Култура
Препоруке за читање НБ „Вељко Петровић“ (9. фебруар)
Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.
„Београд четири“ – Синиша Ковачевић
Београд четири је наставак саге о Београду и његовим житељима.Он прати судбине јунака које смо сретали у претходним романима у најтамнијем периоду немачке окупације али и послератну еуфорију стварања новог,не само политичког него и емоционалног и мисаоног система,новог говора,новог понашања и обичаја,нових становника,уводећи у причу и нове житеље,не само дедињских вила и отетих станова,него и савамалских и дорћолских уџерица.
Неки од старијих житеља престонице ће одустати од живота,неким младим рат ће помоћи у томе,неки ће своје комунистичко одушевљење заменити боравком на Јадрану. Кажу да је Голи оток био пун Црногораца, Далматинаца и Београђана. (knjizare-vulkan.rs)
„Платинаста прашина“ – Татјана де Роне
„Феноменалан роман који оставља без даха.“ – Le Parisien
Полин је млада собарица која ради у легендарном хотелу Мејпс у Рину у Невади. Једног дана се од ње тражи да замени колегиницу и очисти апартман 614, али иако јој је речено да је празан, пред њом се појављује ошамућена, поспана жена. Њих две започињу непосредан разговор, и Полин убрзо постаје повереница гошће апартмана. Тек када изађе из њега и поднесе унакрсно испитивање управнице хотела и својих колега, она сазнаје да је крхка госпођа Милер заправо Мерилин Монро чији се боравак у Рину поклапа са распадом њеног брака са Артуром Милером и снимањем њеног последњег филма Неприлагођени. Међу њима ће се родити неочекивана присност која ће вам сломити срце.
Ово је искрен, задивљујући роман и прича о световима који се обично не преклапају. Сведочанство трајне моћи женског пријатељства истовремено је интиман портрет Мерилин Монро и оне њене мало познате стране.
„Требало је храбрости за хватање укоштац с митом о Мерилинки. Татјану де Роне није занимала легенда о њој, посута штрасом и шљокицама, већ напротив жена од крви и меса. Она је крхка и уморна. Да све буде интригантније, главна јунакиња није она већ Полин, њена собарица.“ – Le Figaro
„Ода пријатељству, животу и нади у тешко остварљиве снове који се обистињују.“ – babelio.com
„Де Роне је у овом питком роману осликала кулисе последњег филма Мерилин Монро и портрет узајамне женске подршке, каткад болне, у којој су се спојиле животне путање два крхка бића.“ – Le Point (laguna.rs)
„Мартин удио“ – Сања Савић Милосављевић
Награда Београдски победник
Награда Исидора Секулић
У роману Сање Савић Милосављевић – прозаисткиње, песникиње и сценаристкиње – има хумора и духовности, шарма и присности, очуђења и апсурда. Међутим, ово нису једини аргументи за хипотезу да је Београдски победник отишао у руке књижевнице која о српској прози брине на најбољи могући начин. Исповестима жртава рата Сања управља руком сигурног драматурга, стално усредсређеног на то да све што читаоцу жели да дочара мора једнако јасно да каже и прикаже. – Владислава Гордић Петковић
У најређим случајевима добар реалистички роман ће се, не самом темом већ начином њене обраде, приближити трауматском језгру колективног искуства. Судбине јунака Мартиног удјела преокренуо је грађански рат; трагајући за одговорима и разлозима, нико од њих се неће окренути другима, туђем свету или непријатељима, већ ће главног кривца потражити у себи, у сопственом кукавичлуку и компромисима. На тај начин њихово сведочење о прећуткивању и брисању Јасеновца из сећања преобраћа се у страшно и аутентично суочавање са деценијама однарођавања. – Весна Тријић
Исписујући приповест о обичној жени „из народа“, ауторка је успела да обликује лик нове, савремене Петрије и тако дотакне неуралгичне тачке наше културе. Причом о животу Срба у Книнској крајини Савић Милосављевић дала је уметнички промишљен поглед на ратна дешавања и патње овог народа. Укрштањем три приповедна тока и стварањем ситуације, не више романа у роману већ стрипа у роману, Сања Савић Милосављевић успела је да стави у први план тему уметности, стваралаштва, стрип-естетике у писању и у животу, и покаже начин на који уметност може партиципирати у стварном животу, настајати из њега али га и изнова стварати и осмишљавати. – Наташа Анђелковић (laguna.rs)
Народна библиотека “Вељко Петровић”, у четвртак 12. марта, организује промоцију књиге Селимира Радуловића “С камењем Христовим, белим”.
