Скајранер Александар Штајфер иде на Светско првенство у скајранинг
Прати нас на мрежама

Спорт

Скајранер Александар Штајфер иде на Светско првенство у скајранинг

Клик на вести

Објављено

-

Један од спортова издржљивости је скајранинг, као уосталом и све остале атлетске и тркачке дисциплине. Скајранинг је у преводу планинско-трејл трчање, али је дупло захтевнији.


Један од скајранера (небеских или планинских тркача) је и Александар Штајфер из Челарева који нас је ближе упознао са овим, још увек слабо познатим, спортом у Србији.

-Скајранинг се од планинског трчања разликује у томе што стазе иду често непроходним планинским деловима, дакле мимо редовних стаза. Пролази се често технички веома екстремним деловима преко планине и гребена, где је само трчање сведено на минимум. Скајранинг захтева трчање на висинама од 1.000 па до 3.000 метара надморске висине и више, каже Штајфер.

Овај спорт је у Србију дошао пре деценију и зато време је у свету и у нашој земљи доживео велику експанзију. Врло је физички захтеван и потребна је одлична физичка и психичка припрема за бављење скајранингом.

-Ја сам преко 10 година у спорту, почео сам да се бавим атлетиком још у средњој школи када сам трчао кросеве. Након тога сам прешао на средње дистанце, алсфалтне трке од 10 километара, полумаратоне и напослетку маратоне. Када се појавио скајранинг у Србији и основао савез, одмах сам се прикључио такмичењу, јер трчање у природи је много лепше и изазовније него на асфалту, прича Александар Штајфер.

Скајранинг има три дисциплине: вертикал километар је стаза која не сме бити дужа од 5 километара и мора имати најмање 1.000 метара успона.

-Дакле, трчи се најстрмијом страном планине. Друга дисциплина је скај рејс са стазом средње дужине од 20 до 40 километара, а трећа дисциплина је ултра маратон са стазом дугачком преко педесет километара, упознао нас је скајранер из Челарева.

Александар Штајфер наводи да је скајранинг у Србији још у повоју, али и да је све већи број љубитеља овог спорта, јер се људи све више окрећу природи, што је у сваком случају позитивно.

Припреме пред скајранинг трку су веома напорне и гфизички и психички захтевне.

-Пре свега, припреме захтевају јак ментални склоп, што ми је и најјачи адут, а потом и бројне тренинге како у равници поред Дунава тако и на Фрушкој гори где се спремам за брдске сегменте. Уз то су обавезни тренинзи снаге и вожња друмског бицикла, што је по мени и најбољи вид тренинга. То ми много помаже код вертикал трка, прича наш саговорник.

У досадашњој каријери је Штајфер један од највећих успеха остварио у репрезентативном дресу на међународној трци у Грчкој.

-На трци Загори скај рејс у Грчкој сам у веома јакој конкуренцији заузео четврто место. У више наврата сам српску скајранинг сезону завршавао међу пет најбољих, а 2021. године сам био вицешампион Србије. Те године сам освојио титулу првака на вертикал трци на Ртњу. Иза себе имам бројна постоља са вертикал трка, а у пар наврата и са скај рејса и ултра маратона на Тари и Старој планини, прича наш саговорник.

Велики успех је Штајфер остварио када се кроз квалификационе трке прошле године изборио за наступ на Европском првенству у вертикал тркама у Црној Гори.

-Ове године сам на Румији заузео треће место на вертикал трци и тиме изборио статус репрезентативца Србије за ову годину и обезбедио учешће на Светском првенству које се од 5. до 8. септембра одржава у Шпанији, наводи Штајфер.

Када је реч о скајранинг репрезентацији Србије, Штајфер је открио каква је атмосфера у националном тиму и очекивања на Светском првенству.

-У репрезентацији Србије влада одлична атмосфера, тимски радимо и нападамо што бољи екипни пласман, јер је индивидуално заиста тешко борити се са најбржим људима света у трчању по планинама. У скајранингу пре свега доминирају Французи, Шпанци, Италијани који имају Алпе, Пиринеје, док су лично у мом случају планине удаљене по 400 километара и више. Ту је и велика љубав према овом спорту, а при томе се пуно улаже средстава у западним земљама. Зато они одскачу од нас јер је држава препознала и подржала улагање у овај спорт, док је код нас све то на бази хобија. Међутим, истакао бих да је скајранинг направио добар помак на овим просторима, закључује разговор Александар Штајфер, скајранер из Челарева.

