Друштво
Проф. др Рајко Игић: Како унапредити школовање лекара?
Објављено
пре 1 седмица-
Објавио:
Клик на вестиСвако друштво жели да има што боље лекаре. Медицинске студије се изводе на медицинским факултетима, а потом се медицинска пракса лекара усавршава у различитим медицинским институцијама, махом на клиникама и у болницама. Побољшање медицинске едукације је важан процес који се с времена на време мења на основу развоја медицинске науке и праксе, али и потребе друштва за одређеним бројем квалитетних лекара.
Медицински часопис, „Journal of Medical Education and Curricular Development“ (издаје се у Енглеској), ових дана је објавио чланак „Preparations of students for enrollment in medical schools“ о томе како се могу боље припремати кандидати за студије на 252 Европска медицинска факултета. Аутор чланка је проф. др Рајко Игић из Сомбора који предлаже да се поред средњошколске припреме, кандидати две године припремају на универзитету. Таква ће припрема побољшати студирање, а лекари постати бољи стручњаци. Нажалост, тзв. Болоња модел не предлаже додатну припрему студената за студирање медицине – важан елеменат медицинске едукације.
На чему се заснива Игићев предлог? Снажан развој медицине достигао је врх у Немачкој крајем 19. и почетком 20. века. Утицај се ширио Европом и Америком. Најснажнији трансфер Немачке медицине у Америку извршио је Абрахам Флекснер (1866-1959), амерички психолог и просветитељ који је студирао у Берлину. Његова књига “Flexner Report 1910”, подстакла је Carnegie Foundation да оснује 155 медицинских факултета у Америци и Канади. Флекснер је педагошку основу за медицинску едукацију преузео из књиге Theodora Bilrotha, “Medical Education at German Universities” у којој се, по први пут, тврди да је медицина научна дисциплина.
Флекснер је предложио да студенти, након четири године студија на колеџу, проведу на медицинском факултету две године у лабораторијама и институтима, а потом две године изучавају клиничке предмете. И данас се медицина у Америци студира пема Флекснеровом моделу. Таква едукација, уз доцнију медицинску праксу и медицинска истраживања у САД често омогућавају да САД превазилазе немачку и европску медицину. Међутим, све се студије у Америци плаћају. Премедицинске студије коштају студента 52.000 долара годишње, а студије медицине на државним факултетима 58.800, а на приватним 65.400 долара годишње. Зато већина студената ради студија подиже кредит: државни је погоднији, али је износ ограничен. Сви су стручњаци касније задовољни “јер им је школовање најбоља инвестиција”.
Игићев модел медицинских студија у Европи укључује двогодишњу припрему на редовним студијама (нпр. фармација, биологија, биохемија, хемија и др.) на којима се изучава неорганска и органска хемија и биологија. Таква припрема даје студенту више времена да се посвети предклиничким наукама – анатомија, биохемија и физиологија. Курикулум ће се тако скратити од 6 на 5 година. Студије медицине и других дисциплина у Европи махом су бесплатне. Главна предност двогодишње универзитетске припреме студената је да они лакше савладају премедицинске и клиничке предмете, а касније постају успешнији практичари и истраживачи који бивају спремнији и за остале медицинске активности које постају све разноврсније. Поред тога, студенти ће у првој години студија бити две године старији и академски искуснији, а они који се не упишу на медицински факултет, настављају студије на оном факултету на коме су провели две године.
Рајко Игић је рођен 1937. године у Деспот Св. Ивану/Сентивану (данас Деспотово). Медицински факултет је завршио у Београду, а докторску дисертацију одбранио у Сарајеву; радио је као професор фармакологије и токсикологије у Сарајеву, Тузли, Бањој Луци и Новом Саду, био је продекан за наставу и науку, оснивач постдипломских студија у Тузли, а потом научни саветник у Stroger Hospital of Cook County, Чикаго.
Главно откриће му је налаз ACE у оку којим је скренуо пажњу многим истраживачима на ангиотензин II, снажну компоненту ренин-ангиотензин система који игра важну улогу у кардиоваскуларним и реналним (бубрези) функцијама. ACE конвертира неактиван ангиотензин I у ангиотензин II који сужава крвне судове и повишава крвни притисак који оштећује срце. Игићево откриће указује на везу измеđу здравља ока и општег здравља организма, посебно на крвни притисак и регулацију течности и електролита. Тако су повезана два важна процеса који воде бољем разумевању здравља.
Повезане вести
Друштво
Црвени крст реализовао акцију „Безбедност деце у саобраћају“
Објављено
пре 6 сати-
септембар 11, 2024Објавио:
Клик на вестиЈедна од редовних активности Црвеног крста је реализација акције „Безбедност деце у саобраћају“. Та акција се реализује сваке године почетком септембра и односи се најпре на ђаке прваке.
Деца на путу од куће до школе и у повратку представљају озбиљне учеснике у саобраћају и њихови родитељи треба да их упуте у правила понашања. При томе се апелује на возаче аутомобила да посебно обрате пажњу на малишане у близини школа, али и на свим другим местима.
Акција је реализована током почетком школске године у сарадњи са сталним партнерима ауто-школом „Илић“ и Предшколском установом „Младост“.
-Ове године смо реализовали две активности у склопу акције „Безбедност деце у саобраћају“. Најпре смо посетили ОШ „Свети Сава“ где је наш волонтер Милан Тутулукџија одржао предавање малишанима о безбедном понашању деце у саобраћају. Након предавања, ђаци прваци су кредама цртали саобраћајне знакове, семафоре и пешачке прелазе, каже Лазар Мишков из Црвеног крста Бачка Паланка.
