На максимална три степена изнад нуле, у среду, 19. фебруара на пијачни дан у Бачкој Паланци није било гужве. Да ли управо због хладноће или цена, продавци нису имали одговор, а цене, како кажу, се и нису мењале много у односу на претходне сезоне.

Најскупље је свакако оно воће и поврће ком тренутно није сезона, њега и нема у великим количинима. Када чују да црвена паприка кошта 550 динара по килограму, купци одмах негодују, али фебруар месец свакако није њено време, па стога цена и не чуди. Обрадовале су нас прве јагоде на бачкопаланачкој пијаци, али цена нам је убрзо скинула осмех са лица. За 600 грама јагода потребно је издвојити 650 динара. Корпица малина у којој стаје 150 грама, кошта 350 динара, док су боровнице исте грамаже 400 динара. И ова роба пронађе свог купца, мада ће већина купаца, бар кад су јагоде у питању, ипак још мало сачекати.

У ово доба године сезона је јужног воћа па се тако цена лимуна креће од 150 до 200 по килограму, банане су 200 динара, а поморанџе од 150 до 250 динара такође за килограм. Мандарине се на пијаци у Бачкој Паланци тренутно продају по цени од 200 до 250 динара, док је киви од 300 до 350 динара за килограм.

Стигла је и прва зелена салата, путерица, а једна главица свеже лепе салате стаје између 60 и 80 динара. За све оне који су се пожелели младог лука и он је стигао на пијацу, а струк кошта 80 динара. Сушна прошла година никако није пријала купусу, његова цена је била доста висока у време када су људи узимали веће количине за кисељење. Тренутно је цена свежег купуса 120 динара за килограм, а киселог 250 такође за килограм.

Парадајз и краставац, поврће ком такође није сезона, доста је скупо, али према речима продаваца, купци траже и купују по мало. И парадајз и краставац тренутно имају исту цену – 350 динара по килограму. Кромпир се креће од 100 до 130 динара, а црни лук кошта 100 динара за килограм.

Цене рибе и свињског меса

Среда је и дан поста, па се мала гужва направила испред рибарнице на бачкопаланачкој пијаци. Продавци кажу да се цене рибе нису мењале, нити ће бити значајних измена пред Велики пост који почиње 3. марта.

Шаран је тренутно 650 динара за килограм, скуша 500 динара, док је цена толстолобика 350 динара по килограму. Ослић се креће од 530 до 580 динара по килограму у зависности од крупноће, док су филети сома тренутно 600 динара по килограму.

Цена свињског меса крајем прошле године значајније је пала и тренутно мирује. Свињски бут кошта 598 динара по килограму, врат и каре имају исту цену – 528 динара за килограм. За килограм свеже сланине потребно је издвојити 628 динара. Јунећи пут тренутно кошта 1180 динара по килограму.

Д. Ј. Бујак

Држава последњих година на разне начине подстиче младе за живот на селу, разним субвенцијама како у области пољопривреде, тако и помоћи приликом куповине сеоске куће са окућницом. Међутим, евидентно је да многа села и даље имају бројне проблеме због којих се породице, поготово млади брачни парови, ипак не одлучују за живот на селу.

Насељена места општине Бачка Паланка у протеклом периоду била су врло атрактивна за куповину куће на селу уз субвенције државе. Много кућа је на тај начин продато, али једно од села које је породицама примамљиво а куповина куће уз програм Министарства за бригу о селу немогућа, јесте Карађорђево.

Наиме, ово село нема катастарску општину, куће су уписане на власника међутим окућница је у власништву Војске Србије. Према речима председника савета Месне заједнице Карађорђево, Милана Радошевића, овај имовински проблем је присутан годинама и исто толико дуго покушава да се реши.

-Још од деведесетих година надлежном министарству су се слали и данас се шаљу дописи да се тај проблем реши, да се окућнице упишу на власнике кућа, али никакву иницијативу од њихове стране нисмо добили. Ми се обратимо Општини Бачка Паланка, надлежни у Општини Министарству одбране, али нисмо наишли на разумевање, каже Радошевић.

Он додаје да је проблем био и када је олуја 2023. направила штету на објекту вртића у Карађорђеву. Тај објекат је такође у власништву Војске, по правилу није наша надлежност да се он санира, али Општина је то морала санирати јер је у питању образовна установа.

