Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за аграрна плаћања расписала је први Јавни позив за подношење захтева за одобрење кредитне подршке у пољопривреди за 2026. годину.

Захтеви се подносе од 10. марта до 30. јуна 2026. године, преко пословних банака које имају закључен уговор са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Позив је расписан у складу са Календаром подстицаја за 2026. годину, који је први пут објављен унапред како би пољопривредници могли да планирају производњу и финансије. Други јавни позив за кредитну подршку пољопривредницима планиран је у другој половини године.

Кредитна подршка намењена је финансирању више врста активности у пољопривреди, укључујући развој сточарства, ратарства, воћарства, виноградарства, повртарства и цвећарства, као и инвестиције у пољопривредну механизацију и опрему. Средства се могу користити и за набавку хране за животиње, као и за набавку квалитетних приплодних јуница и крава старости до пет година, као и за одређену механизацију и опрему у биљној производњи.

Право на кредитну подршку могу да остваре носиоци комерцијалних породичних пољопривредних газдинстава, предузетници и правна лица – земљорадничке задруге, под условом да су уписани у Регистар пољопривредних газдинстава и да имају активан статус и обновљену регистрацију за 2026. годину.

„Заједно са банкама омогућавамо да новац брже и ефикасније стигне до пољопривредних произвођача. Наш циљ је јасан – снажнија и конкурентнија пољопривреда, више инвестиција у производњу, сигурнији услови за рад наших пољопривредника и више младих људи који ће своју будућност градити на селу и помоћи да нам села опстану“, нагласио је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић.

Кредити се одобравају у динарима, са роком отплате до три године, односно до пет година за поједине намене, уз фиксну каматну стопу на годишњем нивоу.

За већину корисника камата износи 3% на годишњем нивоу, док је 1% за младе пољопривреднике до 40 година, жене и носиоце газдинстава у подручјима са отежаним условима рада. Иста каматна стопа важи и за набавку квалитетних приплодних јуница и крава, док је за набавку ђубрива камата 0%.

Максималан износ кредита износи до 6 милиона динара за физичка лица и предузетнике, односно до 18 милиона динара за правна лица.

Текст Јавног позива можете преузети на линку https://uap.gov.rs/pravilnici/krediti/pravilnik-o-uslovima-i-nacinu-ostvarivanja-prava-na-kreditnu-podrsku-2/.

За све додатне информације, пољопривредни произвођачи се могу обратити Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде на бројеве телефона: 011/260-79-60, 011/260-79-61, 011/30-20-100, 011/30-20-101, 011/30-20-118 и 0800/106-107, сваког радног дана од 7.30 до 15.30 часова.

Детаљне информације доступне су и на званичној веб презентацији Министарства пољопривреде шумарства и водопривреде и Управе за аграрна плаћања.

Извор: minpolj.gov.rs

Економски факултет из Ниша објавио је прелиминарне резултате истраживања о томе који су најбољи градови за живот у Србији, који одражавају ставове и мишљење становника тих градова. И даље је север земље најпожељнији за живот, док је југ остао на зачељу, преноси РТС.

Има нешто у тем Сомбору, зато су многи решили да оду тамо где је све на вољу. Сомбор је, према истраживању Економског факултета из Ниша, најбољи град за живот у Србији.

„Он је посебан у односу на све друге градове. Град за уживање. Ту сам одрастао, завршио средњу школу у Сомбору, после ме било свагда по свету, али се увек враћам у свој Сомбор“.

„Сомбор је диван град, који чува мултикултуралност. Многи су људи у њему рођени, који су веома познати, који су део културе ове државе. Мислим да приоритет у том неком културном наслеђу“.

„Ја сам дошао пре пет година, удао се и не планирам да идем одавде“.

„Сомбор је идеалан, миран је, зелен је, некако успорен. Нама одговара. Сомбор је уствари град снова“, наводе анкетирани.