Друга активност у оквиру ове акције је била у сарадњи са предшколцима из ПУ „Младост“ који су посетили ауто-школу „Илић“.
-Триво Илић је презентовао деци правила понашања у саобраћају, а предшколци су активно учествовали са питањима. На крају крајева, сви имамо заједнички циљ, а то је да нам деца буду безбедна у саобраћају, додаје Мишков.
Д. З.
Друштво
Санираће се дивља депонија у Новој Гајдобри
Објављено
пре 6 сати-
септембар 10, 2024Објавио:
Клик на вестиНесавесни житељи Нове Гајдобре настављају да одлажу отпад на непредвиђеним местима за то и тако стварају дивље депоније. Једна таква се налази тачно преко пута лепо уређеног стадиона и када гостују екипе из других села прво што угледају на прилазу игралишту је дивља депонија поред пута.
То ствара лошу слику о нашем менталитету и селу, али и свим становницима Нове Гајдобре.
Из Месне заједнице Нова Гајдобра поручују да ће се дивља депонија код стадиона санирати у наредним месецима. Након довођења јавне површине у првобитно стање, у МЗ Нова Гајдобра најављују постављање видео надзора на тој локацији.
-Позивамо житеље нашег места да пријаве свако недозвољено одлагање отпада неодговорних и несавесних појединаца. Овакво понашање је крајње недопустиво и неодговорно и неће се толерисати. Одлагање отпада у Новој Гајдобри је добро организовано, а повремено се прикупља и одвози кабасти отпад, тако да за овакво понашање нема никаквог оправдања, каже председник Савета МЗ Нова Гајдобра Младен Лучић.
Д. З.
Друштво
Од панк химни до пљуска емоција на 7. Паланачком Дунав фесту
Објављено
пре 21 сат-
септембар 10, 2024Објавио:
Клик на вестиУ суботу, 7. септембра одржао се седми по реду Паланачки Дунав Фест. Организатори су ове године направили одличан избор када су бендови у питању, јер је по мишљењу публике, али и самих организатора, атмосфера у дворишту Музеја града Бачка Паланка била никад боља.
Вече је отворио бенд Лутке на концу, публици можда познатији као tribut to КУД Идијоти, што је значило само једно – жестока свирка коју је публика пригрлила врло радо. Сви су певали у глас од самог почетка хитове култних панкера из Пуле, а на бини су им се у једном моменту придружили пријатељи који су дошли да испрате њихов наступ, што је додатно појачало доживљај међу већ савршено расположеном публиком.
Организатори бољи почетак нису могли да очекују јер је ово био савршен пример пословице „по јутру се дан познаје“. Оно што је уследило било је ништа мање спектакуларно.
Бенд који је следећи наступио био је Деформитет, бенд који долази из Селенче, а публика Бачке Паланке их одлично познаје. На прошлогодишњем Демо ПДФ-у управо овај бенд однео је победу међу доста јаком конкуренцијом, па је фантастична комуникација са публиком била сасвим очекивана и природна, јер су прошле године задобили све симпатије жирија и публике. Овај бомбастичан бенд савршено се надовезао на претходну енергију јер је публика наставила да скаче заједно са њима све до самог краја наступа.
Пред сам крај њихове свирке, над Бачком Паланком се надвио црни облак и ситна киша је претила да програм престане. Киша је постајала све јача и врло брзо се претворила у пљусак, али невероватна енергија која кружила двориштем Музеја града и ову ситуацију претворила је у моменат за памћење. Публика се није разбежала, напротив. Неки су се само мало склонили где су успели, а неки чак и нису, јер ипак, кише дуго није било, пријала је. И тих пола сата док је падала, све је било и даље живо, весело и слика фестивала обојена је неким новим, ведријим и срећнијим бојама.
Са само петнаестак минута кашњења, Мортал Комбат је изашао на бину, а расхлађена публика је са одушевљењем дочекала њихов наступ. Уследила је експлозија емоција и прави спектакл на бини, што се од Комбата и очекивало јер су они мајстори за добар провод. Као што су се организатори и надали, међу публиком се нашло доста њих који су у Бачку Паланку дошли из разних градова, али не само градова него и из суседних држава. Једна од највеселијих је била екипа Винковчана која нам је симпатично рекла да су били на концерту Мортал Комбата више пута него и сам Мортал Комбат.
Хитови су се низали један за другим, а публика је одушевљено певала са њима сваки од њих, па су поједини остали и без гласа. Мортал Комбат спектакл је трајао до нешто мало након 1 сат после поноћи, а сви присутни напустили су фестивалски простор задовољни и препуни дивних утисака.
-Велике компаније и институције упорно игноришу значај “малих” фестивала, али без обзира на то, “мали” фестивали ће и даље храбро корачати напред јер оно што њих покреће је само љубав према музици, наводе организатори и захваљују се свима који су посетили седмо издање ПДФ-а, као и свим бендовима који су оставили срце не бини.
Видимо се и следеће године на 8. Паланачком Дунав фесту!
Редакција
Najčitanije
- Актуелнопре 2 дана
DALURI – Нови дневни мени 09.09. – 13.09.
- Друштвопре 2 дана
Бачкопаланчанин Александар Тот: Богата научна каријера у Шведској
- Друштвопре 2 дана
Кад штрудла замирише
- Сервисне информацијепре 2 дана
Распоред сахрана за понедељак 9. септембар
- Општинске вестипре 2 дана
Укинута ванредна ситуација на територији општине Бачка Паланка
- Културапре 19 сати
Два сата са Матијом Бећковићем
- Спортпре 1 дан
ОФК Бачка наставила победнички низ у Куцури
- Спортпре 1 дан
Треће место Урошевића на „Croatia open“-у у Ријеци