Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.

„Београд четири“ – Синиша Ковачевић

Београд четири је наставак саге о Београду и његовим житељима.Он прати судбине јунака које смо сретали у претходним романима у најтамнијем периоду немачке окупације али и послератну еуфорију стварања новог,не само политичког него и емоционалног и мисаоног система,новог говора,новог понашања и обичаја,нових становника,уводећи у причу и нове житеље,не само дедињских вила и отетих станова,него и савамалских и дорћолских уџерица.

Неки од старијих житеља престонице ће одустати од живота,неким младим рат ће помоћи у томе,неки ће своје комунистичко одушевљење заменити боравком на Јадрану. Кажу да је Голи оток био пун Црногораца, Далматинаца и Београђана. (knjizare-vulkan.rs)

„Платинаста прашина“ – Татјана де Роне

„Феноменалан роман који оставља без даха.“ – Le Parisien

Полин је млада собарица која ради у легендарном хотелу Мејпс у Рину у Невади. Једног дана се од ње тражи да замени колегиницу и очисти апартман 614, али иако јој је речено да је празан, пред њом се појављује ошамућена, поспана жена. Њих две започињу непосредан разговор, и Полин убрзо постаје повереница гошће апартмана. Тек када изађе из њега и поднесе унакрсно испитивање управнице хотела и својих колега, она сазнаје да је крхка госпођа Милер заправо Мерилин Монро чији се боравак у Рину поклапа са распадом њеног брака са Артуром Милером и снимањем њеног последњег филма Неприлагођени. Међу њима ће се родити неочекивана присност која ће вам сломити срце.

Ово је искрен, задивљујући роман и прича о световима који се обично не преклапају. Сведочанство трајне моћи женског пријатељства истовремено је интиман портрет Мерилин Монро и оне њене мало познате стране.

„Требало је храбрости за хватање укоштац с митом о Мерилинки. Татјану де Роне није занимала легенда о њој, посута штрасом и шљокицама, већ напротив жена од крви и меса. Она је крхка и уморна. Да све буде интригантније, главна јунакиња није она већ Полин, њена собарица.“ – Le Figaro

„Ода пријатељству, животу и нади у тешко остварљиве снове који се обистињују.“ – babelio.com

„Де Роне је у овом питком роману осликала кулисе последњег филма Мерилин Монро и портрет узајамне женске подршке, каткад болне, у којој су се спојиле животне путање два крхка бића.“ – Le Point (laguna.rs)

„Мартин удио“ – Сања Савић Милосављевић

Награда Београдски победник
Награда Исидора Секулић

У роману Сање Савић Милосављевић – прозаисткиње, песникиње и сценаристкиње – има хумора и духовности, шарма и присности, очуђења и апсурда. Међутим, ово нису једини аргументи за хипотезу да је Београдски победник отишао у руке књижевнице која о српској прози брине на најбољи могући начин. Исповестима жртава рата Сања управља руком сигурног драматурга, стално усредсређеног на то да све што читаоцу жели да дочара мора једнако јасно да каже и прикаже. – Владислава Гордић Петковић

У најређим случајевима добар реалистички роман ће се, не самом темом већ начином њене обраде, приближити трауматском језгру колективног искуства. Судбине јунака Мартиног удјела преокренуо је грађански рат; трагајући за одговорима и разлозима, нико од њих се неће окренути другима, туђем свету или непријатељима, већ ће главног кривца потражити у себи, у сопственом кукавичлуку и компромисима. На тај начин њихово сведочење о прећуткивању и брисању Јасеновца из сећања преобраћа се у страшно и аутентично суочавање са деценијама однарођавања. – Весна Тријић

Исписујући приповест о обичној жени „из народа“, ауторка је успела да обликује лик нове, савремене Петрије и тако дотакне неуралгичне тачке наше културе. Причом о животу Срба у Книнској крајини Савић Милосављевић дала је уметнички промишљен поглед на ратна дешавања и патње овог народа. Укрштањем три приповедна тока и стварањем ситуације, не више романа у роману већ стрипа у роману, Сања Савић Милосављевић успела је да стави у први план тему уметности, стваралаштва, стрип-естетике у писању и у животу, и покаже начин на који уметност може партиципирати у стварном животу, настајати из њега али га и изнова стварати и осмишљавати. – Наташа Анђелковић (laguna.rs)

У четвртак, 5. фебруара пригодним програмом обележен је Дан библиотеке. Свечаности су, поред библиотекара, присуствовали културни радници као и представници локалне и покрајинске власти.

Директор Народне библиотеке „Вељко Петровић“, Миладин Зорић присутнима је представио каталог о бачкопаланачкој библиотеци у ком се налази историјат библиотеке, дешавања, манифестације, књижевне вечери одржане током 2025. године као и активности набавно-обрадног и завичајног одељења, као и свих огранака у селима општине Бачка Паланка.

Поезију Вељка Петровића рецитовала је глумица Драгана Боснић, а културни програм су употпунили и чланови Клуба класичне гитаре „Акорд“ на челу са Марком Шалићем.

