У петак и суботу, 4. и 5. септембра у читаоници библиотеке у Гајдобри одржано је 24. по реду Дучићево песничко лето. 

Прве вечери у делу програма портрет песника представљен је рад песникиње Гордане Ђилас. Гордана је добитница Жичке хрисовуље за 2025. годину. Жичка хрисовуља је угледна српска књижевна награда која се додељује истакнутим песницима за целокупно песничко стваралаштво или дела која спајају традиционалне и савремене токове српске поезије.

Друго вече наступили су чланови КК „Дис“ и КК „Јован Дучић“, као и музичари из Акорда, и наравно ученици Основне школе „Алекса Шантић“ Гајдобра/Нова Гајдобра.

Својим рецитацијама, глумом и стиховима представили су школу на најлепши начин и својим наступима увеличали ово дивно културно вече. Програм су обогатили рецитатори учитељице Орјане Теклић – Пецељ: Ленка Павловић, Никола Пудар и Марко Сивчевић, као и глумци учитељице Јелене Гутић, сада већ ученици V разреда.
На конкурсу за хаику поезију ученици су остварили следеће резултате:

Никола Пудар – 1. место и Хаику песма године
Предраг Новак – 1. место
Јаков Кнежевић – 3. место

Своју награђену љубавну песму пред публиком је рецитовао и Иван Лозо, који је летос освојио награду на конкурсу за „Најлепшу љубавну песму“.

Редакција

Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.

„Елена зна“ – Клаудија Пињеиро

Убрзо након што је Рита пронађена обешена о црквени звоник, не баш ревносни полицијски инспектори закључују како је реч о самоубиству, те се истрага врло брзо затвара. Међутим, због чудних околности Ритине смрти, њена мајка Елена зна да је реч о убиству и не жели да одустане од истине ни по коју цену. Упркос чињеници да пати од тешког облика Паркинсонове болести, због кога и најпростије физичке радње представљају херојски подухват, Елена започиње бесомучну потрагу за кривцем. Знајући да због свог стања нема изгледа да га сама пронађе, одлучује да крене на мукотрпан пут како би наплатила захвалност једног старог дужника и уз његову помоћ коначно разрешила мистерију Ритине трагедије.

Криминалистички заплет романа Елена зна само је мизансцен за ауторкино проговарање о много дубљим темама – смртности, слободи појединца и праву жене на сопствено тело – чиме ова болна и дирљива прича о борби једне мајке добија универзални карактер.

Као реномирана савремена аргентинска књижевница, једна од најтиражнијих и најпопуларнијих у својој земљи и трећи најпревођенији аргентински аутор после Борхеса и Кортасара, Клаудија Пињеиро је написала књижевно релевантан и истовремено узбудљив роман, који потпуно оправдава њену титулу „Ноар Лејди” и по коме је Нетфликс снимио филм, треће ауторкино екранизовано дело. (knjizare-vulkan.rs)

„Ко је поменуо љубав?“ – Елаф Али

Награда Адлибрис за књигу године за младе.

Књига за оне који траже своје место у свету сукобљених култура и генерација.

Среда је увече, дан као и сваки други, када на звоњаву телефона одговора Елафин отац. Она чује да је узнемирен, а секунд касније бесно ће улетети у њену собу. Тражио ју је неки дечак. Вероватно је то био Давид који се распитивао за њен број телефона. Наивни младалачки флерт – нису се званично ни упознали – али њен отац страхује да се остварује његов најгори кошмар: Елаф има дечка.

Ко је поменуо љубав? је потресан аутобиографски приказ живота девојке која се због жеље да избегне сукоб у породици због разлика у генерацијском и традиционалном поимању части повинује тортури. Ова прича сачињена је од забрана и правила понашања који су прожимали ауторкино одрастање и сец́ања на свакодневно угњетавање које је трпела од својих најближих.

Такође, ово је и прича о храбрости потребној да се схвати светоназор родитеља и историја која га је обликовала, а затим крене својим путем. Кроз широку и вишезначну слику културолошких сукоба, интеграције, питања одговорности и части ауторка крчи пут до љубави.

„Занимљива и важна књига пуна емотивног набоја писана са објективношћу временске дистанце. Ко је поменуо љубав? намењена је младим људима којима је потребан подстрек за одлучујући корак за одбрану свог интегритета.“ – Svenska Dagbladet

„Породични односи су описани брутално, деликатно и живописно. Елаф нам показује да свако може наћи снагу да се избори за свој глас и притом ипак сачува породицу.“ – Göteborgs-Posten (laguna.rs)

„Боја страха“ – Зоран Петровић

Нека су деца са тамом рођена.
Страхујте када из ње као људи искораче!

Ако желиш да разумеш уметника, погледај како је стварао.
Ако желиш да разумеш убицу, погледај како је убијао.

Једне децембарске ноћи у поткровљу у Кнез Михаиловој улици рођено је нежељено дете. Непромишљен, зверски чин доводи до трагичних последица.

