Продуценткиња Јована Манојловић
Прати нас на мрежама

Друштво

Продуценткиња Јована Манојловић

Клик на вести

Објављено

-

Избор занимања за матуранте може бити јако тежак, док се неки од њих врло јасно изражавају о томе „шта желим да будем кад порастем?“. Да никад није касно, да се жеље и снови остваре, показује и пример наше суграђанке Јоване Манојловић, која је из средње школе, са жељом да постане глумица, ипак у 25. години спознала своје будуће занимање и касније дипломирала на смеру Мултимедијална продукција на Академији уметности у Новом Саду.

Током образовања у основној и средњој школи била је члан драмских секција и увек заљубљена у медије и уметност. У средњој школи су се десили и први кораци и то на радио-телевизији БАП, где се опробала као водитељка, те јој се тад чинило да би требало да буде глумица. Након трећег разреда Гимназије, одлази на Факултет драмских уметности на пријемни испит из глуме и улази у ужи избор, али није била примљена. Након завршене Гимназије, уписује Српски језик и лингвистику, на Филозофском факултету у Новом Саду са намером да се бави телевизијским новинарством.

Како је дошла до продукције, причала је за Недљне новине:

-У међувремену док сам студирала , почела сам да радим за тадашњег највећег издавача магазина у сектору Односа са јавношћу, као асистент компаније Color Press Group, у којој сам провела шест година. Тај сектор ми се допао, али ми се чинило да ипак није довољно динамично занимање за мој карактер. Сасвим спонтано, узимајући у обзир све што сам радила, мој карактер, љубав према медијима у уметности, све то довело ме до тога да сам са 25 година схватила да је продукција прави избор за мене, те са 26 година, уписујем други факултет и бивам примљена на Академију уметности у Новом Саду, на одсеку Продукције. Моја околина није баш одушевљено реаговала на идеју да са 25 година уписујем други факултет, но, ја сам била сигурна у то да радим добру ствар. На послу сам дала отказ и поново постала студент. Годинама касније, испоставило се да је то била једна од најбољих одлука у мом животу. Тако да када сте сигурни у своје жеље, идите за њима, ма колико околини деловале нереално и неоствариво. ви најбоље знате шта је најбоље за вас, без обзира на то колико година имате!

Одакле идеја баш за тај смер? Шта те је привукло?

-Продукција је нешто што окупља неколико различитих послова јер је она нешто што носи пројекат, било да је у питању, филм, догађај, позоришна представа или телевизијски програм. Ви сте као родитељ једном пројекту. Од настанка идеје, до проналажења средстава за реализацију, расподеле буџета, ангажовања тима и на крају реализације самог пројекта. Одговорни сте за сам пројекат, његову припрему и реализацију. Важно је да верујете у њега, да сте сигурни у његов успех, али исто тако да унапред предвидите могуће проблеме и изазове и имате спремна решења, ако се они десе. Ретко који посао има толико адреналина, те га ја врло често поредим са скакањем падобраном! Још једна лепа ствар овог занимања је констатно упознавање нових људи, карактера, па је психологија врло важан сегмент овог посла. Сам посао свакако не траје сваког дана од 08.00 до16.00 часова, те врло често немате радно време, и он се некако живи сваког дана, цео дан, понекад и ноћ. И овај посао има своје стресне моменте, јер колико год добро све припремите, увек су ту непредвиђене ситуације или сарадници, тако да ако планирате да се бавите продукцијом, обавезан је стабилан и чврст карактер.

Да ли је тешко наћи посао и да ли има више жена или мушкараца који се баве тим послом?

Дефинитивно је у овој индустрији више мушкараца, будући да је врло уско везано за познавање технике, аудио-видео уређаја, но жене су свакако бољи и темељнији организатори од мушкараца. Мишљења су подељена, мушкарци тврде да је нама лакше, док ми мислимо да је ипак лакше мушкарцима. Овде се сусрећете са пуно предрасуда као жена, јер “жене се не разумеју у технику” и друго, управо из тог разлога знање је врло важно, јер је то једини начин да докажете ваш ауторитет. Свакако да шарм увек помаже у стресним и изазовним ситуацијама.

Шта захтева твој посао? 

Тренутно радим као продуцент информативне редакције на Радио Телевизији Војводине и имам своју фирму мултимедијалне продукције, која је специјализована за организацију догађаја “Re-vision, events & multimedia”. У том случају бавим се продукцијом телевизијског садржаја и организацијом догађаја. Врло сам захвална на томе, јер сам свакодневно у новим креативним изазовима, са новим сарадницима. Принцип свих послова је исти, али су детаљи оно што их разликује, тако да данас припремате неки културни догађаја, или компанијски, а већ сутра припремате велики спортски догађај. Врло често радила сам на пројектима, који су захтевали посебну пажњу јер су њима присутвовали највећи државни званичници, стране делегације, те је важно да одлично говорите, ако не више језика, онда бар енглески. Јако је важно окупити прави тим, јер сте на тај начин урадили већ пола посла.

Обзиром да живиш и радиш у Новом Саду, колико често долазиш у Бачку Паланку и шта те највише радује, а шта растужи кад дођеш?