-Морам да кажем да без обзира на тај имовински проблем, у Карађорђеву се куће доста траже, махом од стране мало старијих породица које продају стан у Новом Саду или Бачкој Паланци, па свој мир пронађу код нас. Тражене су и од стране младих брачних парова који добијају субвенције од државе, али с обзиром да је немогуће на тај начин купити кућу у Карађорђеву јер немају уписану окућницу на власника, брзо одустану. Ипак, куће се продају, али мимо тог програма, истакао је Милан Радошевић.

Карађорђево и Младеново деле један вртић. Деца из Младенова у вртић иду у Карађорђево, а према речима председника Савета Месне заједнице Младеново, Слободана Манојловића, постоји идеја да се и тај проблем у наредном периоду реши.

-Постоји план да се објекат у ком се тренутно налази зграда Месне заједнице, Ватрогасни дом и биоскоп сруши и да се на том простору изгради објекат у ком би била смештена месна канцеларија, такође Ватрогасни дом, наша удружења жена и бораца, а оно што је најважније – вртић, изјавио је Манојловић за „Недељне новине.

Како каже, Младеново при школи има простор за предшколце, децу од шест година, а ту не постоји могућност да буду смештена и мања деца јер квадратура тог простора не испуњава законски минимум.

-Ја сам био на састанку у Јавном предузећу „Стандард“ на ком је било речи о припреми тог пројекта. Колико сам упућен, пројекат за изградњу тог објекта би требао бити урађен ове године, а изградња би онда почела следеће, 2026. године. Са таквим једним објектом заиста бисмо решили све најважније проблеме у нашем селу, додао је Слободан Манојловић из МЗ Младеново.

Према речима нашег саговорника и у Младенову има доста заинтересованих за куповину сеоске куће путем субвенција државе али је врло мало кућа са „чистим“ папирима.

-Много људи тражи куће у Младенову, нарочито од кад је почео тај програм Министарства за бригу о селу, али кућа све мање има. Тачније, има их, али је решавање имовинских односа на „дугом штапу“. Углавном су то ситуације када имате пет или више уписаних наследника, власника куће, па су неки од њих у иностранству и једноставно не желе тиме да се баве. То све кочи процес куповине куће и онда млади парови да би испоштовали рокове конкурса, нормално, кућу потраже на другом месту, каже Манојловић.

Д. Ј. Бујак

Млади сточар из Нове Гајдобре, Горан Бјелица, наставио је породичну традицију својих родитеља у сточарству. Његови родитељи Велимир и Славојка су тај посао почели да раде још 1993. године када су набавили прво теле. Одатле је све кренуло и корак по корак стадо се ширило. Тренутно Бјелице држе пет крава музара, пет јунади старих око месец дана и преко 50 оваца.

-Краве су расе Холштајн црвене и црне због млечности, а овце Ил де франс. Овце су се сад почеле јагњити. Стадо је уматичено по свим прописима. Имамо регистровано пољопривредно газдинство на моје име. Пошто су краве уматичене, долазе нам редовно из Матичне службе за стоку и са Пољопривредног факултета да узимају узорке млека за контролу квалитета, прича Горан Бјелица.

Породица Бјелица дневно од крава добије понекад и до 100 литара млека, када су све краве музне и кад нема ниједна стеона, али буде и мање млека. Они млеко продају по селу, имају сталне муштерије. Мајка Славојка Бјелица прави и крављи сир који се такође лако продаје код њихових муштерија.

Бјелице обрађују укупно око 10 катастарских јутара земље с тим што су 2019. године добили и 2 хектара државне земље по праву пречег закупа на десет година. На 5 катастарских јутара посејали су детелину, док су преостале парцеле под јечмом, пшеницом и кукурузом.

-Прошле године нам је детелина подбацила због суше, практично нам је преполовљен принос. Зато смо принуђени да докупимо храну, додаје Горан Бјелица.

За обезбеђивање сточне хране током године је задужен отац Велимир Бјелица који се сналази и по селу коси траву.

-Краве хранимо луцерком и концентрованом храном коју правимо сами. Мељемо кукуруз, јечам, пшеницу и уз примесе правимо концентровану храну. Када су у питању овце поред репиног концентрата дајемо и резану кукурузовину и сојину сламу, додаје Горан Бјелица.

Наш саговорник додаје да планирају проширење стада оваца.

Д. З.