Друштво
Ракија се све више препознаје као српски бренд, нашла је пут и до Аустралије
Објављено
пре 6 месеци-
Објавио:
Клик на вестиИзвоз ракије из Србије расте из године у годину, и процењује се да је тренутно вредан око 25 милиона евра. На Ракија фесту у Београду представили су се произвођачи, а најбољи су награђени.
Произвођачи ракије желе да очувају старе, аутохтоне сорте попут црвене ранке, пожегаче, чачанске лепотице, јер како кажу, представљају изузетну сировину за производњу врхунских ракија. Српске сорте шљиве гаје се широм земље, а највише у Јадру и моравичком округу.
Никола Ристановић из села Брђани код Чачка каже да има укупно три хектара површине на којој гаји шљиве и кајсије.
„Шљиве су на 2,5 хектара, а на пола хектара су кајсије. Годишње производимо до 5.000 боца“, истиче Ристановић.
Марко Петровић из села Лешнице код Лознице посебно је поносан шљивовицу коју производи.
„То су дестилати који су старости од 4 до 18 година. Управо то је доказ да ми имамо дугу традицију производње ракије“, наглашава Петровић.
Боја, бистрина, укус и мирис одређују квалитет ракије, кажу произвођачи. Прави љубитељи умеју да препознају добру ракију.
Произвођач ракије из Нове Пазове Дуња Крнета открива занимљиву анегдоту у вези са својим производом.
„Наша ракија извезена у Аустралију, а затим је човек купио тамо и донео на весеље у Батајницу“, каже Крнета.
Ракија је све више српски бренд, а њена будућност је у новим технологијама дестилације. На фешти за љубитеље ракије представило се двадест троје излагача.
„Најважније је да потрошачи разумеју да оно што могу да купе у редовној продаји, да флаше имају етикету, акцизну маркицу, хемијску анализу, испуњавају све стандарде и да то пре свега је контрола у смислу здравља, у смислу квалитета производа и на крају крајева то је нешто што пуни буџет, каже Бранко Нешић, организатор „Ракија феста“.
Извоз ракије из Србије расте из године у годину и процењује се да тренутно вреди око 25 милиона евра.
„Постоји велики потенцијал, али он захтева координисан рад од производње садног материјала, преко узгајања воћа до производње и брендирања ракије и извоза“, наглашава Вељко Јовановић из Привредне комора Србије
Најбоље ракије награђене су титулом „Београдски победник“ у више категорија. Извоз алкохолних пића у 2023. години био је већи 30 одсто него претходне године.
Извор: РТС
Повезане вести
У понедељак је нерадни дан, а ево и који су нерадни дани у 2025. години
Јутро свеже уз маглу, током дана сунчано до 21 степена
Од 1. новембра обавезне зимске гуме
Данас је Свети Лука
Претежно сунчано, температура до 20 степени
Колунџија: Војни рок не служи за преваспитавање младића, војска је озбиљна ствар
Живот са инвалидитетом – Живот у инвалидским колицима
Немања Ћурић из Нове Гајдобре је 23. јуна 2003. године доживео тешку саобраћајну несрећу на мосту између Бачког Петровца и Гложана и остао у инвалидским колицима задобивши тешке телесне повреде опасне по живот. Повредио је кичму и од тада је непокретан.
Конкретно, Немања је повредио торахалне пршљенове 10 и 11. Код ове повреде је процес лечења и опоравка јако дуг, али и могућ. Нада увек постоји да овај млади човек поново стане на своје ноге, али се мора бити упоран и пре свега стрпљив.
Ћурићу је најтеже било да прихвати тешку повреду и инвалидска колица, посебно у првих месец дана након несреће, али су му у томе највише помогли породица и пријатељи који су му били велика подршка.
У свом свакодневном животу Немања нема већих проблема, било физичких препрека било дискриминације у друштву. Једина препрека су му степенице, тада једино схвати да је непокретан. Посебно то долази до изражаја у Бачкој Паланци која има доста јавних објеката где особе са инвалидитетом немају адекватан прилаз за инвалидска колица. Данас вози аутомобил, као и сви други људи. Иде свакодневно на тренинге на СПЕНС аутомобилом који је прилагођен његовом стању. Аутомобил му поседује специјално седиште за особе са инвалидитетом, из колица прелази на управљачко седиште ослањајући се на руке, а управља аутомобилом помоћу ручних команди. Живот проводи као остали људи.
Покушао је у два наврата да направи неки помак у опоравку третманом матичним ћелијама у Бечу, али не са већим успехом. У почетку је редовно вежбао са професионалним физиотерапеутом, а онда је наставио да самостално вежба код куће. Нада за оздрављење још увек постоји и зато Немања не одустаје од борбе иако му је ове године преминула мајка која је вежбала са њим.
