
Друштво
Приче некадашњих бироша из Карађорђева
Објављено
пре 2 године-
Објавио:
Клик на вести
Недељне новине следеће године обележавају 60 година постојања. Тим поводом објављујемо „Времеплов Недељних новина“, а овај пут издвајамо текстове из броја 203 и 204 од 29. новембра 1968. године.
Више нисмо „богу за леђима“

Ни мало ни велико, село са нешто око 1.700 становника, две главне и три попречне улице, Параге су све до недавно биле одсечене од света. Везане само железницом Параге и њени становници налазили су се у односу на друга села „ богу за леђима“. Тако је било некада, кажу са поносом вредни Парожани.
-Асфалтни пут је наш највећи успех – каже председник Месне заједнице Радован Аничин. Више не морамо да се гушимо у блату. Од овога пута зависи и даљи напредак нашег села. Ђаци сада могу свакодневно аутобусима да одлазе у Силбаш и Бачку Паланку у школу. А, када се сетим, како је било пре неколико година.
За мало место као што су Параге земљорадничка задруга дуго времена представљала је камен спотицања међу кооперантима.
-Од када смо се интегрисали са ПИК „Будућност“ из Бачке Паланке ствари су кренуле набоље – рекао нам је управник погона инж.Озрен Алимпић. Кооперанти су задовољни и више не морају да одлазе у Силбаш и Гајдобру ради набавке семена и вештачког ђубрива…
Парожани ће сваком странцу радо показати лепо уређени задружни дом који у односу на остале зграде делује некако импресивно и величанствено, затим зеленило и воће засађено по улицама. У Парагама неће пропустити да вам покажу лепо уређену здравствену станицу у којој од прошле године по први пут ради њихов лекар.
-Дуго смо се и мучили – рекао нам је један мештанин кога смо затекли у чекаоници амбуланте. Тешко је у селу где нема лекара. Раније нам је лекар долазио уторком и петком из Силбаша и Гајдобре и то само по два сата. Парожани су добили лекара, али сада постављају захтев да добију и зубара…
Приче некадашњих бироша
Карађорђево није више насеље са ниским баракама које су становници називали „вагонима“. За последњих неколико година у Карађорђеву је изграђено више комфорних станова него раније за шездесет година. Стеван Гез је један од оних који су рођени и дочекали пензију на Карађорђеву.
-Почео сам да радим када сам имао четрнаест година. Било је тешко. Волови нису хтели да ме слушају. Плакао сам… Нисам знао ни волове да упрегнем. Тек касније сам постао полу бирош. То је било мање од бироша. Е, друже мој, бирош је био господин у односу на мене и кочијаши су били господа. Требало је радити да би постао бирош. Спавали смо у штали. Добро се сећам: дође рано у зору први бирош и викне. Ко не устане добије корбачем.
Тома Мартин ради у Карађорђеву од 1927. године.
-На посао су примали само оне који су имали два или три сина. На тај начин обезбеђивали су јефтину радну сангу. Да, и деца су морала да раде. Прво сам био кочијаш после су ме преместили у ергелу. То је било оно време када су нониуси били исто што и данас трактори. Отац и син Јанош и Стеван Карас читав свој век провели су на Карађорђеву. Стари Јанош, људина дугих белих бркова, причао нам је како је почео.
-Било је то 1922. године. Почео сам као кочијаш. Био сам млад снажан човек и то се мојим газдама свидело. После су ме преместили код пастува. Пензионисан сам као радник у ергели.
Његов син Стева родио се на Карађорђеву 1923. године.
-Почео сам да радим кад сам имао тринаест година. Радио сам у ергели. Плашио сам се пастува, али сам морао. Није ми било друге. Колику сам имао плату. Тачно 150 динара…
Чланске књижице и козарачко коло
У свечано украшеној сали Омладинског дома, у понедељак 18. новембра, сеоска организација Савеза комуниста у Младенову на свечан начин примила је у своје редове 77 нових чланова. Новопримљеним члановима уручене су црвене књижице, а њихови ревери закићени црвеним каранфилима.