Двадесет осам година касније одсек за крвне деликте београдске полиције налази се пред новим искушењем. У напуштеној вили у центру Врачара почињен је незапамћен злочин. Материјални докази бизарног ритуала прете да полицију одвуку са правог трага.

Ово је други случај Кристине Прерадовић и професора Петровића, у коме ће се изнова суочити са девијантним умовима и злочинима који превазилазе границе разума. Како полиција продире дубље у истрагу, серијски убица све више усмерава пажњу на чланове тима и почиње да задире у њихове животе.

„Инспекторка Прерадовић и Професор Петровић, бриљантни стручњак за профилисање убица, суочавају се са новим крвавим низом злочина. Док град обузима паника, убица им намеће игру у којој се свака погрешна претпоставка плаћа људским животима. Боја страха је брутални трилер који дубоко зарања у мрачне слојеве људске психе.“ – Ђорђе Бајић, писац и критичар

„Неизбежно ћете бити увучени у интимну драму главног јунака која расте током истраге. Бићете затечени потезима убице, али још више иронијом судбине. Боја страха је достојан наследник изванредног првенца у серијалу за који се надамо да ће имати још много наставака.“ – Мина Кебин, уредник (laguna.rs)

Један стари плакат, разгледница или позивница понекад могу да испричају више о једном времену него што бисмо очекивали.

Шта нам једна стара разгледница може рећи о Бачкој Паланци? Како је изгледала нека улица пре неколико деценија, који су се догађаји тада одржавали, ко су били уметници који су излагали и шта је заокупљало пажњу тадашњих становника? Одговори се често крију у старим записима и успоменама – у плакатима, позивницама, каталозима изложби, старим календарима, разгледницама и фотографијама. Наизглед безначајни, они заправо могу постати драгоцена сведочанства једног времена.

Таква сведочанства чувају се у Завичајном одељењу Народне библиотеке „Вељко Петровић“, где се завичајна грађа систематски прикупља још од осамдесетих година прошлог века. Фонд се временом ширио, па данас обухвата разноврсну грађу која сведочи о историји, култури, друштвеном и привредном животу Бачке Паланке и околних места.

Плакат није само оглас. Он је и сведочанство о времену у којем је настао. Може да нам покаже који су културни, спортски, привредни или други догађаји били значајни, али и како су грађани о њима обавештавани. Слично је и са позивницама. Њихов изглед и садржај говоре о изложбама, концертима, манифестацијама и другим јавним догађајима, али и о начину на који је једна средина обликовала свој културни живот.

Посебну вредност имају каталози уметничких изложби и ликовних колонија одржаваних у Бачкој Паланци и селима општине. Многи су у Библиотеку стигли као поклони институција и уметника, а данас представљају драгоцене трагове о ликовном и културном животу овог краја. А онда су ту разгледнице. Некада су путовале поштом широм земље и света, а данас нам омогућавају да видимо како су некада изгледале улице, тргови, зграде и пејзажи. Неки од тих призора данас су промењени, а неки више и не постоје.

Мали трагови једног времена

Завичајна грађа важна је управо зато што чува детаље које званични историјски документи често не бележе. Један плакат, позивница или разгледница може да открије податак који би иначе остао заборављен. Зато библиотека није само место где се грађа чува, већ и место где се чува памћење једне средине.

Да би то памћење било сачувано и за будуће генерације, у Народној библиотеци „Вељко Петровић“ у току је дигитализација грађе из фонда Завичајног одељења. Плакати, разгледнице, позивнице, каталози, фотографије и друга грађа скенирају се и дигитално обрађују, са циљем да буду доступни и путем сајта Библиотеке.

Дигитализација истовремено штити оригинале од хабања и пропадања и омогућава да ова вредна сведочанства буду доступна много ширем кругу корисника. Ученици, истраживачи, љубитељи историје, али и сви други заинтересовани моћи ће да завире у део прошлости Бачке Паланке и околине.

У времену у којем се све брже мењају градови, људи и начини живота, овакве збирке добијају још већи значај. Оне нас подсећају како је наш крај изгледао, шта се у њему дешавало и ко је својим радом оставио траг. Јер, завичај није само место у којем живимо. То су и слике, догађаји, људи и успомене које остављамо иза себе. А Библиотека није само простор где можемо позајмити књиге. Она чува и оно што би лако могло да буде заборављено – приче, успомене и трагове времена.

Сачувајмо заједно сећање на наш град

Чувате ли код куће неки стари плакат, фотографију, разгледницу, позивницу, диплому, каталог, новине или другу грађу која сведочи о животу Бачке Паланке и околних места?
Можда је то само успомена на неки догађај, изложбу, школу, спортско такмичење или важан тренутак из живота нашег града. Али оно што је данас успомена, сутра може постати драгоцен историјски документ.

Донесите своје успомене у Народну библиотеку „Вељко Петровић“. Ми ћемо их скенирати и дигитализовати, а оригинале вам враћамо. Помозите нам да заједно сачувамо приче, слике и трагове прошлости нашег завичаја – за нас и за генерације које долазе. Јер, оно што је за нас успомена, за будуће генерације може бити историја.

Д. П.