Избор занимања за матуранте може бити јако тежак, док се неки од њих врло јасно изражавају о томе „шта желим да будем кад порастем?“. Да никад није касно, да се жеље и снови остваре, показује и пример наше суграђанке Јоване Манојловић, која је из средње школе, са жељом да постане глумица, ипак у 25. години спознала своје будуће занимање и касније дипломирала на смеру Мултимедијална продукција на Академији уметности у Новом Саду.

Током образовања у основној и средњој школи била је члан драмских секција и увек заљубљена у медије и уметност. У средњој школи су се десили и први кораци и то на радио-телевизији БАП, где се опробала као водитељка, те јој се тад чинило да би требало да буде глумица. Након трећег разреда Гимназије, одлази на Факултет драмских уметности на пријемни испит из глуме и улази у ужи избор, али није била примљена. Након завршене Гимназије, уписује Српски језик и лингвистику, на Филозофском факултету у Новом Саду са намером да се бави телевизијским новинарством.

Како је дошла до продукције, причала је за Недљне новине:

-У међувремену док сам студирала , почела сам да радим за тадашњег највећег издавача магазина у сектору Односа са јавношћу, као асистент компаније Color Press Group, у којој сам провела шест година. Тај сектор ми се допао, али ми се чинило да ипак није довољно динамично занимање за мој карактер. Сасвим спонтано, узимајући у обзир све што сам радила, мој карактер, љубав према медијима у уметности, све то довело ме до тога да сам са 25 година схватила да је продукција прави избор за мене, те са 26 година, уписујем други факултет и бивам примљена на Академију уметности у Новом Саду, на одсеку Продукције. Моја околина није баш одушевљено реаговала на идеју да са 25 година уписујем други факултет, но, ја сам била сигурна у то да радим добру ствар. На послу сам дала отказ и поново постала студент. Годинама касније, испоставило се да је то била једна од најбољих одлука у мом животу. Тако да када сте сигурни у своје жеље, идите за њима, ма колико околини деловале нереално и неоствариво. ви најбоље знате шта је најбоље за вас, без обзира на то колико година имате!

Одакле идеја баш за тај смер? Шта те је привукло?

-Продукција је нешто што окупља неколико различитих послова јер је она нешто што носи пројекат, било да је у питању, филм, догађај, позоришна представа или телевизијски програм. Ви сте као родитељ једном пројекту. Од настанка идеје, до проналажења средстава за реализацију, расподеле буџета, ангажовања тима и на крају реализације самог пројекта. Одговорни сте за сам пројекат, његову припрему и реализацију. Важно је да верујете у њега, да сте сигурни у његов успех, али исто тако да унапред предвидите могуће проблеме и изазове и имате спремна решења, ако се они десе. Ретко који посао има толико адреналина, те га ја врло често поредим са скакањем падобраном! Још једна лепа ствар овог занимања је констатно упознавање нових људи, карактера, па је психологија врло важан сегмент овог посла. Сам посао свакако не траје сваког дана од 08.00 до16.00 часова, те врло често немате радно време, и он се некако живи сваког дана, цео дан, понекад и ноћ. И овај посао има своје стресне моменте, јер колико год добро све припремите, увек су ту непредвиђене ситуације или сарадници, тако да ако планирате да се бавите продукцијом, обавезан је стабилан и чврст карактер.

Да ли је тешко наћи посао и да ли има више жена или мушкараца који се баве тим послом?

Дефинитивно је у овој индустрији више мушкараца, будући да је врло уско везано за познавање технике, аудио-видео уређаја, но жене су свакако бољи и темељнији организатори од мушкараца. Мишљења су подељена, мушкарци тврде да је нама лакше, док ми мислимо да је ипак лакше мушкарцима. Овде се сусрећете са пуно предрасуда као жена, јер “жене се не разумеју у технику” и друго, управо из тог разлога знање је врло важно, јер је то једини начин да докажете ваш ауторитет. Свакако да шарм увек помаже у стресним и изазовним ситуацијама.

Шта захтева твој посао? 

Тренутно радим као продуцент информативне редакције на Радио Телевизији Војводине и имам своју фирму мултимедијалне продукције, која је специјализована за организацију догађаја “Re-vision, events & multimedia”. У том случају бавим се продукцијом телевизијског садржаја и организацијом догађаја. Врло сам захвална на томе, јер сам свакодневно у новим креативним изазовима, са новим сарадницима. Принцип свих послова је исти, али су детаљи оно што их разликује, тако да данас припремате неки културни догађаја, или компанијски, а већ сутра припремате велики спортски догађај. Врло често радила сам на пројектима, који су захтевали посебну пажњу јер су њима присутвовали највећи државни званичници, стране делегације, те је важно да одлично говорите, ако не више језика, онда бар енглески. Јако је важно окупити прави тим, јер сте на тај начин урадили већ пола посла.

Обзиром да живиш и радиш у Новом Саду, колико често долазиш у Бачку Паланку и шта те највише радује, а шта растужи кад дођеш?

-Бачка Паланка ће увек бити посебно место у које волим да дођем кад год могу. Сваки долазак ме радује, јер се враћам нечему што је моје. Оно што ме растужи јесте чињеница, да би обзиром на свој положај, могла да пружи много више у смислу туризма и садржаја, а нажалост не ради се довољно на томе да привуче нове људе, као туристе, али и као становнике. Читава област могла би да буде врло успешна у смислу спортско – рекреативног туризма, лова – риболова, па чак и винског туризма, с обзиром на то да општина обухвата и Срем. Сви ми који смо отишли из Бачке Паланке, увек смо спремни да у својим областима и могућностима, сарадњом унапредимо како сам град тако и општину, јер ипак је то наша кућа.

Да ли имаш у плану радити неки пројект у свом радном граду?

-Уколико се укаже прилика, волела бих да организујем неки догађај у Бачкој Паланци, можда неки фестивал, концерт, спортско првенство и слично, што би Бачкој Паланци довело нове људе, а мештанима нови садржај. Свакако се надам да ће општински челници, препознати колико Бачка Паланка има потенцијала.

Д. Бабић