-Данас прослављамо 142 године од рођења Вељка Петровића. Библиотекарство у Бачкој Паланци почело је 1869. године оснивањем Српске читаонице. То је изузетно дуг пут, прошли смо кроз различите историјске периоде. Од 250 чланова 1880. године, преко турбулентних периода током Првог и Другог светског рата, од 1978. године библиотека се налази у истој згради, има четири одељења и 13 огранака. Овим каталогом хтели смо да објединимо и представимо шта смо то радили прошле године, изјавио је Миладин Зорић.

Он додаје да је током прошле године у НБ „Вељко Петровић“ било организовано 94 догађаја, од чега 24 представљања писаца, 11 представљања писаца за децу, четири концерта, три позоришне представе, а ту су и јубилеји и бројни други догађаји.

Библиотекарство у Бачкој Паланци зачело се још давне 1869. године. У том периоду појављују се друштва која набављају књиге и дају их на читање својим члановима. Ускоро се оснива Српска читаоница с циљем друштвеног, братског и пријатељског међусобног споразумевања и пријатне забаве која ће се у читању књига и новина, материјално потпомагати и одгајати. Библиотека је тако постала место где су се одржавале беседе, предавања, вечери посвећене личностима и догађајима.

У овом богатом делокругу рада оснивачи и чланови Српске читаонице нису пропуштали ниједну прилику да манифестују свој патриотизам и увек су делили судбину свог народа. За време српско-турског рата 1876. године Читаоница у Бачкој Паланци је преко својих чланова прикупљала прилоге по српским домовима за слабо опремљену српску војску, а велики број омладинаца отишао је у Србију да помогне ослободилачкој борби. Уједно стално се обогаћивао књижевни фонд и чланство. До 1938. године Српска читаоница је имала 109 чланова, а до Другог светског рата око 250.

Трагична је била судбина књижевног фонда у периоду 1941-1945 године. Део књига је спаљен од стране окупатора, а око 5000 књига се налазило у неадекватним просторијама. Након ослобођења Народна библиотека „Вељко Петровић“ је неколико пута мењала локацију. Упоредо са решавањем проблема смештаја, библиотека је успешно пратила све савремене трендове у библиотекарству, развијајући своју делатност на целој територији бачкопаланачке општине.

Примењују се све форме рада са читаоцима у циљу популарисања књиге и њеног коришћења и окупљања што већег броја читалаца. Данас је Народна библиотека „Вељко Петровић“ веома значајна културна институција у јужнобачком округу. Библиотека има 13 огранака у околним селима: Челарево, Деспотово, Пивнице, Силбаш, Параге, Младеново, Карађорђево, Обровац, Товаришево, Гајдобра, Нова Гајдобра, Нештин и Визић.

Д. Ј. Бујак

Читати у свакој прилици, приближити књигу и писану реч деци и младима, подстицати код њих радозналост, навику читања и лепотом их оплемењивати најважнији је задатак сваког библиотекара. Зато се сваки долазак деце у библиотеку користи како би се прочитала нова прича, бајка, научила понека песмица, а кроз заједничке креативне активности деца богатила речник, машту и осећања.

Огранак Библиотеке у Обровцу дуги низ година организује читалачке радионице. Оне подразумевају упознавање деце са новим причама и бајкама, разговор о њима, илустровање, драматизацију и друге креативне активности које помажу да се прочитано доживи на различите начине. Гости огранка била су деца из вртића са васпитачицама Маријом Кнежевић и Нином Новаков. Бајку Х. К. Андерсена „Принцеза на зрну грашка“ је малишанима прочитала библиотекарка Душанка Папић, показујући одабране илустрације из књиге. У библиотечком „чаробном ковчегу“ малишани су пронашли принцезину круну, зрно грашка и много „душека“ које је требало обојити и спремити за принцезину постељу. Занимљива прича је подстакла малишане да кроз игру и подељене улоге одглуме догађаје на краљевском двору.

Гости огранка у Товаришеву били су предшколци са васпитачицом Далијом Кнежевић. Тема креативне читалачке радионице у огранку Библиотеке у Товаришеву било је читање и разговор о причи „Један зимски дан“ Елајзе Вилер. Након топлог дочека деце и кратког разговора о зими, уследило је читање приче „Један зимски дан“, уз интерактивно укључивање деце кроз питања и подстицање да описују ликове, догађаје и своја осећања. Након читања, библиотекарка Лидија Шормаз је позвала малишане да учествују у креативној радионици. Од белих салвета правили су снег, пахуље, грудве и Снешка Белића. Како се напољу снег отопио, малишани су се грудвали снегом који су сами направили. Након тога, грудве су полепљене на папир у боји и тако је створене зимска сцена инспирисана прочитаном причом.

Развијање љубави према књизи и читању у најранијим периодима живота деце, подстицање маште и креативног изражавања, развијање фине моторике, сарадња у групи и потреба за лепим представљају циљеве и задатке чијем остварењу треба да стреми свака библиотека.

Д. П.