Прати нас на мрежама

Култура

Родно место као инспирација

Клик на вести

Објављено

-

Фото: Недељне новине

Промоција књиге Мирјане Мандић Дрљаче, „Планкенбуршка сага“ одржана је у среду, 17. септембра, у Музеју града у Бачкој Паланци. У препуној галерији, Мирјана, иначе родом из Бачке Паланке, публици је представила своју другу књигу по реду, а у питању је роман о Бачкој Паланци који је на лирски и читљив начин испричао локалне историјске догађаје.


Промоцијом је модерирао Предраг Ж. Вајагић, бачкопаланачки писац и публициста, а Мирјана нам је открила како је дошла на идеју да напише књигу о Паланци.

-Књижевност је моја прва љубав била и остала и то је неки мој баланс између пословног и приватног живота, моје задовољство. Пратила сам рад једног мог, нажалост, већ покојног рођака, Леонарда Немета, који се бавио хронологијом Паланке и уопште Јужнобачког округа. Пратећи његов рад помислила сам да је штета што таква историјска дела узима у руке само неко кога експлицитно интересује та тематика, а таквих је, нарочито међу младима, мало. Са друге стране, ту су они којима таква дела требају за неки рад, дипломски или било који други стручни рад. Касније та дела остану у запећку, а толико труда, истраживачког рада, новца, времена, све је уложено у то. Тако сам дошла на идеју да направим неку причу која би била питка за неку ширу публику, а која би садржала све те информације у позадини. Пажљив читалац када чита књигу, приметиће хронолошке догађаје, историјске чињенице, кад је шта грађено, ко је и кад градио, сазнаће о људима који су живели у Паланци, а неко кога то експлицитно не интересује, пратиће радњу романа и можда ће му нешто остати у подсвести, изјавила је ауторка Мирјана Мандић Дрљача.

Кроз живописни, архаични и стилски богат језик, ауторка приповеда о људима, местима, неправдама, селидбама, епидемијама, ратовима и свакодневици која обликује судбину народа. Почиње од митског погледа на Дунав као божанско биће, па нас води кроз историјска раздобља – од Рима, преко Османлија, до модерног доба – све док читалац не осети да му пред очима не пролази само једно место, већ цео један народ у времену. „Планкенбуршка сага“ је спој епске ширине и документарне прецизности, са аутентичним локалним изразима, живим сликама пејзажа, ритуала и легенди које не бледе.

Прва Мирјанина књига зове се Сужњи у предворјима смрти, објављена је пре четири године, а бавила се сасвим другачијом тематиком.

-Три године сам радила на одељењу палијативне неге и рад са тим пацијентима ми је био инспирација, па је прва књига посвећена управо њима. „Планкенбрушка сага“ прелеће период митологије, Дунав је представљен као митско биће, након тога иде римско доба, па Османлије и онда се задржавам на ренесанси Бачке Паланке, а то је друга половина 19. века. Након тога обухватила сам и прву половину 20. века и ту стајем, па ме је већ пар људи питало да ли ће бити наставак. То заиста сада не знам, мени је писање хоби, пре годину дана сам постала бака и то ми је тренутно највећа окупација, а све остало, можда, додала је Мирјана.

Мирјана Мандић Дрљача рођена је у Бачкој Паланци, где је завршила основну и средњу школу. Студије српског језика и књижевности завршила је у Новом Саду, а 1997. се сели у Швајцарску. Како је и сама рекла, Паланци се увек радо враћала, а последњих година све чешће долази у своје родно место.

Д. Ј. Бујак

Остави коментар

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Култура

Међународни дан писмености обележен у Товаришеву

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: НБ "Вељко Петровић"

На Међународни дан писмености, у уторак 08. септембра у Библиотеци у Товаришеву гости су били ученици првог разреда са учитељицом Живкицом Бугарски и асистентом Шећом Коломпар.


Разговарало се о описмењавању и значају писмености у животу сваког човека уз дивну књигу из фонда библиотеке „Све се креће ка пропланку среће“ – Александра Золотић и уживали у писаној речи.

Међународни дан писмености, обележава се широм света 8. септембра. Идеја о обележавању Међународног дана писмености појавила се у септембру 1965. године у Техерану, на Светској конференцији министара образовања на тему искорењивања неписмености. Као дан обележавања изабран је 8. септембар, а УНЕСКО је обележавање почео 1966. године.

Извор: НБ „Вељко Петровић“

Настави са читањем

Култура

Радионица у оквиру припрема за Сајам дечјег предузетништва

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

У Музеју града данас је одржана радионица на којој су учесници припремали материјале за предстојећу манифестацију Сајам дечјег предузетништва.


Сајам ће бити реализован у сарадњи Културног центра, Средње стручне школе „Др Радивој Увалић“ и Основне школе „Свети Сава“ из Бачке Паланке, са циљем да се код деце и младих подстакну креативност, предузимљивост, тимски рад и развијање предузетничких вештина.