Скајранинг је доста скуп спорт и без улагања и спонзорстава се не може почињати у озбиљно бављење овим спортом. Штајфер је финансијски подржан од стране Скајранинг савеза Србије, али и од челаревске пиваре „Карлсберг Србија“.

Д. З.

Остави коментар

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Спорт

Кошаркаш Страхиња Савић, нова нада Херцеговца

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: КК "Херцеговац"

Један од младих и веома талентованих кошаркаша из млађих селекција Херцеговца, свакако је Страхиња Савић, леворуки плеј рођен 2010. године. Савића одликују изузетна прегледност игре, брзина и сигурност вођења тима. На паркету је прави вођа и предводник екипе. Разиграва саиграче и поентира када је то најпотребније. Кошарку тренира од своје шесте године када је то за њега била само дечја игра. Сада кошарка представља део њега самог, начин живота, а кошаркашка лопта му је најбољи друг.


Страхиња Савић игра за млађе селекције Херцеговца, до 15 и до 18 година, у такмичењима Кошаркашког савеза Војводине.

-Ове сезоне освојили смо треће место за узраст до 18 година. Задовољан сам својом и игром својих саиграча. На крају крајева, сви имамо исти циљ, а то је победа, каже овај млади кошаркаш Херцеговца.

Савић каже да као вођа тима на паркету не осећа притисак, него му то представља задовољство. Захвалан је тренерима Недељку Пудару и Вукашину Јелачићу што су му поверили тако одговорну позицију и улогу у тиму.

-Улога тренера је од пресудног значаја за развој младих играча. Могу само да кажем да без помоћи и савета Недељка Пудара и Вукашина Јелачића не бих успео. Они су увек ту за мене да ми пруже подршку и дају савет како да се понашам на терену и ван њега.

Сањаш ли о дебију за први тим Херцеговца?

-Наравно, волео бих да заиграм у сениорској екипи, посебно пред нашим навијачима у Гајдобри који су нам увек шести играч. То је моја жеља још од малих ногу.

Колико је важна твоја улога у тиму?

-Од мене као плеја тражи се да поентирам и асистирам. Задаци које добијам од тренера нису лаки, али то је за мене изазов да будем још бољи. Плејмејкер покреће свој тим енергијом, поенима, асистенцијама…

Планови Страхиње Савића искључиво су везани за „Херцеговац“, посебно сада када се клуб пласирао у КЛС.

-Моја тренутна жеља је да заиграм за први тим Херцеговца, да освојимо титулу у КЛС, а после ћемо видети, каже овај млади и суперталентовани кошаркаш Херцеговца из Гајдобре.

КК „Херцеговац“ има у Страхињи Савићу светлу будућност, поузданог диригента и будућег плеја из своје базе. О њему ће се сигурно у наредним годинама тек причати.

Д. З.

Настави са читањем

Спорт

Фудбалери Херцеговца трећи у Равном Селу

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: ШФ "Херцеговац" Гајдобра

У недељу, 18. маја одигран је 5. Међународни дечји турнир у Равном Селу на коме су треће место освојили фудбалери Херцеговца 2014. годиште.


Екипа Херцеговца, предвођена тренером Владимиром Хрњезом, играла је у групи Ц са Војводином из Новог Сада, Кулпином и Хајдуком из Куле.

Екипа из Гајдобре доживела је минималан пораз у првом мечу од А селекције Војводине са 0:1. Потом је савладан „Хајдук“ из Куле са убедљивих 4:0, да би уследио други неуспех Херцеговца од Кулпина са 0:1.

Ипак, Гајдобрани су прошли у четвртфинале где су бољим извођењем једанаестераца са 3:2 били успешнији од Јединства из Руменке.

„Херцеговац“ је у полуфиналу турнира изгубио од екипе „Вошини клинци“ из Новог Сада са 0:2. У мечу за треће место екипа тренера Владимира Хрњеза забележила је убедљиву победу над ЦФК-ом из Врбаса са 5:0 и освојила пехар.

За најпоузданијег голмана у 2014. годишту проглашен је Благоје Ћирић, чувар мреже Херцеговца.

