас је Митровдан – ко не буде код своје куће, целе године ноћиваће код туђе
- Спортпре 2 дана
ОФК „Бачка“ дочекује Апатинце
- Спортпре 2 дана
„Херцеговац“ дочекује Ивањицу
- Друштвопре 2 дана
Акције добровољног давања крви реализоване на селима
- Друштвопре 2 дана
У понедељак је нерадни дан, а ево и који су нерадни дани у 2025. години
- Културапре 2 дана
Анђела Станковић из ОШ „Алекса Шантић“ трећа на литерарном конкурсу