Шушница: Задовољни смо изборним резултатом, очекује нас много посла
Прати нас на мрежама

Друштво

Шушница: Задовољни смо изборним резултатом, очекује нас много посла

Клик на вести

Објављено

-

Фото: РТВ БАП

На локалним изборима одржаним у недељу, 2. јуна, коалиција окупљена око Српске напредне странке, у општини Бачка Паланка однела је већину гласова (65,56% гласива). Тако ће у новом сазиву локалног парламента ова коалиција имати 30, од 41 одборничког места. 


Поводом изборних резултата, пројеката чија реализација је у току и планова за наредне четири године, разговарали смо са актуелним председником општине и одборником на листи коалиције „Александар Вучић – Бачка Паланка сутра“, Браниславом Шушницом.

Коалиција окупљена око Српске напредне странке добила је већину гласова на локалним изборима у општини Бачка Паланка. Како сте ви задовољни резултатима, да ли је то оно што сте очекивали или су процене биле другачије?

Искрено, ми предвиђања нисмо имали никаква, нисмо радили истраживања јавног мњења, нити смо хтели да се ослањамо на то. Као озбиљна политичка странка, изашли смо међу народ, њих смо лично интервјуисали и на неки начин, знали смо шта можемо да очекујемо на овим изборима. Ако ме питате да ли смо задовољни, да, наравно, задовољни смо и овом приликом бих се захвалио свим становницима општине Бачка Паланка који су гласали за коалицију окупљену око Српске напредне странке, али и онима који нису гласали за нас, јер ћемо нашим радом у наредне четири године и великим инфраструктурним пројектима, који нас очекују, покушати и њих да убедимо да у наредним мандатима гласају за СНС и коалицију. Оно што могу да кажем, да смо са 30 освојених мандата, једна од општина са најбољим оствареним резултатима и не можемо да кажемо да нисмо задовољни. Да смо очекивали и који мандат више, да, јесмо и кроз свој рад ћемо у наредне четири године покушати и оне који нису гласали за Српску напредну странку, да убедимо да глас повере нама.

Да ли ћете бити председник општине Бачка Паланка и у овом сазиву?

Оно што могу да кажем јесте да, поред свих великих инфраструктурних пројеката, које смо реализовали у претходних осам година, очекују нас наредне четири године, можда за опозицију дуге, јер ће морати да гледају шта радимо, колико радимо, колико ћемо да створимо бољих услова у Бачкој Паланци – кроз изградњу моста, гасификацију, изградњу брзе саобраћајнице до Новог Сада. За нас ће бити те четири године врло кратке јер ће бити пуно посла. Ко ће бити председник општине, то одлучују страначки органи, па ћемо то сазнати оног дана када буде конститутивна седница Скупштине општине.

Како сте задовољни са ваша претходна два мандата на месту председника општине и да ли бисте нешто променили?

Сами себе не можете да критикујете, то треба неко други да уради, али увек постоји та доза самокритичности. Поред свих отворених нових вртића, спортских дворана, решених великих проблема које смо затекли 2016. године, односно, међу Бачкопаланчанима названим „споменицима Бачке Паланке“, за мој највећи политички неуспех сматрам то што нисам успео са компанијом „Зечевић“ да решим питање позоришта. Ипак, у наредним данима, тачније месецима нас очекује решавање имовинско-правних односи, односно замена имовине са овом компанијом, где ће коначно Општина Бачка Паланка постати власник позоришта, како би могли и тај пројекат да приведемо намени и да Бачка Паланка добије своје позориште, да не би сва дешавања културног садржаја морала да се обављају у Градском биоскопу. И биоскоп је реновиран, у њега су уложена одређена средства, али он није предвиђен за ту намену. Бачка Паланка мора да има позориште и Бачка Паланка ће добити позориште, свакако уз подршку виших нивоа власти. Оно што смо започели у претходном мандату, а у овом ће бити завшено, јесте и Дневни боравак за децу са сметњама у развоју. Очекујемо да буде завршен до краја године, како би и то обећање, које смо дали пред грађанима општине Бачка Паланка, испунили и показали да је Српска напредна странка, озбиљна власт и озбиљна странка.