Ћурић је пре саобраћајне несреће био талентован фудбалер који је дошао до дреса Чукаричког, а потом и Партизана из Београда. Када је прихватио тешко стање окренуо се бављењу стоним тенисом који тренира већ седам година. Позвао га је селектор репрезентације Србије у стоном тенису за особе са инвалидитетом Златко Кеслер и Немања је постао члан СТК „Спин“ из Новог Сада. Иако је то био нови и тотално другачији спорт за њега, Ћурић се брзо снашао и остварио неке запажене успехе у земљи и иностранству. Неколико година је био први у дублу у Србији, а имао је успеха и на међународној сцени. Има освојену златну медаљу у дублу и сребро у Чешкој. Пре две године је Ћурић на Светском купу за особе са инвалидитетом у стоном тенису био други у микс дублу. То су само неки од резултата овог успешног стонотенисера у инвалидским колицима.
У међувремену се Немања оженио са супругом Споменком и практично почео нови живот.
Ова прича је тужна, али у исто време има и лепих ствари. Ово је пример како јака воља за животом може да победи тешку болест или повреду. Младе особе са инвалидитетом у инвалидским колицима не треба да клону духом, да не одустају од живота, да пронађу неку занимацију која ће их окупирати. Воља за животом је најбитнија, а то се најбоље види код Немање Ћурића.
Пројекат „Живот са инвалидитетом“ суфинансира Општина Бачка Паланка. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине Бачка Паланка, која је доделила средства.
Друштво
Распоред рада у Дому здравља, у понедељак 11. новембра
Објављено
пре 2 дана-
новембар 8, 2024Објавио:
Клик на вестиНа дан државног празника Дан Примирја 11. 11. 2024.године (понедељак) у Дому здравља „Др Младен Стојановић“ Бачка Паланка организује се рад по следећем распореду:
Одељење за здравствену заштиту деце у Бачкој Паланци (једна екипа: лекар и медицинска сестра) ради од 08 до 13 часова.
Централна апотека у Бачкој Паланци ради од 07.00 до 17.00 часова.
Одељење за здравствену заштиту одраслих здравља у Дому здравља у Бачкој Паланци (једна екипа: лекар-медицинска сестра) ради од 07.00 до 17.00 часова.
Служба хитне медицинске помоћи и Служба за хемодијализу раде према редовном распореду.
Амбуланта за респираторне инфекције у Бачкој Паланци ради од 08 до 13 часова.
Извор: РТВ Бап
Друштво
У понедељак је нерадни дан, а ево и који су нерадни дани у 2025. години
Објављено
пре 2 дана-
новембар 8, 2024Објавио:
Клик на вестиУ понедељак, 11. новембра обележава се Дан примирја у Првом светском рату што је и нерадан дан у Србији. Ђаци у школама наставе су ослобођени 11. и 12. новембра, понедељак и уторак.
Први дан нове године је среда, а нередан је и четвртак, 2. јануар. Божић је у уторак, 7. јануара, тако да тог месеца имамо три нерадна дана. У фебруару такође имамо три слободна дана, за Дан државности, и то „продужени викенд“ од 15. до 17. фебруара – јер ако један од датума када се празнују државни празници Републике Србије падне у недељу, не ради се првог наредног радног дана.
Погледајте цео списак државних и верских празника објављен на сајту paragraf.rs
- 1. и 2. јануар (среда и четвртак) – Нова година – нерадни дани
- 7. јануар (уторак)- Божић – нерадни дан
- 15, 16. и 17. фебруар (субота – понедељак)- Дан државности – нерадни дани
- 30. март (недеља)- Први дан Рамазанског бајрама – за припаднике исламске заједнице нерадни дан
- 18, 19, 20. и 21. април (петак – понедељак)- Васкршњи празници – православни – нерадни дани
- 18, 19, 20. и 21. април (петак – понедељак) – Ускршњи празници – католички – за католике и припаднике других хришћанских верских заједница нерадни дани
- 1. и 2. мај (четвртак – петак) – Празник рада – нерадни дани
- 6. јун (петак) – Први дан Курбанског бајрама – за припаднике исламске заједнице нерадни дан
- 2. октобар (четвртак) – Јом Кипур – за припаднике јеврејске заједнице нерадни дан
- 11. новембар (уторак) – Дан примирја у Првом светском рату – нерадни дан
- 25. децембар (четвртак) – Први дан Божића – за католике и припаднике других хришћанских верских заједница нерадни дан
Извор: paragraf.rs
Najčitanije
- Културапре 2 дана
Живот испричан кроз поезију
- Сервисне информацијепре 2 дана
Распоред сахрана за петак, 8. новембар
- Друштвопре 2 дана
Данас је Митровдан – ко не буде код своје куће, целе године ноћиваће код туђе
- Спортпре 2 дана
ОФК „Бачка“ дочекује Апатинце
- Спортпре 2 дана
„Херцеговац“ дочекује Ивањицу
- Друштвопре 2 дана
Акције добровољног давања крви реализоване на селима
- Друштвопре 2 дана
У понедељак је нерадни дан, а ево и који су нерадни дани у 2025. години
- Културапре 2 дана
Анђела Станковић из ОШ „Алекса Шантић“ трећа на литерарном конкурсу