Прати нас на мрежама

Култура

Препоруке за читање НБ „Вељко Петровић“ (8. децембар)

Клик на вести

Објављено

-

Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.


„Монине очи“ – Тома Шлесер

„Књига око које се цео свет отима.“
– Le Figaro

Десетогодишња Мона је у опасности да ослепи. У страху да Мона можда никада нец́е упознати истинску лепоту света, њен деда одлучује да јој представи најлепша уметничка дела. Заједно ће крстарити париским музејима Лувр, Орсе и Бобур, задивљени и дирнути, опчињени пред призором слика и скулптура. У сусрету с ремек-делима, од Ботичелија, Вермера, Гоје, Курбеа, преко Фриде Кало и Пикаса, па до савремених остварења, Мона открива моћ уметности да дарује, побуђује сумњу, меланхолију или побуну.

Велико дело иницијације у уметност и у живот, прича о нераскидивој вези између девојчице и њеног деде, роман Монине очи преведен је на више од тридесет језика чак и пре него што је објављен у Француској, и тако је постао међународни издавачки феномен.

„Ево романа који је већ постао савремени класик! Како открити чудеса светске уметности кроз ходочашћа деде и његове унуке, у 52 поглавља, за 52 недеље, у сусрету с 52 уметничка дела. Очаравајућа књига за љубитеље уметности и књижевности!“ – Le Divan

„Виртуозни роман.“ – Le Monde

„Књижевни феномен који ће вас натерати да похрлите у музеје.“ – Télérama

„Књига осуђена на успех.“ – Elle

„Прича о саучесништву између деде и унуке, о уживању у уметности и духовном богатству.“ – Il Messagero (laguna.rs)

„Палата хиљаду ветрова: Наслеђе степа“ – Кејт Макалистер

Лахор, 1838. година

Морган Престон је страствени и бунтовни младић који живи под јармом свог оца, окрутног плаћеника и пијанца. На срећу, има пријатеље: Чали, младу монголску принцезу, и Мору, младу Иркињу која живи са мајком и оцем, пуковником Едвардом Флемингом, шефом царске полиције.
Једног дана, док Морган покушава да се супротстави свом пијаном оцу, овај пада са балкона и умире. Флеминг га оптужује за убиство, али младић успева да побегне и стиже до Хималаја, а касније све до ледених пространстава Русије.

Десет година касније

Када га је барон Башкал спасао сигурне смрти, Морган је пронашао уточиште у Палати хиљаду ветрова, поред Оренбурга, руског града на реци Урал, граници између Азије и Европе. Да би преживео, морао је поново да изгради себе, да прихвати нови свет, да верује непознатим људима. Проводи време лутајући степама и посећујући раскошне баронове забаве. Све до оног дана када Мора покуца на врата палате… (vulkani.rs)

„Рам за слику“ – Анђа Г. Шушић

„Рам за слику“ је роман укрштене форме што значи да се више целина склапа у једну, тако да је он могао да носи назив и „Живот“, јер то јесу слике из живота. Један од рецензената уз Бањалуке, Војин Тривуновић, и каже у својој рецензији да је то управо живот.

У роману приказан духовни живот, без кога нема правог живота, а онда и процеси из редовног животног дешавања, борба између борба и зла, али кроз цео роман се примећује да добро мора победити.

Роман обухвата и несрећне догађаје у Либији и растурање једне веома добре и богате земље, као и убиство њеног лидера. У комплетан роман, а везано за Либију, уплиће се и лик Хатима, свима добро познатог лекара који се нашао са нашим доктором Луком Вилотијевићем у оквиру Лекара без граница – њих двојица у хуманитарној мисији, а за Лекаре без граница знамо да баш и нису били у хуманитарној мисији.

 

 

Остави коментар

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Култура

Без филмских пројекција до 24. јануара

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Извор: Културни центар Бачка Паланка

Установа Културни центар Бачка Паланка обавештава грађане да се, због унутрашњих радова на санацији биоскопа, филмске пројекције неће одржавати до 24. јануара 2026. године.


Из Културног центра се захваљују на разумевању!

Настави са читањем

Култура

Радионице у Музеју града

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Извор: Културни центар Бачка Паланка

У Музеју града у Бачкој Паланци, од 12. до 19. јануара биће реализоване радионице под називом „Записано у камену“ као и радионице женског модног предузетништва. 


Водитељ радионица „Записано у камену“ је уметник Милан Максић, а биће одржано укупно шест радионица на којима ће посетиоци имати прилику да виде уметност од камења. Радионице женског модног предузетништва обухватиће по две радионице да две теме – „Из бакиног ормана“ и „Са баком на балу“. Сви заинтересовани су добродошли!

РАДИОНИЦЕ „ЗАПИСАНО У КАМЕНУ“ – НОВИ ЦИКЛУС

12.1. од 8.00 до 10.00
15.1. од 13.30 до 15.00
19.1. од 8.00 до 10.00
22.1. од 13.30 до 15.00
26.1. од 8.00 до 10.00
29.1. од 13.30 до 15.00

РАДИОНИЦЕ ЖЕНСКОГ МОДНОГ ПРЕДУЗЕТНИШТВА

12.1. „Из бакиног ормана“ од 8.00 до 10.00
13.1. „Из бакиног ормана II“ од 8.00 до 10.00
14.1. „Са баком на балу“ од 12.00 до 13.30
16.1. „Са баком на балу II“ од 12.00 до 13.30

Настави са читањем

Култура

Препоруке за читање НБ „Вељко Петровић“ (12. јануар)

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.