Партерно уређење центра града је тренутно највећи пројекат чија реализација је у току. Како напредују радови?

Центар Бачке Паланке се уређује након 40 година. Имали смо много проблема због лошег стања самог центра града јер су исплаћиване одштете за падове и уганућа и то је све оптерећивало буџет Општине Бачка Паланка. Са завршетком овако великог инфраструктурног пројекта, Бачка Паланка ће изгледати много лепше. Искористио бих ову прилику да се извиним свим матурантима основних и средњих школа и малишанима из ПУ „Младост“ који имају свој завршни плес, што плато није готов у предвиђеном року. Није било до нас, већ до извођача, али свакако ће следећа генерација имати много лепши и уређенији плато. Оно што је новина, јесте да смо кроз ребаланс буџета определили средства за реконструкцију Уске улице, тачније биће урађена атмосферска, канализациона и водоводна мрежа. Најстарији део водоводне и канализационе мреже је управо у том делу града, тако да ће и то бити замењено. Такође, надам се да ћемо са Јавним предузећем „Стандард“ урадити такав пројекат да на неки начин затворимо улицу Академика Милана Курепе, тачније да онемогућимо саобраћај моторним возилима. Овом приликом апелујем на све оне који имају угоститељске објекте, бутике, и друге објекте, да своје аутомобиле не паркирају у Уској улици, него да то ураде на местима која су предвиђена за паркирање возила. Грађанима је и позната скупштинска одлука којом је предвиђено одређено време за доставу у овој улици и молим све да поштују ту одлуку.

Становнике општине Бачка Паланка су у претходном периоду обрадовале две вести – решавање питања некадашње фабрике „Меркур“ и изградња новог моста. Реците нам нешто више о тим пројектима. 

„Меркур“ ће 12. јуна ове године бити на лицитацији. Имамо неколико заинтересованих страна, и сви претежно желе да тај део буде тржни центар. Када смо мењали планску документацију, управо смо то и хтели, да не бисмо фаворизовали било кога, ставили смо да у том делу града може да се гради и стамбени и пословни простор. Ако Бачка Паланка добије свој тржни центар, Нова Паланка ће добити један леп, модеран објекат, добићемо оно што немамо, оно због чега идемо у Нови Сад и надам се да ће тај део Бачке Паланке добити и нових 100 радних места. Оно што ми очекујемо у наредне четири године и о чему смо причали у предизборној кампањи, јесте мост преко Дунава. Није то само мост који ће спојити Бачку Паланку са наша два сремска села, то је мост који ће пре свега Бачку Паланку спојити са ауто-путем Београд – Загреб као и са Републиком Српском. Добро знамо да највећи део популације који живи у Бачкој Паланци потиче из тог дела Босне и Херцеговине, односно Републике Српске и они ће изградњом моста много лакше и брже путовати.

Д. Ј. Бујак

Друштво

Како и када је настало Младеново

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Букин, 1696. године. Извор: Никола Миливојевић

Село у југозападном делу Бачке – Букин основано је указом угарског краља Беле IV у XII. веку. Назив насеља највероватније потиче од специфичне локације села на ушћу реке Мостонга – Bucca што у преводу значи ушће. У насељу се налазило утврђење са кулом.


Прва букинска жупа помиње се у угарским изворима 1332. Између Букина и суседних сремских села Опатовца и Шаренграда саобраћала је скела Дунавом. Од таксе за скелу прикупљани су значајни приходи. У изворима село се помиње 1448. године под именом Букин. Било је у власништву Пала Замбокија. Пошто је Замбокиј 1467. године умро без наследника, угарски краљ Матија Корвин дао је село на уживање. Ђерђу Шуљоку и његовим синовима. Насеље је у акту о преносу власништва евидентирано као Bwky (Bökeny). Указом угарског краља Лајоша II, село и његова околина предати су Ференцу Шуљоку и његовој браћи 1508. У наредној деценији, тачније 1521. године, име насеља забележено је на списку места у којима је убиран пореза у Краљевини Угарској.

