Дошли су да се друже, а однели признање за добар сач, одмах после гостију из Љубиња. Екипа „МЖ“, освојила је друго место на Сачијади, а „МЖ“ је скраћеница за „мужеви и жене“.
Седам другара, који су од малена заједно, прошли све радости и невоље заједно, одржали пријатељство упркос тешким временима, редовно се друже када им обавезе дозволе, неки су се и окумили. Синајска екипа, некима позната по надимцима, некима по именима, некима по пословима… Гљиви је био задужен за сач, а Пајта, Деја, Драшко, Рајко, Јоци и Боле су бринули за добро расположење. Дошли су у Нову Гајдобру породично, да се друже, а отишли кући са пехаром. Уствари, они нису ни хтели да се такмиче. Синиша Панић, звани Гљиви, открио је како је све то било:



-Све је кренуло из моје авлије. Волимо да се окупимо, да правимо нешто за јело, да се дружимо и да нам се деца играју и зближе и једног дана постану добри пријатељи као што смо ми ево већ три деценије. Мало по мало сам спремао сач за друштво, па се то често спремање претворило у искуство. Пајта, Деја и кум Драшко су ме убедили да пријавимо екипу, а ја сам рекао да може, али да нећу да се такмичим него идемо да се дружимо. Када сам завршио сач, Пајта и Деја су инсистирали да спакују узорак за судије, па су однели и нису направили никакав декоративни аранжман и добили смо два бода мање од првопласираног. Нисмо веровали да смо победили, чекали смо да још једном понове на разгласу – рекао је Панић за Недељне новине и портал Клик на вести.

Тада је кренуло истинско радовање међу пријатељима, чистог срца су победили, направили најбољи сач, иако нико херцеговачке крви нема. На наше питање која је тајна доброг сача, Синиша је рекао:
-Да би то све било лепо и укусно, потребна је љубав према храни, љубав према дружењу и инспирација у лепим женама. Наше жене су ипак најзаслужније за овај сач. Кад се све то упакује добије се овакав резултат и сви смо задовољни.
Д. Бабић