-Бачка Паланка ће увек бити посебно место у које волим да дођем кад год могу. Сваки долазак ме радује, јер се враћам нечему што је моје. Оно што ме растужи јесте чињеница, да би обзиром на свој положај, могла да пружи много више у смислу туризма и садржаја, а нажалост не ради се довољно на томе да привуче нове људе, као туристе, али и као становнике. Читава област могла би да буде врло успешна у смислу спортско – рекреативног туризма, лова – риболова, па чак и винског туризма, с обзиром на то да општина обухвата и Срем. Сви ми који смо отишли из Бачке Паланке, увек смо спремни да у својим областима и могућностима, сарадњом унапредимо како сам град тако и општину, јер ипак је то наша кућа.

Да ли имаш у плану радити неки пројект у свом радном граду?

-Уколико се укаже прилика, волела бих да организујем неки догађај у Бачкој Паланци, можда неки фестивал, концерт, спортско првенство и слично, што би Бачкој Паланци довело нове људе, а мештанима нови садржај. Свакако се надам да ће општински челници, препознати колико Бачка Паланка има потенцијала.

Д. Бабић

Остави коментар

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Друштво

На пијацу стигле прве јагоде, цена 650 динара

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Недељне новине

На максимална три степена изнад нуле, у среду, 19. фебруара на пијачни дан у Бачкој Паланци није било гужве. Да ли управо због хладноће или цена, продавци нису имали одговор, а цене, како кажу, се и нису мењале много у односу на претходне сезоне.


Најскупље је свакако оно воће и поврће ком тренутно није сезона, њега и нема у великим количинима. Када чују да црвена паприка кошта 550 динара по килограму, купци одмах негодују, али фебруар месец свакако није њено време, па стога цена и не чуди. Обрадовале су нас прве јагоде на бачкопаланачкој пијаци, али цена нам је убрзо скинула осмех са лица. За 600 грама јагода потребно је издвојити 650 динара. Корпица малина у којој стаје 150 грама, кошта 350 динара, док су боровнице исте грамаже 400 динара. И ова роба пронађе свог купца, мада ће већина купаца, бар кад су јагоде у питању, ипак још мало сачекати.

У ово доба године сезона је јужног воћа па се тако цена лимуна креће од 150 до 200 по килограму, банане су 200 динара, а поморанџе од 150 до 250 динара такође за килограм. Мандарине се на пијаци у Бачкој Паланци тренутно продају по цени од 200 до 250 динара, док је киви од 300 до 350 динара за килограм.

Стигла је и прва зелена салата, путерица, а једна главица свеже лепе салате стаје између 60 и 80 динара. За све оне који су се пожелели младог лука и он је стигао на пијацу, а струк кошта 80 динара. Сушна прошла година никако није пријала купусу, његова цена је била доста висока у време када су људи узимали веће количине за кисељење. Тренутно је цена свежег купуса 120 динара за килограм, а киселог 250 такође за килограм.

Парадајз и краставац, поврће ком такође није сезона, доста је скупо, али према речима продаваца, купци траже и купују по мало. И парадајз и краставац тренутно имају исту цену – 350 динара по килограму. Кромпир се креће од 100 до 130 динара, а црни лук кошта 100 динара за килограм.

Цене рибе и свињског меса

Среда је и дан поста, па се мала гужва направила испред рибарнице на бачкопаланачкој пијаци. Продавци кажу да се цене рибе нису мењале, нити ће бити значајних измена пред Велики пост који почиње 3. марта.

Шаран је тренутно 650 динара за килограм, скуша 500 динара, док је цена толстолобика 350 динара по килограму. Ослић се креће од 530 до 580 динара по килограму у зависности од крупноће, док су филети сома тренутно 600 динара по килограму.

Цена свињског меса крајем прошле године значајније је пала и тренутно мирује. Свињски бут кошта 598 динара по килограму, врат и каре имају исту цену – 528 динара за килограм. За килограм свеже сланине потребно је издвојити 628 динара. Јунећи пут тренутно кошта 1180 динара по килограму.

Д. Ј. Бујак

Настави са читањем

Друштво

Карађорђево: Окућнице у власништву Војске

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Недељне новине

Држава последњих година на разне начине подстиче младе за живот на селу, разним субвенцијама како у области пољопривреде, тако и помоћи приликом куповине сеоске куће са окућницом. Међутим, евидентно је да многа села и даље имају бројне проблеме због којих се породице, поготово млади брачни парови, ипак не одлучују за живот на селу.


Насељена места општине Бачка Паланка у протеклом периоду била су врло атрактивна за куповину куће на селу уз субвенције државе. Много кућа је на тај начин продато, али једно од села које је породицама примамљиво а куповина куће уз програм Министарства за бригу о селу немогућа, јесте Карађорђево.

Наиме, ово село нема катастарску општину, куће су уписане на власника међутим окућница је у власништву Војске Србије. Према речима председника савета Месне заједнице Карађорђево, Милана Радошевића, овај имовински проблем је присутан годинама и исто толико дуго покушава да се реши.