„Не растајемо се“ – Хан Канг

Не растајемо се Хан Канг је поетски роман о пријатељству, историјским траумама и отпору забораву

Не растајемо се је још једно изузетно дело нобеловане ауторке Хан Канг, које истражује крхкост људског живота, снагу пријатељства и трауматичне моменте заборављене историје. Роман се не задовољава пуким приповедањем – он брише границе између реалног и симболичког, осветљавајући слојеве личног и колективног памћења.

У центру приче су две жене и једна бела птица – Ама. Међутим, ова наизглед једноставна фабула прераста у дубоку, готово алегоријску потрагу за смислом, отпором и спасењем. Док зима хара корејским острвом Ђеђу, главна јунакиња Кјонгха бори се не само против временских непогода, већ и против сопствених граница издржљивости.

Оно што овај роман чини изузетним јесте Хан Кангина способност да дубоку емотивну и историјску тензију преточи у лирску, готово хипнотичку прозу. У духу најбољих традиција источноазијске књижевности, Не растајемо се функционише као медитација, елегија и сведочанство у исто време. То није само књига – то је искуство.

Када позив из прошлости постаје путовање кроз таму

„Једног зимског јутра Кјонгха прима поруку од своје пријатељице Инсон да је хитно посети у болници у Сеулу…“

Инсон је тешко повређена и моли Кјонгху да оде на острво Ђеђу како би спасла њеног љубимца – белу птицу по имену Ама. Кјонгха креће на пут који, на први поглед, делује једноставно. Међутим, како се приближава Инсониној кући, острво захвата снежна олуја, а зима постаје све опаснија и сабласнија.

Наизглед обична мисија прераста у борбу за опстанак, али и дубље – у интроспективно путовање које разоткрива скривене истине и неизговорене трауме. Услед мећаве, мрака и хладноће, границе између реалности и халуцинације постају све тање. Кућа у коју Кјонгха улази није само дом њене пријатељице – она је чувар сенки прошлости, место где истине дуго закопаване траже да буду изречене.

Роман не нуди чисте одговоре. Уместо тога, читаоца води кроз лавиринте сећања, кроз просторе који су и физички и психолошки. Борба против снега постаје борба против заборава, а Ама – птица – симбол опстанка и повезаности међу људима. Хан Канг мајсторски користи мотив зиме да ослика емоционалну паралисаност једног друштва које још увек није обрадило властите ране. (delfi.rs)

„Мучна љубав“ – Елена Феранте

Након преране смрти своје мајке, Делија креће у узбудљиву одисеју хаотичним и загушљивим улицама родног Напуља у потрази за истином о својој породици. Стварност је закопана у плодном тлу сећања, па Делија копа дубоко да би дошла до сазнања о тајанственим догађајима који су довели до мајчине смрти. Потакнута низом анонимних телефонских позива, Делија реконструише последње дане своје мајке, а свако ново откриће приморава је да се суочи с могућношћу да она уопште није била особа каквом ју је Делија сматрала.

Да би открила истину и распетљала чвор лажи, страсти и сећања која је вежу за мајку, Делија ће морати да се врати коренима и свом детињству у Напуљу.

Мучна љубав је први роман Елене Феранте, онај који јој је донео славу у Италији и најавио долазак једне од највећих списатељица нашег доба.

„Ферантеова доноси брутално искрену причу о опасном сусрету беса и жеља и резултату тог судара.“ – Booklist

„Моћан и узбудљив роман.“ – Library journal

„Неслагање с Ферантеовом произлази из немоћи да се суочимо са снагом и темама њених дела.“ – Los Angeles Review of Books (delfi.rs)

„Приче о Косову“ – група аутора

Да ли је Косово најскупља српска или албанска реч?

Драшковић, Маројевић, Карајлић, Баздуљ, Кецмановић, Видојковић, Стојиљковић, Дугалић, Тохољ, Радмиловић, Капор, Тончић, Журић, Јанковић, Тешин, Илић. Приредили Александар Илић и Игор Маројевић.

Приче из ове књиге говоре о времену у распону од 1389 – што је и наслов приче у којој нико други до др Неле Карајлић интригантно мења исход кључних историјских околности тако да о њима одлучују војске, али и један летећи ћилим – до савремене свакодневице која нам кроз приповест Александра Илића описује каква би данас могла да буде Косовка девојка.

На кључне постојеће недоумице везане за колевку српске духовности, аутори попут Вука Драшковића, Мирослава Тохоља, Игора Маројевића, Владимира Кецмановића, Марка Видојковића, Дејана Стојиљковића, Срђана В. Тешина, Мухарема Баздуља… пак нуде сасвим различите одговоре. У збирци је „процветало хиљаду цветова“ и много ликова који су, доследно вишегласју ове књиге, такође крајње различити: између осталих, капетан британске војске и светска поп-звезда Џејмс Блант који је учествовао у бомбардовању 1999. а после упркос одлуци НАТО команданата одбио да на Косову нападне Русе, српски књижевни класици Бранислав Нушић и Милан Ракић који живе на Косову наоружани, султан Мурат, „Свети Цар Лазар“ и, наравно, Милош Обилић, који се можда договорио са султаном уместо да га убије, а можда долази и до још неочекиванијег решења…

Приче о Косову су први свеобухватан приступ српске књижевности кључном националном проблему. (laguna.rs)

 

Настави са читањем

Najčitanije