О књизи говоре: Иван Негришорац и Драгољуб Којичић
Саша Радојчић о препознатљивост Радуловићеве песничке књиге: “Њихова главна особина је трагање за начином на који ће се изразити једно од основних искустава за које је човек способан – религиозно искуство…Радуловићево песништво негира ту самоспутаност савременог човека и отвара се искуствима вишег реда. Али, исто тако, то песништво зна и за странпутице и уске стазе на које наилазе они који крену путем обнове основних религиозних односа…”
О аутору: Ауторски опус Селимира Радуловића обухвата песништво, есејистику и антологичарски рад. Објавио је више од двадесет књига песама и пет антологија који га убрајају међу истакнуте савремене српске књижевнике, познате по очувању традиционалних симбола и хришћанског етоса. Посебно су значајна дела “Златни век српског песништва”, те зборници радова “Песник Ноктурна” и “Светло из очеве колибе”.
Добитник је више од тридесет домаћих књижевних награда, укључујући и књижевну награду “Зоран Ђерић” Друштва новосадских књижевника за високе домете у књижевном стваралаштву. Признање “Фјодор Михајлович Достојевски” у Нижњем Новгороду уручено му је за изузетне књижевне домете, што потврђује његов статус у регионалној и међународној литератури.
Промоција почиње у 18.00 часова.
Извор: НБ „Вељко Петровић“
Поводом Националног дана књиге, 28. фебруара Друштво школских библиотекара Србије осми пут организује акцију „Читајмо гласно“. Циљ ове заједничке активности јесте да се подстакне љубав према читању, да се негује матерњи језик и култура читања, да школа и школска библиотека изађу међу људе и повежу се са локалном заједницом, установама и удружењима која верују у снагу књиге, уметности и речи, као и да се оснажи и видљивим учини рад школских библиотекара.
Ученици првих разреда ОШ „Вук Караџић“ из Бачке Паланке су у петак 27. фебруара заједно са библиотекарком школске библиотеке Весном Војводић Сантрач и својом учитељицом Татјаном Косовац у школској библиотеци наглас читали омиљене бајке и песме за децу, а затим анализирали реченице које се памте и које носе посебну поруку или животни савет. Поделили су свој доживљај и мишљења о делима, утиске и осећања која су се јављала док су читали или
слушали своје другаре док читају.
Дружење је почело разговором о бајкама које су чули раније, још од пре него што су и сами научили да читају, а сада су имали прилику да их прочитају и искажу свој утисак о њима. Ђаци прваци ове школе поносни што су савладали вештину читања, радо су показали шта знају. Овај догађај је протекао у лепом дружењу учећи кроз игру, смех и шалу, а сазнали су и који је значај бајки у развоју сваког детета. На крају су ученици препоручили другарима бајку коју би
могли да прочитају.
Извор и фото: Весна Војводић Сантрач
Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.
„Тропска ноћ“ – Мајкл Грубер
Некада, у неком потпуно другачијем свету, Џејн Доу је била доктор антрополошких наука, признати стручњак за питања шаманизма и домородачке афричке магије, наследница богате лозе Доуових, љубавница легендарног француског антрополога Марсела Вирхоа, супруга запањујуће талентованог црног писца Девита Мура. Некада је, дакле, имала све.
Данас Џејн живи у изнајмљеном собичку под лажним именом, прерушена у неугледну службеницу за архивирање здравствених картона. Свим силама труди се да буде неупадљива. Џејн Доу из прошлости више не постоји. Ако је све извела савршено, сви верују да је погинула у експлозији очеве јахте. А ако је негде погрешила? Онда би ритуална убиства младих трудница која потресају Мајами могла бити знак да јој је муж на трагу. Млади детектив Џими Паз добиће незахвалан задатак да хитно разреши случај…
Само што у овом случају ништа, баш ништа, није онако како се на први поглед чини.
Тропска ноћ као неком вуду магијом опчињује читаоца, чинећи границу између стварности и натприродног на тренутке мутнијом, а онда опет сасвим објашњивом и научно разумљивом. Наглашено снажни елементи Груберовог заплета савршено се уклапају, сваки детаљ у књизи има своју сврху, свака загонетка своје решење. Груберова ерудиција у антрополошким питањима даје кредибилитет измаштаним деловима, а филмска брзина радње овде је само додатни комплимент изузетно интелигентном трилеру који не бежи ни од сложених моралних дилема, ни расног питања у мултиетничком Мајамију.