Током политичке нестабилности која је уследила након Мохачке битке 29. августа 1526. село се кратко налазио под управом самопроглашеног цара Јована Ненада. До 1540. године Букин је под јурисдикцијм краља Јаноша Запоље. Од пролећа 1543. Османлије Букин укључују су у састав Бачке нахије Сегединског санџака. За време османског периода село је било претежно насељено српским становништвом. Постојање насеља потврђују турски извори.

По доласку Аустријанаца у некадашње Јужне крајеве Угарске, затекли су многа насеља запуштена, док је њихова околина током ратних година била обрасла растињем и шикаром. Године 1717. село Букин је укључено у новоформирану Бодрошку жупанију. Током 1731. године обновљена је парохија римокатоличке цркве у селу. Године 1750. дошло је до велике поплаве Дунава која је уништила село. Ново насеље измештено је 1,5 километар северније. Исте 1750. године у Букин почели су се досељавати Немци. Из пописа 1752. године сазнајемо да је у насељу живело 200 немачких и 20 српских породица. Нова разорна поплава погодила је село 1812. године. Становници су поново били принуђени да преселе насеље. Поплава је дала подстицај урбанизацији села. Dunabökény (мађарски назив за Букин) тада добија своју библиотеку, пошту, амбуланту и школу. Исте године подигнута је римокатоличка црква Светог Јована Крститеља.

Букин је од пољопривредног насеља полако прерастао у озбиљан занатски центар. Одлуком среских власти 1912. године Букин постаје самостална општина.

Насеље је наставило се да развија у међуратном периоду у оквиру нове државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Краљевине Југославије. Од 1919. до 1941. припадао је Паланачком срезу са средиштем у Паланци. Мештани села у овом периоду често се помињу као излагачи на сајамским манифестацијама у Паланци и широм земље.

Никола Миливојевић

Настави са читањем

Друштво

Распоред сахрана за уторак, 18. фебруар

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Ово је распоред сахрана које ће се обавити у уторак, 18. фебруар на гробљима у нашој општини која су ингеренцијом ЈКП „Комуналпројект“.


Градско гробље у Бачкој Паланци

12.00 – Ковачевић Ана (1935)

Католичко гробље у Бачкој Паланци

12.00 – Гајић Јован (1940)

Гробље у Гајдобри

12.00 – Радуловић Десанка (1938)

Настави са читањем

Друштво

Обележен Свети Трифун у Нештину

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Удружење воћара, винара и виноградара "Нештин"

Празник посвећен заштитнику воћара, винара и виноградара, Свети Трифун, обележен је у петак, 14. фебруара у Нештину.


Том приликом је нештински парох Јеремија Дегенек прочитао молитву свецу, орезао чокот винове лозе у винограду и прелио га вином како би род ове године био што бољи.

-После паузе од две године поново смо се окупили да се поклонимо нашем свецу заштитнику. Ове године је присутан био мањи број него ранијих година, али било је пуно лепше. Било нас је стотинак, што чланова нашег удружења што гостију. Након Свете литургије у нештинском храму Светих Козме и Дамјана, уследио је црквени обред у самом винограду, а потом и традиционални виноградарски доручак, рекао је за „Недељне новине“ Јован Шкрбић из Удружења воћара, винара и виноградара „Нештин“.

Ово Удружење, додаје Шкрбић, постоји од 2002. године и тренутно окупља преко 40 чланова.

На сам помен имена Нештин, прва асоцијација су добро вино и ракија. Многи житељи наше општине на сремској обали Дунава имају викендице са виноградима и воћњацима, који сваке године доносе род грожђа, шљива, кајсија, крушака и другог воћа. Свети Трифун се у Нештину обележавао од средине 90-тих година прошлог века по виноградима, а од 2002. године прославља се под патронатом Удружења винара, воћара и виноградара „Нештин“, док се овај празник 2023. и 2024. године обележавао скромно по домаћинствима.

Великомученик Свети Трифун је током свог земаљског живота проповедао Христову веру, био чудотворац и исцелитељ и пострадао је када није желео да се одрекне Исуса Христа и хришћанске вере.

Након освећења винограда, организован је свечани ручак за госте.

Д. З.

Настави са читањем

Najčitanije