Декларисани скептици, рекли би, лако је онима на северу, ту се вазда боље живело. Ипак, међу оне преко Саве и Дунава, умешао се град са крајњег југоистока, Пирот. Заузео је треће место одмах иза Сомбора и Шапца. Пирот је оцењен као најбољи за културу и разоноду, а високо се котира и у области образовања, људског капитала и заштите животне средине.

„Очигледно је Народна библиотека препозната као један од стожера културе у нашем граду, што је чињеница која радује и обавезује у исто време. Библиотека јесте простор где се чувају знања, али бибилотека је и једно место слободне циркулације људи, мисли, идеја. То је наш неки циљ“, каже Милорад Костић, из Народне библиотеке Пирот.

Владан Васић, градоначелник Пирота додаје: „Ипак, још увек чини ми се важи она синтагма што јужније, то тужније. На сву срећу, за Пирот више не важи. Ми смо направили ту неку прекретницу, али то значи да сви, од државе до нас, морамо да учинимо много више да овај крај буде атрактивнији за живот“.

На дну лествице нашли су се Зајечар, Нови Пазар и Врање. Врањанци имају своје објашњење.

“Функционише се солидно, није лоше. По питању здравствених услуга – колико има услова, толико се ради, фале мало доктори, особље, али биће боље, надамо се“, каже анкетирани.

Остали додају: „Здравство је катастрофа. Дођеш и чекај, чекај, чекај… Онда, кола су паркирана на тротоару, ти не можеш да прођеш, него мораш да залићеш на коловоз, да би могао да прођеш“.

„Лоше се живи, мање су плате него у Београду, Нишу и то скоро дупло мање“.

Градови су оцењивани у десет категорија.

„По неком општем схватању свих испитаника, димензија која је њима најбитнија јесте безбедност и здравље у граду, а након тога становање и друге димензије, као што су економија, образовање, дигитална писменост“, истиче проф. др Весна Јанковић Милић, са Економског факултета у Нишу.

Проф. др Јелена Станковић, са Економског факултета у Нишу наглашава: „У првом тренутку и за нас су ти резултати били изненађење, да ни један од четири велика града у Србији није заправо високо рангиран. Али, ако анализирате Пирот, као град видећете да постоји логика. Пирот као град има Слободну зону која је јако успешна, транспортни центар, индустријску зону која ради и поред свега директне стране инвестиције које су реализоване на прави начин“.

Уврежено мишљење некад се поклопи са званичном статистиком. Међутим, сваки град чине људи, а од њих највише зависи какав ће им квалитет живота бити у том граду.

Извор: РТС

Како стиже лепше време, тако и на пијаце полако пристижу пролећни плодови. Ту је зелена салата, спанаћ, ротквице па и јагоде. Богату понуду има и бачкопаланачка пијца, а ми смо на пијачни дан, у среду 11. марта проверавали шта се све нуди на тезгама и које су цене. 

Према речима продаваца на пијаци, цене воћа и поврћа и даље расту. Ипак како кажу, све је више заступљен тренд да се у сред зиме тражи тиквица и онда, нормално, цена није баш приступачна.  Стиже нам сезона зелене салате и младог лука, а главица салате се креће од 60 до 80 динара, у зависности од величине, док је веза младог лука тренутно 80 динара по везици.

До пре две недеље цена спанаћа ишла је и до 800 динара за килограм, сад је дупло јефтинији, 400 динара. Ротквице су 100 динара једна веза, а штапни целер 300 динара за килограм. Паприке, с обзиром да им сезона није, тренутно су нешто скупље – бабура је 600 динара, а црвена паприка 700 динара за килограм. За килограм парадајза треба издвојити 400 динара, док је црни лук тренутно 80, а кромпир 100 динара. Краставци, чија је цена такође „предсезонска“, коштају 500 динара по килограму.

Крупне црвене јагоде примамљиво изгледају, али цена и није тако примамљива. Корпица од 600 грама тренутно коштаљ 500 динара. Грожђе има сличну цену као и у сезони, 300 динара по килограму, док су крушке тренутно 400 динара. Банане, јужно воће које је код нас тражено током целе године, тренутно коштају 200 динара, док је лимун 300 динара по килограму.