Друштво
Ракија се све више препознаје као српски бренд, нашла је пут и до Аустралије

Објављено
пре 1 година-
Објавио:
Клик на вести
Извоз ракије из Србије расте из године у годину, и процењује се да је тренутно вредан око 25 милиона евра. На Ракија фесту у Београду представили су се произвођачи, а најбољи су награђени.
Произвођачи ракије желе да очувају старе, аутохтоне сорте попут црвене ранке, пожегаче, чачанске лепотице, јер како кажу, представљају изузетну сировину за производњу врхунских ракија. Српске сорте шљиве гаје се широм земље, а највише у Јадру и моравичком округу.
Никола Ристановић из села Брђани код Чачка каже да има укупно три хектара површине на којој гаји шљиве и кајсије.
„Шљиве су на 2,5 хектара, а на пола хектара су кајсије. Годишње производимо до 5.000 боца“, истиче Ристановић.
Марко Петровић из села Лешнице код Лознице посебно је поносан шљивовицу коју производи.
„То су дестилати који су старости од 4 до 18 година. Управо то је доказ да ми имамо дугу традицију производње ракије“, наглашава Петровић.
Боја, бистрина, укус и мирис одређују квалитет ракије, кажу произвођачи. Прави љубитељи умеју да препознају добру ракију.
Произвођач ракије из Нове Пазове Дуња Крнета открива занимљиву анегдоту у вези са својим производом.
„Наша ракија извезена у Аустралију, а затим је човек купио тамо и донео на весеље у Батајницу“, каже Крнета.
Ракија је све више српски бренд, а њена будућност је у новим технологијама дестилације. На фешти за љубитеље ракије представило се двадест троје излагача.
„Најважније је да потрошачи разумеју да оно што могу да купе у редовној продаји, да флаше имају етикету, акцизну маркицу, хемијску анализу, испуњавају све стандарде и да то пре свега је контрола у смислу здравља, у смислу квалитета производа и на крају крајева то је нешто што пуни буџет, каже Бранко Нешић, организатор „Ракија феста“.
Извоз ракије из Србије расте из године у годину и процењује се да тренутно вреди око 25 милиона евра.
„Постоји велики потенцијал, али он захтева координисан рад од производње садног материјала, преко узгајања воћа до производње и брендирања ракије и извоза“, наглашава Вељко Јовановић из Привредне комора Србије
Најбоље ракије награђене су титулом „Београдски победник“ у више категорија. Извоз алкохолних пића у 2023. години био је већи 30 одсто него претходне године.
Извор: РТС
Повезане вести
Цигарете поново поскупеле, нове цене важе од данас
Сунчано и топло време последњег дана априла, температура до 27 степени
Стиже 10.000 динара за одмор у Србији: Ево када почиње подела
Психолог: Коцкање је зависност која разара све
РХМЗ упозорио на наглу промену времена
Који посао је најплаћенији у Србији?
Друштво
Летњи Свети Никола – дан када не ваља радити и када се дарују деца

Објављено
пре 12 сати-
мај 22, 2025Објавио:
Клик на вести
Српска православна црква и верници прослављају младог Светог Николу, дан када су мошти најчешће слављеног и омиљеног светитеља у нашем народу, пренете из Ликије у Бари. Славе га многа места и породице као малу славу, заветину или преславу.
Данашњи празник спомен је на пренос моштију Светог Николе из Мире, древног града у античкој Ликији у Бари, где и данас почивају. Приликом преноса светих моштију, десила су се многа чудеса. Исцељени су болесни, хроми, слепи и глуви, бесомучни.
То се, кажу, и дан-данас дешава, па се верници широм света моле овом светитељу када се нађу у невољи или болести. Сматран свецем још за живота, скроман и честит, помагао је сиромашнима, кришом чинећи доброчинства. Сматра се заштитником деце, учених људи, трговаца, морнара, путника…
Код нас овог свеца највише прослављају на Никољдан, 19. децембра по новом календару, у знак сећања на светитељеву смрт 343. године. Они који славе Никољадан, пренос моштију обележавају као преславу, и обрнуто.
Иако календарски не припада лету, због најчешће лепог времена на данашњи дан, празник се у народу назива и летњи Свети Никола, понегде и Николице.
Најчешће се спомиње како је Свети Никола повратио вид слепом српском краљу Светом Стефану Дечанском. По обичајном календару, данас не ваља радити кућне послове. Понегде се, као и за зимски Никољан, дарују деца. Као градску славу обележавају га Кикинда и Шид.
Извор: РТВ
Друштво
Ученици ТШ „9. мај“ у финалу прве Националне олимпијаде из вештачке интелигенције

