Прозвођачи кажу да је ситуација пред жетву годинама уназад иста: неизвесност, цена непозната и на крају ниска, а улагања све већа, пише портал „Агроклуб“.

Жетва пшенице ове године почела је раније. Као и претходних, тако и ове, произвођачи се суочавају са истим проблемом – колики ће бити род, која ће бити цена и да ли ће покрити трошкове? И док су једни због дуговања приморани да пшеницу продају, други ће је само „предати“ у нади да ће цена ускоро бити већа.

Сува зима без кише и снега, али и високе јунске температуре обележиле су овогодишњу производњу ове житарице, па жетва због тога почиње раније. Од саме сетве, ратаре муче и висока улагања због примене потпуне агротехнике, а са приближавањем жетве ту су питања и размишљања о цени. Многим искусним ратарима довољно је да баце поглед низ житно поље или уберу пар класова како би знали какав ће род бити.

Ипак, у сваком случају треба сачекати да машине уђу у њиве и вага покаже тачне приносе. Осим што припремају механизацију, ратари помно прате и дешавања на берзама и страхују да ће и ове године проћи као и претходне када су због ниске цене били на губитку у просеку око 500 евра по хектару.

Крајем маја трговало се по цени од 23 динара за килограм пшенице старог рода. Такође, имамо рекордне залихе у силосима и чека нас трећа година заредом са историјски рекордним залихама. Током протеклих месец дана цене житарица и уљарица на светском тржишту имале су узлазни тренд кретања.

Стручњаци напомињу да су усеви шаренолики и разликују се од њиве до њиве, у зависности од тога када су посејани и примењених мера агротехнике. Пшеница је класала двадесет дана раније, у априлу уместо у мају, а ратари страхују да ће принос бити мањи за око 30 одсто.

Производња скупа, цена неизвесна

Пољопривредник из Бачке Паланке Милан Јовицки ових дана коси јечам и припрема се за жетву пшенице. Како каже, цена је непозната, а додатна невоља је то што му је недавно на парцели од 10 хектара лед направио стопроцентну штету. У односу на претходну годину, због ниске цене и нерентабилности, знатно је смањио засејане површине.

„Не очекујем добар род, зима је била сува, а прва значајнија киша пала је крајем априла. То је било касно за усев. Применио сам сву агротехнику, уложио сам, рачунам тако се мора. Хектар земљишта које сам узео у аренду плаћао сам 500 евра, толико су коштала и улагања, значи укупно 1.000 евра“, прича саговорник „Агроклуба“.

Трошкови се ту никако не завршавају.

„Сада рачунам да ће ми за кошење и превоз требати око 25 до 30 литара горива по хектару“.

Напомиње да би килограм пшенице требало да кошта најмање 30 динара плус ПДВ да би могли да се покрију трошкови и то само у случају да су добри приноси. Већи део ће одмах продати да исплати аренду. То је и једини разлог зашто сеје пшеницу, јер новцем од овог усева ратари прво плаћају дугове.

Јовицки каже да је ситуација пред жетву годинама уназад увек иста: неизвесност, цена непозната и на крају ниска, улагања су све већа. Зато ће наредне године додатно смањити површине под пшеницом.

Пшеница због сламе и плодореда

На парцелама породице Феђвер из Товаришева жетва раних сорти пшенице је почела.

„Пали су први откоси, на првим узорцима влага је 13, а хектолитар 80. Тешко је пре мерења рећи колики је род, али очекујемо око 4,5 тоне по јутру“, прича нам Зора Феђвер, додајући да ове године имају 90 јутара под пшеницом.

Сеју је највише због плодореда и сламе, јер се баве сточарством. Имају сопствено подно складиште и неће је сад продавати. Чекаће, како каже, мало бољу цену, али као и увек – нити ће пуно добити нити ће изгубити, за разлику од других произвожача који су сад присиљени да продају род по ниској цени због чега ће бити у озбиљном губитку.

„Сваке године је све исто. Цена се не зна, откупљивачи тактизирају, а ми произвођачи знамо да је производња веома озбиљан посао који кошта. Урадили смо јесењу припрему земљишта и третирање против штеточина, чак три пута смо сузбијали мишеве и волухарице, штитили усев од болести. Да не говорим колико кошта декларисано семе, минерално ђубриво, гориво, закуп. Ни једна агротехничка мера се не сме пропустити.“

Ратари који су активни на друштвеним мрежама где размењују своја искуства углавном тврде да би принос од шест тона по хектару, са ценом од 35 динара могао покрити трошкове. Цене би требало да буду одређене јасном рачуницом – односом улагања и приноса. Али, у пракси је увек другачије. Зато ратари помно прате дешавања на берзама у нади да ће се цене на нашој приближити и усагласити са ценама на светским берзама.

Неко продаје, а неко предаје

Како преносе медији, Задружни савез Војводине израчунао је да производња овогодишњег жита од 5,5 тона по хектару ратара кошта око 163 хиљаде динара. То значи да тренутна цена пшенице од 21 до 23 динара, како кажу, никако не би могла да покрије трошкове производње.

Многи пољопривредници вуку дугове из претходне године, а уколико сада буду имали ниже приносе, ситуација ће бити додатно отежана. Због дугогодишње несигурности неће имати разлога за поновну сетву. У сваком случају, биће приморани да одмах након жетве продају добар део рода, док ће други своју пшеницу „предати“ у нади да ће за месец или два цена бити прихватљивија.

Извор: Агроклуб (Рада Милишић)