После свечане церемоније и предаје црвених књижица преко 200 присутних чланова Савеза комуниста заједно са новопримљеним омладинцима запевали су песму „друже Тито ми ти се кунемо“, а затим се развило и Козарачко коло.
У име новопримљених захвалила се Мирјана Кнежић (21) студент Филозофског факултета у Новом Саду. Међу новопримљеним члановима најстарији је Милан Агбаба (32) стоматолог. Ево шта нам је непосредно након примања црвене књижице рекао: – Ово је за мене незабораван тренутак. До сада нисам имао прилике да постанем члан Савеза комуниста, јер се ни у једном месту нисам дуже задржао. Трудићу се да оправдам поверење које су ми указали старији другови.
Штета преко 150.000 динара
У петак нешто око осам часова у Текстилној индустрији „Марина“ у Бачкој Паланци избио је пожар који је уништио производну халу и приручни магацин. Пожар који је како се претпоставља избио на машини за тргање крпа брзо је захватио целу зграду и потпуно уништио кровну конструкцију. Нове плетеће машине, које су недавно набављене у Осијеку, и роба у магацину спасени су крајњим пожртвовањем радника, професионалне ватрогасне јединице и ватрогасаца Индустријског комбината из Бачке Паланке, тако да се није проширио на суседне погоне „Марине“ и графичког предузећа „Бранко Бајић“.
Према првим незваничним проценама штета је прилично велика. Рачуна се да ће она износити преко 150.000 динара.
Припремио: Миле Ђ.Кременовић
Друштво
Велики петак – дан туге, тишине и дубоког поштовања
Објављено
пре 12 сати-
април 10, 2026Објавио:
Клик на вести
Православни верници данас обележавају Велики петак, један од најтужнијих дана у хришћанском календару, посвећен сећању на страдање и распеће Исус Христос. Овај дан доноси посебну атмосферу тишине, сабраности и духовне рефлексије, у којој верници кроз молитву и пост изражавају поштовање према Христовој жртви.
Велики петак долази након Великог четвртка и представља врхунац страдалне недеље, непосредно пред највећи хришћански празник – Ускрс. Према јеванђељском предању, тог дана Исус је осуђен, разапет на крсту на Голготи и преминуо, подносећи патњу ради спасења човечанства.

У православним храмовима на Велики петак не служи се литургија, јер се сматра да је то дан када је сам Христос принео себе као жртву. Уместо тога, служе се царски часови и вечерње богослужење са изношењем плаштанице – платна које симболизује Христово тело. Верници у тишини прилазе, целивају плаштаницу и провлаче се испод стола на којем је положена, што симболизује поклоњење и учествовање у Христовом страдању.
Овај дан обележава и строги пост, најчешће без уља и вина, а многи верници се уздржавају од хране до вечерњих сати. Традиционално се избегавају весеље, музика и било какви облици славља, док се пажња усмерава на молитву, праштање и унутрашњи мир.
Велики петак носи снажну поруку жртве, љубави и наде. Иако је обојен тугом, он је увод у радост Васкрсења, подсећајући вернике да после страдања долази победа живота. Управо у тој супротности између бола и наде, овај дан заузима посебно место у духовном животу православних хришћана.
Редакција
Друштво
Опредељено преко 33 милијарде динара за подршку сточарству
Објављено
пре 1 дан-
април 9, 2026Објавио:
Клик на вести
Владе Републике Србије усвојила је на данашњој седници Уредбу о изменама Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2026. години.
Изменама Уредбе опредељена су средства за подстицаје у сточарству, и то 24 милијарде динара за подстицаје за квалитетна приплодна грла, као и 5 милијарди динара намењених за подстицаје за тов јунади, јагњади, тов јаради и свиња.

Такође, средства у износу преко 4 милијарде динара расподељена су за први квартал премије за млеко у текућој години.
Расписивање јавних позива за наведене подстицаје у сточарству очекује се у наредним данима, а до краја априла, у складу са Календаром подстицаја који је објављен први пут ове године.
