Култура
Рок група „Кочије“ из Челарева у полуфиналу Зајечарске гитаријаде
Челаревска рок група „Кочије“, 30. августа свираће у полуфиналу 57. Зајечарске гитаријаде. Тим поводом састали смо се са момцима из групе и у опуштеној атмосфери „претресли“ њихова очекивања и планове.
„Очекујемо добар пласман, јер смо учествовали и прошле године. Представићемо публици и жирију две ауторске песме. Бендови који се такмиче не свирају у ревијалном делу, тако да не очекујемо нешто много публике, али то нам не смета, ми свирамо исто и кад је пред нама један човек и када је сто људи“, каже Јован Даљевић, главни вокал, бубњар и аутор песама у чијем студију настаје цела рок магија.
Свирају од детињства, били су у различитим групама, а идеја да се окупе у „Кочијама“ јавила се 2021. године. Албум „Снови, љубав и страст“ издали су у мају, на њему је десет ауторских песама у трајању од 40 минута.
„Свирамо рокенрол, мада ми више волимо да кажемо тешки рок. То је оно што нас покреће, иако је теже наћи места за свирку када је у питању оваква музика, каже Димитрије Маријановић, пратећи вокал на електричној гитари. „Представили смо се ове године на Мото скупу публици у Челареву. Реакције су биле добро, мада ми се чини да још увек нису сви упознати са оним што радимо, каже и додаје да су им породице највећа подршка.
У плану им је да крајем године избаце сингл „Одлазе сенке“ са другог албума који је у припреми. Оно што би овим момцима највише значило је да почну са свиркама, да се представе публици и пре свега нађу спонзоре који би им помогли да албум добије своје ЦД издање.
„Срећа је што умемо доста тога, заправо готово све сами, од писања песама, компоновања, продуцирања, али да бисмо имали ЦД за то нам требају спонзори. За сад нисмо куцали на ничија врата, а нико нам се сам није понудио, мораћемо да видимо како да то решимо, каже Марко Познић, басиста, верујући да ће све на крају бити баш онако како треба да буде.
Оптимисти су, верују у своју музику и задовољно стоје иза онога што раде тако да очекују да ће она свакако наћи свој пут до публике.
Ј.К.
Балетски студио Royal Dance центар, у сарадњи са Општином Бачка Паланка, организује хуманитарну балетску представу „На крилима снова“, која ће се играти у понедељак, 13. јануара у сали Градског биоскопа у 12.00 часова и у 19.00 часова.
Улаз на представу је добровољни прилог, биће кутије испред улаза и сав приход иде за лечење корисника Буди хуман фондације и то за:
- Тару Јованов (2024),
- Душицу Папић (2017),
- Милану Матковић (2002),
- Исидору Вучковић (1998),
- Александра Адамовића(1992)
Техничка подршка: Установа културни центар Бачка Паланка
Организатори позивају све пријатеље и љубитеље сценске уметности да уживају у дечијој чаролији.
Редакција
У недељу, 12. јануара у Градском биоскопу у Бачкој Паланци, биће одиграна позоришна представа за децу „Деда Мраз и изгубљени ковчег“.
Представа је у продукцији драмског студија „Арс либери“, а редитељ је Ненад Еречковић. Играју: Доротеа Јосић, Теодора Шобот, Гордана Холок, Огњен Рајинац, Ненад Еречковић и Андрија Мајерски.
Представа почиње у 18.00 часова, а улаз је слободан.
Редакција
У опуштеној и пријатној атмосфери кафеа „Piaf“ у Бачкој Паланци, у недељу, 5. јануара одржана је промоција књиге Јоване Кешански, „А ја насмејана жена“.
То вече било је баш онакво каква је и Јованина књига, препуно емоција, а празнични дух само је додатно оплеменио све присутне. У улози модератора на промоцији нашла се ауторкина дугогодишња пријатељица, Радислава Бенић, а њих две савршено су представиле све оне важне животне моменте кроз које је новинарка и списатељица Јована Кешански прошла и својим књижевним умећем пренела у књизи „А ја насмејана жена“.
Књига је објављена у октобру 2024. године, а прву промоцију, игром случаја, Јована је одржала у родном Челареву. Како нам је рекла ауторка, тематика нове књиге слична је као и у првој њеној књизи, те би дело „А ја насмејана жена“ представила уствари као наставак „109 плетеница“.
-Онај ко се одушевио са плетеницама и коме су оне пријале, исту реакцију има и за нову књигу. Мени је била идеја да записујем како се осећам одређеног дана. На крају, када сам требала све то да сређујем за књигу, одлучила сам да то буде у виду дневничких записа зато што људи мисле да морају да буду континуирано срећни или пак тужни. Кроз те моје приче сам приказала да, на пример, 15. јануара можеш да будеш и тужан и очајан и да мислиш да је крај, а онда 17. јануара пожелиш да пркосиш свему, путујеш у Њујорк и брига те за све. У књизи нигде не наводим шта сам заправо желела да постигнем, али се надам да ће читаоци схватити управо ту суштину коју сам хтела да прикажем – ако им је данас лоше, да за неколико дана те емоције могу да буду потпуно супротне, рекла је Јована Кешански за „Недељне новине“.
Да ли због чињенице што су дугогодишње пријатељице или зато што су, како је и сама ауторка рекла, потпуно другачије као особе, Јована и Рада промоцију су учиниле врло опуштеном па и док се причало о оним тешким животним тренуцима. Није свако у публици прошао кроз исто оно што и сама ауторка, али се по реакцијама чинило да су се сви препознали у емоцијама о којима је причала, поготово када је на питање шта сматра за један од већих успеха у животу, Јована рекла да је успех то што је за неке ствари у животу научила да каже „Не“.
Отворено се причало о анксиозности, одласку код психотерапеута и психијатра, што је кроз Јованине текстове увек представљано као важна тема. Њене обе књиге, блогови, јавни наступи, увек носе поруку да, шта год да се у човеку дешава, није сам, и да позив у помоћ уствари представља љубав човека према самом себи.
Јована каже како су читаоци претежно мислили да је наслов „А ја насмејана жена“ настао због тога што је она, упркос свим животним недаћама, остала насмејана, међутим, како додаје, то није била идеја. Инспирацију за наслов добила је читајући поезију Силвије Плат, америчке књижевнице која у песми „Женски Лазар“ у једној строфи каже „А ја насмејана жена. Мени је тек тридесета. И као мачка могу девет пута да мрем.“
Д. Ј. Бујак