Објављено
пре 2 дана-
мај 21, 2025Објавио:
Клик на вести
У суботу, 17.маја у Београду одржано је финале прве Националне олимпијаде из вештачке интелигенције у Србији – NOAI Serbia 2025. Такмичење је организовала Comtrade Висока школа за ИТ (ITS) и Савез за вештачку интелигенцију Србије, уз подршку бројних партнера из индустрије и образовања.
Техничка школа „9. мај“ је имала три учесника финала, Марко Бороцки из 3-1 одељења, ментор Славуј Милић, Марко Руњо из 1-1 и Немања Золарек из 2-1 одељења, ментор Светлана Ерцег. Ученици бачкопаланачке Техничке школе су имали три фазе квалификација, први круг је био у марту месецу, други круг у априлу и трећи круг почетком маја месеца.
На такмичењу је учествовало преко 300 ученика из више од 60 школа. Финалиста је било 180 од којих ће четворо најбољих представљати национални тим Србије у Кини, у августу месецу, на светском такмичењу.
Честитамо ученицима и њиховим менторима!
Извор: ТШ „9. мај“
Друштво
Главни кувар није веровао у себе, али другови јесу

Објављено
пре 2 дана-
мај 21, 2025Објавио:
Клик на вести
Дошли су да се друже, а однели признање за добар сач, одмах после гостију из Љубиња. Екипа „МЖ“, освојила је друго место на Сачијади, а „МЖ“ је скраћеница за „мужеви и жене“.
Седам другара, који су од малена заједно, прошли све радости и невоље заједно, одржали пријатељство упркос тешким временима, редовно се друже када им обавезе дозволе, неки су се и окумили. Синајска екипа, некима позната по надимцима, некима по именима, некима по пословима… Гљиви је био задужен за сач, а Пајта, Деја, Драшко, Рајко, Јоци и Боле су бринули за добро расположење. Дошли су у Нову Гајдобру породично, да се друже, а отишли кући са пехаром. Уствари, они нису ни хтели да се такмиче. Синиша Панић, звани Гљиви, открио је како је све то било:
-Све је кренуло из моје авлије. Волимо да се окупимо, да правимо нешто за јело, да се дружимо и да нам се деца играју и зближе и једног дана постану добри пријатељи као што смо ми ево већ три деценије. Мало по мало сам спремао сач за друштво, па се то често спремање претворило у искуство. Пајта, Деја и кум Драшко су ме убедили да пријавимо екипу, а ја сам рекао да може, али да нећу да се такмичим него идемо да се дружимо. Када сам завршио сач, Пајта и Деја су инсистирали да спакују узорак за судије, па су однели и нису направили никакав декоративни аранжман и добили смо два бода мање од првопласираног. Нисмо веровали да смо победили, чекали смо да још једном понове на разгласу – рекао је Панић за Недељне новине и портал Клик на вести.
Тада је кренуло истинско радовање међу пријатељима, чистог срца су победили, направили најбољи сач, иако нико херцеговачке крви нема. На наше питање која је тајна доброг сача, Синиша је рекао:
-Да би то све било лепо и укусно, потребна је љубав према храни, љубав према дружењу и инспирација у лепим женама. Наше жене су ипак најзаслужније за овај сач. Кад се све то упакује добије се овакав резултат и сви смо задовољни.
Д. Бабић
Najčitanije
- Друштвопре 2 дана
Главни кувар није веровао у себе, али другови јесу
- Спортпре 2 дана
Деформитети код деце све израженији
- Културапре 2 дана
Лазар Николић победник фестивала у Панчеву
- Друштвопре 2 дана
Ученици ТШ „9. мај“ у финалу прве Националне олимпијаде из вештачке интелигенције
- Спортпре 1 дан
Кошаркаш Страхиња Савић, нова нада Херцеговца
- Сервисне информацијепре 2 дана
Распоред сахрана за среду, 21. мај
- Друштвопре 2 дана
Објављен јавни позив за подстицаје по кошници пчела
- Спортпре 1 дан
Фудбалери Херцеговца трећи у Равном Селу