Овим мерама држава наставља са директном подршком обнови и унапређењу сточног фонда, повећању производње меса и млека, као и стабилности пословања пољопривредних газдинстава.
Наведеним изменама опредељена су и средства за посебне подстицаје, у укупном износу од 300 милиона динара, а намењена су за спровођење одгајивачких програма, производњу садног материјала, сертификацију и клонску селекцију, као и за промотивне активности у пољопривреди и руралном развоју.
Министарство наставља да прилагођава аграрну политику потребама произвођача, са јасним приоритетом јачања сточарства као једног од кључних сектора пољопривреде у Србији.
Извор: minpolj.gov.rs
Друштво
Велики четвртак – веровање је да се данас ваља причестити
Објављено
пре 1 дан-
април 9, 2026Објавио:
Клик на вести
Велики четвртак један је од најзначајнијих догађаја у току Велике или Страдалне недеље у којој, према хришћанском предању, почиње и завршава се Христово страдање и његова земаљска мисија за спас човечанства.
Данас је Велики четвртак. Према предању, обележава се сећање на Тајну или Последњу вечеру Исуса Христа и апостола. На овај дан установљена је и Света тајна причешћа. На вечерњем богослужењу чита се дванаест Јеванђеља о страдању Господа Исуса Христа.

На Велики четвртак Исус је са ученицима, на Тајној вечери, поделио хлеб и вино као симбол свог тела и крви, и на тај начин установио Свету тајну причешћа.
Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хлеб и поделивши га апостолима рекао: „Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова“.
Затим је узео чашу вина и рекао: „Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога завета, која се пролива за многе ради отпуштења грехова“, што су речи које се могу чути у току свете литургије.
Потом је син Божији опрао ноге својим апостолима учећи их тако, сопственим примером, како треба да служе једни другима.
Заповедио им је и да љубе једни друге: „Да љубите једни друге као што ја вас љубим“.
Јудина издаја
Исус је отворено говорио о предстојећем страдању. У току Тајне вечере је саопштио да ће га један од апостола издати. Уследила је Јудина издаја, након чега су војници ухватили Исуса у Гетсиманском врту.
Зато се од данас до Ускрса у црквама не чују звона, симбол радости.
Те ноћи пошто су Христа одвели, ученици су били као стадо без пастира, изгубљени и очајни. Тада је Петар, који је бескрајно волео Христа, поклекао и три пута га се до зоре одрекао. Питали су га да ли је он један од ученика и да ли је био са Исусом, Петар је одговорио да не зна ко је он и да га не познаје.
Када је трећи пут изустио да није, запевао је петао. Петар се тада сетио речи Исусових да ће га се и он три пута одрећи пре него што запева петао. Петар је схватио колики је његов пад, те се из дубине душе покајао и плакао, молећи опроштај.
Данас се ваља причестити
У спомен на Тајну вечеру, ово је једини дан када је током Велике недеље дозвољено уље и вино. Велики четвртак је, по узору на прву причест Христову и његових апостола, један од дана одређених за причешће верника, који су, поштујући православни канон, „постили на води“.
Данас се ваља причестити, јер, верује се, и највећим грешницима на Велики четвртак све се опрашта. Свако доброчинство према сиромашнима бележи се на небу. На Велики четвртак у појединим деловима земље већ почиње фарбање васкршњих јаја.
Извор: РТС
Najčitanije
Општинске вестипре 1 данПоскупљује прикључак за гас
Спортпре 1 данСребро за Векића на Првенству Србије у рвању
Сервисне информацијепре 1 данРаспоред сахрана за четвртак 9. април
Друштвопре 1 данВелики четвртак – веровање је да се данас ваља причестити
Читуљепре 1 данНЕДЕЉНЕ НОВИНЕ – Читуље и помени (издање 28. март)
Друштвопре 1 данНових 11 давалаца крви у Бачкој Паланци
Друштвопре 1 данОпредељено преко 33 милијарде динара за подршку сточарству
Друштвопре 12 сатиВелики петак – дан туге, тишине и дубоког поштовања