Треће место у Равном Селу освојили су: Далибор Грбић, Петар Токмановић, Белмин Рондић, Благоје Ћирић, Лука Перишић, Вукашин Миланов, Никола Косић, Слобо Бајин и Урош Војичић.

Д. З.

Настави са читањем

Спорт

Деформитети код деце све израженији

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Спортски клуб "Корект"

Трагом податка до ког смо дошли да су деформитети код деце израженији него раније, интересовали смо се за рад Спортског клуба “Корект“ који се бави корективном гимнастиком и исправљањем функционалних деформитета код малишана.


Клуб је основао Бранислав Шобот 2001. године и ради дуже од две деценије, што довољно говори о успешности рада са децом и поверењу родитеља.

Тренутно у клубу тренира 40-ак деце подељенe у две узрасне групе. Млађу групу чине малишани од 4,5 до 7 година, а старију групу деца од 7 до 12 година. Тренинзи се одржавају у ОШ „Херој Пинки“ понедељком, средом и петком од 18 часова, а са децом ради професор физичког васпитања Момир Јованов.

-На тренинзима радимо вежбе за правилан раст и развој деце, затим превентивно радимо на очувању постуралног статуса, корекцији функционалних деформитета, а кроз игру развијамо толеранцију, подижемо самопоуздање, развијамо тимски рад и такмичарски дух. Наш циљ је да сва деца буду здрава, срећна и спремна на све изазове који их очекују у одрастању, навео је тренер Момир Јованов.

На питање који се деформитети јављају код деце, наш саговорник одговара:

-То зависи од узраста деце. Код млађе, предшколске деце то су углавном равна стопала, вагус или „икс“ ноге, варус односно „О“ ноге, гојазност, а најчешће је нарушена постура тела услед слабих леђних и трбушних мишића услед лоших навика, односно седење уз телевизоре, рачунаре и тако даље. Код старије деце то је кифоза кичме која настаје углавном услед наглог раста и неправилног седења, затим спуштено раме које настаје због асиметричног раста и развоја мишића, као и ношења ташне на истом рамену и неправилног седења, а ређе срећемо сколиозу. Морам нагласити да ми радимо само са функционалним деформитетима, односно деформитетима мишића, а најчешће превентивно корективне вежбе и игре, као и вежбе за акомодацију, координацију, агилност… То је база за све остале спортове и активности.

Шта су узроци деформитета код деце?

-Знамо сви у каквом “модерном“ времену живимо, тако да је хипокинезија – недостатак кретања, најчешћи узрок томе. Зато је и зову “болест модерног доба“. Поред тога, до деформитета може доћи услед неке болести, гојазности, траума…

Које вежбе су најбоље за исправљање деформитета?

-Зависи од врсте и степена деформитета, узраста и моторичких способности детета. Најбоље су пажљиво одабране, дозиране и правилно извођене вежбе.

Велики проблем код деце представља гојазност, јер је све више гојазних малишана управо због недостатка кретања и дуготрајног седења пред телевизорима, рачунарима, мобилним телефонима. Јованов је мишљења да су родитељи све свеснији колико је гојазност лоша за њихову децу, како физички тако и психички. Они се, за разлику од ранијих година, све више труде да то предупреде и то је једна од добробити друштвених мрежа на којима се промовише здрав живот и значај бављења спортом или рекреацијом.

Да ли су деформитети израженији сада у односу на раније периоде?

-То је тешко питање. Раније се то више крило и мање се обраћала пажња на неке неправилности у физичком развоју или изгледу, посебно у раном детињству. Сада се много више придаје важност физичком изгледу него раније, а и родитељима су све информације везане за развој деце доступне на интернету.

Ваша порука првенствено родитељима деце, а онда и самој деци?

-Шта да им кажем, а да већ не знају сами и да им нисмо раније рекли? Физичка активност изузетно је важна за све, а посебно за децу у предшколском и школском добу и то не само због физичког развоја већ и правилног развоја и рада нервног, кардиоваскуларног и дигестивног система. За млађе узрасте је битно да се баве базичним спортовима, односно спортовима са добрим трансфером где се подједнако развијају сви аспекти телесног развоја, што ће им касније много помоћи у даљем бављењу било којим спортом.

Д. З.

Настави са читањем

Najčitanije