Посебан значај манифестацији даје њен хуманитарни карактер. Производи и материјали које буду припремили учесници биће представљени на сајму, а цела акција имаће за циљ да повеже дечју креативност и предузетнички дух са хуманошћу и солидарношћу.

Данашња радионица била је прва у низу активности које ће бити реализоване у наредном периоду. Планирано је одржавање укупно десет радионица, током којих ће учесници осмишљавати и израђивати производе који ће бити представљени на Сајму дечјег предузетништва.

Кроз овакве активности деца добијају прилику да своје идеје претворе у конкретне производе, науче нешто ново и истовремено покажу да предузетништво може имати и важну друштвену и хуманитарну улогу.

Очекује се да ће Сајам дечјег предузетништва окупити ученике, наставнике, родитеље и грађане и пружити прилику младим учесницима да представе резултате свог рада, креативности и заједничког ангажовања.

Извор: КЦ Бачка Паланка

Настави са читањем

Култура

Монографија о колонизацији представљена публици

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Недељне новине

У Музеју града, у уторак 8. септембра уприличена је свечана академија поводом обележавања 80 година од колонизације општине Бачка Паланка у оквиру које је представљена монографија „Колонизација општине Бачка Паланка 1945-1948.“ аутора Предраг М. Вајагића, Милана Мицића и Светозара Бошкова.


Промоцију монографије пратио је пригодан културни програм, а посетиоци су имали прилику да погледају аутентичне фотографије становништва које је пристизало у бачкопаланачку општину као и миграционе карте на којима је приказано кретање становништва током колонизације.

Идеја да се уради научна монографија на ову тему наметнула се чињеницом што је спровођењем колонизације настала општина Бачка Паланка онаква какву је ми данас познајемо. Немци као већински народ нестају из наше општине, а Срби досељавањем становништва из Босне и Херцеговине постају већина. Тиме је ток историјског развоја наше средине усмерен у правцу на коме се и данас налази, пошто ће у деценијама које су уследиле непрекидно трајати досељавање становништва. Ово ће нарочито доћи до изражаја у последњој деценији XX када су током ратова вођених за време распада социјалистичке Југославије многе породице из Босне и Херцеговине и Хрватске пронашле спас и сигурност у нашој општини. Други важан разлог је што је 2025. године обележена осамдесету годишњица од како су прве колонистичке породице стигле у насеља данашње општине Бачка Паланка. Издавањем и представљањем монографије, општина Бачка Паланка је обележила ову важну годишњицу, а књига ће остати да живи као важно сведочанство овог историјског догађаја.

-Реакције јавности на књигу су врло позитивне. Када је књига угледала светлост дана, појавили су се наравно и они који имају нешто да додају, да пошаљу још неку фотографију. Дуго се радила књига, људи су били помало и скептични да ли ће се књига уопште објавити али завршили смо тако да је сад касно за неке корекције. Можда ако се буде правило неко друго издање, онда ће нам нова грађа свакако добро доћи. Позитивне су реакције људи, сви су задовољни јер ипак је у питању једна комплексна монографија у коју је уложено много труда. Водило се рачуна о сваком детаљу и мислим да је Бачка Паланка добила монографију коју заиста и заслужује, изјавио је један од аутора, проф. др Светозар Бошков.

Када су у питању историјски извори који су коришћени, аутори кажу да за део насеља која су обухваћена колонизацијом постоје књиге које су се бавиле овим питањем. То им је била полазна основа за истраживање, међутим за разлику од њихових аутора који су, част изузецима, већином били аматери, ова монографија је писана искључиво на основу архивске грађе. Она се чува у више фондова Архива Југославије, Архива Војводине и Историјског архива града Новог Сада. Посебна занимљивост коју су пронашли у архивској грађи биле су и њима непознате мапе насеља са тачно уцртаним кућама у које су се уселили колонисти, односно мапе атара са уцртаним површинама обрадивог земљишта којима су насељени колонисти.

Мањи део грађе су пронашли у Завичајном одељењу Народне библиотеке „Вељко Патровић“ у Бачкој Паланци, пре свега ради се о неколицини фотографија. Аутори који су тему колонизације у нашој општини обрадили раније оставили су записана сведочанства колониста, њих су аутори искористили за писање монографије, али су их обогатили и проширили новим. Разговарали су са нашим најстаријим суграђанима који су 1945. и 1946. били деца, али се врло добро сећају првих дана и изазова са којима су се сусретали у за њих потпуно новој средини. Колонисти су били већином млади људи, изашли из рата као прекаљени борци, свесни улоге коју су имали у изградњи новог послератног друштва и државе. Изазови са којима су се сусрели у Војводини за њих су били лаки наспрам свега што су преживели током Другог светског рата, у коме је на простору Босне и Херцеговине готово свака српска породица некога изгубила.

Д.Ј. Бујак

Настави са читањем

Najčitanije