-Још од деведесетих година надлежном министарству су се слали и данас се шаљу дописи да се тај проблем реши, да се окућнице упишу на власнике кућа, али никакву иницијативу од њихове стране нисмо добили. Ми се обратимо Општини Бачка Паланка, надлежни у Општини Министарству одбране, али нисмо наишли на разумевање, каже Радошевић.

Он додаје да је проблем био и када је олуја 2023. направила штету на објекту вртића у Карађорђеву. Тај објекат је такође у власништву Војске, по правилу није наша надлежност да се он санира, али Општина је то морала санирати јер је у питању образовна установа.

-Морам да кажем да без обзира на тај имовински проблем, у Карађорђеву се куће доста траже, махом од стране мало старијих породица које продају стан у Новом Саду или Бачкој Паланци, па свој мир пронађу код нас. Тражене су и од стране младих брачних парова који добијају субвенције од државе, али с обзиром да је немогуће на тај начин купити кућу у Карађорђеву јер немају уписану окућницу на власника, брзо одустану. Ипак, куће се продају, али мимо тог програма, истакао је Милан Радошевић.

Карађорђево и Младеново деле један вртић. Деца из Младенова у вртић иду у Карађорђево, а према речима председника Савета Месне заједнице Младеново, Слободана Манојловића, постоји идеја да се и тај проблем у наредном периоду реши.

-Постоји план да се објекат у ком се тренутно налази зграда Месне заједнице, Ватрогасни дом и биоскоп сруши и да се на том простору изгради објекат у ком би била смештена месна канцеларија, такође Ватрогасни дом, наша удружења жена и бораца, а оно што је најважније – вртић, изјавио је Манојловић за „Недељне новине.

Како каже, Младеново при школи има простор за предшколце, децу од шест година, а ту не постоји могућност да буду смештена и мања деца јер квадратура тог простора не испуњава законски минимум.

-Ја сам био на састанку у Јавном предузећу „Стандард“ на ком је било речи о припреми тог пројекта. Колико сам упућен, пројекат за изградњу тог објекта би требао бити урађен ове године, а изградња би онда почела следеће, 2026. године. Са таквим једним објектом заиста бисмо решили све најважније проблеме у нашем селу, додао је Слободан Манојловић из МЗ Младеново.

Према речима нашег саговорника и у Младенову има доста заинтересованих за куповину сеоске куће путем субвенција државе али је врло мало кућа са „чистим“ папирима.

-Много људи тражи куће у Младенову, нарочито од кад је почео тај програм Министарства за бригу о селу, али кућа све мање има. Тачније, има их, али је решавање имовинских односа на „дугом штапу“. Углавном су то ситуације када имате пет или више уписаних наследника, власника куће, па су неки од њих у иностранству и једноставно не желе тиме да се баве. То све кочи процес куповине куће и онда млади парови да би испоштовали рокове конкурса, нормално, кућу потраже на другом месту, каже Манојловић.

Д. Ј. Бујак

Настави са читањем

Друштво

Горан Бјелица наставио породичну традицију

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Недељне новине

Млади сточар из Нове Гајдобре, Горан Бјелица, наставио је породичну традицију својих родитеља у сточарству. Његови родитељи Велимир и Славојка су тај посао почели да раде још 1993. године када су набавили прво теле. Одатле је све кренуло и корак по корак стадо се ширило. Тренутно Бјелице држе пет крава музара, пет јунади старих око месец дана и преко 50 оваца.


-Краве су расе Холштајн црвене и црне због млечности, а овце Ил де франс. Овце су се сад почеле јагњити. Стадо је уматичено по свим прописима. Имамо регистровано пољопривредно газдинство на моје име. Пошто су краве уматичене, долазе нам редовно из Матичне службе за стоку и са Пољопривредног факултета да узимају узорке млека за контролу квалитета, прича Горан Бјелица.

Породица Бјелица дневно од крава добије понекад и до 100 литара млека, када су све краве музне и кад нема ниједна стеона, али буде и мање млека. Они млеко продају по селу, имају сталне муштерије. Мајка Славојка Бјелица прави и крављи сир који се такође лако продаје код њихових муштерија.

Бјелице обрађују укупно око 10 катастарских јутара земље с тим што су 2019. године добили и 2 хектара државне земље по праву пречег закупа на десет година. На 5 катастарских јутара посејали су детелину, док су преостале парцеле под јечмом, пшеницом и кукурузом.

-Прошле године нам је детелина подбацила због суше, практично нам је преполовљен принос. Зато смо принуђени да докупимо храну, додаје Горан Бјелица.

За обезбеђивање сточне хране током године је задужен отац Велимир Бјелица који се сналази и по селу коси траву.

-Краве хранимо луцерком и концентрованом храном коју правимо сами. Мељемо кукуруз, јечам, пшеницу и уз примесе правимо концентровану храну. Када су у питању овце поред репиног концентрата дајемо и резану кукурузовину и сојину сламу, додаје Горан Бјелица.

Наш саговорник додаје да планирају проширење стада оваца.

Д. З.

Настави са читањем

Najčitanije