Делегација ЕУ у Србији расписала је тендер за пројектовање и изградњу Регионалног центра за управљање отпадом у Новом Саду, што подразумева санитарну депонију, капацитета приближно 1.209.000 метара кубних, као и пројектовање и изградњу две трансфер станице са свим неопходним зградама и опремом у општинама Бачка Паланка и Врбас, пише „Дневник“.

Понуде на тендер подносе се до 5. септембра, а предвиђени рок за изградњу је највише три и по године, од закључивања уговора с одабраним извођачима. Вредност инвестиције је 100 милиона евра, при чему ће ЕУ, како је предвиђено, за изградњу регионалног центра издвојити 60 милиона евра, а Република Србија 40.

Нови Сад већ деценијама нема адекватно решен проблем одлагања отпада, а не би требало заборавити да се садашња несанитарна Градска депонија на Клиси користи за одлагање комуналног отпада од 1963. године и нема употребну дозволу, те таква каква јесте представља опасност по животну средину.

Рециклажно двориште, као један од садржаја у склопу Регионалне депоније, на простору садашње градске у новосадском насељу Клиса званично је отворено у мају. За изградњу тог објекта Град је издвојио око 190 милиона динара, док је Министарство за заштиту животне средине у опрему уложило око 32 милиона. То је иначе прво од три планирана рециклажна дворишта на територији Новог Сада, будући су још предвиђена у Футогу и Петроварадину, с тим да је у току израда пројектно-техничке документације за објекат у Футогу.

Како се из тендерске документације Делегације ЕУ може приметити, у комплексу регионалне депоније предвиђена је, између осталог, радна зона са постројењем за механичко-биолошки третман, укључујући постројења за опоравак материјала, за биолошко сушење, припрему горива од отпада, биогас, те системе за пречишћавање отпадних вода, екстракцију депонијског гаса са свим потребним објектима за безбедан рад. Осим тога планирано је и компостилиште за „зелени отпад“.

Садашња депонија на Клиси наредних година постепено ће бити затварана, те претворена у регионални центар за управљање отпадом, где би, осим Новог Сада, отпад одлагало још седам општина – Темерин, Врбас, Бачка Паланка, Беочин, Жабаљ, Србобран и Бачки Петровац. Све општине требало би да изграде рециклажна двориште, с тим да су у Новом Саду предвиђена три.

Управљање отпадом подразумева да се домаћинствима и привреди омогући примарна селекција, односно да се обезбеде канте или контејнера за „суви“ и „мокри“ отпад. У „суви“ отпад спадају пластика, папир, картон и сличне материје које се могу рециклирати, док „мокри“ чини биоразградиви отпад. Осим тога, биће омогућена и сепарација стакла.

Заједнички регионални центри у Војводини

Заједнички регионални центар за прераду отпада имаће Нови Сад, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Србобран, Темерин, Врбас и Жабаљ, као и Сремска Митровица, Богатић и Шабац. Панчево и Опово чине засебан регион, а Инђија је центар за Пећинце, Руму, Шид, Сремске Карловце и Стару Пазову. Управљање отпадом повезало је Кикинду, Аду, Бечеј, Нову Црњу и Нови Бечеј у један регион, односно Бачку Тополу, Чоку, Кањижу, Мали Иђош, Нови Кнежевац, Сенту и Суботицу, која је центар. Зрењанин је регионални центар за Ковачицу, Сечањ, Тител и Житиште, Сомбор за општине Апатин, Бач, Кула и Оxаци, а Вршац за Алибунар, Белу Цркву, Пландиште.

Град Нови Сад и општине Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Србобран, Темерин, Врбас и Жабаљ основали су заједничко јавно комунално предузеће, које ће управљати будућом регионалном депонијом. Одборници Скупштине Новог Сада усвојили су текст уговора о оснивању ЈКП „Регионални центар за управљање отпадом“ крајем претходне године, док је први вршилац дужности новог изабран у априлу.

Будући да је Центар за прераду отпада предвиђен је на простору садашње Градске депоније на Клиси, управо ће ту, на Темеринском путу бб, бити и седиште новог јавно комуналног предузећа, у чијем ће основном капиталу, сразмерно броју становника, учествовати осам општина. Текстом уговора уређено је питање основног капитала у износу од два милиона динара, у ком Нови Сад учествује с 67,65 одсто, Бачка Паланка с 8,95 одсто капитала, Бачки Петровац с 2,14 одсто, Беочин 2,58, Жабаљ 4,43, Србобран 2,67, Темерин 4,78 и Врбас 6,80 одсто.

Извор: Дневник