Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је јуче резолуцију о Сребреници којом се 11. јул проглашава Међународним даном промишљања и сећања на „геноцид“ у Сребреници 1995. и који би требало да се обележава сваке године.

У тексту, се без резерве осуђује свако порицање, како се наводи, геноцида у Сребреници као историјског догађаја и позивају државе чланице да чувају утврђене чињенице, укључујући и кроз своје образовне системе, развијањем одговарајућих програма, такође у знак сећања, у циљу спречавања порицања и погрешног тумачења и појаве геноцида у будућности.

Без резерве се осуђују и дела која величају особе пред међународним судовима осуђене за ратне злочине, злочине против човечности и геноцид, укључујући и оне одговорне за геноцид у Сребреници.

Истиче се важност окончања процеса проналажења и идентификације преосталих жртава геноцида у Сребреници и обезбеђивања достојанствене сахране за њих и позива на наставак процесуирања починилаца геноцида у Сребреници који тек треба да се суоче са правдом.

У резолуцији се позивају све државе да се у потпуности придржавају својих обавеза према Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида, како је примењиво, и међународног обичајног права о спречавању и кажњавању геноцида, уз дужно поштовање релевантних одлука Међународног суда правде.

Истовремено, у тексту се захтева од генералног секретара да успостави програм информисања под називом „Геноцид у Сребреници и Уједињене нације“, започињући активности на припремама за обележавање 30. годишњице, 2025. године, и даље тражи од генералног секретара да на ову резолуцију скрене пажњу свих држава чланица, организација из система УН и организација цивилног друштва ради одговарајућег поштовања;

Позивају се све државе чланице, организације система Уједињених нација, друге међународне и регионалне организације и цивилно друштво, укључујући невладине организације, академске институције и друге релевантне заинтересоване стране да обележавају Међународни дан, укључујући посебне комеморације и активности у знак сећања и у част жртвама геноцида 1995. године у Сребреници, као и одговарајућу едукацију и активности подизања свести јавности.

Како се наводи, Генерална скупштина је донела резолуцију вођена Повељом Уједињених нација, Универзалном декларацијом о људским правима и Конвенцијом о спречавању и кажњавању злочина геноцида и позивајући се на резолуцију Савета безбедности 819 од 16. априла 1993. којом се Сребреница проглашава безбедном зоном, резолуцију 827 од 25. маја 1993. о оснивању Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (МКСЈ), и резолуцију 1966 од 22. децембра 2010. о успостављању Међународног резидуалног механизма за кривичне судове.

Документ је донет уз подсећање на све пресуде МКСЈ-а, а посебно на осам које садрже пресуде за злочин геноцида над босанским Муслиманима почињен у Сребреници 1995, пре свега на пресуду Жалбеног већа МКСЈ од 19. априла 2004. (Тужилац против Крстића), пресуду Жалбеног већа Механизма од 8. јуна 2021. (Тужилац против Младића), пресуду Жалбеног већа Механизма од 20. марта 2019. (Тужилац против Караџића), као и пресуду Међународног суда правде (ИЦЈ) од 26. фебруара 2007. којом је пресуђено да дела почињена у Сребреници представљају дела геноцида.

У тексту се наводи и снажно противљење некажњивости за геноцид, злочине против човечности, ратне злочине, или друга кршења међународног хуманитарног права и међународног закона о људским правима и наглашава у овом контексту одговорност држава да окончају некажњивост.

„У том циљу, потребно је да темељно истражују и кривично гоне, у складу са својим релевантним међународним правним обавезама и својим домаћим правом, лица одговорна за таква дела, како би се избегло њихово понављање и како би се дошло до одрживог мира, правде, истине и помирења, за које је учешће жртава и преживелих, као и чланова њихових породица“, наводи се у тексту.

У тексту резолуције се поздравља напредак који су међународни судови постигли последњих година у борби против некажњивости и у обезбеђивању одговорности за геноцид, злочине против човечности, ратне злочине и друге тешке злочине путем међународног правосудног система, препознајући у том погледу посебан допринос МКСЈ и наглашавајући важност да међународна заједница буде спремна да предузме колективну акцију кроз Савет безбедности, у складу са Повељом, и од случаја до случаја да даље обезбеди одговарање за геноцид и спречавање геноцида.

Понавља се да је према међународном праву, кривична одговорност за злочин геноцида индивидуализована и да се не може приписати ниједној етничкој, верској или другој групи или заједници у целини.

Такође, документ се усваја узимајући у обзир улогу специјалних саветника генералног секретара за превенцију геноцида и одговорност за заштиту и напомињући важност редовних брифинга о кршењима људских права и међународног хуманитарног права као и о говору мржње и подстицању раног подизања свести о потенцијалном геноциду.

Наводи се и да кривично гоњење особа одговорних за геноцид и друге међународне злочине у националним правосудним системима, укључујући Суд Босне и Херцеговине и МКСЈ као и Механизам, остаје централно место у процесу националног помирења и изградње поверења као и за обнову и одржавање мира у Босни и Херцеговини, и даље препознајући да је снажна регионална сарадња између националних тужилаштава од суштинског значаја за неговање мира, правде, истине и помирења међу земљама у региону.

Наводи се и непоколебљива преданост одржавању стабилности и јачању јединства у различитостима у Босни и Херцеговини и истиче да ће 2025. године бити обележена 30. годишњица геноцида у Сребреници у којем је изгубљено најмање 8.372 живота, хиљаде људи је расељено, а породице и заједнице разорене.

Резолуција је усвојена са 84 гласа за, 19 против и 68 уздржаних.

Против резолуције гласале су Русија, Мађарска, Белорусија, Кина, Коморос, Антигва, Сирија, Куба, Конго, Јужна Кореја Доминика, Еритреја, Есватини, Гренада, Мали, Науру, Никарагва, Сао Томе и Принципе и Србија.

Међу уздржаним земљама биле су, између осталих Грчка, Кипар, Казахстан, Малдиви, Мексико, УАЕ, Вијетнам и многе друге.

Извор: Политика