Добитник награде Хамет међународног удружења писаца трилера. (laguna.rs)
„Мелодија Европе“ – Весна Алексић
„Мелодије Европе“ ауторке Весне Алексић представља повратак класичном жанру путописног приповедања, истовремено освежавајући српску књижевност својим стилом и тематиком. У време када су визуелна сведочанства и модерне технологије потиснуле традиционалне путописе, Алексићева успева да кроз своју књигу врати читаоце магији путовања и истраживања нових дестинација.
Књига је инспирисана делима великих путописаца као што су Љубомир Ненадовић, Исидора Секулић, Јован Дучић, Растко Петровић и Милош Црњански, али Весна Алексић проналази свој оригинални глас и приступ. Кроз „Мелодије Европе“, она открива тајне различитих европских дестинација, представљајући их на стилски уверљив и занимљив начин.
Стил и нарација у „Мелодијама Европе“ су супериорни, комбинујући елеганцију класичних путописа са свежином модерног приступа. Алексићева користи богат језик и живописне описе како би дочарала пејзаже, културу и људе које сусреће на својим путовањима. Њена проза је убедљива и позивајућа, подстичући читаоце да се упусте у сопствене авантуре.
Књига је подијељена у поглавља која истражују различите тачке Европе, од урбаних центара до скривених кутака руралних подручја. Свако поглавље доноси нове увиде и перспективе, пружајући читаоцима дубље разумевање културе, историје и свакодневног живота људи у различитим европским земљама.
Теме које Алексићева обрађује су разноврсне и богате, од културних и историјских споменика, преко локалне кухиње и традиција, до сусрета са занимљивим људима и њиховим причама. Кроз своје путописе, ауторка не само да описује места која посећује, већ и рефлектује о универзалним темама као што су идентитет, припадност и људска повезаност.
Утицај и значај „Мелодија Европе“ је значајан јер враћа веру у моћ писане речи да инспирише и покрене на акцију. У свету где су путовања постала доступнија и „демократизована“, Алексићева подсећа на дубљи значај путовања као средства за лично и културно обогаћење.
Закључујући читање „Мелодија Европе“, читаоци ће тешко моћи да одоле жељи да спакују кофере и отисну се на сопствене авантуре. Весна Алексић својим талентом и страственим приповедањем успева да оживи дух путописног жанра, позивајући читаоце да истраже и открију лепоту и мистерију Европе кроз њене очи. Ова књига није само путопис, већ и позив на авантуру и дубље разумевање света око нас. (korisnaknjiga.com)
„Харем“ – Омер Сејфетин
Омер Сејфетин, један од утемељивача модерне турске приповетке, и данас привлачи радозналост и пажњу, не само старијих читалаца, већ и савремене публике. Писац који је одрастао у бурној атмосфери с краја 19. и почетка 20. века, оставио је неизбрисиве трагове у турском интелектуалном и културном животу – како војничком, тако и „књижевном“ личношћу. Његова борба за поједностављење турског језика данас представља један од темеља природне течности и јасноће израза турског говора. Својом интелектуалном храброшћу и снажним пером, Сејфетин је играо кључну улогу и у развоју турског идентитета. Дело Харем, које држите у рукама, представља збирку приповедака која спаја пишчево оштро запажање, суптилан хумор и дубоко разумевање људске природе. Сејфетин појам харема извлачи из оквира искривљене перцепције и пуког историјског куриозитета, претварајући га у снажно огледало које открива невидљиву динамику друштва, породичне односе, тиху женску отпорност и слабости мушкараца које често остају скривене. У овим пажљиво обликованим причама харем је и простор и стање духа – сцена која буди радозналост, насмејава, подстиче на размишљање, али пре свега открива непромењиве аспекте људске природе. Свака прича у књизи, својим мајсторски изграђеним заплетом и неочекиваним завршецима, уводи читаоца у привлачан свет. Спајајући Мопасанов тип приповетке засноване на догађају са Чеховљевом емоционалном дубином, Сејфетин ствара јединствену линију у турској књижевности. Харем преноси топлину прошлости савременом читаоцу и оставља трајан утисак, како својим историјским, тако и људским димензијама. На овим страницама нећете пронаћи само једно раздобље – пронаћи ћете дух времена, његове осећаје и противречности.
